Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Druge Samuilove

DA LI to što priznajemo Jehovin suverenitet znači da treba da budemo savršeno poslušni? Da li besprekorna osoba uvek postupa ispravno u Božjim očima? Za kakvog će čoveka Bog reći da je ’po srcu njegovom‘? (1. Samuilova 13:14). Biblijska knjiga Druga Samuilova pruža zadovoljavajuće odgovore na ova pitanja.

Drugu Samuilovu su napisali Gad i Natan, dva proroka koja su bila bliska s Davidom, kraljem drevnog Izraela.a Ova knjiga, koja je završena oko 1040. pre n. e. pred kraj Davidovog 40-godišnjeg kraljevanja, govori prvenstveno o Davidu i njegovom odnosu s Jehovom. To je uzbudljiva priča o tome kako je pod vođstvom hrabrog kralja jedna nacija pogođena razdorima postala jedno ujedinjeno napredno kraljevstvo. Zanimljiva drama protkana je veoma snažnim osećanjima.

DAVID POSTAJE „SVE SILNIJI“

(2. Samuilova 1:1–10:19)

Davidova reakcija na vest o Saulovoj i Jonatanovoj smrti otkriva osećanja koja je imao prema njima, kao i njegova osećanja prema Jehovi. David je u Hevronu pomazan za kralja nad Judinim plemenom. Saulov sin Isvostej postavljen je za kralja nad ostatkom Izraela. David postaje „sve silniji“ i nekih sedam i po godina kasnije postaje kralj nad celim Izraelom (2. Samuilova 5:10).

David osvaja Jerusalim od Jevuseja, i on postaje prestonica njegovog kraljevstva. Njegov prvi pokušaj da prenese kovčeg saveza u Jerusalim završava se katastrofom. Međutim, drugi pokušaj uspeva i David pleše od radosti. Jehova sklapa s Davidom savez za kraljevstvo. David pokorava svoje neprijatelje i Bog je i dalje s njim.

Odgovori na biblijska pitanja:

2:18 — Zašto se na Joava i njegova dva brata ukazuje kao na tri sina njihove majke Seruje? U Hebrejskim spisima su se rodoslovi uglavnom vodili po ocu. Serujin muž je možda umro mlad ili nije smatran dostojnim da bude uključen u Svete spise. Moguće je i to da je Seruja zabeležena u izveštaju zbog toga što je bila Davidova sestra ili polusestra (1. Letopisa 2:15, 16). Na oca ova tri brata ukazuje se jedino kada se govori o njegovom grobu u Vitlejemu (2. Samuilova 2:32).

3:29 — Na šta se misli kada se govori o ’muškarcima koji se vretena hvataju‘ (NW)? Obično su žene tkale odeću. Stoga ovaj izraz možda ukazuje na muškarce koji nisu bili sposobni za ratovanje i koji su zato morali da rade ono što su inače radile žene.

5:1, 2 — Koliko je prošlo od Isvostejevog ubistva do vremena kada je David postao kralj nad celim Izraelom? Izgleda logično da je Isvostej započeo svoju dvogodišnju vladavinu ubrzo nakon Saulove smrti, otprilike u isto vreme kada je David postao kralj u Hevronu. David je vladao nad Judom u Hevronu sedam i po godina. Ubrzo nakon što je postao kralj nad celim Izraelom, učinio je Jerusalim svojom prestonicom. Dakle, oko pet godina nakon Isvostejeve smrti, David je postao kralj nad celim Izraelom (2. Samuilova 2:3, 4, 8-11; 5:4, 5).

8:2 — Koliko je Moavaca pogubljeno nakon što su se Izraelci sukobili s njima? To nije bilo određeno brojanjem već merenjem. Izgleda da je David primorao Moavce da legnu na zemlju jedan do drugog u red. Zatim je izmerio red jednim užetom, to jest konopcem. Izgleda da je bilo pogubljeno dve trećine Moavaca, to jest dve dužine užeta, a pošteđena je bila jedna trećina, to jest dužina jednog užeta.

Pouka za nas:

2:1; 5:19, 23. David je pitao Jehovu pre nego što je krenuo da zauzme Hevron i pre nego što je krenuo na svoje neprijatelje. I mi treba da tražimo Jehovino vođstvo pre nego što donesemo neku odluku koja će uticati na našu duhovnost.

3:26-30. Osveta vodi do žalosnih posledica (Rimljanima 12:17-19).

3:31-34; 4:9-12. David nije bio osvetoljubiv i nije gajio zlovolju. To je dobar primer za nas.

5:12. Nikada ne treba da zaboravimo da nas je Jehova poučio svojim putevima i omogućio nam da imamo dobar odnos s njim.

6:1-7. Iako je David imao dobre namere, njegov pokušaj da prenese kovčeg saveza na kolima predstavljao je prekršaj Božje zapovesti i zbog toga je doživeo neuspeh (Izlazak 25:13, 14; Brojevi 4:15, 19; 7:7-9). Da dobre namere ne menjaju Božje zahteve takođe se vidi iz onoga što se desilo Uzi kada je pridržao kovčeg saveza.

6:8, 9. U teškoj situaciji David se prvo naljutio a zatim uplašio — možda je čak krivio Jehovu za tragediju koja se desila. Moramo se čuvati da ne bismo krivili Jehovu za probleme koje doživljavamo zbog toga što smo ignorisali njegove zapovesti.

7:18, 22, 23, 26. Davidova poniznost, isključiva odanost Jehovi i želja da uzvisi Božje ime jeste nešto što treba da oponašamo.

8:2. Ispunilo se proročanstvo izgovoreno oko 400 godina ranije (Brojevi 24:17). Jehovina reč se uvek obistini.

9:1, 6, 7. David je održao svoje obećanje. I mi treba da nastojimo da održimo svoju reč.

JEHOVA PODIŽE ZLO NA SVOG POMAZANIKA

(2. Samuilova 11:1–20:26)

Jehova kaže Davidu: „Evo ja ću podignuti na te zlo iz doma tvoga i uzeću na tvoje oči žene tvoje da ih dam drugome, koji će na vidiku ovoga sunca s njima ležati“ (2. Samuilova 12:11). Zašto je Jehova to rekao? Zbog Davidovog greha s Vitsavejom. Iako se David pokajao i bilo mu je oprošteno, nije bio pošteđen posledica svog greha.

Najpre umire dete koje je Vitsaveja rodila. Zatim Davidovu ćerku Tamaru, koja je bila devica, siluje njen polubrat Amnon. Njen rođeni brat Avesalom ubija Amnona iz osvete. Avesalom kuje zaveru protiv svog rođenog oca i proglašava sebe kraljem u Hevronu. David je prinuđen da pobegne iz Jerusalima. Avesalom ima odnose s deset inoča svog oca, koje je on ostavio da brinu o kući. David se vraća na presto tek nakon što je Avesalom ubijen. Pobuna koju podiže Seva iz Benjaminovog plemena završava se Sevinom smrću.

Odgovori na biblijska pitanja:

14:7 — Šta simbolizuje ’iskru koja je ostala‘? Iskra ukazuje na živo potomstvo.

19:29 — Zašto je David tako reagovao na Mefivostejevo objašnjenje? Nakon što je saslušao Mefivosteja, David je sigurno shvatio da je pogrešio kada je Sivi poverovao na reč (2. Samuilova 16:1-4; 19:24-28). Najverovatnije se David zbog toga razljutio i nije želeo da čuje ništa više o tome.

Pouka za nas:

11:2-15. Otvoren izveštaj o Davidovim propustima svedoči u prilog tome da je Biblija nadahnuta Reč Božja.

11:16-27. Kada počinimo neki ozbiljan greh, ne treba da pokušavamo da ga prikrijemo kao što je to David činio. Umesto toga, treba da priznamo Jehovi i da tražimo pomoć od starešina u skupštini (Poslovice 28:13; Jakov 5:13-16).

12:1-14. Natan je pružio dobar primer za naimenovane starešine u skupštini. Oni treba da pomognu onima koji počine greh kako bi ispravili svoje postupanje. Starešine moraju da budu vešte kada izvršavaju ovu svoju odgovornost.

12:15-23. To što je imao ispravno gledište o onome što ga je zadesilo pomoglo je Davidu da na ispravan način reaguje na tu nevolju.

15:12; 16:15, 21, 23. Kada je izgledalo da će Avesalom zauzeti presto, ponos i ambicija su naveli odličnog savetnika Ahitofela da postane izdajica. Kada je neko inteligentan, ali nije ponizan i lojalan, to može predstavljati zamku za njega.

19:24, 30. Mefivostej je iskreno cenio Davidovu lojalnu ljubav. On se spremno podložio kraljevoj odluci u vezi sa Sivom. Cenjenje prema Jehovi i njegovoj organizaciji trebalo bi i nas da pokrene da budemo podložni.

20:21, 22. Svojom mudrošću, jedna osoba može sprečiti katastrofu koja bi mogla zadesiti mnoge (Propovednik 9:14, 15).

ZAPADNIMO „U RUKE JEHOVINE“

(2. Samuilova 21:1–24:25)

Saul je pobio Gavaonjane i tako navukao na sebe krivicu za krv, zbog čega u zemlji tri godine vlada glad (Isus Navin 9:15). Gavaonjani traže da pogube sedam Saulovih sinova kako bi se osvetili. David ih daje u ruke Gavaonjanima, i nakon toga pada kiša koja označava kraj suše. Četiri filistejska džina ’ginu od ruke Davidove i od ruke sluga njegovih‘ (2. Samuilova 21:22).

David čini ozbiljan greh tako što naređuje da se obavi nezakonit popis. Kaje se i bira da padne „u ruke Jehovine“ (2. Samuilova 24:14). Zbog toga 70 000 ljudi umire od kuge. David čini ono što mu Jehova zapoveda i pomor prestaje.

Odgovori na biblijska pitanja:

21:8 — Kako to da se kaže da je Saulova kći Mihala imala petoricu sinova kada u 2. Samuilovoj 6:23 stoji da je umrla bez dece? Najprihvaćenije objašnjenje je da su to bili sinovi Mihaline sestre Merave, koja se udala za Adrila. Verovatno je Merava umrla mlada, pa je Mihala, koja nije imala dece, odgajila njene sinove.

21:9, 10 — Koliko je dugo Resfa bdela nad dvojicom svojih sinova i petoricom Saulovih unuka koje su pogubili Gavaonjani? Ova sedmorica su bila pogubljena „prvih dana žetve“ — u martu ili aprilu. Njihovi leševi su bili ostavljeni na jednoj gori. Resfa je čuvala tih sedam leševa danju i noću sve dok Jehova nije pokazao da se njegov gnev umirio tako što je došao kraj suši. Svaki veći pljusak predstavljao bi veoma neobičnu pojavu pre završetka sezone žetve u oktobru. Dakle, Resfa je možda bdela pet ili šest meseci. Nakon toga je David sahranio kosti ovih ljudi.

24:1 — Zašto je Davidovo prebrojavanje naroda predstavljalo ozbiljan greh? Pravljenje popisa samo po sebi nije bilo zabranjeno Zakonom (Brojevi 1:1-3; 26:1-4). Biblija ne kaže šta je pokrenulo Davida da prebroji narod. Međutim, u 1. Letopisa 21:1 stoji da ga je Satana naveo na to. Kako god da je bilo, njegov vojni zapovednik Joav je znao da je Davidova odluka da popiše narod bila pogrešna i pokušao je da ga odvrati od toga.

Pouka za nas:

22:2-51. Kako samo Davidova pesma lepo prikazuje Jehovu kao istinitog Boga, vrednog bezuslovnog poverenja!

23:15-17. David je imao tako duboko poštovanje prema Božjem zakonu o životu i krvi da u ovoj prilici nije hteo da učini čak ni ono što bi moglo da liči na povredu tog zakona. Moramo razvijati takav stav prema svim Božjim zapovestima.

24:10. Davidova savest je reagovala i pokrenula ga da se pokaje. Da li je naša savest dovoljno osetljiva da bi reagovala na taj način?

24:14. David je dobro znao da je Jehova milosrdniji od ljudi. Da li smo i mi uvereni u to?

24:17. Davidu je bilo žao što je zbog njegovog greha patio čitav narod. Trebalo bi da pokajnički grešnik oseća grižu savesti zbog sramote koju je svojim postupkom možda naneo skupštini.

I mi možemo biti ’po Božjem srcu‘

Drugi kralj Izraela bio je ’čovek po Božjem srcu“ (1. Samuilova 13:14). David nikada nije dovodio u pitanje Jehovina pravedna merila, i nije težio za nezavisnošću od Boga. Kad god je pogrešio, on je priznao svoj greh, prihvatio disciplinu i ispravio svoje ponašanje. David je bio besprekoran čovek. Zar nije mudro da i mi budemo poput njega, posebno kada pogrešimo?

Davidova životna priča živopisno prikazuje da priznati Jehovin suverenitet znači prihvatiti Njegova merila za ispravno i neispravno i truditi se da ih se kao čuvari besprekornosti držimo. To je nešto što svi mi možemo. Kako samo možemo biti zahvalni za pouke koje izvlačimo iz Druge Samuilove! Nadahnuta poruka koja se nalazi na njenim stranicama zaista je živa i ima moć (Jevrejima 4:12).

[Fusnote]

[Slika na 16. strani]

David je ostao ponizan zahvaljujući tome što nikada nije izgubio iz vida ko ga je postavio za kralja

[Slika na 18. strani]

„Evo ja ću podignuti na te zlo iz doma tvoga“

Vitsaveja

Tamara

Amnon