„Nauči me da vršim volju tvoju“
„Nauči me da vršim volju tvoju, jer si ti Bog moj“ (PS. 143:10)
1, 2. Zašto treba da uzimamo u obzir Božju volju i šta u tom pogledu možemo naučiti od kralja Davida?
VEROVATNO smo nekada koristili geografsku kartu ili digitalnu mapu. Tako smo mogli videti svoje odredište takoreći iz ptičje perspektive, što nam je možda pomoglo da odredimo najbolji put do cilja. Nešto slično važi i kada treba da donesemo značajne odluke. Kada gledamo na stvari iz uzvišene perspektive našeg Stvoritelja, to će nam pomoći da ’idemo putem‘ koji je ugodan Jehovi (Is. 30:21).
2 Kralj David se tokom većeg dela svog života trudio da na situacije gleda iz Božjeg ugla kako bi bio siguran da vrši Božju volju. David je celim srcem bio odan Jehovi Bogu. U ovom članku ćemo videti kako je on postupio u nekim teškim situacijama i šta možemo naučiti iz toga (1. Kralj. 11:4).
DAVID JE VEOMA POŠTOVAO JEHOVINO IME
3, 4. (a) Šta je navelo Davida da se suprotstavi Golijatu? (b) Kako je David gledao na Božje ime?
3 David je bio vrlo mlad kada se sukobio s filistejskim ratnikom Golijatom. Šta ga je navelo da se suprotstavi do zuba naoružanom divu koji je bio visok skoro tri metra? (1. Sam. 17:4, fusnota). Hrabrost? Ili vera u Boga? Tačno je da su i hrabrost i vera igrale važnu ulogu u tome. Međutim, prvenstveno su ga poštovanje prema Jehovi i njegovom svetom imenu pokrenuli da se bori s Golijatom. David je bio ljut što Golijat prezire Božji narod i zato je pitao: „Ko je taj neobrezani Filistejin da se ruga vojsci živog Boga?“ (1. Sam. 17:26).
4 Na bojnom polju je rekao Golijatu: „Ti ideš na mene s mačem, s dugim i kratkim kopljem, a ja na tebe idem u ime Jehove nad vojskama, Boga Izraelove vojske, kome si se ti rugao“ (1. Sam. 17:45). David se uzdao u istinitog Boga i ubio je tog filistejskog ratnika jednim kamenom iz praćke. Međutim, to nije bila jedina prilika kada se David pouzdao u Jehovu i pokazao da veoma poštuje njegovo ime. On je to činio celog svog života. Štaviše, podsticao je druge Izraelce da se ’diče Jehovinim svetim imenom‘. (Pročitati 1. Letopisa 16:8-10.)
5. Kako neki poput Golijata pokazuju nepoštovanje prema Jehovi?
5 Da li smo ponosni na to što služimo Jehovi Bogu? (Jer. 9:24). Kako reagujemo kada naše komšije, kolege, školski drugovi ili rođaci loše govore o Jehovi i ismevaju njegove Svedoke? Da li branimo Jehovino ime od klevete uzdajući se u to da će nas on podržati? Naravno, postoji „vreme kad se ćuti“, ali ne treba da se stidimo što svedočimo za Jehovu i što sledimo Isusa (Prop. 3:1, 7; Mar. 8:38). Premda treba da budemo taktični i učtivi kada razgovaramo s ljudima koji ne poštuju Jehovu i dobru vest, ne treba da budemo poput Izraelaca koji su se ’uplašili i koje je obuzeo veliki strah‘ kada su čuli kako im se Golijat ruga (1. Sam. 17:11). Naprotiv, treba da odvažno svedočimo kako bismo svetili Jehovino ime. Želimo da ljudi upoznaju Jehovu Boga u pravom svetlu i zato im putem njegove Reči pomažemo da razumeju koliko je važno da mu se približe (Jak. 4:8).
6. Šta je bio prvenstveni razlog zbog kog se David borio s Golijatom i šta nama treba da bude najvažnije?
6 Iz Davidovog okršaja s Golijatom možemo naučiti još nešto veoma važno. Kada je došao na bojno polje, David je pitao ljude koji su stajali oko njega: „Šta će dobiti čovek koji ubije tog Filistejina i skine sramotu s Izraela?“ Oni su ponovili ono što su već bili rekli: „Onom ko njega ubije, kralj će dati veliko bogatstvo i svoju kćer“ (1. Sam. 17:25-27). Ali Davidu nije bila najvažnija nagrada, već je prvenstveno želeo da proslavi istinitog Boga. (Pročitati 1. Samuilovu 17:46, 47.) A kako je sa nama? Da li prvenstveno želimo da steknemo ugled? Da li nam je jedini cilj da imamo dosta novca i postanemo neko i nešto u ovom svetu? Sigurno želimo da budemo kao David, koji je rekao: „Veličajte Jehovu sa mnom, uzvisujmo svi ime njegovo“ (Ps. 34:3). I mi treba da se uzdamo u Boga i da prvenstveno proslavimo njegovo ime, a ne svoje (Mat. 6:9).
7. Kako možemo razvijati snažnu veru koja nam je neophodna kada naiđemo na ljude koji ne žele da čuju dobru vest?
7 David se potpuno uzdao u Jehovu i zato se hrabro suprotstavio Golijatu. On je imao snažnu veru zato što je još kao pastir naučio da se oslanja na Jehovu (1. Sam. 17:34-37). I mi treba da imamo snažnu veru da bismo istrajali u službi propovedanja, posebno kada naiđemo na ljude koji ne žele da čuju dobru vest. Takvu veru možemo razvijati time što se svakodnevno oslanjamo na Boga. Na primer, možemo pokušati da započnemo razgovor o Bibliji sa onima koji sede do nas u gradskom prevozu. Pored toga, možemo razgovarati i sa ljudima koje sretnemo na ulici dok propovedamo od kuće do kuće (Dela 20:20, 21).
DAVID JE ČEKAO NA JEHOVU
8, 9. Kako je David pokazao da mu je Jehovina volja na prvom mestu kada je morao da beži od kralja Saula?
8 Još nešto što nam pokazuje da se David spremno uzdao u Jehovu jeste njegov odnos prema Saulu, prvom izraelskom kralju. Taj kralj je zbog ljubomore triput pokušao da kopljem pribije Davida za zid, ali on se izmakao sva tri puta i nije hteo da uzvrati istom merom. Na kraju je David morao da pobegne od Saula (1. Sam. 18:7-11; 19:10). Zatim je Saul uzeo 3 000 ljudi izabranih iz celog Izraela i pošao u pustinju, u poteru za Davidom (1. Sam. 24:2). Jednog dana, Saul je ušao u jednu pećinu ne znajući da su u njoj David i njegovi ljudi. David je to mogao da iskoristi i da ubije tog kralja zbog koga mu je život bio u opasnosti. Na kraju krajeva, bila je Božja volja da David zameni Saula kao kralja nad Izraelom (1. Sam. 16:1, 13). U stvari, da je poslušao svoje ljude, ubio bi Saula. Ali on je rekao: „Pošto znam da bi to u Jehovinim očima bilo neispravno, nipošto ne bih digao ruku na svog gospodara, Jehovinog pomazanika.“ (Pročitati 1. Samuilovu 24:4-7.) Saul je i dalje bio kralj kojeg je Bog pomazao. Budući da ga Jehova tada još nije uklonio kao kralja, David nije želeo da to uzme u svoje ruke. On je odsekao skut Saulovog ogrtača čime je pokazao da nije hteo da naudi Saulu iako je imao priliku da mu oduzme život (1. Sam. 24:11).
9 Kada su se David i Saul poslednji put sreli, David je ponovo pokazao poštovanje prema njemu kao Božjem pomazaniku. Tom prilikom su David i Avisaj sišli u Saulov logor dok je taj kralj spavao. Avisaj je mislio da je Bog predao Saula u Davidove ruke i hteo je da ga pribije kopljem za zemlju, ali David mu to nije dozvolio (1. Sam. 26:8-11). David je tražio Božje vođstvo i zato je čvrsto rešio da postupa u skladu s Božjom voljom bez obzira na to što ga je Avisaj nagovarao da učini nešto drugo.
10. U kakvoj situaciji se možemo naći i šta će nam pomoći da se držimo Jehovinih merila?
10 I mi se možemo naći u situaciji u kojoj ljudi iz našeg okruženja vrše pritisak na nas da postupimo suprotno Jehovinoj volji. Neki nas poput Avisaja možda podstiču da nešto uradimo iako nismo razmotrili šta je Božja volja u toj situaciji. Da ne bismo podlegli njihovom uticaju, moramo jasno razumeti kakvo je Jehovino gledište o određenoj situaciji i čvrsto se držati Jehovinih merila.
11. Kako je David pokazao da mu je Božja volja najvažnija u životu i kako ga možemo oponašati?
11 David se molio Jehovi Bogu: „Nauči me da vršim volju tvoju.“ (Pročitati Psalam 143:5, 8, 10.) Nije se oslanjao na svoje mišljenje niti je dozvolio da drugi utiču na njega, već je želeo da ga Bog pouči. On je ’razmišljao o svim Jehovinim delima i promišljao je o delu njegovih ruku‘. Poput Davida, možemo razumeti šta je Božja volja tako što temeljno proučavamo Sveto pismo i duboko razmišljamo o mnogim biblijskim stihovima koji govore o tome kako je Jehova pružao vođstvo svojim slugama.
DAVID JE ŽIVEO U SKLADU S NAČELIMA
12, 13. Zašto je David prolio vodu koju su mu donela trojica njegovih ljudi?
12 David nam je ostavio uzor i u tome što je razumeo načela na kojima se temeljio Božji zakon i što je nastojao da živi u skladu s njima. Pogledajmo šta se dogodilo kada je David rekao da mu se ’pije voda iz vitlejemskog bunara‘. Trojica njegovih ljudi su rizikujući život ušla u taj grad — koji je tada bio u filistejskim rukama — i doneli mu vodu iz bunara. Međutim, „David nije hteo da je pije, nego ju je prolio pred Jehovom“. Zašto? On je rekao: „Nikada ne bih tako nešto učinio, jer poštujem Boga! Zar da pijem krv ovih ljudi koji su svoju dušu izložili opasnosti? Jer su oni doneli tu vodu izlažući svoju dušu opasnosti“ (1. Let. 11:15-19).
13 David je na osnovu Božjeg zakona znao da krv treba proliti pred Jehovom i da je ne treba koristiti, ali razumeo je i zašto to treba uraditi. Znao je da je ’duša tela u krvi‘. Ali radilo se o vodi, a ne o krvi. Zašto David nije hteo da je pije? On je razumeo načelo na kom se temeljio taj zakon. Davidu je ta voda iz bunara bila dragocena poput krvi te trojice ljudi i zato nipošto nije hteo da je pije, već ju je prolio na zemlju (Lev. 17:11; Pon. zak. 12:23, 24).
14. Šta je pomoglo Davidu da razmišlja poput Jehove?
14 David je u svom svakodnevnom životu veoma cenio Božji zakon. U pesmi je rekao: „Bože moj, ja uživam u vršenju volje tvoje, i zakon je tvoj duboko u meni“ (Ps. 40:8). On je proučavao Božji zakon i duboko je razmišljao o njemu. Verovao je da je za njegovo dobro da sluša Jehovine zapovesti. Stoga je nastojao da poštuje ne samo slovo zakona već i načela na kojima se on zasnivao. Kada proučavamo Bibliju, treba da duboko razmišljamo o onome što čitamo i da to čuvamo u srcu tako da možemo razumeti šta je Jehovina volja u nekoj konkretnoj situaciji.
15. Kako se Solomon oglušio o Božji zakon?
15 Jehova Bog je imao posebnu naklonost prema Davidovom sinu Solomonu. Međutim, posle nekog vremena Solomon više nije poštovao Božji zakon. Oglušio se o Jehovinu zapovest po kojoj izraelski kralj nije smeo da ’ima mnogo žena‘ (Pon. zak. 17:17). Oženio se mnogim tuđinkama. Kada je ostario, „njegove žene navele su njegovo srce da se okrene drugim bogovima“. Kakav god da je izgovor možda imao što nije slušao Božji zakon, „Solomon je počeo da čini ono što je zlo u Jehovinim očima i nije u svemu slušao Jehovu kao njegov otac David“ (1. Kralj. 11:1-6). Nema sumnje da je veoma važno da budemo poslušni zakonima i načelima iz Božje Reči! Na primer, to je posebno važno za one koji razmišljaju o tome da stupe u brak.
16. Kako možemo pokazati da razumemo načelo na kom se temelji zapovest da se u brak stupa „samo u Gospodu“?
16 Na primer, ako nam se udvara neko ko ne služi Jehovi, da li smo slični Davidu, koji je gledao na stvari iz Jehovinog ugla, ili smo poput Solomona, koji je ignorisao Jehovine zapovesti? Božja Reč kaže onima koji služe Bogu da stupaju u brak „samo u Gospodu“ (1. Kor. 7:39). Ako neko želi da stupi u brak, tada to treba da učini s nekim suvernikom. Nadalje, ako razumemo načelo na kom se temelji ovaj biblijski savet, ne samo da nećemo stupiti u brak s nekim ko ne služi Jehovi već nećemo dozvoliti ni da nam se takva osoba udvara.
17. Šta će nam pomoći da ne upadnemo u zamku gledanja pornografije?
17 Pored toga, primer koji nam je David pružio time što je iskreno tražio Božje vođstvo može nam pomoći kada se nađemo u iskušenju da gledamo pornografiju. Možemo pročitati sledeće stihove, razmisliti o načelima na kojima se temelje i pokušati da razumemo kakvo je Jehovino gledište o pornografiji. (Pročitati Psalam 119:37; Mateja 5:28, 29 i Kološanima 3:5.) Duboko razmišljanje o Božjim uzvišenim merilima pomoći će nam da ne upadnemo u zamku gledanja pornografije.
UVEK RAZMIŠLJAJMO POPUT BOGA
18, 19. (a) Zašto možemo reći da je David imao Jehovinu naklonost iako je bio nesavršen? (b) Šta treba da radimo da bismo imali Jehovinu naklonost?
18 Iako je bio primer na mnogim područjima, David je u nekoliko navrata počinio ozbiljne grehe (2. Sam. 11:2-4, 14, 15, 22-27; 1. Let. 21:1, 7). Ali on se iskreno pokajao zbog toga. Služio je Bogu „besprekornog srca“ (1. Kralj. 9:4). Zašto se to može reći? Zato što se trudio da na stvari gleda iz Božjeg ugla i da postupa u skladu s Božjom voljom.
19 Premda smo nesavršeni, i mi možemo imati Jehovinu naklonost. Zato treba da i dalje marljivo proučavamo Božju Reč, duboko razmišljamo o onome što saznamo iz nje i to savesno primenjujemo. Ako to budemo radili, bićemo poput psalmiste koji se ponizno molio Jehovi: „Nauči me da vršim volju tvoju.“