Jelisej je video plamena kola — da li ih i ti vidiš?

Sirijski kralj je poslao ljude da pronađu proroka Jeliseja i oni su mu javili da je u Dotanu, utvrđenom gradu koji se nalazio na jednom brdu. Kralj je tamo poslao vojsku s konjima i bojnim kolima. Pred zoru su njegove snage opkolile grad (2. Kralj. 6:13, 14).

Kada je Jelisejev sluga ustao i izašao napolje, video je silnu neprijateljsku vojsku i povikao: „Jao, gospodaru! Šta ćemo sad?“ Jelisej mu je rekao: „Ne boj se, jer naših ima više nego njihovih!“ Zatim se pomolio: „Jehova, molim te, otvori mu oči da vidi.“ U Bibliji dalje stoji: „Jehova je otvorio oči sluzi koji je video brda puna plamenih konja i kola svuda oko Jeliseja“ (2. Kralj. 6:15-17). Šta možemo naučiti iz ovog, kao i iz drugih događaja iz Jelisejevog života?

Jelisej je ostao pribran kada ga je opkolila sirijska vojska jer se uzdao u Jehovu i video kako ga Jehova štiti. Premda mi ne očekujemo da će se u današnje vreme događati neka čuda, sigurni smo da Jehova štiti svoj narod kao grupu. I mi smo na neki način okruženi plamenim konjima i kolima. Ako to „vidimo“ očima vere i ako se uvek uzdamo u Jehovu, ’živećemo u spokoju‘ i iskusiti Jehovin blagoslov (Ps. 4:8). Pogledajmo sada šta možemo naučiti i iz drugih događaja iz Jelisejevog života.

Dok je jednom prilikom Jelisej orao njivu, prišao mu je prorok Ilija i stavio na njega svoj proročki ogrtač. Jelisej je znao šta to znači. Priredio je gozbu, pozdravio se sa ocem i majkom i otišao od kuće da bi bio Ilijin sluga (1. Kralj. 19:16, 19-21). Budući da je bio spreman da uradi sve što je Jehova tražio od njega, Jehova ga je koristio kao svog slugu. Kasnije je došao na Ilijino mesto kao prorok.

Jelisej je bio Ilijin sluga verovatno oko šest godina. Između ostalog, on je „Iliji vodom polivao ruke“ (2. Kralj. 3:11). U to vreme ljudi obično nisu koristili pribor za jelo, kao što su viljuške i noževi, već su jeli rukama. Zato je nakon obroka sluga polivao vodom ruke svom gospodaru da bi ih on oprao. Iz toga možemo zaključiti da je Jelisej obavljao i neke poslove koji su smatrani manje vrednim. Pa ipak, za njega je bila čast da bude Ilijin sluga.

Danas su mnoge Jehovine sluge u nekom obliku punovremene službe. Motiviše ih njihova vera i želja da svoju snagu što više koriste u službi Jehovi. Neki od njih su otišli od kuće da bi radili u Betelu, na građevinskim projektima i drugim mestima. Njihova služba često uključuje poslove koji u svetu nisu toliko cenjeni. Ne bi trebalo da takve poslove smatramo manje važnima ili ponižavajućima pošto ih sam Jehova veoma ceni (Jevr. 6:10).

„Pre nego što je Jehova uzeo Iliju u vihoru na nebesa“, rekao mu je da iz Galgala ode u Vetilj. Ilija je rekao Jeliseju da ne treba da ga prati, ali Jelisej mu je odgovorio: „Neću te ostaviti.“ Dok su išli, još dva puta je pokušao da ga nagovori da se razdvoje, ali bezuspešno (2. Kralj. 2:1-6). Baš kao što Ruta nije htela da ode od Nojemine, tako ni Jelisej nije hteo da napusti Iliju (Ruta 1:8, 16, 17). Zašto? Po svemu sudeći, Jelisej je cenio to što mu je Bog pružio priliku da služi Iliji.

Jelisej je odličan primer za nas. I mi ćemo veoma ceniti svako zaduženje koje dobijemo u Jehovinoj organizaciji ukoliko imamo u mislima da time služimo Jehovi, a od toga nema veće časti (Ps. 65:4; 84:10).

Dok su išli putem, Ilija je rekao Jeliseju: „Reci šta želiš da ti učinim pre nego što budem uzet od tebe.“ Jelisej je tražio nešto što će mu pomoći da bolje služi Jehovi, baš kao što je to učinio Solomon decenijama ranije. Zamolio je za ’dvostruki deo Ilijinog duha‘ (1. Kralj. 3:5, 9; 2. Kralj. 2:9). Prvenci u Izraelu su dobijali dvostruki deo nasledstva (Pon. zak. 21:15-17). Prema tome, Jelisej je tražio da bude Ilijin naslednik. Štaviše, on je očigledno želeo da bude hrabar kao Ilija koji je ’revnovao za Jehovu‘ (1. Kralj. 19:13, 14).

Kako je Ilija odgovorio na molbu svog sluge? „Tražiš tešku stvar“, rekao mu je on i dodao: „Ako me budeš video kad budem uzet od tebe, biće ti tako, ako me ne budeš video, neće ti biti“ (2. Kralj. 2:10). Izgleda da je Ilijin odgovor imao dvostruko značenje. Kao prvo, jedino Bog može da odluči da li će Jelisej dobiti ono što je tražio. Kao drugo, da bi pokazao da stvarno želi da to dobije, morao je da ostane uz Iliju bez obzira na to šta bi se moglo desiti.

Kako je Bog gledao na Jelisejevu molbu da dobije dvostruki deo Ilijinog duha? U Bibliji stoji: „Dok su tako išli i razgovarali, gle, pojavila su se plamena bojna kola s plamenim konjima i razdvojila ih. Tako je Ilija u vihoru uzašao na nebesa. Jelisej je to gledao.“a Bio je to Jehovin odgovor na Jelisejevu molbu. Jelisej je video kako je Ilija uzet od njega, dobio je dvostruki deo njegovog duha i nasledio ga kao prorok (2. Kralj. 2:11-14).

Jelisej je podigao proročki ogrtač koji je spao sa Ilije i stavio ga na sebe. Taj ogrtač je bio dokaz da je sada Jelisej Božji prorok. Malo kasnije je čudom razdelio vode Jordana, što je bio još jedan dokaz da ga je Jehova imenovao za svog proroka.

Nema sumnje da je na Jeliseja ostavilo snažan utisak to što je video kako je Ilija u vihoru uzašao na nebesa. Plamena bojna kola s plamenim konjima ne viđaju se svaki dan! To je bio dokaz da je Jehova uslišio Jelisejevu molbu. Kada Bog uslišava naše molitve, mi nemamo viziju plamenih bojnih kola s plamenim konjima. Pa ipak, imamo jasne dokaze da Jehova koristi svoju ogromnu moć da bi izvršio svoju volju. Kada vidimo kako Jehova blagosilja zemaljski deo svoje organizacije, mi zapravo „vidimo“ kako se njegove nebeske kočije kreću (Jezek. 10:9-13).

Jelisej je doživeo mnogo toga što ga je uverilo da Jehova ima ogromnu moć. Uz pomoć Jehovinog svetog duha ovaj prorok je izvršio 16 čuda, što je dvaput više od broja čuda koja se pripisuju Iliji.b Jelisej je po drugi put video plamena bojna kola i konje u Dotanu kada ga je opkolila sirijska vojska, kao što je opisano na početku članka.

Premda su ga u Dotanu opkolili neprijatelji, Jelisej je ostao pribran. Zašto? Imao je jaku veru u Jehovu. Takva vera je potrebna i nama. Treba da se molimo za Jehovin sveti duh kako bismo mogli da steknemo veru i druge plodove duha (Luka 11:13; Gal. 5:22, 23).

Ono što se desilo u Dotanu, Jeliseju je pružilo dobar razlog da se uzda u Jehovu i njegovu nevidljivu vojsku. Ovaj prorok je shvatio da je Bog postavio ogromnu vojsku svojih anđela oko grada koji su opkolili neprijatelji. Bog je čudom spasao Jeliseja i njegovog slugu tako što je oslepio neprijateljsku vojsku (2. Kralj. 6:17-23). U tim presudnim trenucima, kao i u drugim situacijama, Jelisej je verovao Jehovi i potpuno se uzdao u njega.

Dobro je da se ugledamo na Jeliseja i potpuno se uzdamo u Jehovu (Posl. 3:5, 6). Tada će nam se on ’smilovati i blagosloviti nas‘ (Ps. 67:1). Naravno, mi nismo doslovno okruženi plamenim kolima i konjima. Ali Jehova će nas tokom predstojeće „velike nevolje“ zaštititi kao organizaciju (Mat. 24:21; Otkr. 7:9, 14). Dok se to ne desi, dobro je da stalno imamo u mislima da je ’Bog utočište naše‘ (Ps. 62:8).