Da li religija zadovoljava tvoje potrebe?

VAZDUH, voda, hrana, krov nad glavom — ovo su univerzalno priznate stvari kao ljudske potrebe. Bez njih bi se suočio sa oskudicom i smrću. Međutim, pre mnogo vremena, izraelski vođa Mojsije skrenuo je pažnju na jednu drugu ljudsku potrebu, potrebu koja je još važnija od hrane ili vode. Mojsije je rekao: „Čovek ne živi samo od hleba nego od svega što izlazi iz usta Gospodnjih“ (Deuteronom 8:3).

Ovim dubokim rečima Mojsije je pokazao važnost zadovoljavanja naših religioznih ili duhovnih potreba. On je ukazao da sami naši životi zavise od zadovoljavanja tih potreba! Tokom svog 40-godišnjeg napornog putovanja po pustoši, Izraelci su doslovno živeli pomoću ’onoga što izlazi iz usta Jehovinih‘. Oni su preživeli ono što bi inače bilo fatalna kob. Po Božjoj zapovesti čudesno je padala s neba hrana nazvana mana. Da bi ugasili svoju žeđ, voda je izlazila iz stena. Ali Bog je učinio više od toga što je brinuo za njihove fizičke potrebe. Mojsije je rekao: „Gospod, Bog tvoj, kara, kao što čovek kara sina svoga“ (Deuteronom 8:4, 5; Izlazak 16:31, 32; 17:5, 6).

Izraelci nisu bili prepušteni sami sebi što se tiče izvršavanja onog što je ispravno ili pogrešno, u moralnom ili religioznom pogledu. Oni su primili uputstvo od samog Boga. On im je dao Mojsijev zakon, istaknuti pravni kodeks koji je propisivao zdravu ishranu, strog zdravstveni kodeks i zdrava moralna i religiozna načela. Bog je tako unapređivao zdravlje i duhovno blagostanje Izraela. Oni su živeli od ’onoga što izlazi iz Jehovinih usta‘.

Izrael je tako stajao u jasnoj suprotnosti s drugim nacijama. U Mojsijevim danima Egipat je vladao kao najistaknutija svetska sila. To je bila veoma religiozna zemlja. World Book Encyclopedia kaže: „Drevni Egipćani verovali su da različita božanstva (bogovi i boginje) utiču na svaki aspekt prirode i na svaku ljudsku aktivnost. Oni su zato obožavali mnoga božanstva... U svakom egipatskom gradu i gradiću, ljudi su obožavali svog sopstvenog posebnog boga pored glavnih božanstava.“

Da li je to politeističko obožavanje zadovoljilo duhovne potrebe Egipćana? Ne. Egipat je postao zemlja ogrezla u praznoverju i degradirajućim seksualnim postupcima. Daleko od unapređivanja života i zdravlja, egipatski način života vodio je do „ljutih zala“ (Deuteronom 7:15). Malo je čudo, dakle, što je Biblija o egipatskim bogovima govorila s prezirom, nazivajući ih ’gadni bogovi‘ (Jezekilj 20:7, 8, DK).

Slična situacija postoji danas. Većina ljudi ima bar neku vrstu religioznog verovanja; malo njih bi sebe nazvalo bezbožnim. Međutim, jasno je da religija uopšte propušta da zadovolji duhovne potrebe čovečanstva. Da li bi problemi rata, rasizma, gladi i neumoljivog siromaštva postojali danas da su ljudi zaista živeli od „svega što izlazi iz usta Gospodnjih“? Naravno da ne bi! Pa čak i tako, malo ljudi bi uzelo u obzir menjanje svoje religije. Neki čak nisu spremni ni da razgovaraju o religiji ili da poklone pažnju novim religioznim idejama!

Na primer, jedan čovek iz Gane, u zapadnoj Africi, rekao je jednom hrišćanskom propovedniku: „Ja verujem da se Bog nama Afrikancima otkrio kroz naše moćne sveštenike i sveštenice, baš kao što se otkrio Jevrejima preko njihovih proroka. Šteta je što neki od nas Afrikanaca propuštaju da priznaju naše sveštenike nego umesto toga govore o Isusu, Muhamedu i drugima.“

U mnogim tradicionalnim afričkim društvima, na hrišćanstvo se gleda kao na religiju belog čoveka — uvezen sistem koji je doneo daleko više štete nego koristi. Ali da li će ti stav nespremnosti da razmotriš različite ideje pomoći ili će te sprečiti u tvojim naporima da zadovoljiš svoje duhovne potrebe? Jedna afrička poslovica kaže: „Ne zavlačiš obe ruke u posudu s hranom samo zato što si gladan.“ Takva navika jedenja je i neučtiva i opasna — posebno ako ne znaš šta je u posudi! Pa ipak, mnogi biraju svoju religiju ne na temelju promišljenog ispitivanja, već na temelju sentimentalnosti ili porodične tradicije.

Obožavanje koje zadovoljava tvoje duhovne potrebe treba da bude „razumna služba Bogu“ (Rimljanima 12:1, naglašeno od nas). To treba da bude informisan, razuman izbor. Ispitajmo, dakle, to pitanje biranja religije s perspektive Afrikanaca. Međutim, ono što sledi biće od interesa za čitaoce posvuda.

[Slika na 3. strani]

Mojsije je pokazao važnost zadovoljavanja naših duhovnih potreba

[Slika na 4. strani]

Iskustvo Afrike s misionarima hrišćanskog sveta zatvorilo je umove nekih za Bibliju