28. biblijska knjiga — Osija
Pisac: Osija
Mesto pisanja: pokrajina Samarija
Pisanje završeno: nakon 745. pre n. e.
Obuhvaćeno razdoblje: pre 804. — nakon 745. pre n. e.
1, 2. (a) Kako se ponekad naziva 12 poslednjih knjiga hebrejskog dela Biblije? (b) Šta se zna o samom Osiji i kome su upućena njegova proročanstva?
DVANAEST poslednjih knjiga hebrejskog dela Biblije obično se nazivaju „mali proroci“ jer su male po količini teksta. Kada bi se sve sastavile u jednu knjigu, još uvek bi bile kraće od Isaije ili Jeremije, ali sasvim sigurno nisu male po svom značenju. Jevreji su ih nekada svrstavali u jednu knjigu, koju su nazivali „Dvanaestorica“, verovatno da bi sve te knjige ostale sačuvane, jer su se njihovi pojedinačni mali svici lako mogli zagubiti. Svih tih 12 knjiga nazvano je po svojim piscima, a tako je i sa Osijinom knjigom, prvom iz te grupe. „Osija“ je oblik imena „Ošaja“, koje znači „spasenje je Jah; Jah je spasao“.
2 U knjizi koja nosi Osijino ime malo toga se govori o samom Osiji. Saznajemo jedino da je bio Veirijev sin. Skoro sva njegova proročanstva upućena su Izraelu, dok se Juda samo usputno spominje. I dok Osija nijednom ne spominje Jerusalim, Jefrema kao vodeće pleme u Izraelu spominje 37 puta, a na Samariju kao glavni grad Izraela ukazuje 6 puta.
3. Koliko dugo je Osija prorokovao i koji su još proroci služili tokom tog razdoblja?
3 Prvi stih u knjizi pokazuje da je Osija neobično dugo služio kao Jehovin prorok — od kraja vladavine izraelskog kralja Jerovoama II, pa sve do vremena kada je vladao Judin kralj Jezekija. Njegova služba je započela najkasnije 804. pre n. e., a završila se tek nakon 745. pre n. e., što znači da je trajala najmanje 59 godina. Njegovo prorokovanje je verovatno trajalo i nekoliko godina tokom vladavine Jerovoama II i Jezekije. U to vreme su služili i drugi verni Jehovini proroci: Amos, Isaija, Mihej i Odid (Am. 1:1; Isa. 1:1; Mih. 1:1; 2. Let. 28:9).
4. Koji citati i ispunjena proročanstva potvrđuju nadahnutost Osijine knjige?
4 Nadahnutost ove proročanske knjige potvrđuje činjenica da su je hrišćanski pisci grčkog dela Biblije više puta citirali. Lično Isus je citirao Osiju 10:8 kada je izrekao osudu Jerusalimu: „Tada će govoriti gorama: ’Padnite na nas!‘ i bregovima: ’Pokrijte nas!‘“ (Luka 23:30). Isti citat delimično se ponavlja i u Otkrivenju 6:16. Matej citira Osiju 11:1 ukazujući na ispunjenje proročanstva: „Iz Egipta sam pozvao svog sina“ (Mat. 2:15). Osijino proročanstvo o obnovi celog Izraela ispunilo se tako što su se mnogi iz desetoplemenskog kraljevstva pridružili Judi pre odlaska u ropstvo, a njihovi potomci su bili među povratnicima iz izgnanstva (Os. 1:11; 2. Let. 11:13-17; 30:6-12, 18, 25; Jezd. 2:70). Od Jezdrinog vremena, ova knjiga s pravom zauzima mesto u jevrejskom kanonu kao knjiga u kojoj je ’Jehova govorio preko Osije‘ (Os. 1:2).
5. Zbog kog oblika nevere je Jehova odlučio da kazni Izrael?
5 Zašto je Jehova poslao Osiju da prorokuje Izraelu? Zato što je Izrael postao neveran i uprljao se obožavanjem Vala, čime je prekršio savez koji je sklopio s Jehovom. U Obećanoj zemlji, Izraelci su postali zemljoradnički narod, ali pri tom nisu samo prihvatili hananski način života nego i hanansku religiju i obožavanje Vala, boga koji je predočavao plodonosne prirodne sile. U Osijinim danima Izraelci su u potpunosti odbacili obožavanje Jehove i prihvatili razvratne obrede koji su se sastojali od opijanja i nemoralnih polnih odnosa s hramskim prostitutkama. Izrael je svoje blagostanje pripisivao Valu. Bio je neveran Jehovi, nedostojan njegove ljubavi i zato je trebalo da bude ukoren. Jehova je odlučio da pokaže Izraelu da njegovo materijalno bogatstvo ne potiče od Vala, pa je poslao Osiju da upozori Izrael na posledice koje će doživeti ako se ne pokaje. Nakon smrti Jerovoama II, za Izrael je nastupilo najgore razdoblje. Vladavina straha, tokom koje je više kraljeva ubijeno u zaverama, trajala je sve do 740. pre n. e., kada su Asirci odveli Izraelce u ropstvo. U tom razdoblju su se međusobno borile dve frakcije, jedna koja je zagovarala savez sa Egiptom i druga koja je htela da sklopi savez sa Asirijom. Nijedna od njih nije se uzdala u Jehovu.
6. Kakav je Osijin stil pisanja?
6 Osijin stil pisanja je prilično izražajan. Često se služi dirljivim i osećajnim rečima i stalno ističe da Jehova pokazuje milost, dobrotu i milosrđe. On uočava i najmanji znak pokajanja. Ali na drugim mestima Osijin način izražavanja je oštar i impulsivan. Ono što mu nedostaje u ritmu, nadoknađuje sadržajnim i snažnim mislima. Osećanja su vrlo snažno izražena i misli se brzo smenjuju.
7. Šta je predočavala Gomerina nevera i njen povratak mužu?
7 Kada je Osija počeo da služi kao prorok, Jehova mu je rekao da se oženi „ženom koja će počiniti blud“ (1:2). Jehova je to sigurno rekao sa određenim ciljem. Izrael je bio Jehovi poput žene koja je postala neverna i činila blud. Međutim, rekao je da će joj ipak pokazati ljubav i pokušati da je vrati k sebi. Ta situacija se mogla dobro predočiti odnosom Osije i njegove žene Gomere. Smatra se da je nakon rođenja prvog deteta Gomera postala neverna, te da je drugu decu rodila iz preljubničke veze (2:5-7). To se može zaključiti zato što piše da je Gomera „zatrudnela i rodila mu [Osiji] sina“, dok se u vezi s rođenjem druga dva deteta prorok ne spominje (1:3, 6, 8). U prva tri stiha trećeg poglavlja, po svemu sudeći se opisuje kako je Osija vratio k sebi Gomeru, otkupivši je kao da je robinja, što je predočavalo kako će Jehova vratiti k sebi svoj narod nakon što se on pokaje za svoju preljubu.
8. Koja se dva imena u Osijinoj knjizi koriste za severno izraelsko kraljevstvo?
8 Desetoplemensko severno izraelsko kraljevstvo, kojem su Osijina proročanstva prvenstveno bila upućena, nazivalo se i Jefrem, po imenu svog najvećeg plemena. U knjizi se za to kraljevstvo koriste oba imena — Izrael i Jefrem.
SADRŽAJ KNJIGE PROROKA OSIJE
9. Kako je Jehova, u skladu sa značenjem imena Gomerine dece, obećao da će postupiti sa Izraelom?
9 Prikazivanje Izraelovog preljubništva (1:1–3:5). Osiji je njegova ’žena koja će počiniti blud‘ najpre rodila sina Jezraela. Nakon nekog vremena rodila je još dvoje dece, ćerku Loruhamu (što znači „ona kojoj nije ukazana milost“) i sina Loamiju (što znači „nije moj narod“). Jehova im je dao ta dva imena kako bi pokazao da ’više neće biti milostiv Izraelovom domu‘ i kako bi istakao da će ih sasvim odbaciti kao svoj narod (1:2, 6, 9). Ipak, obećao je i da će Judini i Izraelovi sinovi, kao ’sinovi živog Boga‘, biti ujedinjeni i da će nad njima biti jedan poglavar, „jer će jezraelski dan biti velik“ (1:10, 11). Kada se očisti od preljubničkog obožavanja Vala, Božji narod će se vratiti Jehovi i prihvatiti ga kao svog muža (2:16). Jehova će omogućiti Izraelu da bude bez straha i veridbom će ga doveka vezati za sebe u pravednosti, pravdi, milosti, milosrđu i vernosti. U skladu sa imenom Jezrael (koje znači „Bog će posejati seme“), Jehova je obećao: „Posejaću je sebi kao seme po zemlji... i reći ću onima koji nisu moj narod: ’Moj si narod‘, a oni će reći: ’Ti si moj Bog!‘“ (2:23). Poput žene koja se kaje za svoju preljubu, „Izraelovi sinovi [će se] vratiti i tražiti Jehovu, svog Boga, i Davida, svog kralja“ (3:5).
10. Kako će narod proći zato što je odbacio znanje o Bogu?
10 Proročanske osude Jefrema (i Jude) (4:1–14:9). Prvi stih četvrtog poglavlja uvodi nas u proročanske opomene koje slede: „Jehova vodi parnicu protiv stanovnika zemlje, jer u zemlji nema istine, ni dobrote, ni znanja o Bogu.“ Kako će se sve to završiti? „Pošto si ti odbacio znanje, ja ću odbaciti tebe da mi više ne služiš kao sveštenik. I pošto ti zaboravljaš zakon svog Boga, ja ću zaboraviti tvoje sinove“, poručio je Jehova (4:1, 6). Duh bluda zaveo je Izraelce, pa su zalutali. Jehova je rekao da će se obračunati s bludnicama — Izraelom i Judom. Međutim, „kad se nađu u nevolji“, tražiće ga (5:15).
11. Koju je molbu Osija uputio narodu i zašto ih je čekala nevolja?
11 Osija je molio narod: ’Vratimo se Jehovi, on će nas izlečiti!‘ Jehovi je milija dobrota i poznavanje Boga od paljenica i drugih žrtava, ali Jefremova i Judina dobrota je „poput rose koja rano nestaje“ (6:1, 4). „Jefrem je kao lakoverna golubica, nerazumnog srca.“ Umesto da se pouzdao u Jehovu, narod je tražio pomoć Egipta i Asirije (7:11). Teško njima. Zašto? Skitali su okolo, smišljali zlo, prestupali Jehovin savez i kršili njegov zakon. Zato je Jehova rekao: „Seju vetar, požnjeće oluju“ (8:7). Jehova će se setiti njihovog prestupa i kazniće ih za njihove grehe. „Postaće begunci među narodima“ (9:17). Izrael je postao pokvarena loza, a srce mu je postalo licemerno. Umesto da je sejao seme u pravednosti i da je žeo milost, orao je zlo i žeo nepravdu. Jehova ga je podsetio: „Iz Egipta sam pozvao svog sina“ (11:1). Da, on je voleo Izrael još kada je ovaj bio dečak, ali Izrael ga je okružio lažima i prevarom. Jehova mu je zato savetovao: „Ti se vrati svom Bogu, postupajući po dobroti i po pravdi, i uvek se uzdaj u svog Boga“ (12:6).
12. (a) Šta je Osija sažeo u 13. poglavlju? (b) Kakvu je obnovu Jehova obećao?
12 U 13. poglavlju, Osija je sažeo sva dotadašnja zbivanja i osvrnuo se na obećanje koje je Izrael dao u početku, na Jehovinu brigu i ljubav i na to kako je Izrael zaboravio Jehovu i na kraju se okrenuo protiv njega. Jehova je zato rekao: „Dao sam ti kralja u svom gnevu i uzeću ga u svojoj jarosti“ (13:11). Ali, doći će vreme obnove: „Ja ću ih otkupiti iz ruku groba, izbaviću ih od smrti. Smrti, gde su tvoje žaoke? Grobe, gde je tvoja razorna moć?“ (13:14). Pa ipak, ono što će snaći buntovnu Samariju biće zaista strašno.
13. Kojom molbom se završava Osijina knjiga i ko će ići Jehovinim putevima?
13 Knjiga se završava dirljivom molbom: ’Izraele, vrati se Jehovi, svom Bogu, jer si u svom prestupu posrnuo. Traži oproštenje i prinesi za uzvrat plod svojih usana. Jehova će ti iskazati milost i ljubav. Biće ti kao rosa koja osvežava, pa ćeš procvetati kao ljiljan i kao maslina.‘ Mudri i razboriti razumeće sve to: „Jer su pravi Jehovini putevi i pravedni su oni koji njima hode, ali prestupnici posrću na njima“ (14:1-6, 9).
ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA
14. Koja ispunjena Osijina proročanstva vredi posebno istaći?
14 Osijina knjiga jača našu veru u Jehovina nadahnuta proročanstva. Obistinilo se sve što je Osija prorekao o Izraelu i Judi. Izrael su njegovi ljubavnici, okolni idolopoklonički narodi, napustili i on je ’požnjeo oluju‘ kada ga je porobila Asirija 740. pre n. e. (Os. 8:7-10; 2. Kralj. 15:20; 17:3-6, 18). Međutim, Osija je prorekao da će Jehova biti milostiv prema Judinom domu i da će ga spasti, ali ne vojnom silom. To se i dogodilo kada je Jehovin anđeo pobio 185 000 Asiraca koji su zapretili Jerusalimu (Os. 1:7; 2. Kralj. 19:34, 35). Pa ipak, osuda iz Osije 8:14 odnosila se i na Judu: „Ja ću poslati vatru u njegove gradove i ona će u svakome od njih proždreti utvrđene dvore.“ To proročanstvo se na zastrašujuć način ispunilo kada je Navuhodonosor opustošio Judu i Jerusalim u razdoblju od 609. do 607. pre n. e. (Jer. 34:6, 7; 2. Let. 36:19). Brojna Osijina proročanstva o obnovi ispunila su se kada je Jehova ujedinio Judu i Izrael i kada su 537. pre n. e. ’otišli iz zemlje‘ u koju su bili prognani (Os. 1:10, 11; 2:14-23; 3:5; 11:8-11; 13:14; 14:1-9; Jezd. 2:1; 3:1-3).
15. Kako su hrišćanski pisci grčkog dela Biblije primenili neke delove Osijine knjige?
15 Veoma je korisno razmotriti i kako su hrišćanski pisci grčkog dela Biblije ukazivali na Osijina proročanstva. Na primer, Pavle je u raspravi o uskrsenju na upečatljiv način opisao primenu Osije 13:14: „Smrti, gde je tvoja pobeda? Smrti, gde je tvoj žalac?“ (1. Kor. 15:55). Želeći da istakne milost koju je Jehova pokazao posudama milosrđa, Pavle je citirao iz Osije 1:10 i 2:23: „Tako i u Osiji kaže: ’One koji nisu moj narod zvaću „svojim narodom“ i onu koja nije voljena zvaću „voljenom“. I na mestu gde im je bilo rečeno: „Vi niste moj narod“, tamo će se nazvati „sinovima živog Boga“‘“ (Rimlj. 9:25, 26). Petar je parafrazirao iste te rečenice iz Osijine knjige kada je rekao: „Jer nekad niste bili narod, a sad ste Božji narod. Ranije vam nije bila pokazana milost, a sada vam je pokazana milost“ (1. Petr. 2:10).
16. Koje je Osijine reči Isus ponovio kako bi pokazao šta Jehova očekuje od svojih slugu?
16 Dakle, jasno je da se Osijina proročanstva nisu ispunila samo povratkom ostatka u Zorovaveljevo vreme nego i time što je Jehova milosrdno okupio duhovni ostatak, čiji su pripadnici postali ’voljeni sinovi živog Boga‘. Osija je pod nadahnućem naveo šta Bog očekuje od njih. Formalno obožavanje Boga i isprazne ceremonije ništa ne znače. Kako stoji u Osiji 6:6 (što je i Isus ponovio u Mateju 9:13 i 12:7), Jehova im je poručio: „Meni je dobrota mila, a ne žrtva, i poznavanje Boga, a ne žrtve paljenice.“
17. (a) Šta bi morali da učine svi oni koji su počinili duhovnu preljubu? (b) Koje divno obećanje povezano s Božjim Kraljevstvom sadrži Osijina knjiga?
17 Poređenje o ženi preljubnici, kakva je bila i Osijina žena, pokazuje da su Jehovi mrski oni koji odlaze od njega i priklanjaju se obožavanju idola i lažnih bogova, čime čine duhovnu preljubu. Svi koji su posrnuli u svom prestupu, morali bi da se vrate k Jehovi i iskreno se pokaju i da ’za uzvrat prinesu plod svojih usana‘ (Os. 14:2; Jevr. 13:15). Oni će zajedno s preostalim duhovnim Izraelovim sinovima moći da se raduju ispunjenju obećanja iz Osije 3:5, koje je povezano s Božjim Kraljevstvom: „Zatim će se Izraelovi sinovi vratiti i tražiti Jehovu, svog Boga, i Davida, svog kralja, i drhteći doći će k Jehovi i k njegovoj dobroti u poslednjim danima.“