Biblijska geografija — da li je tačna?

SUNCE je upravo zašlo u Palestini. Godina je 1799. Nakon vrućeg dana provedenog u maršu, francuska vojska je postavila logor, a Napoleon, vrhovni zapovednik, odmara se u svom šatoru. Uz treperavo svetlo sveće, jedan od njegovih slugu glasno čita iz francuske Biblije.

To se očigledno često događalo tokom Napoleonove vojne akcije u Palestini. „Dok su logorovali u ruševinama tih drevnih gradova“, sećao se on kasnije u svojim memoarima, „svake večeri glasno su čitali Pismo... Analogija i istina opisâ bili su zapanjujući: oni još uvek odgovaraju toj zemlji nakon tako mnogo vekova i promena.“

Zaista, putnici na Srednji istok nalaze da je lako povezati biblijske događaje s današnjim mestima. Pre nego što je francuska vojska osvojila Egipat, stranci su malo znali o toj drevnoj zemlji. Onda su naučnici i izučavaoci, koje je Napoleon doveo u Egipat, svetu počeli da otkrivaju detalje o nekadašnjem sjaju Egipta. Tako se lakše moglo dočarati ’teško ropstvo‘ kome su Izraelci nekad bili podvrgnuti (Izlazak 1:13, 14).

U noći svog oslobođenja iz Egipta, Izraelci su se sakupili u Ramsesu i zatim su marširali do „nakraj pustinje“ (Izlazak 12:37; 13:20). Na toj tački, Bog im je zapovedio da se „okrenu“ i „stanu u logor pokraj mora“. Taj čudan manevar protumačen je kao da su ’zašli u zemlju‘, a egipatski kralj je krenuo sa svojom vojskom i 600 bojnih kola da ponovo zarobi svoje bivše robove (Izlazak 14:1-9).

Izlazak

Prema Josifu, istoričaru iz prvog veka n. e., egipatska vojska je naterala Izraelce „u usko mesto“ i uhvatila ih u zamku „između nepristupačnih klisura i mora“. Danas se sa sigurnošću ne zna tačno mesto gde su Izraelci prešli Crveno more. Međutim, taj događaj je lako dočarati s vrha planinskog lanca s koga se pruža pogled na severni kraj Crvenog mora. Zanimljivo je da je ta planina nazvana Džebel Ataka, što znači „Planina izbavljenja“. Između tog lanca i Crvenog mora nalazi se mala ravnica koja se sužava do mesta gde brežuljci štrče skoro u more. Na suprotnoj strani Crvenog mora nalazi se jedna oaza, s mnogim izvorima, nazvana Ajun Musa, što znači „Mojsijevi izvori“. Morsko dno između ove dve tačke spušta se veoma postepeno, dok se na drugim mestima iznenada ruši na dubinu između 9 i 18 metara.

Bezverni teolozi hrišćanstva pokušali su da diskredituju čudo koje je Bog izvršio kad je razdvojio vode Crvenog mora i omogućio Izraelcima da pobegnu po suvom tlu. Oni taj događaj premeštaju na neku plitku baruštinu ili močvaru severno od Crvenog mora. Ali, to ne odgovara biblijskom izveštaju koji više puta navodi da se prelazak dogodio u Crvenom moru na mestu gde je bilo dovoljno vode da se udavi faraon i cela njegova vojska, da, da ih voda proguta (Izlazak 14:26-31; Psalam 136:13-15; Jevrejima 11:29).

Pustoš Sinaja

Teški uslovi koji se mogu pronaći na Sinajskom poluostrvu živopisno su prikazani u biblijskom izveštaj o lutanjima Izraela (Deuteronom 8:15). Dakle, da li se cela jedna nacija mogla sakupiti u podnožju Sinajske gore da primi Božji Zakon i da se kasnije povuče i ’drži podaleko‘? (Izlazak 19:1, 2; 20:18). Da li tu ima neko mesto koje je dovoljno veliko da omogući takav pokret mnoštva za koje se procenjuje da je brojalo tri miliona?

Putnik iz 19. veka i izučavalac Biblije, Artur Stenli (Arthur Stanley), posetio je područje Sinajske gore i opisao pogled na koji je naišlo njegovo društvo kad se popelo na Ras Safsafu: „Efekat na nas, kao i na svakoga ko je to video i opisao, bio je trenutan... Tu je bila duboka široka žuta ravnica koja se protezala sve do samog podnožja litica... Ako se uzme u obzir skoro potpuno nepostojanje takvih veza ravnice i planine u tom području, to je zaista važan dokaz za istinu pripovesti, da se jedna takva veza može pronaći i to u susedstvu tradicionalnog Sinaja.“

Obećana zemlja

U 40. godini lutanja Izraela po pustoši, Mojsije je dao sledeći opis karakteristika zemlje u koju je trebalo da uđu: „Jer će te Gospod, Bog tvoj, uvesti sada u dobru zemlju, u zemlju potoka, izvora i jezera koji izviru po dolinama i po brdima“ (Deuteronom 8:7).

Uskoro se osetila tačnost ovog obećanja kad se cela nacija — ljudi, žene, deca i stranci — sakupila u dobro navodnjenoj dolini Šehem između gore Ebal i gore Garizim. U podnožju gore Garizim stajalo je šest plemena. Ostalih šest plemena sakupilo se na suprotnoj strani doline u podnožju gore Ebal da čuje božanske blagoslove kojima će se ta nacija radovati ako poslušaju Jehovin Zakon i prokletstva koja će nastupiti ako propuste da drže Božji Zakon (Jošua 8:33-35). Ali, da li je tu bilo dovoljno mesta da ta nacija stane u tu usku dolinu? I kako su svi oni čuli bez moderne opreme za pojačavanje zvuka?

Jehova Bog je mogao čudesno pojačati glasove Levita. Međutim, izgleda da takvo čudo nije bilo potrebno. Akustika u toj dolini je izvanredna. „Svi putnici“, pisao je izučavalac Biblije iz 19. veka Alfred Ederšajm (Alfred Edersheim), „slažu se u dve stvari: 1. Da ne bi moglo biti teškoća da se i na Ebalu i na Garizimu razgovetno čuje sve što je rečeno u dolini. 2. Da su te dve gore pružale dovoljno mesta da stane celi Izrael.“

Još jedan izučavalac Biblije iz 19. veka, Vilijam Tomson (William Thomson), opisao je svoje iskustvo iz te doline u svojoj knjizi The Land and the Book: „Viknuo sam da čujem eho, a zatim sam zamislio kako je sigurno bilo kad su glasni Leviti objavili... ’Proklet da je svaki čovek koji načini neki liveni lik, odvratnu stvar Jehovi.‘ A zatim gromoglasno AMEN! desetostruko glasnije, od moćne skupštine, kako se penje i raste i ponovo se odbija od Ebala ka Garizimu, od Garizima ka Ebalu.“ (Uporedi Deuteronom 27:11-15.)

Dolina Jezreel

Severno od Šehema leži još jedna plodna dolina, dolina koja se spušta ispod nivoa mora i otvara se u veliku ravnicu. Ta cela regija nazvana je dolina Jezreel koja je dobila ime po gradu Jezreelu. Severno od te doline nalaze se galilejska brda gde je bio smešten Isusov rodni grad, Nazaret. „Nazaret“, objašnjava Džordž Smit (George Smith) u svojoj knjizi The Historical Geography of the Holy Land, „leži u jednom basenu među brdima; ali, u trenutku kad se popnete na rub tog basena... kakav samo pogled imate! [Dolina Jezreel] leži pred vama, sa svojim... bojištima... To je karta istorije Starog Zaveta.“

U toj dolinskoj ravnici, arheolozi iskopavaju ruševine gradova-kraljevstava koje je Izrael pobedio u vreme Jošue, naime, Tanah, Megido, Jokneam i verovatno Kedeš (Jošua 12:7, 21, 22). U toj istoj regiji, u vreme sudije Baraka i sudije Gedeona, Jehova je čudesno izbavio svoj narod od nadmoćno snažnih neprijateljskih nacija (Sudije 5:1, 19-21; 6:33; 7:22).

Vekovima kasnije, kralj Jehu ujahao je u tu dolinu prema gradu Jezreelu da izvrši Jehovinu presudu nad Jezabelom i otpadničkom kućom Ahaba. S kule stražare u Jezreelu, lako se moglo videti prema istoku kako se Jehuove trupe približavaju na udaljenosti od 19 kilometara. Dakle, bilo je prilično vremena da kralj Joram pošalje prvog a zatim i drugog glasnika na konju i da, konačno, kralj Izraela Joram i kralj Jude Ahazija upregnu svoja kola i izađu pred Jehua pre nego što je on došao do grada Jezreela. Jehu je bez oklevanja pogubio Jorama. Ahazija je pobegao ali je kasnije ranjen i umro je u Megidu (2. Kraljevima 9:16-27). S obzirom na bojišta kao što je gore navedeno, Džordž Smit piše: „Upadljivo je to što se ni u jednoj pripovesti... ne nalazi bilo koja geografska nemogućnost.“

Isus je nesumnjivo često gledao na dolinu Jezreel i meditirao o uzbudljivim pobedama koje su se tu dogodile, znajući da je on, obećani Mesija, određen da ispuni ulogu Većeg Jošue, Većeg Baraka, Većeg Gedeona i Većeg Jehua u opravdanju Jehovine suverenosti. Zaista, Biblija koristi Megido, grad s najvećom strateškom važnošću u toj dolinskoj ravnici, kao simbol lokacije Božjeg rata Harmagedona (što znači „Brdo Megido“). To će biti svetom raširena bitka u kojoj će Isus Hrist, kao Kralj kraljeva, uništiti sve neprijatelje Boga i hrišćanske skupštine, Božjeg pravog naroda (Otkrivenje 16:16; 17:14).

Biblija izveštava da su ljutiti Jevreji iz Nazareta jednom pokušali da usmrte Isusa time što bi ga bacili s ’vrha gore, na kojoj je njihov grad sazidan‘ (Luka 4:29). Zanimljivo je da se jugozapadno od današnjeg grada Nazareta nalazi litica visoka 12 metara gde se možda dogodio taj incident. Isus je pobegao svojim neprijateljima, a Biblija dodaje da „siđe u Kafarnaum“ (Luka 4:30, 31, Dimitrije Stefanović). Zaista, Kafarnaum, na Galilejskom moru, na mnogo je nižoj visini.

Ovi i mnogi drugi detalji naveli su i druge osim Napoleona da izraze zadivljenost tačnošću biblijske geografije. „Ukazivanja [Biblije] na topografiju veoma su brojna i u potpunosti zadovoljavaju“, pisao je Tomson u The Land and the Book. „Nemoguće je ne biti impresioniran stalnim slaganjem između zapisane istorije i prirodne geografije i Starog i Novog Zaveta“, komentariše Stenli u Sinai and Palestine.

Zadivljujuća tačnost Biblije s obzirom na geografske stvari samo je jedan dokaz da ona nije neka knjiga čisto ljudskog porekla. Prethodna tri izdanja Kule stražare sadržavala su povezane članke o Bibliji. Pozivamo te da nabaviš i uživaš u ostala tri dela u ovoj seriji.

[Mapa na 7. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

DOLINA JEZREEL

Jezreel

Nazaret

Tanah

Megido

Jokneam

Kedeš

S

GALILEJSKO MORE

VELIKO MORE

milja

kilometara

5

10

10

20

[Izvor]

Na temelju karte zaštićene autorskim pravom od Pictorial Archive (Near Eastern History) Est. i Survey of Israel

[Slika na 5. strani]

Izrael je primio Zakon kod Sinajske gore

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.