Primeri vere

On je odbranio veru u pravog Boga

ILIJA je posmatrao mnoštvo koje se penjalo uz obronke gore Karmil. Siromaštvo i oskudica koji su ih pogađali mogli su se jasno videti čak i na ranoj jutarnjoj svetlosti. Troipogodišnja suša je ostavila svoj trag na njima.

Među tim mnoštvom je paradiralo 450 Valovih proroka, ispunjenih ponosom i žestokom mržnjom prema Iliji, Jehovinom proroku. Kraljica Jezavelja pogubila je mnoge Jehovine sluge, ali ovaj čovek se i dalje hrabro borio protiv obožavanja Vala. Ali koliko dugo će izdržati? Možda su ti sveštenici razmišljali da jedan čovek nikada neće moći da ostane čvrst protiv svih njih (1. Kraljevima 18:3, 19, 20). Došao je i kralj Ahav, vozeći se u svojim kraljevskim kočijama. Ni on nije voleo Iliju.

Ispred ovog usamljenog proroka stajao je dan koji je bio drugačiji od bilo kog drugog dana u njegovom životu. Ilija je posmatrao kako se pred njim postavljala pozornica za jedan od najupečatljivijih sukoba između dobra i zla koji je svet ikada video. Kako se osećao Ilija dok je svitao dan? On nije bio imun na strah, bio je „čovek koji je imao ista osećanja kao i mi“ (Jakov 5:17, fusnota). Pošto su se oko njega nalazili oni koji su bili neverni Jehovi, njihov otpadnički kralj i ubilački nastrojeni sveštenici, možemo biti sigurni da je Ilija bio veoma svestan toga da je sasvim sam u toj situaciji (1. Kraljevima 18:22).

Zbog čega su Izraelci došli u ovako teško stanje? Šta se može naučiti iz ovog zapisa? Biblija nas podstiče da pažljivo posmatramo Božje verne sluge i da ’oponašamo njihovu veru‘ (Jevrejima 13:7). Pogledajmo sada pobliže Ilijin primer.

Dugotrajan sukob dostiže svoj vrhunac

Tokom velikog dela svog života, Ilija je bespomoćno posmatrao kako obožavanje Jehove u njegovoj domovini i njegovom narodu biva potpuno zapostavljeno i obezvređeno. Zapravo, Izrael je bio središte jednog dugotrajnog sukoba, to jest borbe između prave i krive religije, između obožavanja Jehove Boga i idolopoklonstva okolnih naroda. U Ilijino vreme, taj sukob se još više pogoršao.

Kralj Ahav je bio oženjen Jezaveljom, ćerkom sidonskog kralja. Jezavelja je bila odlučna da obožavanje Vala proširi po izraelskoj zemlji, a da iskoreni obožavanje Jehove. Ahav je vrlo brzo podlegao njenom uticaju. On je podigao hram i oltar posvećen Valu i predvodio je u obožavanju ovog paganskog boga. Time je duboko uvredio Jehovu (1. Kraljevima 16:30-33).a

Zašto je obožavanje Vala bilo toliko strašno? Ono je zavelo Izrael, tako da su mnogi bili odvučeni od istinitog Boga. To je takođe bila nečista i nasilna religija. Uključivala je mušku i žensku hramsku prostituciju, seksualne orgije i čak žrtvovanje dece. Jehova je na to reagovao tako što je poslao Iliju kod Ahava da najavi sušu koja će trajati sve dok taj Božji prorok ne proglasi njen kraj (1. Kraljevima 17:1). Prošlo je nekoliko godina pre nego što se Ilija ponovo pojavio pred Ahavom i rekao mu da okupi narod na gori Karmil zajedno s Valovim prorocima.

Da li taj sukob ima značaja za nas danas? Neki možda misle da je u današnje vreme ta priča o obožavanju Vala nevažna, jer oko sebe ne vidimo ni hramove ni oltare posvećene Valu. Ali ovaj zapis nije samo neka drevna istorija (Rimljanima 15:4). Izraz „Val“ znači „vlasnik“ ili „gospodar“. Jehova je rekao svom narodu da treba da se odluči za njega kao svog „vala“, to jest muža (Isaija 54:5). Zar se ne slažete da ljudi i danas služe mnoštvu gospodara umesto da služe Svemoćnom Bogu? Zaista, kada ljudi koriste svoj život da bi težili za novcem, za karijerom, rekreacijom, seksualnim zadovoljstvima, ili da bi obožavali bilo kog od bezbrojnih bogova umesto Jehove, onda oni te stvari izabiraju za gospodare (Matej 6:24; Rimljanima 6:16). Stoga je većina upečatljivih obeležja karakterističnih za obožavanje Vala na neki način i danas u velikoj meri zastupljena. Taj drevni spor oko toga da li je Jehova pravi Bog ili je to Val može nam pomoći da mudro izaberemo kome ćemo služiti.

’Hramali su‘ — u kom smislu?

Sa svojim vetrovitim vrhovima, gora Karmil kao da gospodari nad panoramom Izraela. Pogled se pruža od doline Kison, koja se nalazila u podnožju gore, do obližnjeg Velikog mora (Sredozemno more) pa sve do livanskih brda na severu.b Ali kako ovaj uzbudljiv dan sviće, prizor postaje užasan. Senka smrti lebdi nad ovom nekada plodnom zemljom koju je Jehova podario Avrahamovim potomcima. Sada je to tvrda zemlja spržena od nemilosrdnog sunca, uništena zbog nerazumnosti Božjeg naroda! Dok su se ti ljudi gurali jedni o druge, Ilija im je pristupio i rekao: „Dokle ćete hramati na dve strane? Ako je Jehova istiniti Bog, idite za njim, a ako je Val, idite za njim“ (1. Kraljevima 18:21).

Šta je Ilija mislio kada je rekao „hramati na dve strane“? Ti ljudi nisu shvatali da se moraju odlučiti između Jehove i Vala. Oni su mislili da mogu obožavati i jednog i drugog — da mogu umiriti Vala svojim odvratnim obredima i da još uvek mogu moliti Jehovu Boga za pomoć. Možda su razmišljali da će Val blagosloviti njihove useve i stada, dok će im u isto vreme ’Jehova nad vojskama‘ pružati zaštitu u bici (1. Samuilova 17:45). Oni su smetnuli s uma temeljnu istinu — onu koja izmiče mnogima danas — a to je da Jehova ne prihvata one koji pokušavaju da budu odani i njemu i nekom drugom bogu. On zahteva da se odanost iskazuje isključivo njemu i dostojan je toga. Bilo koje obožavanje koje je upućeno njemu, a koje je pomešano s nekim drugim oblikom obožavanja, za Jehovu je neprihvatljivo i čak uvredljivo! (Izlazak 20:5).

Na taj način su ti Izraelci ’hramali‘ kao što hramlje čovek koji pokušava da sledi dve staze u isto vreme. Mnogi ljudi u današnje vreme prave sličnu grešku, dozvoljavajući da se drugi „vali“ uvuku u njihov život, gurajući u stranu pravog Boga! Ilijin glasan poziv da prestanu da hramlju može nam pomoći da preispitamo svoje prioritete i način na koji obožavamo Boga.

Veoma uzbudljiv ispit

Ilija sada predlaže jedan ispit. Taj ispit je bio veoma jednostavan. Trebalo je da Valovi sveštenici postave oltar i da na njega stave žrtvu, a zatim da se mole svom bogu da upali vatru na oltaru. Ilija bi učinio to isto. On je rekao: „Bog koji odgovori vatrom, to je istiniti Bog.“ Ilija je dobro znao ko je istiniti Bog. Njegova vera je bila toliko jaka da je bez oklevanja dopustio tim prorocima da se oni prvi mole svom bogu. Pružio je svojim protivnicima svaku prednost, dopuštajući im da prvi izaberu junca za žrtvu i prvi pristupe Valuc (1. Kraljevima 18:24, 25).

Mi ne živimo u vreme kada se dešavaju čuda. Međutim, Jehova se nije promenio. Možemo imati potpuno pouzdanje u njega kao što je to imao i Ilija. Na primer, kada se drugi ne slažu s onim što Biblija naučava, mi ne treba da se plašimo da im dopustimo da prvi nastupe i izraze svoje mišljenje. Poput Ilije možemo se pouzdati u istinitog Boga da će on rešiti tu situaciju. To činimo tako što se ne oslanjamo na sebe već na njegovu nadahnutu Reč, Bibliju, koja je oblikovana „za popravljanje“ (2. Timoteju 3:16).

Valovi proroci su postavili žrtvu i počeli da se mole svom bogu. „Vale, usliši nas!“, prizivali su ga uvek iznova. Isprva su to činili nekoliko minuta, a zatim satima. „Ali nije bilo ni glasa ni odgovora“, kaže Biblija. U podne, Ilija je počeo da im se ruga govoreći im podrugljivo da je Val bio suviše zauzet da bi ih uslišio, da je otišao da obavi nuždu ili da možda spava i da neko treba da ga probudi. „Vičite iz sveg glasa“, podsticao je Ilija te varalice. Jasno je da je Ilija gledao na takvo obožavanje kao na besmislenu prevaru i da je želeo da i Božji narod to vidi kao obmanu, što je u stvari i bila (1. Kraljevima 18:26, 27).

Kao odgovor na to, Valovi sveštenici su još više pomahnitali, tako da su „počeli da viču iz sveg glasa i da se po svom običaju seku bodežima i kopljima dok ih nije oblila krv“. Ali sve je to bilo uzaludno! „Nije bilo ni glasa ni odgovora niti znaka da iko sluša“ (1. Kraljevima 18:28, 29). U stvari, nije bilo ni traga od Vala. On je bio izmišljotina koju je Satana osmislio da bi odvratio ljude od Jehove. Ako bismo i mi danas izabrali za gospodara bilo šta osim Jehove, to bi nas dovelo do razočaranja, pa čak i sramote (Psalam 25:3; 115:4-8).

Odgovor na ispit

Kasnije tog popodneva došao je red na Iliju. On je popravio jedan oltar posvećen Jehovi, koji su sigurno srušili Jehovini neprijatelji. Ilija koristi 12 kamenova, koji su mnoge iz desetoplemenskog Izraela možda podsetili da još uvek moraju biti poslušni Zakonu koji je obavezivao svih 12 plemena. Zatim polaže žrtvu na oltar i sve preliva vodom, koja je verovatno donesena s obližnjeg Sredozemnog mora. On čak kopa jarak oko oltara koji takođe puni vodom. Njegovo poverenje u Boga je ogromno, što se vidi iz toga što Valovim prorocima daje svaku moguću prednost, dok Jehovi stvara otežane okolnosti (1. Kraljevima 18:30-35).

Kada je sve bilo spremno, Ilija je uputio molitvu. Ta molitva, koja je bila jednostavna, a ipak snažna, jasno je pokazala šta je za Iliju bilo najvažnije. Kao prvo i važnije od svega, bilo mu je da se obznani da je „Bog u Izraelu“ Jehova, a ne Val. Kao drugo, želeo je da svi znaju da je on Jehovin sluga i da sva slava i čast pripadaju Bogu. I kao treće, pokazao je da mu je stalo do njegovih sunarodnika, jer je željno očekivao da vidi kako Jehova ’obraća njihovo srce‘ (1. Kraljevima 18:36, 37). Uprkos svoj nesreći koju su prouzrokovali svojom nevernošću, Ilija ih je i dalje voleo. Da li možemo u našim ličnim molitvama Bogu pokazati sličnu brigu za Božje ime, kao i poniznost i saosećanje prema onima kojima je potrebna pomoć?

Pre Ilijine molitve, mnoštvo koje se tamo nalazilo možda se pitalo da li će se pokazati da je i Jehova lažan bog kao što se to pokazalo u vezi s Valom. Pa ipak, nakon molitve nije bilo vremena za takvo razmišljanje. U zapisu stoji: „Tada dođe vatra od Jehove i spali žrtvu paljenicu, drva, kamenje i prašinu, i upi vodu iz jarka“ (1. Kraljevima 18:38). Kakav upečatljiv odgovor! A kako su okupljeni reagovali na to?

Svi su zajedno uzvikivali: „Jehova je istiniti Bog! Jehova je istiniti Bog!“ (1. Kraljevima 18:39). Najzad su uvideli šta je istina. Međutim, do tada nisu pokazali nikakvu veru. Iskreno govoreći, priznati da je Jehova istiniti Bog nakon što su kao odgovor na molitvu videli vatru kako silazi s neba, nije bio izraz vere vredne divljenja. Zbog toga je Ilija tražio od njih da pokažu veru na jedan drugi način. Tražio je od njih da učine ono što je trebalo da učine mnogo godina ranije — da budu poslušni Jehovinom Zakonu. U Božjem Zakonu je stajalo da lažne proroke i idolopoklonike treba pogubiti (Ponovljeni zakoni 13:5-9). Ovi Valovi proroci su bili zakleti neprijatelji Jehove Boga koji su svesno postupali suprotno njegovoj volji. Da li su zaslužili milosrđe? Pa, da li je milosrđe bilo ukazano svoj nevinoj deci koja su bila živa spaljena kao žrtve u čast Valu? (Poslovice 21:13; Jeremija 19:5). Ne, ti ljudi više nisu zasluživali nikakvo milosrđe. Tako je Ilija naredio da budu pogubljeni, što se i desilo (1. Kraljevima 18:40).

Neki savremeni kritičari osuđuju završetak tog ispita na gori Karmil. Neki strahuju da bi religiozni fanatici mogli to koristiti kako bi opravdali nasilna dela verske netrpeljivosti. Nažalost, danas zaista ima puno religioznih fanatika. Međutim, Ilija nije bio fanatik. On je u Jehovino ime učestvovao u izvršenju pravedne smrtne kazne. Osim toga, pravi hrišćani znaju da ne mogu postupati kao Ilija tako što će ubijati zle ljude. Nakon Mesijinog dolaska, merilo koje važi za sve Isusove učenike temelji se na Hristovim rečima upućenim Petru: „Vrati svoj mač na njegovo mesto, jer svi koji se mača hvataju od mača će i poginuti“ (Matej 26:52). Jehova će koristiti svog Sina da u budućnosti izvrši Božju pravdu.

Odgovornost svakog pravog hrišćanina je da živi po veri (Jovan 3:16). Jedan način na koji to činimo jeste da oponašamo osobe kao što je bio Ilija. On je obožavao samo Jehovu i podsticao je druge na to. Hrabro je razotkrio lažnu religiju koju je Satana koristio kako bi ljude odvukao od Jehove. Nadalje, umesto da se oslanjao na svoje sposobnosti i svoju volju on se oslanjao na Jehovu da će razrešiti ovu spornu situaciju. Zaista, Ilija je zastupao veru u pravog Boga. Oponašajmo i mi takav primer vere!

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 20. strani]

Izabiranje za gospodara bilo koga osim Jehove vodi do razočaranja

[Slika na 21. strani]

„Jehova je istiniti Bog!“