33. (a) Kako je započelo 70-godišnje opustošenje, „da bi se ispunila Jehovina reč“? (b) Koji se istorijski proglas spominje u poslednja dva stiha Druge letopisa?

³³ Na kraju se Sedekija pobunio protiv vavilonskog jarma, ali Navuhodonosor ovog puta nije imao milosti. Jehova je bio veoma gnevan i Judin narod više nije mogao da izbegne kaznu. Jerusalim je bio osvojen, njegov hram opljačkan i spaljen, a preživeli su nakon 18-mesečne opsade bili odvedeni u zarobljeništvo u Vavilon. Judina zemlja bila je opustošena. Upravo te godine, 607. pre n. e., zemlja je počela da počiva „da bi se ispunila Jehovina reč koju je objavio preko Jeremijinih usta... dok se nije navršilo sedamdeset godina“ (36:21). Pisac letopisa zatim preskače gotovo 70 godina kako bi u poslednja dva stiha zabeležio Kirov istorijski proglas koji je bio izdat 537. pre n. e. Judejski zarobljenici biće oslobođeni! Jerusalim će biti obnovljen!

35. Koje važne stvari su dokazane u završnim stihovima Druge letopisa?

³⁵ Završni stihovi Druge letopisa (36:17-23) uverljivo dokazuju da se ispunilo proročanstvo iz Jeremije 25:12 i uz to pokazuju da je trebalo da prođe punih 70 godina od potpunog opustošenja zemlje do obnavljanja obožavanja Jehove u Jerusalimu 537. pre n. e. Iz toga se može zaključiti da je to opustošenje započelo 607. pre n. e.c (Jer. 29:10; 2. Kralj. 25:1-26; Jezd. 3:1-6).