31. biblijska knjiga — Avdija

Pisac: Avdija

Pisanje završeno: otprilike 607. pre n. e.

 1. Iz čega se vidi da je bila važna poruka, a ne prenosilac poruke?

AVDIJINA knjiga ima samo 21 stih. U toj najkraćoj knjizi hebrejskog dela Biblije objavljuje se Božja presuda koja je dovela do propasti celog jednog naroda, ali se i proriče konačna pobeda Božjeg Kraljevstva. Knjiga započinje jednostavnim uvodnim rečima: „Avdijina vizija.“ Kada i gde se rodio Avdija, iz kojeg je plemena bio, šta je u životu radio — o tome se ništa ne govori. Očigledno je da identitet proroka nije bio važan. Važna je bila poruka — i te kako važna — jer ona je, kako je sam Avdija kazao, „vest od Jehove“.

 2. Na koju zemlju se prvenstveno odnosi Avdijino proročanstvo i šta je njenim stanovnicima davalo osećaj sigurnosti?

² Proročanstvo se prvenstveno odnosi na Edom. Edomska zemlja, koja se naziva i „gora Sir“, protezala se južno od Mrtvog mora duž Arave. To je divljina s visokim planinama i dubokim klancima. Neki planinski vrhovi istočno od Arave visoki su i do 1 700 metara. A Teman je bio čuven po mudrim i hrabrim ljudima. Geografski položaj je pružao zaštitu edomskoj zemlji, pa su njeni stanovnici zbog toga bili ponosni i imali su osećaj sigurnosti.a

 3. Da li su se Edomci bratski poneli prema Izraelcima?

³ Edomci su poticali od Jakovljevog brata Isava. Jakovu je ime promenjeno u „Izrael“. Edomci su, dakle, bili u bliskom srodstvu sa Izraelcima — čak su se nazivali braćom (P. zak. 23:7). Ipak, ponašanje Edoma bilo je sve samo ne bratsko. Kratko pre nego što su Izraelci ušli u Obećanu zemlju, Mojsije je poslao glasnike edomskom kralju i zamolio ga da omogući Izraelcima miran prolaz kroz njegovu zemlju. Međutim, Edomci su se neprijateljski poneli i bezosećajno su odbili molbu, a to su još potkrepili i demonstriranjem vojne sile (Br. 20:14-21). Premda ih je David pokorio, oni su se u vreme Josafata udružili sa Amoncima i Moavcima protiv Jude. Kasnije su se pobunili protiv Josafatovog sina Jorama i preuzeli su od Gaze i Tira zarobljene Izraelce, a u danima kralja Ahaza su upali u Judu i odveli još zarobljenika (2. Let. 20:1, 2, 22, 23; 2. Kralj. 8:20-22; Am. 1:6, 9; 2. Let. 28:17).

 4. (a) Zbog kojih gnusnih postupaka je preko Avdije izrečena presuda Edomu? (b) Na temelju čega se može zaključiti da je knjiga najverovatnije napisana 607. pre n. e.?

⁴ To neprijateljstvo je dostiglo vrhunac 607. pre n. e., kada su vavilonski osvajači uništili Jerusalim. Edomci ne samo što su se radovali tome nego su i huškali napadače da ga potpuno unište. „Raskopajte ga! Raskopajte ga do temelja!“, vikali su (Ps. 137:7). Kada se pri podeli plena bacao žreb, i oni su uzeli deo. A kada su Izraelci pokušavali da pobegnu iz zemlje, oni su im zatvarali puteve i predavali ih neprijatelju. Očigledno je to nasilje počinjeno u vreme uništenja Jerusalima bilo razlog presude koju je Avdija zabeležio, a nema sumnje da je to učinio dok su edomski gnusni postupci svima još uvek bili u živom sećanju (Avd. 11, 14). Budući da je, po svemu sudeći, i sam Edom pet godina nakon uništenja Jerusalima postao žrtva Navuhodonosorovog osvajanja i porobljavanja, Avdijina knjiga je morala da bude napisana pre toga. Najverovatnije je to bilo 607. pre n. e.

 5. (a) Šta dokazuje da je Avdijino proročanstvo verodostojno i istinito? (b) Koja obeležja pravog proroka je imao Avdija i zašto mu je pristajalo njegovo ime?

⁵ Avdijino proročanstvo o Edomu se ispunilo — i to u potpunosti! Vrhunac proročanstva sadržan je u ovim rečima: „Isavov dom [postaće] strnjika — zapaliće ga i proždreti. I niko neće preživeti iz Isavovog doma, jer je Jehova tako rekao“ (18. stih). Edomci su živeli od mača i poginuli su od mača; nijedan njihov potomak nije preživeo. Tako se pokazalo da je Avdijino proročanstvo verodostojno i istinito. Avdija ima sva obeležja pravog proroka: govorio je u Jehovino ime, njegovo proročanstvo je veličalo Jehovu, a istorija je pokazala da se ispunilo. Njegovo ime mu je zaista pristajalo, jer ono znači „sluga Jehovin“.

SADRŽAJ KNJIGE PROROKA AVDIJE

 6. Šta je Jehova rekao Edomu i odakle će ga oboriti?

⁶ Osuda Edoma (stihovi 1-16). Avdija je po Jehovinoj zapovesti objavio viziju koju je dobio. Bog je pozvao narode da se skupe u boj protiv Edoma. Zapovedio im je: „Ustanite, i krenimo u boj na njega!“ Potom se obratio direktno Edomu i opisao njegov položaj. U poređenju sa okolnim narodima, Edom je bio malen i prezren narod, a ipak se uzoholio. Osećao se sigurnim jer je živeo visoko među klisurama i bio je uveren da ga niko ne može oboriti odande. Pa ipak, Jehova je rekao da će ga on oboriti, čak i ako se smesti visoko kao orao ili svije gnezdo među zvezdama. Zaslužio je kaznu (1. stih).

 7. U kojoj meri je trebalo da Edom bude opljačkan?

⁷ Šta će biti sa Edomom? Kada bi ga opljačkali lopovi, uzeli bi samo ono što žele. A i berači grožđa bi ostavili nešto za pabirčenje. Ali Isavovim sinovima je predstojalo nešto gore od toga. Biće opljačkana sva njihova blaga. Bilo je prorečeno da će se protiv Edoma okrenuti upravo njegovi saveznici. Njegovi bliski prijatelji će ga uhvatiti u mrežu kao onoga ko nema razboritosti. Kada ga zadesi nevolja, neće moći da mu pomognu ni njegovi ljudi koji su čuveni po mudrosti ni njegovi ratnici koji su čuveni po hrabrosti.

 8. Zašto je trebalo da Edom bude tako strogo kažnjen?

⁸ Ali zašto će Edomovi sinovi biti tako strogo kažnjeni? Zbog nasilja nad svojom braćom, Jakovljevim sinovima! Likovali su nad padom Jerusalima i čak su se pridružili osvajačima u podeli plena. Iznoseći oštre osude, kao da je i sam bio svedok svih tih zlodela, Avdija je rekao Edomu: Nisi smeo da likuješ nad nevoljom svoga brata. Nisi smeo da hvataš begunce i predaješ ih neprijatelju. Blizu je dan Jehovine osvete, kada ćeš biti pozvan na odgovornost. Kako si ti postupao s drugima, tako će se postupati s tobom.

 9. Kakva je obnova bila prorečena?

⁹ Obnova Jakovljevog doma (stihovi 17-21). Nasuprot tome, Jakovljevom domu je predstojala obnova. Prorok je rekao da će se stanovnici vratiti na goru Sion. Proždreće dom Isavov kao što vatra proždire strnjiku. Na jugu će zauzeti Negev, Isavovo brdovito područje i Šefelu; na severu će zauzeti Jefremovu i samarijsku zemlju i celo područje do Sarepte; na istoku će zauzeti Galad. Ponosnog Edoma više neće biti, Jakov će biti obnovljen, a „kraljevska će vlast pripasti Jehovi“ (21. stih).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

10. Koja su još proročanstva govorila o propasti Edoma i zašto je korisno da se razmotre uz Avdijino proročanstvo?

¹⁰ Slične osude nad Edomom Jehova je izrekao i preko nekih drugih proroka. Time je želeo da istakne da je ispunjenje tih proročanstava sigurno. Među njima se ističu proročanstva zabeležena u Joilu 3:19; Amosu 1:11, 12; Isaiji 34:5-7; Jeremiji 49:7-22 i Jezekilju 25:12-14; 35:2-15. Ranije osude su se očigledno odnosile na neprijateljstvo koje je Edom pokazivao u prošlosti, dok su kasnije osude bile izrečene zbog neoprostivih Edomovih postupaka u vreme vavilonskog osvajanja Jerusalima, o čemu je i Avdija govorio. Ako razmotrimo kako su prorečene nevolje stvarno zadesile Edom, to će ojačati našu veru u Jehovinu moć proricanja. Osim toga, to će ojačati naše poverenje u Jehovu kao Boga koji uvek ostvaruje sve što kaže (Iza. 46:9-11).

11, 12. (a) Kako se ispunilo proročanstvo da će Edom savladati ’ljudi s kojima je bio u miru‘? (b) Opiši sled događaja koji su doveli do Edomovog ’večnog istrebljenja‘.

¹¹ Avdija je prorekao Edomu da će ga savladati ’njegovi saveznici, ljudi s kojima je bio u miru‘ (7. stih). Mir između Edoma i Vavilona nije se dugo održao. U šestom veku pre n. e., vavilonska vojska je pod zapovedništvom kralja Nabonida osvojila Edom.b Pa ipak, čitav vek nakon Nabonidovog zauzimanja njihove zemlje, samouvereni Edomci su se još uvek nadali da će se oporaviti. O tome u Malahiji 1:4 stoji: „Zato što Edom govori: ’Uništeni smo, ali vratićemo se i obnovićemo opustošena mesta‘, ovako kaže Jehova nad vojskama: ’Oni će graditi, a ja ću rušiti.‘“ Uprkos nastojanjima Edomaca da se oporave, do četvrtog veka pre n. e. Nabateji su zauzeli njihovu zemlju. Pošto su bili isterani iz svoje zemlje, Edomci su se nastanili u južnom delu Judeje, koji je dobio ime Idumeja. Nikada nisu uspeli da povrate zemlju Sir.

¹² Josif Flavije je napisao da je u drugom veku pre n. e. judejski kralj Jovan Hirkan I pokorio preostale Edomce, pa su morali da se obrežu i s vremenom su se potpuno stopili s Judejcima s područja kojim su vladali judejski namesnici. Nakon što su Rimljani uništili Jerusalim 70. n. e., njihovo ime je iščezlo iz istorije.c Dogodilo se upravo kako je Avdija prorekao: „Bićeš istrebljen zauvek... Niko neće preživeti iz Isavovog doma“ (Avd. 10, 18).

13. Šta je, za razliku od Edomaca, bilo s Judejcima?

¹³ Za razliku od Edoma koji je bio opustošen, Judejci su doživeli obnovu i vratili su se u svoju zemlju 537. pre n. e. pod vođstvom namesnika Zorovavelja. Obnovili su hram u Jerusalimu i ponovo su počeli da žive u svojoj zemlji.

14. (a) Šta možemo naučiti iz onoga što se dogodilo sa Edomom? (b) Šta svi treba da priznamo poput Avdije i zašto?

¹⁴ Sasvim je jasno da ponos i oholost dovode do propasti! Svi oni koji s visine gledaju na Božje sluge i bezosećajno likuju nad nevoljama koje oni doživljavaju treba da izvuku pouku iz onoga što se dogodilo sa Edomom. Oni bi, poput Avdije, morali da priznaju da će ’kraljevska vlast pripasti Jehovi‘. Oni koji se bore protiv Jehove i njegovog naroda zauvek će biti istrebljeni, a Jehova će odbraniti svoju večnu kraljevsku vlast i njegovo će veličanstveno Kraljevstvo zauvek postojati! (21. stih).

[Fusnote]