Jehovina organizacija podupire tvoju službu
„Videh drugog anđela koji je leteo posred neba, koji imaše večno jevanđelje, da ga objavi“ (OTKRIVENJE 14:6).
1. Kako su Jehovini svedoci bili iskušani, i zašto su preživeli?
ZAŠTO je toliko važno prepoznati ulogu koju Jehovina nebeska organizacija ima u podupiranju hrišćanske službe? Pa dobro, da li bi Jehovini svedoci mogli izvršavati delo propovedanja dobre vesti o Božjem Kraljevstvu širom jednog neprijateljskog sveta bez podrške Jehovinih nebeskih vojski? Jehovini svedoci su propovedali tokom jednog veka ekstremnog nacionalizma, totalitarnih političkih sistema, svetskih ratova i raznih nesreća. Da li bi bez Jehovine pomoći Svedoci mogli preživeti međunarodnu baražnu vatru predrasuda, pristranosti i često nasilnog progonstva koje je podizano protiv njih? (Psalam 34:8).
Opstanak uprkos svetskom protivljenju
2. Koja paralela postoji između pravih hrišćana u prvom veku i pravih hrišćana danas?
2 U ovom 20. veku, neprijatelji, i religiozni i politički, postavljali su sve moguće prepreke, zakonske i druge, u pokušaju da spreče ili uguše Jehovino delo. Hrišćanska braća i sestre su progonjeni, pogrešno predstavljani, optuživani i klevetani — mnogi su čak ubijeni — često na podstrek sveštenstva Vavilona velikog. Može se reći, kao što se govorilo za prve hrišćane, da ’nam je poznato, naime, za ovu sektu, da se svuda protiv nje govori‘. Baš kao što je jevrejsko sveštenstvo Hristovog vremena kopalo i rukama i nogama da zaustavi njegovu službu, tako i sveštenstvo i otpadnici, u savezu sa svojim političkim ljubavnicima, pokušavaju da uguše veliko obrazovno delo svedočenja Jehovinog naroda (Dela apostolska 28:22, Ča; Matej 26:59, 65-67).
3. Šta možemo naučiti iz toga što je Henrika Zur sačuvala svoj integritet?
3 Uzmi za primer ono što se desilo u Poljskoj, 1. marta 1946. Henrika Zur, 15-godišnja Svedokinja iz okoline Kelma, u društvu još jednog Svedoka, jednog brata, krenula je da poseti zainteresovane ljude u obližnjem selu. Pokupili su ih članovi katoličke vojne grupe koja se zvala Narodove sili zbrojne (Narodne oružane snage). Brata su pretukli ali je uspeo da izvuče živu glavu. S Henrikom nije bilo tako. Satima su je strašno mučili pokušavajući da je prisile da se prekrsti kao što to rade katolici. Jedan od njenih mučitelja je rekao: „Misli ti u sebi šta hoćeš, samo se prekrsti kao katolik. Inače te čeka metak!“ Da li je njen integritet oslabio? Nije. Religiozne kukavice su je odvukle u obližnju šumu i ubile. Pa ipak, ona je bila pobednik! Nisu uspeli da slome njen integriteta (Rimljanima 8:35-39).
4. Kako politički i religiozni elementi pokušavaju da uguše delo propovedanja o Kraljevstvu?
4 Više od sto godina s Božjim današnjim slugama se postupa grubo i bez poštovanja. Pošto Jehovini svedoci nisu, niti žele da budu, deo glavne struje sotonskih religija, smatraju ih pogodnim plenom bilo kog pristranog kritičara ili fanatičnog protivnika. Politički elementi ih svirepo napadaju. Mnogi Svedoci su zbog svoje vere mučeni do smrti. Čak i takozvane demokratije pokušavaju da ometaju propovedanje dobre vesti. Još davne 1917. u Kanadi i Sjedinjenim Državama, sveštenstvo je huškalo na to da Istraživači Biblije, kako su Svedoci tada bili poznati, budu optuženi za subverziju. Predstavnici Watch Tower Societyja bili su nepravedno zatvoreni, i tek kasnije oslobođeni optužbe (Otkrivenje 11:7-9; 12:17).
5. Koje reči služe kao ohrabrenje Jehovinim slugama?
5 Sotona koristi sva sredstva koja su mu na raspolaganju u pokušaju da zaustavi delo svedočenja Hristove braće i njihovih lojalnih drugova. Pa ipak, kao što mnoga iskustva pokazuju, ni pretnje, zastrašivanja, fizičko nasilje, zatvori, koncentracioni logori, pa čak ni smrt, nisu ućutkali Jehovine svedoke. I tako je bilo tokom cele istorije. Uvek iznova Jelisejeve reči služe kao ohrabrenje: „Ne boj se, jer onih koji su s nama ima više nego onih koji su s njima.“ Jedan razlog je u tome što verni anđeli brojčano nadmašuju Đavolove horde! (2. Kraljevima 6:16; Dela apostolska 5:27-32, 41, 42).
Jehova blagosilja revno propovedanje
6, 7. (a) Kakav je trud u početku bio uložen u propovedanje dobre vesti? (b) Koja se korisna promena dešavala počev od 1943?
6 Tokom 20. veka, Jehovini svedoci su koristili mnoge napretke u tehnologiji da bi proširili i ubrzali veliko delo svedočenja pre nego što dođe kraj. Davne 1914, Pastor Rasel, prvi predsednik Watch Tower Bible and Tract Societyja, promovisao je prvu upotrebu slajdova i pokretnih slika, sinhronizovanih s biblijskim komentarima s fonografa, u osmočasovnoj biblijskoj predstavi nazvanoj „Foto-drama stvaranja“. Ona je u to vreme zapanjila publiku u mnogim zemljama. Kasnije, tokom 1930-ih i 1940-ih, Svedoci su postali poznati po propovedanju od kuće do kuće s portabl fonografima, pri čemu su koristili snimke biblijskih predavanja koja je držao Dž. F. Raterford, drugi predsednik Societyja.
7 Godine 1943. napravljen je jedan smeon korak pod upravom Natana H. Nora, trećeg predsednika Societyja, kada je odlučeno da se u svakoj skupštini osnuje jedna škola za propovednike. Svedoci su se obučavali da propovedaju i poučavaju od kuće do kuće bez korišćenja fonografskih snimaka. Otada su organizovane i druge škole za obuku misionara, punovremenih pionira, skupštinskih starešina i odgovornih nadglednika u podružnicama Watch Tower Societyja. Kakav je bio rezultat?
8. Kako su Svedoci pokazali veliku veru 1943?
8 Godine 1943, usred Drugog svetskog rata, bilo je samo 129 000 Svedoka koji su delovali u 54 zemlje. Pa ipak, imali su veru i odlučnost da će se Matej 24:14 ispuniti pre nego što dođe kraj. Bili su uvereni da će Jehova dati da se najpre objavi važna poruka upozorenja pre niza događaja koji će ovaj pokvareni sistem stvari dovesti do kraja (Matej 24:21; Otkrivenje 16:16; 19:11-16, 19-21; 20:1-3). Da li je njihov trud nagrađen?
9. Koje činjenice pokazuju da delo svedočenja napreduje?
9 Sada ima barem 13 zemalja koje imaju više od 100 000 aktivnih Svedoka. U nekoliko od tih zemalja dominira Katolička crkva. Pa ipak, pogledajmo kako stoje stvari. Brazil ima oko 450 000 objavitelja dobre vesti, a 1997. godine Memorijalu Hristove smrti prisustvovalo je više od 1 200 000. Meksiko je još jedan primer, sa bezmalo 500 000 Svedoka i više od 1 600 000 prisutnih na proslavi Memorijala. Druge katoličke zemlje su Italija (oko 225 000 Svedoka), Francuska (oko 125 000), Španija (više od 105 000) i Argentina (više od 115 000). U Sjedinjenim Državama, gde dominiraju protestantska, katolička i jevrejska religija, ima oko 975 000 Svedoka, a više od 2 000 000 osoba je prisustvovalo Memorijalu. Sasvim sigurno, velika mnoštva masovno odlaze iz Vavilona velikog, svetskog carstva krive religije, sa njegovim mističnim učenjima, i okreću se Božjim jednostavnim i sigurnim obećanjima o ’novim nebesima i novoj zemlji‘ (2. Petrova 3:13; Isaija 2:3, 4; 65:17; Otkrivenje 18:4, 5; 21:1-4).
Prilagođavanje potrebama ljudi
10. Kako su se promenile okolnosti u nekim područjima?
10 Mnogi koji su se okrenuli Jehovi preko Hrista Isusa pronađeni su od kuće do kuće (Jovan 3:16; Dela apostolska 20:20). Ali korišćene su i druge metode. Vremena su se promenila, i ekonomski uslovi su takvi da mnoge žene sada rade van kuće. Često se tokom sedmice malo ljudi može naći kod kuće. Zato su se Jehovini svedoci prilagodili toj situaciji. Poput Isusa i prvih učenika, oni idu tamo gde se ljudi mogu naći i u vreme kad se mogu naći (Matej 5:1, 2; 9:35; Marko 6:34; 10:1; Dela apostolska 2:14; 17:16, 17).
11. Gde Jehovini svedoci danas propovedaju, i s kojim rezultatima?
11 Svedoci preuzimaju inicijativu i diskretno propovedaju ljudima na velikim parkiralištima, u tržnim centrima, fabrikama, kancelarijama i poslovnim prostorijama, školama, policijskim stanicama, benzinskim pumpama, hotelima i restoranima, i na ulicama. U stvari, oni propovedaju gde god ima ljudi. A kada su ljudi kod kuće, onda ih Svedoci tamo i dalje posećuju. Zbog ovog prilagodljivog i praktičnog pristupa povećana je distribucija biblijske literature. Pronalaze se ovcama slične osobe. Započinju se novi biblijski studiji. Više od pet i po miliona dobrovoljnih propovednika revno obavlja najveće obrazovno delo u ljudskoj istoriji! Da li imaš prednost da i ti budeš jedan od njih? (2. Korinćanima 2:14-17; 3:5, 6).
Šta motiviše Jehovine svedoke?
12. (a) Kako Jehova poučava svoj narod? (b) Koji je rezultat takve pouke?
12 Kako se nebeska organizacija uklapa u sve ovo? Isaija je prorokovao: „Sinovi će tvoji učenici Gospodnji biti, veliku će sreću sinovi ti imati“ (Isaija 54:13). Jehova poučava to svetsko ujedinjeno bratstvo preko svoje vidljive organizacije na zemlji — u Dvoranama Kraljevstva, na kongresima i većim skupovima. Rezultat toga je jedinstvo i mir. Jehovina pouka je stvorila jedinstvene ljude, vaspitane da vole jedni druge i svoje bližnje kao sebe, da ih ne mrze, gde god da žive u ovom podvojenom i razjedinjenom svetu (Matej 22:36-40).
13. Kako možemo biti sigurni da je u delo propovedanja uključeno anđeosko vođstvo?
13 Ljubav je ono što motiviše Jehovine svedoke da i dalje propovedaju uprkos ravnodušnosti ili progonstvu (1. Korinćanima 13:1-8). Oni znaju da se njihovim životospasavajućim delom upravlja s neba, kao što se i kaže u Otkrivenju 14:6. Kakva je to poruka koja se objavljuje pod anđeoskim vođstvom? „Bojte se Boga i poklonite se njemu, jer dođe čas suda njegova, i poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju, i more i izvore vodene.“ Propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu uzvisuje Jehovino ime. Ljudi su pozvani da daju slavu Stvoritelju, Bogu, a ne stvorenjima i slepoj evoluciji. A zašto je delo propovedanja toliko hitno? Zato što je došao čas suda — suda Vavilonu velikom i svim drugim delovima Sotoninog vidljivog sistema stvari (Otkrivenje 14:7; 18:8-10).
14. Ko je uključen u ovu veliku akciju poučavanja?
14 Nijedan predani hrišćanin nije oslobođen ovog dela propovedanja. Duhovne starešine predvode u propovedanju sa skupštinom. Osposobljeni pioniri su u potpunosti zaokupljeni ovim delom. Revni objavitelji poruke o Kraljevstvu, bilo da mogu da propovedaju samo nekoliko sati mesečno ili mnoge sate, šire tu poruku po celom svetu (Matej 28:19, 20; Jevrejima 13:7, 17).
15. Šta je pokazatelj toga kakav uticaj ima propovedanje Jehovinih svedoka?
15 Da li sav taj trud nekako utiče na svet? Jedan jednostavan dokaz da utiče jeste učestalost s kojom se o Jehovinim svedocima priča u televizijskim emisijama i u novinskim napisima. Oni često ističu našu ustrajnost i odlučnost da dođemo do svih. Da, naša revnost i stalna prisutnost ostavljaju dubok utisak, čak i ako većina ljudi odbacuje poruku i one koji nose tu poruku!
Naša revnost da dovršimo svedočenje
16. Koji stav treba da pokazujemo u ograničenom vremenu koje je preostalo?
16 Mi ne znamo koliko je još vremena preostalo ovom sistemu stvari, niti to treba da znamo sve dok iz čistih poticaja služimo Jehovi (Matej 24:36; 1. Korinćanima 13:1-3). Ali mi znamo da se „najpre“ mora propovedati dobra vest da bi se pokazala Jehovina ljubav, moć i pravda (Marko 13:10). Dakle, bez obzira koliko godina gorljivo iščekujemo kraj ovog zlog, nepravednog i nasilnog sveta, moramo revno živeti po svom predanju u skladu s našim okolnostima. Možda smo stari ili bolesni, ali još uvek možemo služiti Jehovi s revnošću koju smo imali dok smo bili mlađi i zdraviji. Možda više ne možemo da provodimo toliko vremena u službi koliko smo mogli ranije, ali sigurno možemo održavati kvalitet naše žrtve hvale Jehovi (Jevrejima 13:15).
17. Ispričaj neko ohrabrujuće iskustvo koje svima nama može pomoći.
17 Dakle, bilo da smo mladi ili stari, pokazujmo revnost, i prenosimo svima koje srećemo poruku o sigurnom novom svetu. Budimo poput stidljive sedmogodišnje devojčice iz Australije koja je sa svojom majkom otišla u prodavnicu. U Dvorani Kraljevstva je čula koliko je važno da svi propovedaju, pa je zato stavila dve biblijske brošure u svoju tašnicu. Dok je majka bila zauzeta na kasi, devojčica je nestala. Kad ju je majka pronašla, ona je nudila brošuru jednoj gospođi! Majka je prišla da se izvini toj gospođi zbog neprilike koju je njena kćerka možda stvorila. Ali gospođa je ljubazno uzela brošuru. Kada je majka bila ponovo nasamo sa svojom kćerkom, pitala ju je kako je skupila hrabrost da priđe nepoznatoj osobi. „Jednostavno sam rekla: ’Tri, dva, jedan, kreni!‘ I krenula sam!“
18. Kako možemo pokazivati izvrstan duh?
18 Svima nam je potreban duh poput duha te male Australijanke, a posebno da bismo s dobrom vešću prišli nepoznatima ili čak zvaničnicima. Možda se plašimo da će nas odbiti. Ne zaboravimo šta je Isus rekao: „Ne uznemiravajte se zbog onog kako ćete se braniti, ni šta ćete kazati, jer će vas Duh Sveti naučiti u onaj čas šta treba reći“ (Luka 12:11, 12).
19. Šta ti misliš o svojoj službi?
19 Uzdaj se zato u pomoć Božjeg duha dok s dobrom vešću pristupaš ljudima na ljubazan način. Milioni ljudi se uzdaju u često nedostojne muškarce i žene koji danas jesu sutra nisu. Mi se uzdamo u Jehovu i njegovu nebesku organizaciju — Hrista Isusa, svete anđele i uskrsnule pomazane hrišćane — koji žive zauvek! Zato upamti: „Onih koji su s nama ima više nego onih koji su s njima“! (2. Kraljevima 6:16).
[Fusnote]
a Još neke primere pogledaj u Godišnjaku Jehovinih svedoka za 1994, od 217. do 220. strane (engl.).
Kako odgovaraš?
◻ Koju ulogu igra Božja nebeska organizacija u opstanku Jehovinog naroda?
◻ Koji su politički i religiozni elementi napadali Jehovine svedoke u 20. veku?
◻ Kako su Jehovini svedoci prilagodili svoju službu potrebama ovog doba?
◻ Šta te motiviše da propovedaš?
[Slika na 17. strani]
Henrika Zur
[Slike na 18. strani]
Japan
Martinik
Sjedinjene Države
Kenija
Sjedinjene Države
Jehovini svedoci propovedaju gde god i kad god ima ljudi
[Slika na 20. strani]
Početkom ovog veka, za širenje poruke o Kraljevstvu koristili su se fonografi