Oni su vršili Jehovinu volju

Ilija uzvisuje pravoga Boga

BIO je najtraženiji čovek u Izraelu. Da ga je kralj mogao pronaći, skoro bi bez sumnje bio pogubljen. Ko je bio taj progonjeni čovek? Jehovin prorok Ilija.

Kralj Ahav i Jezavelja, njegova žena paganka, učinili su da u Izraelu cveta obožavanje Vala. Kao posledica toga, Jehova je na zemlju naveo sušu, koja je trajala tada već četiri godine. Razjarena Jezavelja je uredila da se pobiju Jehovini proroci, ali je Ahav posebno želeo Iliju. Ilija je bio osoba koja je Ahavu pre više od tri godine rekla: „Ovih godina neće biti ni rose ni kiše nego po mojoj reči“ (1. Kraljevima 17:1). I suša koja je bila posledica toga, još uvek je trajala.

U ovoj opasnoj situaciji, Jehova je rekao Iliji: „Idi, stani pred Ahava i pustiću kišu na zemlju.“ Iako je to bilo veoma rizično za njega, Ilija je poslušao Jehovinu zapovest (1. Kraljevima 18:1, 2).

Susret dveju strana

„Jesi li ti onaj koji praviš zabune u Izrailju?“, upitao je Ahav ugledavši Iliju. „Ne pravim ja zabune u Izrailju“, odvažno je uzvratio Ilija, „nego to činiš ti i dom tvoj, jer vi napustiste zapovesti Gospodnje i pristaste za Valima.“ Zatim je Ilija saopštio da sav Izrael treba da se sakupi na gori Karmilskoj, uključujući tu i „četiri stotine i pedeset proroka Valovih i četiri stotine proroka Astarotinih“. Zatim se Ilija obratio svetini: „Dokle ćete hramati na dve strane?a Ako je Gospod [„Jehova“, NW] Bog, idite za njim; ako li je Val, idite za njim“ (1. Kraljevima 18:17-21).

Ljudi su ćutali. Možda su uvideli svoju krivicu što su propustili da pokažu isključivu odanost prema Jehovi (Izlazak 20:4, 5). Ili se možda desilo da im je savest toliko otupela da nisu videli nikakav greh u tome što su svoju lojalnost podelili između Jehove i Vala. Bilo kako bilo, Ilija je uputio ljude da spreme dva junca — jednog za Valove proroke, a drugog za njega. Oba junca trebalo je pripremiti za žrtvu, ali bez paljenja vatre. „Tada prizovite ime svoga boga“, rekao je Ilija, „i ja ću prizvati ime Gospodnje [„Jehovino“, NW], pa koji se Bog odazove ognjem onaj neka je Bog“ (1. Kraljevima 18:23, 24).

Jehova se uzvisuje

Valovi proroci su počeli da ’skaču pred oltarom koji behu podigli‘. Celo jutro su uzvikivali: „Vale, usliši nas!“ Ali Val nije puštao glasa (1. Kraljevima 18:26). Onda je Ilija počeo da im se ruga: „Vičite na glas, kad je on bog!“ (1. Kraljevima 18:27). Valovi proroci su čak počeli sami sebe da seku bodežima i kopljima — što je postupak koji su pagani često koristili da bi izazvali sažaljenje svojih bogovab (1. Kraljevima 18:28).

Prošlo je podne i Valovi obožavaoci su nastavili da ’prorokuju‘ —što je izraz koji u ovom kontekstu prenosi zamisao o mahnitom ponašanju i gubitku samokontrole. Kasno popodne Ilija je na kraju rekao celom narodu: „Pristupite k meni!“ Svi su netremice posmatrali dok je Ilija gradio Jehovi oltar, kopao jarak oko njega, sekao na komade mladog junca i stavljao ga na oltar zajedno s drvima za paljenicu. Nakon toga, junac, oltar i drva bili su obilno preliveni vodom (nesumnjivo morskom vodom koju su dobavili iz Mediteranskog mora). Zatim se Ilija pomolio Jehovi: „Neka se danas pozna da si ti Bog u Izrailju, i da sam ja sluga tvoj, i da sam sve ovo po tvojoj reči učinio. Usliši me, Gospode, usliši me, da bi ovaj narod poznao da si ti, Gospode, Bog i da si ti koji obraćaš srce njihovo!“ (1. Kraljevima 18:29-37).

Odjednom, vatra je pala s neba ’i spalila žrtvu paljenicu i drva i kamenje i zemlju i upila vodu iz jarka‘. Narod koji je to posmatrao, smesta se bacio na zemlju i rekao: „Gospod [„Jehova, NW] je Bog, Gospod je Bog!“ Na Ilijinu zapovest, ščepali su Valove proroke i odveli ih u dolinu Kison, gde su ih pogubili (1. Kraljevima 18:38-40).

Pouke za nas

Ilija je ispoljio ono što možda izgleda kao nadljudska odvažnost. Ipak, biblijski pisac Jakov, uverava nas da „Ilija beše čovek podložan slabostima kao i mi“ (Jakov 5:17). On nije bio imun na izvesnu meru straha i uznemirenosti. Na primer, kada se kasnije Jezavelja zaklela na osvetu zbog gubitka Valovih proroka, Ilija je pobegao, i u molitvi Jehovi vapio: „Dosta je! A sad Gospode, primi dušu moju“ (1. Kraljevima 19:4).

Jehova nije primio Ilijinu dušu tako što bi dozvoli da on umre. Umesto toga, milosrdno mu je pružio pomoć (1. Kraljevima 19:5-8). Današnje Božje sluge mogu biti sigurne da će, kada se možda usled protivljenja suoče s razdobljima duboke uznemirenosti, Jehova učiniti isto. Uistinu, ako se mole Jehovi za pomoć, on ih može opremiti ’moćnom silom‘, tako da čak i ako su ’svakojako gonjeni‘, ne ’malakšu‘. Prema tome, da bi izdržali, primiće pomoć kao što je i Ilija primio (2. Korinćanima 4:7, 8).

[Fusnote]