Aod — čovek vere i hrabrosti

PROŠLE su mnoge godine otkad su Izraelci prvi put kročili u Obećanu zemlju. Mojsije i njegov naslednik, Isus Navin, odavno su umrli. Bez takvih ljudi vere, cenjenje prema pravom obožavanju naglo je splaslo. Izraelci su čak počeli da služe Valima i svetim stubovima.a Kao posledica toga, Jehova je predao svoj narod da osam godina bude u rukama Sirijaca. Zatim su Izraelci zavapili ka Bogu za pomoć. On je milosrdno slušao. Jehova je podigao jednog sudiju, Gotonila, da izbavi svoj narod (Sudije 3:7-11).

Trebalo je da ovi događaji pouče Izraelce jednoj osnovnoj istini — poslušnost Jehovi donosi blagoslove, dok neposlušnost vodi do prokletstava (Ponovljeni zakoni 11:26-28). Međutim, izraelski narod je propustio da nauči ovu lekciju. Posle 40-godišnjeg razdoblja mira, opet su napustili čisto obožavanje (Sudije 3:12).

Zatečeni od Moava

Ovog puta Jehova je dozvolio da njegov narod padne u ruke moavskog kralja Eglona. Biblija ga opisuje kao ’mnogo debelog čoveka‘. Uz pomoć Amona i Amalika, Eglon je napao Izrael i podigao palatu u Jerihonu, ’gradu palmi‘. Kako je ironično što je prvi hananski grad koji su Izraelci osvojili sada bio sedište onoga ko je obožavao lažnog boga Hamosa!b (Sudije 3:12, 13, 17).

Eglon je tlačio Izraelce narednih 18 godina, očigledno zahtevajući od njih tegoban porez. Time što je tražio periodičan danak, Moav je jačao svoj ekonomski položaj dok je crpeo prirodno bogatstvo Izraela. Sasvim razumljivo, Božji narod je zavapio za pomoć, a Jehova je opet slušao. Podigao im je još jednog spasitelja — ovog puta sina Venijaminova po imenu Aod. Da bi okončao Eglonovu tiraniju nad Izraelom, Aod je isplanirao da preduzme akciju na dan narednog plaćanja danka (Sudije 3:14, 15).

Da bi se pripremio za ovaj hrabar potez, Aod je napravio dvosekli mač dugačak jedan lakat. Ako je to bio kratak lakat, oružje je bilo dugačko otprilike 38 centimetara. Neki smatraju da je to bila kama. Očigledno nije bilo prečke između oštrice i ručke. Stoga je Aod mogao sakriti svoj mali mač u naborima svoje odeće. Osim toga, pošto je Aod bio levoruk, mogao je opasati mač na desnoj strani — što nije uobičajeno mesto za oružje (Sudije 3:15, 16).

Aodova strategija nije bila bez rizika. Na primer, šta ako bi kraljeve sluge pretresle Aoda zbog oružja? Čak i da to nisu uradili, sigurno ne bi ostavili svog kralja nasamo s jednim Izraelcem! Ali, ako bi i to uradili i ako bi Eglon mogao biti ubijen, kako bi Aod pobegao? Koliko bi daleko mogao pobeći pre nego što bi Eglonove sluge otkrile šta se desilo?

Nema sumnje da je Aod razmišljao o takvim detaljima, zamišljajući možda brojne pogubne ishode. Pa ipak, on je sproveo svoj plan, ispoljavajući hrabrost i pokazujući veru u Jehovu.

Aod se susreće sa Eglonom

Došao je dan za davanje sledećeg danka. Aod i njegovi ljudi ušli su u kraljevu palatu. Ubrzo su stajali pred samim kraljem Eglonom. Ali još nije došlo vreme da Aod izvrši napad. Nakon davanja danka, Aod je otpustio one koji su nosili danak (Sudije 3:17, 18).

Zašto je Aod oklevao da nasrne na Eglona? Da li je popustio strahu? Nipošto! Da bi sproveo svoj plan, trebalo je da Aod bude nasamo primljen kod kralja — nešto što mu nije pošlo za rukom prilikom ovog prvog susreta. Štaviše, trebalo je da Aod brzo pobegne. Bilo bi daleko lakše da pobegne jedan čovek nego cela pratnja onih koji su nosili danak. Zato je Aod čekao svoju priliku. Ta kratka poseta kod Eglona omogućila mu je da se upozna s planom palate i da dozna obim kraljevog obezbeđenja.

Kad je stigao do „kamenih majdana kod Gilgala“, Aod je ostavio svoje ljude i vratio se u Eglonovu palatu. Pešačenje od oko dva kilometra pružilo je Aodu malo vremena da razmisli o svojoj misiji i da se moli Jehovi za blagoslov (Sudije 3:19).

Aod se vraća

Aod je očigledno bio dobro primljen kad se vratio u palatu. Možda je Eglon bio dobre volje zbog velikodušnog danka koji mu je pre toga dat. Iako je prva poseta bila kratka, možda je ona Aodu pružila dovoljno prilike da uspostavi dobar odnos s kraljem. Bilo kako bilo, Aod je ponovo bio u Eglonovom prisustvu.

„Imam, kralju, jednu tajnu da ti kažem“, rekao je Aod. Činjenica da je otišao toliko daleko ukazivala je da ga je Jehova vodio. Ipak, postojao je jedan problem. ’Tajna‘ koju je Aod nosio nije se mogla izreći u prisustvu kraljevih slugu. Ako je Jehova nameravao da interveniše, Aodu je odmah bila potrebna pomoć. „Mirno!“, zapovedio je kralj. Pošto Eglon nije želeo da se ta ’tajna‘ načuje, otpustio je svoje sluge. Zamisli Aodovo olakšanje! (Sudije 3:19).

Eglon je sedeo u svojoj letnjoj sobi kada je Aod došao kod njega i rekao: „Imam reč Božju za te.“ Spomenuvši ’Boga‘, da li je Aod ukazivao na Hamosa? Možda je Eglon tako mislio. Zaintrigiran, ustao je s prestolja i stajao pun iščekivanja. Aod je prišao, krećući se verovatno oprezno kako ne bi izazvao kraljevo podozrenje na napad. Zatim, jednim brzim pokretom, „Aod poteže levom rukom svojom, uze mač od desne bedrice i satera [Eglonu] u trbuh. I balčak uđe za mačem, i salo se sklopi za mačem jer on ne izvuče iz trbuha mač koji, iziđe Eglonu s druge strane“ (Sudije 3:20-22).

Zadržavši se u blizini, kraljeve sluge se nisu uskomešale. Ali Aod je još uvek bio u opasnosti. Eglonove sluge su svakog trenutka mogle uleteti unutra i otkriti leš svog kralja. Trebalo je da Aod brzo umakne! Zaključavši vrata, pobegao je iz sobe (Sudije 3:23, 24a).

Otkriće i poraz

Ubrzo su Eglonove sluge postale znatiželjne. Ipak, nisu se usudili da rizikuju da kralj bude nezadovoljan zato što mu prekidaju privatan sastanak. Zatim su primetili da su vrata sobe zaključana. „Sigurno pokriva noge u letnjoj sobi“, rezonovali su. Međutim, kako je vreme prolazilo, čistu radoznalost zamenio je talas brige. Eglonove sluge više nisu mogle da čekaju. „Uzeše ključ i otvoriše [vrata], i gle, gospodar im ležaše na zemlji mrtav“ (Sudije 3:24b, 25).

Aod je u međuvremenu pobegao. Prošao je kamene majdane kod Gilgala i konačno stigao u Seirat, jedno mesto u planinskoj oblasti Jefrema. Aod je sakupio izraelske muškarce i poveo ih u ujedinjeni napad na Moavce. Izveštaj kaže da „potukoše oko deset hiljada Moavaca, sve jake i hrabre, i ni jedan ne uteče“. Pošto je Moav potpao pod njihovu ruku, zemlja Izraela bila je u miru 80 godina (Sudije 3:26-30).

Učiti iz Aodovog primera

Aoda je motivisala vera u Boga. Jedanaesto poglavlje Jevrejima ne spominje ga posebno kao jednog od onih „koji verom pobediše kraljevstva... behu jaki u bitkama, rasteraše vojske tuđe“ (Jevrejima 11:33, 34). Pa ipak, Jehova je podržavao Aoda dok je postupao u veri i izbavljao Izrael od tiranske sile kralja Eglona.

Hrabrost je bila jedna od Aodovih osobina. Morao je biti hrabar da bi efikasno nosio doslovan mač. Kao Božje današnje sluge, mi se ne hvatamo takvog mača (Isaija 2:4; Matej 26:52). Ipak, mi koristimo jedan mač, „mač duhovni“, Božju Reč (Efescima 6:17). Aod je bio vičan u korišćenju svog oružja. I mi treba da budemo vešti u korišćenju Božje Reči dok propovedamo dobru vest o Kraljevstvu (Matej 24:14). Lični studij Biblije, redovno prisustvovanje hrišćanskim sastancima, revno učestvovanje u službi i oslanjanje na našeg nebeskog Oca u molitvi pomoći će nam da oponašamo osobine koje je ispoljavao Aod, uistinu čovek vere i hrabrosti.

[Fusnote]

[Slika na 31. strani]

Aod i njegovi ljudi odneli su danak kralju Eglonu

[Izvor]

Reprodukovano iz Illustrierte Pracht-Bibel/Heilige Schrift des Alten und Neuen Testaments, nach der deutschen Uebersetzung D. Martin Luther’s