Da li imaš pouzdane informacije?

1, 2. (a) Šta treba da naučimo? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

SVI mi kao pravi hrišćani treba da naučimo da ispravno procenjujemo informacije i da na osnovu njih dolazimo do ispravnih zaključaka (Posl. 3:21-23; 8:4, 5). Ako to ne naučimo, Satana i njegov svet bi lako mogli negativno uticati na naše razmišljanje (Ef. 5:6; Kol. 2:8). Naravno, do ispravnih zaključaka možemo doći samo ako znamo činjenice. Kao što piše u Poslovicama 18:13: „Ko odgovara pre nego što sasluša, to mu je ludost i sramota.“

² U ovom članku ćemo govoriti o nekim stvarima koje nam otežavaju da ispravno sagledamo situaciju i da dođemo do ispravnih zaključaka. Govorićemo i o nekim biblijskim načelima i primerima koji nam mogu pomoći da procenimo tačnost informacija koje dolaze do nas.

 3. Zašto treba da primenimo načelo iz Poslovica 14:15? (Videti sliku na početku članka.)

³ Ljudi su danas bombardovani informacijama. Internet, televizija i drugi mediji plasiraju najrazličitije sadržaje. Mnogi su zatrpani mejlovima, porukama i novostima koje im šalju dobronamerni prijatelji i poznanici. Budući da u današnje vreme nije ništa neobično da se pogrešne informacije namerno šire i da se činjenice izvrću, moramo biti oprezni i dobro odvagnuti ono što čujemo. Koje nam biblijsko načelo u tome može pomoći? Poslovice 14:15 kažu: „Lakoveran veruje svakoj reči, a pametan pazi na korake svoje.“

 4. (a) Kako nam stih iz Filipljanima 4:8, 9 može pomoći da izaberemo šta ćemo čitati? (b) Zašto je važno da imamo tačne informacije? (Videti i okvir „Nekoliko pouzdanih izvora informacija“.)

⁴ Da bismo donosili dobre odluke, moramo raspolagati činjenicama. Zato treba da biramo šta ćemo čitati. (Pročitati Filipljanima 4:8, 9.) Ne treba da traćimo vreme na nepouzdane vesti na internetu ili nepotvrđene priče koje cirkulišu preko mejlova ili poruka. Naročito je važno da izbegavamo sajtove iza kojih stoje otpadnici. Njihov cilj je da oslabe veru Božjeg naroda i da izvrnu istinu. Pogrešne informacije će dovesti i do pogrešnih odluka. Nikada nemojmo misliti da pogrešne informacije neće uticati na naš um i naše srce (1. Tim. 6:20, 21).

 5. Šta su Izraelci čuli i kako su reagovali?

⁵ Netačne priče mogu dovesti do katastrofalnih posledica. Na primer, pogledajmo šta se desilo u Mojsijevo vreme. Od dvanaestorice uhoda koji su otišli da izvide Obećanu zemlju, desetorica su donela negativan izveštaj (Br. 13:25-33). Njihovo preuveličavanje onoga što su videli potpuno je obeshrabrilo i uplašilo Jehovin narod (Br. 14:1-4). Zašto je narod u to poverovao? Možda su mislili da je sve to istina jer je to rekla većina uhoda. Nisu hteli da slušaju ono što su govorili Isus Navin i Halev, ljudi dostojni poverenja (Br. 14:6-10). Umesto da su sakupili sve činjenice i pokazali pouzdanje u Jehovu, oni su rešili da poveruju onima koji su doneli negativan izveštaj. Koliko je to samo bilo nerazumno!

 6. Zašto ne treba da budemo iznenađeni svakakvim pričama o Jehovinim svedocima?

⁶ Posebno treba da budemo oprezni kada nailazimo na priče o Jehovinim svedocima. Nikada nemojmo zaboraviti da je Satana taj koji stalno optužuje Božje verne sluge (Otkr. 12:10). Zato je Isus rekao da će protivnici lagati o nama i pripisivati nam svakakva zla (Mat. 5:11). Ako te reči ozbiljno shvatimo, nećemo biti šokirani kad čujemo svakakve priče o Jehovinom narodu.

 7. O čemu treba da razmisliš pre nego što pošalješ neku poruku ili mejl?

⁷ Da li spadaš u one koji vole da šalju mejlove i poruke prijateljima i poznanicima? Kad vidiš neku novu priču u medijima ili čuješ neko iskustvo, da li se osećaš poput reportera koji želi da prvi prenese neku ekskluzivnu vest? Ali pre nego što pošalješ neku poruku ili mejl, pitaj se: „Da li sam siguran da je ta informacija tačna? Da li raspolažem činjenicama?“ Ako u to nisi siguran, moglo bi se desiti da među braćom nenamerno širiš pogrešne informacije. Ako se dvoumiš, bolje je da izbrišeš poruku nego da je pošalješ.

 8. Šta rade naši protivnici u nekim zemljama i kako bismo nenamerno mogli da im pomažemo?

⁸ Postoji još jedan razlog zbog kog je opasno da bez razmišljanja prosleđujemo mejlove ili poruke. Naše delo je u nekim zemljama ograničeno ili zabranjeno. Naši protivnici u tim zemljama možda namerno šire neke vesti da bi izazvali strah ili nepoverenje među nama. Na primer, tako nešto se dešavalo u bivšem Sovjetskom Savezu. Tajna policija, poznata kao KGB, širila je glasine da su neka braća na odgovornim položajima izdala Jehovin narod.a Nažalost, mnogi su u to poverovali i odvojili se od Jehovine organizacije. Mnogi su se kasnije vratili, ali neki to nikada nisu učinili. Doživeli su brodolom vere (1. Tim. 1:19). Kako možemo izbeći tako nešto? Nemojmo širiti negativne ili neproverene vesti. Nemojmo biti naivni i lakoverni. Proverimo da li raspolažemo činjenicama.

 9. Šta može predstavljati još jedan problem?

⁹ Još jedan problem predstavljaju priče koje sadrže poluistine ili u kojima su samo delimično iznete činjenice. Ako u nekoj priči ima samo 10 posto istine, ona će nas 100 posto navesti na pogrešan zaključak. Kako možemo izbeći da nas takve priče dovedu u zabludu? (Ef. 4:14).

10. Kako su Izraelci umalo započeli rat sa svojom braćom i zahvaljujući čemu su ga izbegli?

¹⁰ Pogledajmo šta se desilo Izraelcima koji su živeli na zapadnoj strani Jordana u vreme Isusa Navina (Is. Nav. 22:9-34). Do njih su stigle vesti da su Izraelci koji žive na istočnoj strani Jordana (Ruvimovo i Gadovo pleme i polovina Manasijinog plemena) napravili velik, impresivan oltar pored Jordana. To jeste bilo tačno, ali to nije bilo sve. Na osnovu nepotpunih informacija, Izraelci koji su živeli na zapadnoj strani Jordana zaključili su da su se njihova braća pobunila protiv Jehove i zato su se sakupili da pođu u rat protiv njih. (Pročitati Isusa Navina 22:9-12.) Na svu sreću, pre nego što su ih napali, poslali su pouzdane ljude da provere o čemu se radi. I šta su saznali? Izraelci koji su živeli na istočnoj strani reke jesu podigli oltar, ali ne da bi na njemu prinosili žrtve, već da bi služio kao spomenik. Napravili su ga da bi sve buduće generacije znale da su i oni verno služili Jehovi. Izraelci koji su živeli na zapadnoj strani Jordana sigurno su bili srećni što nisu poveli rat protiv svoje braće na osnovu nepotpunih informacija već su najpre proverili o čemu se tačno radi.

11. (a) Kako je Mefivostej postao žrtva nepravde? (b) Kako je David mogao izbeći takvu grešku?

¹¹ Moglo bi se desiti da ljudi ispredaju o nama priče koje su samo delimično tačne. Setimo se šta se desilo Mefivosteju. Kralj David je bio velikodušan i dobar prema njemu kada mu je vratio svu zemlju koja je pripadala njegovom dedi Saulu (2. Sam. 9:6, 7). Međutim, David je kasnije čuo neke loše stvari o Mefivosteju. Ne proverivši te informacije, odlučio je da mu oduzme svu imovinu (2. Sam. 16:1-4). Kada je David na kraju razgovarao s njim, shvatio je koliko je pogrešio i vratio mu deo imovine (2. Sam. 19:24-29). Ali do takve nepravde ne bi ni došlo da je David našao malo vremena da proveri da li je tačno ono što je čuo, umesto što je ishitreno reagovao.

12, 13. (a) Šta je Isus radio kad su ljudi širili laži o njemu? (b) Šta možemo učiniti ako neko širi laži o nama?

¹² Šta treba da radimo ako neko širi laži o nama? U takvoj situaciji su se našli Isus i Jovan Krstitelj. (Pročitati Mateja 11:18, 19.) Šta je Isus učinio? Nije trošio vreme i snagu da bi ljude ubedio da te priče nisu tačne. Podstakao ih je da provere činjenice i da sami vide kakva dela čini i čemu poučava. Kao što je i rekao: „Mudrost opravdavaju njena dela“ (Mat. 11:19).

¹³ Iz ovoga možemo izvući jednu važnu pouku. Nekad će se desiti da ljudi kažu neke netačne ili loše stvari o nama i da nam tako naruše ugled. Šta u takvoj situaciji možemo uraditi? Svojim načinom života možemo pokazati drugima da nemaju nikakvog razloga da veruju takvim lažima. Kao što smo videli iz Isusovog primera, dobrim hrišćanskim ponašanjem možemo opovrgnuti sve poluistine ili laži o nama.

14, 15. Kako nam oslanjanje na sopstveno rasuđivanje može postati zamka?

¹⁴ Postoji još nešto što nam može otežati donošenje ispravnih zaključaka. Reč je o našoj nesavršenosti. Možda već decenijama verno služimo Jehovi. Možda smo stekli mudrost i sposobnost rasuđivanja, zbog čega nas drugi veoma cene. Da li bi nam to moglo postati zamka?

¹⁵ Moglo bi, ako bismo se previše oslanjali na svoje viđenje stvari. Mogli bismo se povesti za svojim emocijama i nekim ličnim shvatanjima. Možda mislimo da možemo proceniti neku situaciju i razumeti je iako ne znamo sve činjenice. To je veoma opasno! Biblija nas jasno upozorava da se ne oslanjamo na svoje rasuđivanje (Posl. 3:5, 6; 28:26).

16. Šta se dešava u zamišljenoj sceni u restoranu i do kakvog je zaključka Tom došao?

¹⁶ Zamisli sledeću scenu. Dok je jedne večeri bio u restoranu, dugogodišnji starešina koga ćemo zvati Tom video je Džona, jednog drugog starešinu, kako sedi za stolom sa jednom ženom koja nije njegova supruga. Smejali su se i uživali u međusobnom društvu. To ga je mnogo uznemirilo. Da li će se Džon razvesti? Šta će biti s njegovom ženom? A tek s decom? Tom je već viđao takve situacije. Šta bi ti pomislio da si sve to video?

17. Šta je u izmišljenoj priči Tom kasnije saznao i kakvu pouku iz toga možemo izvući?

¹⁷ Ali čekaj malo. Iako je Tom na prečac zaključio da Džon nije veran svojoj ženi, da li je stvarno znao sve činjenice? Nešto kasnije te večeri, Tom je pozvao telefonom Džona. Možeš li samo da zamisliš koliko mu je laknulo kada je saznao da je ta žena u stvari Džonova rođena sestra. Nisu se videli godinama, ali pošto je na samo par sati bila u gradu, najzgodnije je bilo da se nađu u restoranu. Džonova supruga nije mogla da im se pridruži. Na svu sreću, Tom nikome nije rekao šta je pomislio. Šta iz ovoga možemo naučiti? Koliko god iskustva da imamo u hrišćanskom životu, nikada nemojmo donositi zaključke ako ne znamo sve činjenice.

18. Kako lične razmirice mogu zamagliti naše rasuđivanje?

¹⁸ Postoji još nešto što nam može smetati u objektivnom sagledavanju situacije. Možda se radi o bratu ili sestri s kojima se ne slažemo baš najbolje. Ako stalno razmišljamo o našim nesuglasicama, možda ćemo postati sumnjičavi prema toj osobi. Zato ćemo možda odmah poverovati u nešto loše što o njoj čujemo. Čemu nas to uči? Ako gajimo negativna osećanja prema našoj braći možda ćemo doći do pogrešnih zaključaka koji se ne zasnivaju na činjenicama (1. Tim. 6:4, 5). Ali naše rasuđivanje neće biti zamagljeno ako ne dozvolimo sebi da zavist i ljubomora puste koren u našem srcu. Nikada nemojmo zaboraviti da smo pred Jehovom dužni da volimo svoju braću i da im od srca opraštamo. (Pročitati Kološanima 3:12-14.)

19, 20. (a) Koja biblijska načela će nam pomoći da ispravno procenimo informacije koje imamo? (b) O čemu će biti reči u narednom članku?

¹⁹ U današnje vreme nije lako steći pravu sliku o nekim stvarima zato što smo zatrpani neproverenim informacijama, pričama u kojima ima poluistina, a tu je i naša nesavršenost. Šta nam može pomoći da savladamo te izazove? Biblijska načela koja moramo znati i primenjivati. Jedno takvo načelo jeste da je ludost i sramota ako odgovaramo pre nego što smo čuli sve činjenice (Posl. 18:13). Jedno drugo biblijsko načelo nas podseća da ne treba da verujemo svemu što čujemo (Posl. 14:15). I na kraju, koliko god da imamo iskustva u hrišćanskom životu, moramo paziti da se ne oslanjamo samo na sopstveno rasuđivanje (Posl. 3:5, 6). Biblijska načela će nam pomoći da dođemo do ispravnih zaključaka i da donosimo mudre odluke pod uslovom da smo se potrudili da dođemo do tačnih informacija.

²⁰ Ali postoji još jedan izazov. To je naša sklonost da sudimo po spoljašnjosti. U sledećem članku ćemo govoriti o nekim uobičajenim zamkama i o tome kako ih možemo izbeći.