Pitanja čitalaca
Prema novinskim izveštajima, posle rođenja bebe, neke bolnice čuvaju placentu i pupčanu vrpcu da bi iz krvi koja je u njima izvukli neke stvari. Da li bi to trebalo da zabrinjava jednu hrišćanku?
U velikoj većini mesta, ne dešava se ništa slično, tako da hrišćani ne treba da se brinu. Ako postoji jak razlog da se veruje da se takva praksa sprovodi u bolnici u kojoj će se jedna hrišćanka poroditi, bilo bi prikladno jednostavno obavestiti lekara da placentu i pupčanu vrpcu treba ukloniti, ne koristeći ih ni na koji način.
Različiti medicinski proizvodi dobijaju se iz bioloških izvora, bilo životinjskih bilo ljudskih. Na primer, neki hormoni se dobijaju iz urina bremenitih kobila. Konjska krv je bila izvor seruma protiv tetanusa, a gamaglobulin za borbu protiv bolesti dugo se dobijao iz krvi ljudskih placenti (posteljica). Neke bolnice su zadržavale i smrzavale placente, a kasnije su ih prikupljale farmaceutske laboratorije tako da bi se gamaglobulin mogao dobiti prerađivanjem krvi bogate antitelima.
U skorije vreme, istraživači tvrde da imaju uspeha u korišćenju krvi iz posteljice za lečenje jedne vrste leukemije, i teoretiše se da ta krv može biti korisna u lečenju nekih poremećaja imunološkog sistema ili umesto transplantacije koštane srži. Dakle, postojao je izvestan stepen publiciteta u vezi s roditeljima koji su dali da se krv iz posteljice izvadi, zamrzne i uskladišti u slučaju da može biti korisna u lečenju njihovog deteta u godinama koje dolaze.
Takva komercijalizacija placentne krvi teško da je primamljiva za prave hrišćane čije razmišljanje vodi Božji savršeni zakon. Naš Stvoritelj smatra da je krv sveta, da predstavlja život koji daje Bog. Jedina upotreba krvi koju on opravdava jeste na oltaru, u povezanosti sa žrtvama (Levitska 17:10-12; uporedi sa Rimljanima 3:25; 5:8; Efescima 1:7). Inače, krv koja je istekla iz nekog stvorenja trebalo je da bude prolivena na zemlju, odstranjena (Levitska 17:13; Ponovljeni zakoni 12:15, 16).
Kada hrišćani ulove neku životinju ili zakolju domaće pile ili svinju, oni puste da krv iscuri i uklone je. Oni je ne moraju doslovno proliti na zemlju, jer je poenta u tome da uklone krv umesto da je iskoriste na bilo koji način.
Hrišćani koji se nalaze u bolnici znaju da se njihovi biološki produkti uklanjaju, bilo da su to telesne izlučevine, bolesno tkivo, ili krv. Istina, doktor možda želi da se najpre izvrše neka ispitivanja, kao što su analiza urina, patološko ispitivanje tumoroznog tkiva, ili testovi krvi. Ali nakon toga, ti produkti se uklanjaju u skladu s lokalnim zakonom. Teško da je potrebno da bolnički pacijent posebno zahteva da se to uradi jer je i razumno i medicinski razborito ukloniti takve biološke produkte. Ako pacijent ima valjan razlog da sumnja da će se slediti ta redovna praksa, on ili ona mogu to spomenuti lekaru koji ih leči, navodeći da iz religioznih razloga on ili ona žele da se ti produkti uklone.
Međutim, kao što je spomenuto, to je retko briga jednog prosečnog pacijenta jer se u mnogim mestima takvo čuvanje i ponovno korišćenje posteljice ili drugih bioloških produkata čak i ne uzima u razmatranje, a još manje rutinski praktikuje.
Izgleda da se članak „Gnušajmo se zla“, koji se pojavio u „Kuli stražari“ od 1. januara 1997, usredsređuje na pedofiliju. Kako treba definisati ovu naviku?
Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary definiše „pedofiliju“ kao „seksualnu perverziju u kojoj su deca omiljeni seksualni predmet“. Aspekti ove navike zabranjeni su u Ponovljenim zakonima 23:17, 18. Tamo je Bog govorio protiv toga da neko postane hramska prostitutka („ili, ’katamit‘, dečak koji se drži u svrhu seksualne perverzije“, fusnota u NW). Ti stihovi takođe zabranjuju da bilo ko unese u „dom Gospoda“ cenu od „psa“ („verovatno pederaste osobe; onog ko praktikuje analni odnos, naročito s dečakom“, fusnota u NW). Ove biblijske i svetovne reference potvrđuju da je Kula stražara govorila o deci koja su predmet seksualnog zlostavljanja, uključujući i milovanje, od strane odrasle osobe.