Gradovi utočišta — Božja milosrdna priprema
„Ti će gradovi biti utočišta . . . da uteče u njih ko nehotice nekoga ubije“ (BROJEVI 35:15).
1. Kakvo je Božje gledište o životu i krivici za krv?
JEHOVA BOG ljudski život smatra svetim. A život je u krvi (Levitska 17:11, 14). Zato je Kajin, prvi čovek koji se rodio na zemlji, navukao na sebe krivicu za krv kad je ubio svog brata Avelja. Zbog toga je Bog rekao Kajinu: „Glas krvi brata tvoga vapije sa zemlje do mene.“ Krv koja je natopila zemlju na poprištu ubistva tiho je, mada izražajno, svedočila za život koji je bio okončan na brutalan način. Aveljova krv je vapila Bogu za osvetom (Postanje 4:4-11).
2. Kako je posle Potopa bilo naglašeno Jehovino poštovanje prema životu?
2 Božje poštovanje prema ljudskom životu bilo je naglašeno nakon što su pravedni Noje i njegova porodica izašli iz arke kao preživeli iz globalnog Potopa. Jehova je u to vreme proširio ishranu čovečanstva kako bi uključivala životinjsko meso ali ne krv. On je takođe odredio: „Jer ću ja i vaše krvi i svakog vašeg života račun tražiti; i od svakoga ću ga živog stvorenja tražiti, i tražiću račun života čovečjeg iz ruke čoveka, čoveka koji je brat njegov. Ko prolije krv čovečju, njegovu će krv proliti čovek, jer je Bog po svome obličju stvorio čoveka“ (Postanje 9:5, 6). Jehova je priznao pravo najbližeg rođaka žrtve da ubije ubicu kad ga stigne (Brojevi 35:19).
3. Kakav je naglasak Mojsijev zakon stavljao na svetost života?
3 U Zakonu datom Izraelu preko proroka Mojsija, više puta je bila istaknuta svetost života. Na primer, Bog je zapovedio: „Ne ubi“ (Izlazak 20:13). Poštovanje prema životu takođe je bilo očigledno iz onoga što je Mojsijev zakon rekao o smrtnom slučaju koji uključuje trudnu ženu. Zakon je specifično naveo da ako ona ili njeno nerođeno dete dožive smrtnu povredu zbog svađe između dvojice ljudi, trebalo je da sudije odvagnu okolnosti i do koje je mere to bilo namerno, ali kazna je mogla da bude „život za život“, ili dušu za dušu (Izlazak 21:22-25). Međutim, da li je neki izraelski ubica nekako mogao da izbegne posledice svog nasilnog postupka?
Utočište za ubice?
4. Izvan Izraela, koja su mesta utočišta postojala u prošlosti?
4 U drugim nacijama osim Izraela, ubicama i drugim zločincima bilo je dodeljeno sklonište, ili utočište. To je bio slučaj s lokacijama kao što je hram boginje Artemide u drevnom Efesu. S obzirom na slična mesta, izveštava se: „Neka svetišta su bila rasadnici zločinaca; i često je bilo neophodno da se ograniči broj utočišta. U Atini su samo izvesna svetilišta bila priznata od strane zakona kao utočišta (na primer, hram Tezeja za robove); u vreme Tiberija, skupštine desperadosa u svetištima postale su tako opasne da je pravo Utočišta bilo ograničeno na nekolicinu gradova (22. godine)“ (The Jewish Encyclopedia, 1909, tom 2, strana 256). Kasnije su crkve hrišćanskog sveta postale mesta utočišta, ali to je pokazivalo tendenciju ka prebacivanju moći sa građanskih vlasti na sveštenstvo i delovalo je protiv ispravnog primenjivanja pravde. Zloupotreba tih utočišta konačno je dovela do ukidanja te pripreme.
5. Koji dokaz postoji da Zakon nije dopuštao da se traži milosrđe ako je neko bio ubijen zbog nepažnje?
5 Među Izraelcima namernim ubicama nije bilo dodeljeno sklonište ili utočište. Čak i levitski sveštenik koji je služio kod Božjeg žrtvenika morao je da bude odveden na pogubljenje zbog nekog podmuklog ubistva (Izlazak 21:12-14). Osim toga, Zakon nije dopuštao da se traži milosrđe ako je neko bio ubijen zbog nepažnje. Na primer, čovek je morao da napravi parapet za ravan krov svoje nove kuće. Inače, ako bi neko pao s tog krova i poginuo, ta kuća bi bila kriva za krv (Ponovljeni zakoni 22:8). Nadalje, ako je vlasnik bika koji ima naviku da bode bio upozoren ali nije čuvao životinju i ako je ona ubila nekoga, vlasnik tog bika bio je kriv za krv i mogao je da bude usmrćen (Izlazak 21:28-32). Daljnji dokaz Božjeg visokog poštovanja prema životu očigledan je u tome što je svako ko lopova udari na smrt bio kriv za krv ako se to dogodilo preko dana kad se provalnik mogao videti i prepoznati (Izlazak 22:2, 3). Dakle, sasvim je jasno da Božje savršeno uravnotežene odredbe nisu dozvoljavale da namerne ubice izbegnu smrtnu kaznu.
6. Kako je u drevnom Izraelu bio zadovoljen zakon „život za život“?
6 Ako je u drevnom Izraelu bilo počinjeno ubistvo, krv žrtve morala je da se osveti. Zakon „život za život“ bio je zadovoljen kad je „krvni osvetnik“ usmrtio ubicu (Brojevi 35:19). Taj osvetnik je bio najbliži muški rođak ubijene osobe. Ali, šta je s nenamernim ubicama?
Jehovina milosrdna priprema
7. Koju je pripremu Bog učinio za one koji su nenamerno ubili nekoga?
7 Bog je s puno ljubavi obezbedio gradove utočišta za one koji su slučajno ili nenamerno ubili nekoga. Mojsiju je o njima bilo rečeno: „Govori sinovima Izrailjevim i reci im: Kad pređete preko Jordana u zemlju Hanansku, od gradova koji vam dopadnu odredićete gradove za utočište, da u njih uteče ubica koji ubije nekog nehotice. Ti će vam gradovi biti utočišta od krvnog osvetnika, da ne pogine ubica dok ne stane na sud pred zbor. Od gradova koje date, šest gradova biće vam utočišta. Tri takva grada daćete s ove strane Jordana a tri u zemlji Hananskoj. Ti će gradovi biti utočišta. . . da uteče u njih ko nehotice nekoga ubije“ (Brojevi 35:9-15).
8. Gde su bili smešteni gradovi utočišta, i kako se nenamernim ubicama pomagalo da stignu u njih?
8 Kad su Izraelci ušli u Obećanu zemlju, oni su poslušno odredili šest gradova utočišta. Tri takva grada — Kedes, Sihem i Hevron — bila su smeštena zapadno od reke Jordan. Istočno od Jordana bili su gradovi utočišta Golan, Ramot i Vosor. Tih šest gradova utočišta bilo je povoljno smešteno na dobro održavanim putevima. Na odgovarajućim mestima duž tih puteva stajali su znakovi na kojima je bila reč „utočište“. Ti znakovi su pokazivali u kom je pravcu grad utočišta, a nenamerni ubica je trčao u najbliži grad da spase svoj život. Tamo je mogao da pronađe zaštitu od krvnog osvetnika (Isus Navin 20:2-9).
9. Zašto je Jehova obezbedio gradove utočišta, i za čiju su korist oni bili obezbeđeni?
9 Zašto je Bog obezbedio gradove utočišta? Oni su bili obezbeđeni da zemlja ne bi bila oskvrnjena nevinom krvlju i da na narod ne bi pala krivica za krv (Ponovljeni zakoni 19:10). Za čiju su korist bili obezbeđeni gradovi utočišta? Zakon je naveo: „Ti će gradovi biti utočišta sinovima Izrailjevim, strancu i onome koji prebiva među vama, da uteče u njih ko nehotice nekoga ubije“ (Brojevi 35:15). Dakle, da bi bilo pošteno i da bi poslužilo ciljevima pravde istovremeno dopuštajući milosrđe, Jehova je rekao Izraelcima da odvoje gradove utočišta za nenamerne ubice koji su bili (1) Izraelci po rođenju, (2) strani stanovnici u Izraelu ili (3) naseljenici iz drugih zemalja koji su prebivali u toj zemlji.
10. Zašto se može reći da su gradovi utočišta bili milosrdna priprema koju je načinio Bog?
10 Vredno je zapaziti da čak i ako je neko bio nenamerni ubica, trebalo je da se takav usmrti na Božju naredbu: „Ko prolije krv čovečju, njegovu će krv proliti čovek.“ Dakle, nenamerni ubica je samo na temelju milosrdne pripreme Jehove Boga mogao da pobegne u jedan od gradova utočišta. Narod uopšte je očigledno saosećao s nekim ko je bežao od krvnog osvetnika, jer su svi bili svesni da mogu nenamerno počiniti sličan prekršaj i da im može biti potrebno utočište i milosrđe.
Beg u utočište
11. Šta je čovek u drevnom Izraelu mogao da uradi ako je slučajno ubio drugog radnika?
11 Jedna ilustracija lako može povećati tvoje cenjenje prema Božjoj milosrdnoj pripremi za utočište. Zamisli da si ti bio neki čovek koji seče drva u drevnom Izraelu. Pretpostavimo da sekira iznenadna spadne s drške i smrtno pogodi nekog drugog radnika. Šta bi ti učinio? Pa, Zakon je obuhvatao upravo tu situaciju. Ti bi nesumnjivo iskoristio sledeću od Boga datu pripremu: „Ovo će biti zakon za ubicu koji uteče [u grad utočišta], da bi spasao život, kad ubije bližnjega svoga nehotice, a da mu pre nije bio neprijatelj. Na primer: Kad bi neko otišao s bližnjim svojim u šumu da seče drva, pa bi zamahnuo sekirom da poseče drvo, pa ako bi gvožđe spalo s drška i pogodilo bližnjega njegovoga tako da on umre; on će uteći u koji od tih gradova da spase život“ (Ponovljeni zakoni 19:4, 5). Pa ipak, čak i ako bi stigao u grad utočište, ti ne bi bio oslobođen sve odgovornosti za ono što se dogodilo.
12. Koja bi se procedura sledila nakon što bi nenamerni ubica stigao u grad utočište?
12 Iako su te gostoljubivo primili, svoj slučaj bi morao da ispričaš starešinama na kapiji grada utočišta. Nakon što uđeš u grad, bio bi poslan nazad da se pojaviš na sudu pred starešinama koji predstavljaju skupštinu Izraela na kapijama grada koji je nadležan za područje gde se dogodilo ubistvo. Tamo bi imao priliku da dokažeš svoju nevinost.
Kad su ubice bile na suđenju
13, 14. Koje su neke stvari koje bi starešine htele da ustanove tokom suđenja ubici?
13 Tokom suđenja pred starešinama na kapiji nadležnog grada, nesumnjivo bi sa zahvalnošću zapazio da se mnogo naglašava tvoje ranije ponašanje. Starešine bi pažljivo odvagnule tvoj odnos sa žrtvom. Da li si mrzeo tog čoveka, vrebao ga i namerno ga usmrtio udarcem? Ako jesi, starešine bi morale da te predaju krvnom osvetniku, i ti bi umro. Ti odgovorni muževi bili bi svesni da je Zakon zahtevao da se „skine krv prava s Izrailja“ (Ponovljeni zakoni 19:11-13). Kad to uporedimo s nekim današnjim pravnim postupkom, hrišćanske starešine treba dobro da znaju Pismo, delujući u skladu s njim dok u obzir uzimaju raniji stav i ponašanje prestupnika.
14 Gradske starešine bi obzirno ispitujući htele da znaju da li si kradom sledio žrtvu (Izlazak 21:12, 13). Da li si ga napao iz potaje? (Ponovljeni zakoni 27:24). Jesi li bio tako raspaljen gnevom na tu osobu da si pribegao nekom podmuklom planu da je ubiješ? Ako jesi, ti bi zaslužio smrt (Izlazak 21:14). Starešine bi posebno morale znati da li je postojalo neprijateljstvo, ili mržnja, između tebe i žrtve (Ponovljeni zakoni 19:4, 6, 7; Isus Navin 20:5). Recimo da su starešine ustanovili da si nedužan i da su te vratili u grad utočišta. Kako bi bio zahvalan za pokazano milosrđe!
Život u gradu utočišta
15. Koji su zahtevi bili nametnuti nenamernom ubici?
15 Nenamerni ubica je morao da ostane u gradu utočištu ili unutar razdaljine od 1 000 lakata (oko 440 metara) izvan njegovih zidina (Brojevi 35:2-4). Ako je odlutao iza te tačke, mogao je da se suoči s krvnim osvetnikom. Pod tim okolnostima, osvetnik je nekažnjeno mogao da usmrti ubicu. Ali, ubica nije bio okovan ili zatvoren. Kao stanovnik grada utočišta, on je morao da nauči neki zanat, da bude radnik i da služi kao koristan član društva.
16. (a) Koliko bi nenamerni ubica morao da ostane u gradu utočišta? (b) Zašto je smrt prvosveštenika omogućavala ubici da napusti grad utočišta?
16 Koliko bi nenamerni ubica morao da ostane u gradu utočišta? Možda do kraja svog života. U svakom slučaju, Zakon je rekao: „Ubica treba da ostane u svom gradu utočišta dok ne umre prvosveštenik, a kad umre prvosveštenik on će moći da se vrati na imanje svoje“ (Brojevi 35:26-28). Zašto je smrt prvosveštenika omogućavala nenamernom ubici da napusti grad utočišta? Pa, prvosveštenik je bio jedna od najistaknutijih osoba u naciji. Zato bi njegova smrt bila tako značajan događaj da bi postao poznat u svim plemenima Izraela. Svi begunci u gradovima utočišta mogli su tada da se vrate svojim domovima oslobođeni opasnosti od ruku krvnih osvetnika. Zašto? Zato što je Božji zakon određivao da prilika osvetnika da ubije ubicu ističe sa smrću prvosveštenika, a to je svako znao. Ako bi najbliži rođak osvetio smrt nakon toga, bio bi ubica i sigurno bi bio kažnjen za ubistvo.
Trajne posledice
17. Koji su bili mogući rezultati ograničenja nametnutih nenamernom ubici?
17 Koji su bili mogući rezultati ograničenja nametnutih nenamernom ubici? Oni su bili podsetnik da je prouzrokovao nečiju smrt. Verovatno bi nakon toga ljudski život stalno smatrao svetim. Osim toga, teško je mogao da zaboravi da se prema njemu postupalo s milosrđem. Pošto mu je bilo pokazano milosrđe, on bi sigurno želeo da bude milosrdan prema drugima. I narodu uopšte koristila je priprema gradova utočišta sa svojim ograničenjima. Na koji način? To je u njima sigurno ostavilo utisak da ne smeju biti nemarni ili nezainteresovani za ljudski život. Zato hrišćani treba da se podsećaju na potrebu da izbegavaju nemarnost koja može dovesti do nesrećnog slučaja. Isto tako, Božja milosrdna priprema za gradove utočišta treba da nas podstakne da pokazujemo milosrđe kad je to opravdano (Jakov 2:13).
18. Na koje je načine bila korisna Božja priprema za gradove utočišta?
18 Priprema Jehove Boga za gradove utočišta koristila je i na druge načine. Narod nije formirao grupe koje bi uzele zakon u svoje ruke progoneći ubicu pod pretpostavkom da je kriv pre suđenja. Umesto toga, oni su smatrali da je on nedužan za namerno ubistvo, i čak su mu pomagali da stigne u sigurnost. Nadalje, priprema za gradove utočišta bila je sušta suprotnost današnjim pripremama u kojima se ubice smeštaju u zatvore i kaznionice, gde ih javnost finansijski podupire i gde često postaju još gori kriminalci zbog toga što se tesno druže s drugim prestupnicima. U pripremi grada utočišta nije trebalo graditi, održavati i čuvati skupe zatvore sa zidinama i gvozdenim rešetkama iz kojih zatvorenici tako često pokušavaju da pobegnu. U stvari, ubica je tražio „zatvor“ i ostajao je unutra tokom određenog vremena. On je takođe morao da bude radnik, čineći tako nešto što koristi bližnjima.
19. Koja se pitanja postavljaju s obzirom na gradove utočišta?
19 Jehovina priprema izraelskih gradova utočišta za zaštitu nenamernih ubica zaista je bila milosrdna. Ta priprema je sigurno unapređivala poštovanje prema životu. Međutim, da li drevni gradovi utočišta imaju značenje za ljude koji žive u 20. veku? Da li bismo mogli biti krivi za krv pred Jehovom Bogom i ne shvatiti da nam je potrebno milosrđe? Imaju li izraelski gradovi utočišta nekakvo savremeno značenje za nas?
Kako bi odgovorio?
◻ Kako Jehova gleda na ljudski život?
◻ Koju je milosrdnu pripremu Bog načinio za nenamerne ubice?
◻ Kako je ubica stizao u grad utočišta, i koliko je morao da ostane tamo?
◻ Koji su bili mogući rezultati ograničenja nametnutih nenamernom ubici?
[Mapa na 12. strani]
Izraelski gradovi utočišta bili su povoljno smešteni
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
KEDES reka Jordan GOLAN
SIHEM RAMOT
HEVRON VOSOR