12. biblijska knjiga — 2. Kraljevima

Pisac: Jeremija

Mesto pisanja: Jerusalim i Egipat

Pisanje završeno: 580. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: od otprilike 920. do 580. pre n. e.

 1. Koji su događaji opisani u Drugoj o kraljevima i šta je time dokazano?

DRUGA knjiga o kraljevima nastavlja da prati burne događaje u izraelskom i Judinom kraljevstvu. Jelisej je uzeo Ilijin ogrtač i bio blagoslovljen dvostrukim delom Ilijinog duha, tako da je izvršio šesnaest čuda u poređenju sa osam Ilijinih. Nastavio je da proriče propast otpadničkog Izraela, u kom je samo Juj nakratko revnovao za Jehovu. Izraelski kraljevi su sve više tonuli u zlo, dok na kraju Asirija nije razorila severno kraljevstvo 740. pre n. e. U južnom kraljevstvu Judi nekoliko dobrih kraljeva, posebno Josafat, Joas, Jezekija i Josija, jedno vreme je uspevalo da zadrži prodor otpadništva, ali na kraju je 607. pre n. e. Navuhodonosor izvršio Jehovinu osudu razorivši Jerusalim i njegov hram i opustošivši celu Judu. Tako su se ispunila Jehovina proročanstva i dokazala se istinitost njegovih reči.

 2. Šta se može reći o piscu Druge o kraljevima i o njenoj pripadnosti biblijskom kanonu i koje razdoblje ona obuhvata?

² Budući da je Druga o kraljevima prvobitno sačinjavala jedan svitak s Prvom o kraljevima, sve što je bilo rečeno o Jeremiji kao piscu Prve o kraljevima važi i za ovu knjigu, a isto je i s dokazima o njenoj pripadnosti biblijskom kanonu i o verodostojnosti. Druga o kraljevima završena je otprilike 580. pre n. e. i obuhvata razdoblje koje počinje Ohozijinim kraljevanjem u Izraelu otprilike 920. pre n. e., a završava se 37. godine Joahinovog izgnanstva, odnosno 580. pre n. e. (1:1; 25:27).

 3. Koji izvanredni arheološki pronalasci potvrđuju tačnost Druge o kraljevima?

³ Arheološki pronalasci koji potvrđuju tačnost Druge o kraljevima predstavljaju još jedan dokaz njene verodostojnosti. Jedan od njih je čuveni Moavski kamen, na kom se nalazi natpis koji opisuje rat između Moava i Izraela kako ga je prikazao moavski kralj Misa (3:4, 5). U Britanskom muzeju u Londonu nalazi se obelisk od crnog krečnjaka asirskog kralja Salmanasara III, na kom se spominje ime izraelskog kralja Juja. Pronađeni su i natpisi asirskog kralja Teglat-Felasara III (Fula) u kojima se spominju neki izraelski i Judini kraljevi, među njima i Menajim, Ahaz i Fekaj (15:19, 20; 16:5-8).a

 4. Šta dokazuje da je Druga o kraljevima sastavni deo nadahnute Biblije?

⁴ Potpuna iskrenost kojom se u knjizi opisuje izvršenje Jehovinih osuda nad njegovim narodom pruža jasan dokaz da je ona zaista verodostojna. Propašću izraelskog, a posle i Judinog kraljevstva, jasno nam je predočeno koliko su bile snažne Jehovine proročanske osude zapisane u Ponovljenim zakonima 28:15–29:28. Prilikom uništenja tih kraljevstava „Jehova [se] žestoko razgnevio na ovu zemlju i pustio je na nju sva prokletstva zapisana u ovoj knjizi“ (P. zak. 29:27; 2. Kralj. 17:18; 25:1, 9-11). Neki događaji zapisani u Drugoj o kraljevima razjašnjeni su u drugim biblijskim knjigama. Na primer, u Luki 4:24-27 Isus je spomenuo Iliju i udovicu iz Sarepte, a zatim se osvrnuo na Jeliseja i Namana kako bi objasnio zašto ga ljudi u njegovom zavičaju nisu prihvatili kao proroka. Iz svega toga možemo zaključiti da su i Prva i Druga o kraljevima sastavni deo Biblije.

SADRŽAJ DRUGE KNJIGE O KRALJEVIMA

 5. Kako je Ilija ukorio Ohoziju, kakvu mu je osudu objavio i zašto?

⁵ Izraelski kralj Ohozija (1:1-18). Ovaj Ahavov sin je jednom prilikom pao u svojoj kući i povredio se. Poslao je svoje glasnike da upitaju Velzevula, akaronskog boga, da li će se oporaviti. Ilija je presreo glasnike i vratio ih kralju. Ukorio je kralja što nije tražio savet od pravog Boga i rekao mu je da će umreti zato što se nije obratio Izraelovom Bogu. Tada je kralj poslao zapovednika nad pedesetoricom s njegovim ljudima da uhvate Iliju i dovedu mu ga, ali je Ilija prizvao vatru s neba koja ih je progutala. Isto se dogodilo i drugom zapovedniku s njegovom pedesetoricom ljudi. Kralj je poslao i trećeg zapovednika s pedesetoricom, ali im je Ilija ovog puta poštedeo život jer ga je zapovednik s puno poštovanja molio za milost. Ilija je otišao s njima pred kralja Ohoziju i ponovio mu da je osuđen na smrt. Kralj je na kraju umro, kako je Ilija i rekao. Pošto Ohozija nije imao sina koji bi ga nasledio, njegov brat Joram je postao kralj.

 6. Kako je Ilija otišao od Jeliseja i kako je ubrzo bilo jasno da je „Ilijin duh“ sišao na Jeliseja?

⁶ Ilijin naslednik Jelisej (2:1-25). Došlo je vreme da Ilija bude uzet u vihoru. Jelisej ga je pratio na njegovom putovanju od Galgala do Vetilja i do Jerihona, i na kraju je prešao s njim na drugu stranu Jordana. Ilija je razdelio vodu Jordana udarivši po njoj svojim proročkim ogrtačem. Jelisej je ugledao vatrena bojna kola s vatrenim konjima koja su stala između njega i Ilije. Video je Iliju kako u olujnom vetru uzlazi na nebo. Tada je primio obećani dvostruki deo Ilijinog duha. Vrlo brzo je pokazao da je „Ilijin duh“ sišao na njega (2:15). Podigao je sa zemlje Ilijin ogrtač i njime ponovo razdelio vodu. Nakon nekog vremena čudom je učinio da loša voda u Jerihonu postane zdrava i pitka. Na putu za Vetilj počeli su da mu se rugaju neki dečaci: „Penji se, ćelo! Penji se, ćelo!“ (2:23). Jelisej je prizvao Jehovu i iz šume su izašle dve medvedice koje su rastrgle četrdeset i dvoje nevaljale dece.

 7. Zašto je Jehova spasao Josafata i Jorama?

⁷ Izraelski kralj Joram (3:1-27). Kralj Joram je išao tragom Jerovoamovih greha i činio je ono što je zlo u Jehovinim očima. Moavski kralj je plaćao danak Izraelu, ali posle se pobunio, pa je Joram zatražio pomoć od Judinog kralja Josafata i od edomskog kralja kako bi napao Moavce. Idući prema bojnom polju, njihove vojske su došle u bezvodno područje gde im je pretila smrt. Tada su tri kralja otišla kod Jeliseja da čuju šta će reći njegov Bog Jehova. Zbog vernog Josafata, Jehova ih je spasao i dao im pobedu nad Moavcima.

 8. Koja je još čuda izvršio Jelisej?

⁸ Jelisejeva druga čuda (4:1–8:15). Udovica jednog od proročkih sinova došla je da traži pomoć od Jeliseja jer su njeni poverioci hteli da joj oba sina uzmu za robove. Jelisej je čudom umnožio malu količinu ulja koju je imala u kući, tako da je mogla prodati dovoljno ulja da otplati dugove. Jedna Sunamka je uvidela da je Jelisej prorok istinitog Boga, pa su mu ona i njen muž pripremili sobu koju je mogao da koristi kad god je bio u Sunamu. Jehova ju je zbog njene dobrote blagoslovio podarivši joj sina. Ali dečak se nakon nekoliko godina razboleo i umro. Žena je odmah potražila Jeliseja. On je otišao s njom u njen dom i, dobivši moć od Jehove, vratio dečaka u život. Jelisej se potom vratio proročkim sinovima u Galgal i čudom uklonio ’smrt iz lonca‘, učinivši da otrovne tikvice postanu jestive. Zatim je nahranio sto ljudi s dvadeset ječmenih hlebova, i „još im je ostalo“ (4:40, 44).

 9. Koje je čudo Jelisej izvršio na Namanu i šta se dogodilo sa sekirom?

⁹ Zapovednik sirijske vojske Naman bolovao je od gube. Jedna mlada zarobljena Izraelka rekla je Namanovoj ženi da u Samariji živi prorok koji ga može izlečiti. Naman je otišao kod Jeliseja, ali on ga nije lično primio, nego mu je samo poručio da se sedam puta okupa u Jordanu. Naman se razljutio jer mu se činilo da se prorok ne odnosi prema njemu s poštovanjem. Razmišljao je: Zar reke u Damasku nisu bolje od izraelskih voda? Međutim, kada su ga sluge na kraju nagovorile da ipak posluša Jeliseja, Naman je ozdravio. Jelisej nije hteo da primi Namanov dar, ali kasnije je njegov sluga Gijezije otrčao za Namanom i u Jelisejevo ime tražio dar. Kada se vratio i pokušao da prevari Jeliseja, Gijezije se razboleo od gube. Jelisej je napravio još jedno čudo kada je učinio da sečivo sekire ispliva na površinu vode.

10. Kako je Jehova pokazao svoju nadmoćnu vojsku i kako je Jelisej otklonio opasnost od Sirijaca?

¹⁰ Kada je Jelisej upozorio izraelskog kralja da Sirijci žele da ga ubiju, sirijski kralj je poslao vojsku u Dotan da uhvati Jeliseja. Ugledavši sirijsku vojsku koja je opkolila grad, Jelisejev sluga se uplašio. Međutim, Jelisej ga je bodrio: „Ne boj se, jer naših ima više nego njihovih!“ Tada je Jelisej molio Jehovu da njegov sluga vidi silnu vojsku koja je bila uz njega. I zaista, sluga je „video brda puna plamenih konja i kola svuda oko Jeliseja“ (6:16, 17). Kada su Sirijci napali, prorok se ponovo pomolio Jehovi, koji je učinio da ga oni ne prepoznaju iako su ga videli. Jelisej ih je odveo kod izraelskog kralja. Međutim, rekao mu je da ih ne pobije, nego da ih nahrani i zatim pošalje kući.

11. Kako su se ispunila Jelisejeva proročanstva o Sirijcima i Ven-Adadu?

¹¹ Posle nekog vremena, sirijski kralj Ven- -Adad je opkolio Samariju i u gradu je zavladala velika glad. Izraelski kralj je za tu nevolju okrivio proroka Jeliseja, ali on je prorekao da će već sutradan ljudi imati obilje hrane. Jehova je te noći prouzrokovao da Sirijci čuju tutnjavu koja je ličila na kretanje velike vojske, tako da su pobegli i ostavili Izraelcima sve što su imali. Nakon nekog vremena Ven-Adad se razboleo. Kada je čuo da je Jelisej došao u Damask, poslao je Azaila da upita proroka hoće li se oporaviti. Iz Jelisejevog odgovora moglo se zaključiti da će kralj umreti i da će ga na prestolu naslediti Azailo. Azailo se pobrinuo da tako i bude, pa je ubio kralja i preuzeo kraljevstvo.

12. Kakav je kralj bio Josafatov sin Joram?

¹² Judin kralj Joram (8:16-29). Za to vreme, u Judi je kraljevao Josafatov sin Joram. On nije bio ništa bolji od izraelskih kraljeva i činio je što je zlo u Jehovinim očima. Žena mu je bila Ahavova ćerka Gotolija, čiji je brat, koji se takođe zvao Joram, kraljevao u Izraelu. Kada je umro Judin kralj Joram, njegov sin Ohozija nasledio ga je u Jerusalimu.

13. U koji je pohod Juj krenuo odmah nakon svog pomazanja?

¹³ Izraelski kralj Juj (9:1–10:36). Jelisej je poslao jednog od proročkih sinova da pomaže Juja za kralja nad Izraelom i ovlasti ga da pobije sav Ahavov dom. Juj nije gubio vreme. Odmah je pošao kod izraelskog kralja Jorama, koji se u Jezraelu oporavljao od rana zadobijenih u ratu. Stražar je video da se gradu približava mnoštvo ljudi, pa je javio kralju: „Onaj što vozi, vozi mahnito kao Juj, Nimsijev unuk“ (9:20). Izraelski kralj Joram i Judin kralj Ohozija izašli su u susret Juju kako bi saznali zašto dolazi. Juj im je odgovorio pitanjem: „Kako može biti mir dok je bluda tvoje majke Jezavelje i njenog silnog vračanja?“ (9:22). Tada se Joram okrenuo da pobegne ali je Juj odapeo strelu i pogodio ga u srce. Njegovo telo bilo je bačeno na Navutejevu njivu, i tako je jednim delom bila osvećena nevina krv koju je prolio Ahav. Kasnije je Juj sa svojim ljudima krenuo u poteru za Ohozijom i ranio ga, pa je ovaj na kraju umro u Megidu. Dva kralja su poginula u Jujevom prvom munjevitom pohodu.

14. Kako se ispunilo Ilijino proročanstvo o Jezavelji?

¹⁴ Potom je došlo vreme za obračun s Jezaveljom. Dok je Juj pobedonosno ulazio u Jezrael, Jezavelja se vrlo doterana pojavila na svom prozoru. Međutim, nije ostavila utisak na Juja. „Bacite je dole!“, uputio je poziv njenim slugama. Oni su to i učinili. Njena krv je poprskala zid, a zatim su je pregazili konji. Kada su otišli da je sahrane, našli su samo njenu lobanju, stopala i šake. Tako se ispunilo Ilijino proročanstvo da će je ’psi pojesti i da će biti kao đubrivo na jezraelskom polju‘ (2. Kralj. 9:33, 36, 37; 1. Kralj. 21:23).

15. Koga je Juj sve sreo na putu za Samariju?

¹⁵ Juj je zatim zapovedio da se pogubi sedamdeset Ahavovih sinova, posle čega je njihove glave naslagao kod jezraelskih vrata. Pobio je sve Ahavove pristalice u Jezraelu. Zatim je krenuo u izraelsku prestonicu Samariju. Putem je naišao na četrdeset i dvojicu Ohozijine braće koji su putovali u Jezrael ne znajući šta se dogodilo. Naredio je da ih pohvataju i pobiju. A onda je došlo do sasvim drugačijeg susreta! Pred Juja je izašao Jonadav, Rihavov sin. Juj ga je upitao: „Jesi li svim srcem sa mnom kao što sam ja svim srcem s tobom?“ Jonadav je odgovorio: „Jesam!“ Tada ga je Juj uzeo kod sebe u kola da iz prve ruke vidi kako neće „dozvoliti da iko bude suparnik Jehovi“ (2. Kralj. 10:15, 16).

16. Opiši kako je Juj zatro Ahavov dom i Valov kult.

¹⁶ Stigavši u Samariju, Juj je pobio sve koji su preostali od Ahavovog doma, kako je Jehova i rekao Iliji (1. Kralj. 21:21, 22). Ali, šta je bilo sa odvratnim verskim obredima kojima se poštovao Val? Juj je rekao: „Ahav je malo obožavao Vala. Juj će ga obožavati više“ (2. Kralj. 10:18). Zatim je pozvao sve koji su obožavali demone da dođu u Valov hram, obukao im je haljine po kojima su se mogli prepoznati i proverio je da li među njima ima koji Jehovin sluga. Zatim je poslao unutra svoje ljude da ih pobiju — nijedan nije smeo da pobegne. Razrušili su Valov hram i pretvorili ga u nužnike, koji su postojali još i u Jeremijino vreme. „Tako je Juj istrebio Vala iz Izraela“ (10:28).

17. U čemu je Juj zatajio i kako je Jehova počeo da kažnjava Izrael?

¹⁷ Međutim, čak je i revni Juj zatajio. U čemu? Poštovao je zlatnu telad koju je Jerovoam načinio u Vetilju i Danu. „Nije pazio da celim srcem postupa po zakonu Jehove, Izraelovog Boga“ (10:31). Ipak, pošto je istrebio Ahavov dom, Jehova je obećao da će četiri naraštaja njegovih potomaka vladati Izraelom. Za vreme njegovog života, Jehova je počeo da komada istočni deo kraljevstva tako što je doveo Sirijca Azaila da napadne Izrael. Juj je vladao 28 godina, a nakon smrti ga je nasledio njegov sin Joahaz.

18. Kako je osujećena Gotolijina zavera u Judi i šta se događalo za vreme Joasovog vladanja?

¹⁸ Judin kralj Joas (11:1–12:21). Kraljica majka Gotolija bila je i u duhovnom pogledu Jezaveljina ćerka. Kada je čula da joj je poginuo sin Ohozija, naredila je da se pobije cela kraljevska porodica, a ona je preuzela presto. Spasao se samo Ohozijin mali sin Joas, kojeg su uspeli da sakriju. Sedme godine Gotolijinog vladanja sveštenik Jodaj je pomazao Joasa za kralja i Gotolija je bila pogubljena. Jodaj je usmeravao narod da služi Jehovi, poučavao je mladog kralja o njegovim obavezama prema Bogu i organizovao je obnovu Jehovinog doma. Kasnije je Joas poslao darove sirijskom kralju Azailu kako ovaj ne bi napao Jerusalim. Nakon 40-godišnjeg kraljevanja u Jerusalimu, Joasa su ubile njegove sluge, a na njegovo mesto je došao njegov sin Amasija.

19. (a) Kojim lažnim bogovima su služili Joahaz i Joas u Izraelu? (b) Kako je Jelisej završio svoju službu kao Jehovin prorok?

¹⁹ Izraelski kraljevi Joahaz i Joas (13:1-25). Jujev sin Joahaz nastavio je da se klanja idolima i Izrael je potpao pod sirijsku vlast, premda Joahaz nije bio svrgnut s prestola. Posle nekog vremena, Jehova je oslobodio Izraelce, ali oni su i dalje obožavali telad koju je načinio Jerovoam. Kada je umro Joahaz, kralj u Izraelu je postao njegov sin Joas, dok je drugi Joas vladao u Judi. Izraelski kralj Joas nastavio je da se klanja idolima poput svog oca. Nakon njegove smrti nasledio ga je njegov sin Jerovoam. Tokom Joasovog vladanja Jelisej se razboleo i umro, ali pre toga je izrekao svoje poslednje proročanstvo da će Joas tri puta poraziti Sirijce, što se i ispunilo. Poslednje čudo koje se pripisuje Jeliseju dogodilo se nakon njegove smrti. Naime, kada su leš nekog čoveka bacili u isti grob u kom je bio sahranjen Jelisej, čovek je oživeo kada je dotakao Jelisejeve kosti.

20. Opiši Amasijino vladanje u Judi.

²⁰ Judin kralj Amasija (14:1-22). Amasija je činio ono što je ispravno u Jehovinim očima, ali nije uništio uzvišice na kojima su se vršili verski obredi. Porazio ga je izraelski kralj Joas. Nakon što je vladao 29 godina, protiv njega je skovana zavera i bio je ubijen. Na presto je došao njegov sin Azarija.

21. Šta se dogodilo tokom vladanja Jerovoama II u Izraelu?

²¹ Izraelski kralj Jerovoam II (14:23-29). Izraelski kralj Jerovoam II nastavio je da se klanja lažnim bogovima poput svog praoca Jerovoama I. Vladao je u Samariji 41 godinu i uspeo je da povrati teritoriju koju je Izrael izgubio. Nasledio ga je njegov sin Zaharija.

22. Šta saznajemo o Azarijinom vladanju u Judi?

²² Judin kralj Azarija (Ozija) (15:1-7). Azarija je vladao 52 godine. Bio je čestit pred Jehovom, ali nije uništio obredne uzvišice. U kasnijim godinama ga je Jehova kaznio gubom, a njegov sin Jotam je preuzeo kraljevske dužnosti i postao kralj nakon njegove smrti.

23. Koja su se zla događala u vreme kada je Izraelu sve više pretila opasnost od Asirije?

²³ Izraelski kraljevi Zaharija, Salum, Menajim, Fakija i Fekaj (15:8-31). Prema Jehovinom obećanju, na izraelskom prestolu su ostala četiri naraštaja Jujevog doma — Zaharija je bio poslednji kralj iz te loze (10:30). Zaharija je postao kralj u Samariji, ali šest meseci kasnije ubio ga je Salum, koji je vladao samo mesec dana. Za vreme kraljeva Menajima, Fakije i Fekaja u Izraelu je vladalo veliko zlo — obožavali su se lažni bogovi, bilo je mnogo ubistava i spletki. Tokom Fekajevog kraljevanja Asirija je počela da osvaja neke izraelske gradove. Osija je ubio Fekaja i postao poslednji izraelski kralj.

24. Kakav je greh učinio Jotamov naslednik, Judin kralj Ahaz?

²⁴ Judini kraljevi Jotam i Ahaz (15:32–16:20). Jotam je obožavao Jehovu, ali nije uništio obredne uzvišice. Njegov sin Ahaz postupao je poput kraljeva susednog Izraela čineći ono što je zlo u Jehovinim očima. Kada su ga napali izraelski i sirijski kralj, tražio je pomoć od asirskog kralja. Asirci su mu pomogli i osvojili Damask. Ahaz je otišao u Damask kako bi se sastao sa asirskim kraljem. Tamo je video oltar na kojem su se vršili paganski obredi. Napravio je isti takav oltar u Jerusalimu i počeo da prinosi žrtve na njemu, umesto na bakarnom oltaru u Jehovinom hramu. Njegov sin Jezekija nasledio ga je kao kralj Jude.

25. Kako su Izraelci otišli u zarobljeništvo i zašto se to dogodilo?

²⁵ Poslednji izraelski kralj, Osija (17:1-41). Izrael je potpao pod vlast Asirije. Osija se pobunio i tražio pomoć od Egipta, ali devete godine njegovog kraljevanja Asirija je pobedila Izrael i odvela narod u zarobljeništvo. Tako je prestalo da postoji desetoplemensko izraelsko kraljevstvo. Zašto se to dogodilo? „Zato što su Izraelovi sinovi zgrešili Jehovi, svom Bogu... Služili [su] odvratnim idolima iako im je Jehova govorio da to ne čine. Zato se Jehova mnogo razgnevio na Izrael i odbacio ga od sebe“ (17:7, 12, 18). Asirci su doveli ljude sa istoka da nasele zemlju, a ti ljudi su „obožavali... Jehovu, ali su se klanjali i svojim bogovima“ (17:33).

26, 27. (a) Kako je Judin kralj Jezekija činio ono što je ispravno u Jehovinim očima? (b) Kako je Jehova uslišio Jezekijinu molitvu i otklonio asirsku pretnju? (v) Kako se ispunilo Isaijino proročanstvo?

²⁶ Judin kralj Jezekija (18:1–20:21). Jezekija je činio ono što je ispravno u Jehovinim očima, sve je činio kao i njegov praotac David. Iskorenio je obožavanje lažnih bogova i uništio obredne uzvišice. Uništio je čak i bakarnu zmiju koju je Mojsije napravio, jer je narod počeo da joj se klanja. U njegovo vreme asirski kralj Senahirim je napao Judu i osvojio mnoge utvrđene gradove. Jezekija je pokušao da ga odvrati od osvajanja plativši mu veliki danak, ali Senahirim je poslao svog glasnika ravsaka (visokog službenika u carstvu), koji je došao pod jerusalimske zidine i pred celim narodom zahtevao od Jezekije da se preda, a uz to se i rugao Jehovi. Prorok Isaija je ohrabrio vernog Jezekiju rekavši mu da je Senahirim osuđen na propast. „Ovako kaže Jehova: ’Ne boj se‘“ (19:6). Senahirim je nastavio da preti, a Jezekija je preklinjao Jehovu: „A sada, Jehova, Bože naš, izbavi nas, molim te, iz njegove ruke, da bi sva kraljevstva na zemlji znala da si ti, Jehova, jedini Bog“ (19:19).

²⁷ Da li je Jehova uslišio tu nesebičnu molitvu? Prvo mu je preko Isaije poručio da će „revnost Jehove nad vojskama“ odvratiti neprijatelja (19:31). Zatim je, još iste noći, poslao anđela koji je pobio 185 000 Asiraca u njihovom logoru. Ujutru su u logoru „bili sve sami leševi“ (19:35). Senahirim se poražen vratio kući i ostao u Ninivi. Tamo ga je njegov bog Nisrok još jednom izneverio. Naime, dok se klanjao pred njim, ubili su ga rođeni sinovi. Tako se ispunilo Isaijino proročanstvo (19:7, 37).

28. Po čemu je Jezekija bio poznat, ali u čemu je pogrešio?

²⁸ Nakon nekog vremena, Jezekija se na smrt razboleo, ali Jehova je ponovo uslišio njegovu molitvu i produžio mu život za petnaest godina. Vavilonski kralj mu je poslao glasnike s darovima, a Jezekija im je nepromišljeno pokazao svu svoju riznicu. Tada je Isaija prorekao da će sve što se nalazi u njegovom domu jednog dana biti odneto u Vavilon. Jezekija je kasnije umro. Bio je poznat po svojim poduhvatima i po tunelu koji je izgradio kako bi doveo vodu u Jerusalim.

29. Koje je idolopokloničke običaje Manasija obnovio, koju je nevolju Jehova prorekao i kako je Manasija još grešio?

²⁹ Judini kraljevi Manasija, Amon i Josija (21:1–23:30). Manasija je nasledio svog oca Jezekiju i kraljevao 55 godina, i činio je mnogo zla pred Jehovom. Obnovio je obredne uzvišice na kojima su se obožavali lažni bogovi, podigao oltare likovima Vala, načinio obredno deblo, kao što je to učinio i Ahav, i poštovao idole u Jehovinom domu. Jehova je prorekao da će dovesti na Jerusalim nevolju kakvu je doveo i na Samariju i da će izbrisati Jerusalim „kao što se briše činija — obriše se pa se prevrne“. Osim toga, Manasija je prolio „mnogo nedužne krvi“ (21:13, 16). Nasledio ga je njegov sin Amon, koji je nastavio da čini ono što je zlo, ali je nakon dve godine bio ubijen.

30. Kako i zašto se Josija vratio Jehovi svim srcem?

³⁰ Narod je za kralja postavio Amonovog sina Josiju. On je vladao 31 godinu i za to vreme je nakratko uspeo da zaustavi Judino srljanje u propast, jer je „u svemu... hodio putem Davida, svog praoca“ (22:2). Kada je Josija počeo da obnavlja Jehovin dom, prvosveštenik je pronašao knjigu Mojsijevog zakona. U njoj je bilo potvrđeno da će narod biti uništen jer je neposlušan Jehovi, ali jedna proročica je obećala Josiji da se to neće dogoditi tokom njegovog života jer je bio veran Jehovi. On je očistio Jehovin dom i celu zemlju od obožavanja demona, a uništio je idole i u Vetilju, gde je razorio Jerovoamov oltar i tako ispunio proročanstvo iz 1. Kraljevima 13:1, 2. Ponovo je uveo proslavu Pashe u čast Jehovi. „Pre Josije nije bilo takvog kralja koji se vratio Jehovi svim svojim srcem, svom svojom dušom i svom svojom snagom, i činio sve prema Mojsijevom zakonu“ (23:25). Ipak, Jehova je i dalje bio gnevan zbog Manasijinih zlodela. Josija je poginuo u sukobu sa egipatskim kraljem kod Megida.

31. Koji su događaji pogoršali stanje u Judi nakon Josijine smrti?

³¹ Judini kraljevi Joahaz, Joakim i Joahin (23:31–24:17). Josijin sin Joahaz vladao je samo tri meseca kada ga je zarobio egipatski kralj, koji je postavio na presto njegovog brata Elijakima i promenio mu ime u Joakim. On je činio zlo poput svojih praočeva, pa ga je pokorio vavilonski kralj Navuhodonosor, ali Joakim se tri godine kasnije pobunio protiv njega. Nakon Joakimove smrti počeo je da vlada njegov sin Joahin. Navuhodonosor je opkolio Jerusalim, osvojio ga i odneo u Vavilon blago iz Jehovinog doma „kao što je rekao Jehova“ (24:13; 20:17). Joahin i hiljade njegovih podanika bili su odvedeni u izgnanstvo u Vavilon.

32. Koji su potresni događaji doveli do toga da su Jerusalim i Juda ostali potpuno napušteni?

³² Judin poslednji kralj Sedekija (24:18–25: 30). Navuhodonosor je za kralja postavio Joahinovog strica Mataniju i promenio mu ime u Sedekija. On je vladao jedanaest godina u Jerusalimu i činio je ono što je zlo u Jehovinim očima. Pobunio se protiv Vavilona, tako da je devete godine njegovog vladanja Navuhodonosor došao sa svom svojom vojskom i podigao opsadni zid oko Jerusalima. Nakon osamnaest meseci opsade u gradu je harala glad. Tada je vojska probila gradske zidine, a Sedekija je bio uhvaćen u begu. Vavilonci su pogubili pred Sedekijom njegove sinove, a njega su oslepili. Sledećeg meseca su spalili sve važnije kuće u gradu, među ostalima i Jehovin dom i kraljevski dvor, a gradske zidine su srušili. Većina preživelih odvedena je u zarobljeništvo u Vavilon. Navuhodonosor je postavio Godoliju za upravitelja među siromašnim narodom koji je ostao u Judi. Međutim, Godolija je bio ubijen, a narod je pobegao u Egipat. Tako je od sedmog meseca 607. pre n. e. zemlja bila potpuno napuštena. Zaključne misli Druge o kraljevima govore o milosti koju je vavilonski kralj iskazao Joahinu 37. godine njegovog zarobljeništva.

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

33. Koje izvanredne primere iz Druge o kraljevima možemo oponašati?

³³ Druga o kraljevima opisuje propast izraelskog i Judinog kraljevstva, ali istovremeno govori o mnogim osobama koje je Jehova blagoslovio zbog toga što su volele njega i njegova pravedna načela. Tako je Sunamka, kao i udovica iz Sarepte pre nje, bila bogato blagoslovljena jer je ukazala gostoprimstvo Božjem proroku (4:8-17, 32-37). Jehova uvek može zadovoljiti sve naše potrebe, kao što pokazuje događaj iz Jelisejevog života kada je s dvadeset hlebova nahranio sto ljudi. Kasnije je i Isus izveo slična čuda (2. Kralj. 4:42-44; Mat. 14:16-21; Mar. 8:1-9). Prisetimo se kako je Jonadav bio blagoslovljen pozivom da se pridruži Juju u njegovim kolima i da vidi kako će biti istrebljeni Valovi obožavaoci. Zašto je dobio taj poziv? Zato što je izašao u susret revnom Juju da bi ga pozdravio (2. Kralj. 10:15, 16). I na kraju, tu su Jezekija i Josija, koji nam služe kao odličan primer zbog svoje poniznosti i doličnog poštovanja koje su osećali prema Jehovinom imenu i njegovom Zakonu (19:14-19; 22:11-13). Sve su to izvanredni primeri koje možemo oponašati.

34. Šta možemo naučiti iz Druge o kraljevima o pokazivanju poštovanja prema naimenovanim slugama i o krivici za krv?

³⁴ Jehova ne dopušta da iko pokazuje nepoštovanje prema njegovim naimenovanim slugama. Kada su se neki dečaci rugali njegovom proroku Jeliseju, Jehova ih je odmah kaznio (2:23, 24). Pored toga, Jehova ne zaboravlja prolivenu krv nedužnih ljudi. On je oštro kaznio Ahavov dom ne samo zbog obožavanja Vala nego i zbog krvoprolića koje je time bilo prouzrokovano. Zato je Juj bio pomazan da ’na Jezavelji osveti krv svih Jehovinih slugu‘. Kada je izvršio osudu nad Joramom, Juj se setio Jehovinih reči — to se dogodilo zbog ’Navutejeve krvi i krvi njegovih sinova‘ (9:7, 26). Slično tome, Manasijina krivica za krv na kraju je zapečatila Judinu propast. Manasija je sagrešio jer se klanjao lažnim bogovima, ali pored toga je ’napunio Jerusalim nedužnom krvlju od jednog kraja do drugog‘. Iako se Manasija kasnije pokajao zbog svojih zlodela, krivica za krv je ostala (2. Let. 33:12, 13). Čak ni dobri kralj Josija, koji je uklonio svaki trag idolopokloničke religije, nije mogao da izbriše kolektivnu krivicu za krv koja se prenosila još od vremena Manasijinog vladanja. Kada je nekoliko godina kasnije Jehova doveo na Jerusalim neprijatelje kako bi izvršili njegovu presudu, rekao je da se to događalo zato što je Manasija „nedužnom krvlju napunio Jerusalim. Zato Jehova nije hteo da mu oprosti“ (2. Kralj. 21:16; 24:4). Nadalje, Isus je u prvom veku n. e. rekao da će Jerusalim biti razoren jer su njegovi sveštenici bili potomci onih koji su prolivali proročku krv, ’kako bi na njih došla sva pravedna krv prolivena na zemlji‘ (Mat. 23:29-36). Bog je upozorio svet da će osvetiti nevinu krv koja je prolivena, posebno krv „pobijenih zbog reči Božje“ (Otkr. 6:9, 10).

35. (a) Kako je potvrđeno da su Ilija, Jelisej i Isaija pravi proroci? (b) Šta je Petar rekao o proročanskoj reči, a povezano je sa Ilijom?

³⁵ U Drugoj o kraljevima jasno se vidi da Jehova uvek nepogrešivo ispunjava svoje proročanske osude. Otuda našu pažnju posebno privlače tri vodeća proroka — Ilija, Jelisej i Isaija. Proročanstva svakoga od njih ispunila su se do najsitnijih detalja (2. Kralj. 9:36, 37; 10:10, 17; 3:14, 18, 24; 13:18, 19, 25; 19:20, 32-36; 20:16, 17; 24:13). Ilija se pojavio tokom preobraženja na gori zajedno s prorokom Mojsijem i Velikim Prorokom Isusom Hristom, čime je još jednom bilo potvrđeno da je pravi prorok (Mat. 17:1-5). Osvrćući se na taj veličanstveni događaj, Petar je rekao: „Tako je proročanska reč koju imamo još pouzdanija, i dobro činite što na nju pazite kao na svetiljku koja svetli na tamnom mestu, u vašem srcu, dok ne svane dan i ne pojavi se zvezda danica“ (2. Petr. 1:19).

36. Zašto je Jehova bio milosrdan prema svom narodu i kako jačamo naše pouzdanje u dolazak Kraljevstva kojim će vladati obećani Potomak?

³⁶ Događaji zapisani u Drugoj o kraljevima jasno pokazuju da Jehova osuđuje na smrt sve koji poštuju lažne bogove i sve koji namerno prolivaju nedužnu krv. Ipak, Jehova se smilovao svom narodu i bio mu je milosrdan „radi svog saveza s Avrahamom, Isakom i Jakovom“ (2. Kralj. 13:23). Štitio ih je „zbog Davida, svog sluge“ (8:19). Isto tako će biti milosrdan prema onima koji mu se danas obrate. Biblijski izveštaj i obećanja o kojima čitamo jačaju naše pouzdanje dok očekujemo dolazak Kraljevstva „sina Davidovog“ Isusa Hrista, obećanog Potomka, Kraljevstva u kojem više neće biti krvoprolića ni zla (Mat. 1:1; Isa. 2:4; Ps. 145:20).

[Fusnota]