Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Prve knjige letopisa

PROŠLO je oko 77 godina otkako su se Jevreji iz izgnanstva u Vavilonu vratili u svoju zemlju. Hram koji je izgradio namesnik Zorovavelj sada postoji već 55 godina. Prvenstveni razlog zbog kog su se Jevreji vratili bio je da obnove pravo obožavanje u Jerusalimu. Međutim, narodu nedostaje revnost za obožavanje Jehove. Postoji hitna potreba za ohrabrenjem, i to je upravo ono što Prva knjiga letopisa pruža.

Osim rodoslova, Prva letopisa obuhvata i događaje koji su se odigrali u periodu od oko 40 godina, od smrti kralja Saula do smrti kralja Davida. Pisanje ove knjige pripisuje se svešteniku Jezdri i smatra se da ju je napisao 460. godine pre n. e. Prva knjiga letopisa je značajna za nas jer nam pruža uvid u obožavanje koje se vršilo u hramu i detalje koji se tiču loze koja je vodila do Mesije. Pošto je ova knjiga deo nadahnute Božje Reči, njena poruka jača našu veru i povećava naše razumevanje Biblije (Jevrejima 4:12).

ZNAČAJAN SPISAK IMENA

(1. Letopisa 1:1–9:44)

Detaljni rodoslovni spisak koji je Jezdra sastavio bio je neophodan iz najmanje tri razloga: da bi bilo sigurno da samo opunomoćeni ljudi služe kao sveštenici, da bi se odredilo šta će kom plemenu pripasti u nasleđe i da bi se sačuvao izveštaj o lozi koja je vodila do Mesije. Taj izveštaj govori o poreklu Jevreja, sve do prvog čoveka. Od Adama do Noja ima deset generacija, a od Noja do Avrahama još deset. Nakon što se navode sinovi Ismaila, sina Avrahamove inoče Heture, i sinovi Isava, izveštaj se usredsređuje na potomke dvanaestorice Izraelovih sinova (1. Letopisa 2:1).

O potomcima Jude postoji opširan izveštaj, budući da je to Davidova kraljevska loza. Od Avrahama do Davida bilo je 14 generacija, a do izgnanstva u Vavilon još 14 (1. Letopisa 1:27, 34; 2:1-15; 3:1-17; Matej 1:17). Jezdra zatim navodi potomke plemena koja se nalaze istočno od Jordana, a nakon toga sledi rodoslov Levijevih sinova (1. Letopisa 5:1-24; 6:1). Zatim sledi kratak pregled nekih od ostalih plemena koja žive zapadno od reke Jordana i detaljan izveštaj o Benjaminovoj lozi (1. Letopisa 8:1). Takođe se navode imena prvih stanovnika Jerusalima nakon vavilonskog ropstva (1. Letopisa 9:1-16).

Odgovori na biblijska pitanja:

1:18 — Ko je bio Salin otac — Kainan ili Arfaksad? (Luka 3:35, 36). Salin otac je bio Arfaksad (Postanje 10:24; 11:12). Moguće je da ime „Kainan“ koje se navodi u Luki 3:36 predstavlja iskrivljen oblik izraza „Haldeji“. Ako je tako, u originalnom tekstu je možda stajalo: ’Sin Haldejca Arfaksada‘. Ili se možda imena Kainan i Arfaksad odnose na jednu te istu osobu. Ne treba prevideti ni činjenicu da se izraz ’sin Kainanov‘ ne nalazi u nekim manuskriptima.

2:15 — Da li je David bio sedmi Jesejev sin? Nije. Jesej je imao osam sinova, a David je bio najmlađi (1. Samuilova 16:10, 11; 17:12). Očigledno je jedan od Jesejevih sinova umro bez dece. Pošto taj sin nije mogao uticati na rodoslov, Jezdra je izostavio njegovo ime.

3:17 — Zašto se u Luki 3:27 na Jehonijinog sina Salatila ukazuje kao na Nirijevog sina? Salatilov otac je bio Jehonija. Međutim, izgleda da je Niri svoju ćerku dao Salatilu za ženu. Luka je na Nirijevog zeta ukazao kao na njegovog sina, baš kao što je za Josifa rekao da je sin Marijinog oca, Ilija (Luka 3:23).

3:17-19 — U kakvom su srodstvu bili Zorovavelj, Fedaja i Salatilo? Zorovavelj je bio Fedajin sin, a Fedaja je bio Salatilov brat. Međutim, u Bibliji se na nekoliko mesta kaže da je Zorovavelj Salatilov sin (Matej 1:12; Luka 3:27). Možda je razlog taj što je Fedaja umro, a Salatilo zatim odgojio Zorovavelja. Ili je možda Salatilo umro bez dece, pa je Fedaja stupio u deverski brak, a Zorovavelj bio prvo dete rođeno u tom braku (Ponovljeni zakoni 25:5-10).

5:1, 2 — Šta je za Josifa značilo to što je dobio prava koja pripadaju prvencu? To je značilo da je dobio dvostruki deo nasledstva (Ponovljeni zakoni 21:17). Tako je postao otac dva plemena — Jefrema i Manasije. Od ostalih Izraelovih sinova poteklo je samo po jedno pleme.

Pouka za nas:

1:1–9:44. Rodoslovi u kojima se navode imena stvarnih ljudi dokazuju da je, kada je u pitanju pravo obožavanje, sve zasnovano na činjenicama, a ne na mitu.

4:9, 10. Jehova je odgovorio na Javisovu usrdnu molitvu za to da se mirnim putem prošire granice njegove teritorije, kako bi na njoj moglo živeti više bogobojaznih ljudi. I mi treba da upućujemo srdačne molitve za porast dok revno učestvujemo u delu stvaranja učenika.

5:10, 18-22. U danima kralja Saula, plemena koja su živela istočno od Jordana porazila su Agarene, premda su oni bili i više nego dvostruko brojniji od njih. U tome su uspeli zahvaljujući hrabrim ljudima koji su se uzdali u Jehovu i od njega tražili pomoć. Imajmo i mi potpuno pouzdanje u Jehovu dok se i dalje borimo u duhovnoj bici protiv opasnih neprijatelja koji nas brojčano daleko nadmašuju (Efešanima 6:10-17).

9:26, 27. Levitima koji su bili vratari povereno je veoma odgovorno zaduženje. Imali su ključ od ulaznih vrata hrama — svetog mesta. Oni su pokazali da su pouzdani, otvarajući ta vrata svako jutro. Nama je poverena odgovornost da dođemo do ljudi na našem području i da im pomognemo da počnu da obožavaju Jehovu. Zar ne bi trebalo da se i mi pokažemo kao pouzdane osobe dostojne poverenja poput Levita koji su služili kao vratari?

DAVID VLADA KAO KRALJ

(1. Letopisa 10:1–29:30)

Izveštaj počinje smrću kralja Saula i njegova tri sina u bici protiv Filisteja na gori Gelvuji. David, Jesejev sin, postaje kralj Judinog plemena. Ljudi iz svih plemena dolaze u Hevron i postavljaju ga za kralja nad svim Izraelom (1. Letopisa 1:1-3). Ubrzo nakon toga, David osvaja Jerusalim. Kasnije Izraelci donose kovčeg saveza u Jerusalim „uz zvuk truba, i rogova i udarajući u cimbale, u psaltire i u harfe“ (1. Letopisa 15:28).

David izražava iskrenu želju da sagradi dom za istinitog Boga. Jehova, koji je tu prednost sačuvao za Solomona, zaključuje s Davidom savez za Kraljevstvo. Dok David nastavlja da se bori protiv Izraelovih neprijatelja, Jehova mu daje pobedu za pobedom. Zbog nezakonitog popisa, umire 70 000 ljudi. Nakon što od anđela dobija uputstvo da podigne oltar Jehovi, David kupuje mesto od Ornana Jevusejina. Zatim ’priprema mnogo‘ toga za izgradnju Jehovinog doma koji će biti podignut na tom mestu i koji će biti na ’velikom glasu‘ (1. Letopisa 22:5). Osim toga, organizuje službu Levita, koja je ovde detaljnije opisana nego u bilo kom drugom delu Svetog pisma. Kralj i narod velikodušno daju priloge za hram. Nakon 40-godišnjeg vladanja, David umire „sit života, bogatstva i slave. I Solomon, sin njegov, zakralji se na njegovo mesto“ (1. Letopisa 29:28).

Odgovori na biblijska pitanja:

11:11 — Zašto je broj pobijenih 300, a ne 800 kao u paralelnom izveštaju u 2. Samuilovoj 23:8? Glavni među trojicom najhrabrijih Davidovih ljudi bio je Jasoveam, to jest Josev-Vasevet. Druga dvojica junaka bili su Eleazar i Sama (2. Samuilova 23:8-11). Vrlo je verovatno da je razlog zbog kog postoji razlika između dva navedena izveštaja taj što se odnose na dva različita podviga istog čoveka.

11:20, 21 — U kakvom je položaju bio Avisaj u odnosu na trojicu najvećih Davidovih junaka? Avisaj nije bio među trojicom najvećih junaka koji su služili Davidu. Međutim, kao što je zapisano u 2. Samuilovoj 23:18, 19, bio je zapovednik nad trideset ratnika i bio je najuvaženiji među njima. Avisaj je ugledom koji je stekao konkurisao trojici najvećih junaka, pošto su njegovi podvizi bili slični Jasoveamovim.

12:8 — Na koji su način ratnici iz Gadovog plemena „ličili na lavove“? Ovi hrabri ljudi bili su uz Davida u pustinji. Kosa im je porasla. Zbog duge kose nalik grivi, imali su divlji izgled poput lavova.

13:5 — Šta je ’reka Egipat‘ (NW)? Neki smatraju da se ovaj izraz odnosi na rukavac reke Nil. Međutim, uglavnom se smatra da se to odnosi na ’dolinu reke Egipat‘ — duboki klanac koji je predstavljao jugozapadnu granicu Obećane zemlje (Brojevi 34:2, 5, NW; Postanje 15:18).

16:30 — Koje je značenje izraza ’strepeti pred Jehovom‘? Ovde se izraz ’strepeti‘ koristi da ukaže na strahopoštovanje i duboko poštovanje prema Jehovi.

16:1, 37-40; 21:29, 30; 22:19 — Koje je obeležje vezano za obožavanje Jehove u Izraelu postojalo od vremena kada je kovčeg donesen u Jerusalim pa sve dok hram nije izgrađen? Kada je David doneo kovčeg u Jerusalim, stavio ga je u šator koji je za to napravio, jer kovčeg mnogo godina nije bio u šatoru od sastanka. Nakon što je kovčeg premešten u Jerusalim, i dalje je ostao u tom šatoru. Šator od sastanka je bio u Gavaonu, gde su prvosveštenik Sadok i njegova braća prinosili žrtve propisane Zakonom. To je trajalo sve dok hram u Jerusalimu nije završen. Nakon završetka gradnje hrama, šator od sastanka je premešten iz Gavaona u Jerusalim, a kovčeg je stavljen u Svetinju nad svetinjama u hramu (1. Kraljevima 8:4, 6).

Pouka za nas:

13:11 (NW). Umesto da se naljutimo i da krivimo Jehovu kada ne uspemo u nečemu što smo naumili, moramo analizirati situaciju i nastojati da uvidimo zbog čega je došlo do neuspeha. David je bez sumnje to uradio. Naučio je nešto iz svoje greške i kasnije je na ispravan način uspešno preneo kovčeg saveza u Jerusalim.a

14:10, 13-16; 22:17-19. Pre nego što bismo preduzeli bilo šta što bi moglo da utiče na nas u duhovnom pogledu, uvek treba da pristupamo Jehovi u molitvi i da tražimo njegovo vođstvo.

16:23-29. Obožavanje Jehove treba da nam bude na prvom mestu u životu.

18:3. Jehova ispunjava obećanja. On je preko Davida ispunio svoje obećanje da će Avrahamovom semenu dati celu hanansku zemlju, koja se pruža „od vode egipatske do velike reke, reke Eufrata“ (Postanje 15:18; 1. Letopisa 13:5).

21:13-15. Jehova je zapovedio anđelu da prestane da zatire narod, jer je On osetljiv na patnju svog naroda. Zaista, „velika [je] samilost njegova“.b

22:5, 9; 29:3-5, 14-16. Iako Davidu nije poverena izgradnja Jehovinog hrama, on je pokazao velikodušan duh. Zašto? Zato što je znao da je sve što je postigao uspeo zahvaljujući Jehovinoj dobroti. Isti osećaj zahvalnosti treba i nas da pokrene da budemo velikodušni.

24:7-18. Podela na 24 sveštenička reda koju je uveo David bila je na snazi i u vreme kada se Jehovin anđeo pojavio Zahariji, ocu Jovana Krstitelja, i objavio mu Jovanovo rođenje. Pošto je Zaharija bio član „Avijinog reda“, tada je došlo vreme da on služi u hramu (Luka 1:5, 8, 9). Ljudi koji se pominju u vezi s pravim obožavanjem bili su istorijske, a ne mitske ličnosti. Imaćemo blagoslov ako lojalno sarađujemo s ’vernim i razboritim robom‘ u povezanosti s današnjim dobro organizovanim obožavanjem Jehove (Matej 24:45).

Služi Jehovi „radosnom dušom“

Prva knjiga letopisa nije samo knjiga rodoslova. To je takođe priča o Davidovom prenošenju kovčega saveza u Jerusalim, o njegovim velikim pobedama, o pripremama za izgradnju hrama i uspostavljanju levitskih svešteničkih redova za službu. Sve o čemu je Jezdra pisao u Prvoj knjizi letopisa sigurno je koristilo Izraelcima, pomažući im da obnove svoju revnost za obožavanje Jehove u hramu.

Kakav nam je primer David pružio time što mu je obožavanje Jehove bilo na prvom mestu u životu! Umesto da traži neke posebne prednosti za sebe, David je nastojao da vrši Božju volju. Podstaknuti smo da sledimo njegov savet da služimo Jehovi „celim srcem i radosnom dušom“ (1. Letopisa 28:9, NW).

[Fusnote]

[Tabela/Slike na stranama 8-11]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

4026. pre n. e. Adam Generacije od Adama do

Noja (1 056 godina)

130 godina ⇩

Sit

105 ⇩

Enos

90 ⇩

Kajinan

70 ⇩

Maleleilo

65 ⇩

Jared

162 ⇩

Enoh

65 ⇩

Metuzalem

187 ⇩

Lameh

182 ⇩

2970. pre n. e. Noje 2970. pre n. e. rođen NOJE

Generacije od Noja do

502 godine Avrahama (952 godine)

Sim

POTOP 2370. pre n. e.

100 ⇩

Arfaksad

35 ⇩

Sala

30 ⇩

Ever

34 ⇩

Falek

30 ⇩

Ragav

32 ⇩

Seruh

30 ⇩

Nahor

29 ⇩

Tara

130 ⇩

2018. pre n. e. Avraham 2018. pre n. e. rođen AVRAHAM

Od Avrahama do Davida:

14 generacija (911 godina)

100

Isak

60 ⇩

Jakov

oko 88 ⇩

Juda

⇩

Fares

⇩

Esron

⇩

Aram

⇩

Aminadav

⇩

Nason

⇩

Salmon

⇩

Voz

⇩

Ovid

⇩

Jesej

⇩

1107. pre n. e. rođen DAVID