15. biblijska knjiga — Jezdra

Pisac: Jezdra

Mesto pisanja: Jerusalim

Pisanje završeno: otprilike 460. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: od 537. do otprilike 467. pre n. e.

 1. Koja proročanstva su garantovala da će Jerusalim biti obnovljen?

BLIŽIO se kraj prorečenog razdoblja od 70 godina tokom kojeg je Jerusalim ležao pust nakon što su ga razorili Vavilonci. Vavilon je bio poznat po tome što nikada nije oslobađao svoje zarobljenike, ali pokazalo se da je Jehovina reč snažnija od vavilonske moći. Naziralo se oslobođenje Jehovinog naroda. Uskoro će biti obnovljen Jehovin hram koji je bio razoren, a na Jehovinom oltaru će se ponovo prinositi žrtve za očišćenje greha. U Jerusalimu će se ponovo čuti klicanje i hvale Jehovinih slugu. Jeremija je prorekao koliko će opustošenje trajati, a Isaija je prorekao kako će zarobljenici biti oslobođeni. Isaija je čak naveo po imenu Kira Persijanca, koji će kao ’Jehovin pastir‘ oboriti ponosni Vavilon s položaja treće svetske sile u biblijskoj istoriji (Isa. 44:28; 45:1, 2; Jer. 25:12).

 2. Kada je i pod kakvim okolnostima pao Vavilon?

² Propast je zadesila Vavilon u noći 5. oktobra 539. pre n. e. (prema gregorijanskom kalendaru), dok su vavilonski kralj Valtasar i njegovi velikaši pili u čast svojih demonskih bogova. Gozba je bila razuzdana, a ti pagani su čak koristili svete posude iz Jehovinog hrama i iz njih se opijali. Stoga je bilo sasvim na mestu što se te noći Kir nalazio pred vavilonskim zidinama kako bi ispunio proročanstvo.

 3. Koji Kirov proglas je omogućio da se obnovi sveta služba Jehovi tačno 70 godina od opustošenja Jerusalima?

³ Godina 539. pre n. e. zapravo je ključna godina, što potvrđuje i svetovna i biblijska istorija. Tokom prve godine kraljevanja u Vavilonu Kir je „po celom svom kraljevstvu... objavio“ da Judejci mogu da odu u Jerusalim kako bi obnovili Jehovin dom. Taj proglas je verovatno bio izdat krajem 538. pre n. e. ili početkom 537. pre n. e.a Verni ostatak se vratio u Jerusalim na vreme da sagradi oltar i prinese prve žrtve u ’sedmom mesecu‘ (tišriju, koji odgovara našem septembru-oktobru) 537. pre n. e. — tačno 70 godina od meseca u kojem je Navuhodonosor opustošio Judu i Jerusalim (Jezd. 1:1-3; 3:1-6).

 4. (a) U kakvim okolnostima je nastala Jezdrina knjiga i ko ju je napisao? (b) Kada je napisana i koje razdoblje obuhvata?

⁴ Došlo je vreme obnove. U takvim okolnostima je nastala Jezdrina knjiga. Budući da je tekst od 27. stiha 7. poglavlja pa sve do 9. poglavlja napisan u prvom licu, može se jasno zaključiti da je pisac bio Jezdra. Pošto je bio „vešt prepisivač Mojsijevog zakona“ i čovek koji je živeo po veri te je ’pripremio svoje srce da istražuje Jehovin zakon, da postupa po njemu i da njemu poučava‘, Jezdra je bio dobro osposobljen da napiše ovaj istorijski izveštaj, kao što je napisao i Letopise (Jezd. 7:6, 10). Budući da je Jezdrina knjiga nastavak Letopisa, mnogi smatraju da je napisana u isto vreme — otprilike 460. pre n. e. Ona obuhvata razdoblje od 70 godina, koje je trajalo od vremena kada su Judejci bili skrhan i raštrkan narod, „smrti predani“, do završetka gradnje drugog hrama i očišćenja sveštenstva nakon Jezdrinog povratka u Jerusalim (Jezd. 1:1; 7:7; 10:17; Ps. 102:20).

 5. U kakvoj je vezi Jezdrina knjiga s Nemijinom i na kojim jezicima je napisana?

⁵ Hebrejsko ime Jezdra znači „pomoć“. Jezdrina i Nemijina knjiga prvobitno su bile jedan svitak (Nem. 3:32).b Jevreji su kasnije podelili taj svitak na dva dela koja su nazvali Prva i Druga Jezdrina. U savremenim Biblijama na hebrejskom, te dve knjige se nazivaju Jezdra i Nemija, kao što se nazivaju i u drugim savremenim Biblijama. Deo Jezdrine knjige (4:8–6:18 i 7:12-26) napisan je na aramejskom, a ostatak na hebrejskom. Iz toga možemo zaključiti da je Jezdra dobro znao oba jezika.

 6. Šta potvrđuje tačnost Jezdrine knjige?

⁶ Danas većina izučavalaca Biblije prihvata tačnost Jezdrine knjige. Vilijam Olbrajt je u jednoj svojoj studiji ovako napisao o pripadnosti Jezdrine knjige biblijskom kanonu: „Arheološki podaci jasno su i nedvosmisleno dokazali istinsku autentičnost knjiga Jeremije i Jezekilja, kao i Jezdre i Nemije. Potvrdili su uvreženu sliku o događajima i o redosledu kojim su se oni odvijali“ (The Bible After Twenty Years of Archaeology).

 7. Šta pokazuje da je Jezdrina knjiga zaista deo Božje Reči?

⁷ Premda pisci hrišćanskog grčkog dela Biblije ne citiraju direktno iz Jezdrine knjige niti direktno ukazuju na nju, nema sumnje u to da ona pripada biblijskom kanonu. Ona opisuje Jehovin odnos prema Judejcima sve do vremena kada je napravljen popis nadahnutih hebrejskih knjiga, koji je prema jevrejskoj tradiciji većim delom sastavio Jezdra. Osim toga, Jezdrina knjiga potvrđuje tačnost svih proročanstava o obnovi, dokazujući tako da je sastavni deo Božje Reči i da je u potpunom skladu s njom. Pored toga, ona veliča ispravan način obožavanja i posvećuje veliko ime Jehove Boga.

SADRŽAJ JEZDRINE KNJIGE

 8. Opiši događaje koji su doveli do kraja 70-godišnjeg opustošenja.

⁸ Povratak ostatka (1:1–3:6). Jehova je uticao na persijskog kralja Kira tako da je on izdao proglas da se Judejci vrate u Jerusalim i sagrade Jehovin dom. Judejce koji su odlučili da ostanu u Vavilonu Kir je podstakao da daju velikodušne priloge za taj poduhvat, a onima koji su odlučili da se vrate dopustio je da ponesu posude koje su bile odnete iz prvog hrama. Za namesnika koji će voditi oslobođeni narod bio je izabran Zorovavelj (Sasavasar), jedan od poglavara iz kraljevskog Judinog plemena i potomak kralja Davida, a prvosveštenik je bio Isus (Jezd. 1:8; 5:2; Zah. 3:1). Ostatak, koji je brojio 42 360 vernih Jehovinih slugu, među kojima su bili muškarci, žene i deca, krenuo je na dalek put. Do sedmog meseca, prema jevrejskom kalendaru, već su bili u svojim gradovima, a zatim su se okupili u Jerusalimu kako bi prineli žrtve na mestu gde je nekada stajao hramski oltar i proslavili Praznik senica u jesen 537. pre n. e. Tako se 70 godina opustošenja završilo tačno na vreme.c

 9. Kako je počela gradnja hrama i šta se kasnije dogodilo?

⁹ Obnova hrama (3:7–6:22). Materijal je bio sakupljen, pa su druge godine nakon njihovog povratka bili postavljeni temelji Jehovinog hrama uz radosno klicanje naroda i plač starijih Judejaca koji su se sećali prvog hrama. Okolni narodi, koji su zapravo bili njihovi protivnici, ponudili su se da pomognu pri gradnji, tvrdeći kako i oni traže istog Boga, ali judejski ostatak je odlučno odbio bilo kakvo udruživanje s njima. Od vremena vladavine kralja Kira pa sve do vladavine kralja Darija protivnici su pokušavali da obeshrabre i uplaše Judejce i prekinu im posao. Na kraju, u danima „Artakserksa“ (Bardije ili možda pripadnika svešteničke kaste koji se zvao Gaumata, 522. pre n. e.) uspeli su kraljevskom zabranom da na silu zaustave posao. Zabrana je bila na snazi „sve do druge godine vladanja Darija, kralja Persije“ (520. pre n. e.), više od 15 godina nakon polaganja temelja (4:4-7, 24).

10. (a) Kako je podrška Božjih proroka zajedno s kraljevom naredbom pomogla da se završi posao? (b) Kakva radost je obeležila posvećenje drugog hrama?

¹⁰ Tada je Jehova poslao svoje proroke Ageja i Zahariju da podignu Zorovavelja i Isusa, pa su se građevinski radovi nastavili s novim žarom. Protivnici su se ponovo žalili kralju, ali radovi su nastavljeni nesmanjenim poletom. Darije I (Histasp) pregledao je Kirov prvobitni proglas i potom je zapovedio da se radovi nastave i da ih niko ne ometa. Čak je zapovedio protivnicima da nabave sve što je potrebno kako bi se olakšala gradnja. Uz stalnu podršku Jehovinih proroka graditelji su završili gradnju hrama za manje od pet godina. Bilo je to u mesecu adaru šeste godine Darija, to jest pred početak proleća 515. pre n. e. Celokupna gradnja trajala je otprilike dvadeset godina (6:14, 15). Zatim su radosno održali svečanost posvećenja Božjeg doma i prineli odgovarajuće žrtve. Narod je zatim proslavio Pashu, a onda su „sedam dana... radosno slavili Praznik beskvasnih hlebova“ (6:22). Radost i veselje obeležili su posvećenje tog drugog hrama, na slavu Jehovi.

11. Kako je kralj dao Jezdri „sve što je tražio“ i kako je Jezdra reagovao na to?

¹¹ Jezdra se vraća u Jerusalim (7:1–8:36). Prošlo je gotovo 50 godina. Bila je 468. pre n. e., sedma godina persijskog kralja Artakserksa (koji je bio poznat kao Dugoruki jer mu je desna ruka bila duža od leve). Kralj je dao veštom prepisivaču Jezdri „sve što je tražio“ za put u Jerusalim kako bi tamo pružio Judejcima preko potrebnu pomoć (7:6). Ovlastivši ga za taj zadatak, kralj je podstakao Judejce da i oni pođu s Jezdrom. Dao mu je srebrne i zlatne posude za hramsku službu, kao i žito, vino, ulje i so. Sveštenike i hramske radnike oslobodio je plaćanja poreza. Kralj je zapovedio Jezdri da pouči narod i objavio je da će svako ko se ne bude držao Jehovinog i kraljevog zakona biti najstrože kažnjen. Jezdra je bio zahvalan Jehovi što mu je iskazao takvu milost preko kralja i odmah je počeo da izvršava svoj zadatak.

12. Kako je Jehova pokazao da je tokom celog putovanja bio uz Jezdru i njegove ljude?

¹² Odatle je Jezdra počeo da opisuje ono što je lično video, pa je pisao u prvom licu. Sakupio je judejske povratnike na reci Avi kako bi im dao poslednja uputstva. Doveo je neke Levite i pridružio ih grupi od 1 500 odraslih muškaraca koja je već bila okupljena. Jezdra je bio svestan opasnosti koje su ih čekale na putu, ali nije hteo da traži pratnju od kralja jer se to moglo protumačiti kao da nemaju veru u Jehovu. Umesto toga, proglasio je post i sa svima okupljenima počeo je da se moli Bogu. Jehova je uslišio tu molitvu i njegova ruka je bila nad njima tokom celog tog dugog putovanja. Tako su uspeli da bezbedno donesu blago (prema današnjim vrednostima otprilike 35 000 000 evra) u Jehovin dom u Jerusalimu (8:26, 27 i fusnote).

13. Kako je Jezdra uklonio nečistoću među Judejcima?

¹³ Čišćenje sveštenstva (9:1–10:44). Međutim, nije baš sve teklo bez problema tokom 69 godina života u obnovljenoj zemlji. Jezdra je saznao nešto što ga je jako uznemirilo. Naime, i običan narod i sveštenici i Leviti ženili su se pagankama iz Hanana. Verni Jezdra bio je zapanjen. Izneo je taj problem Jehovi u molitvi. Narod je priznao svoj greh i zamolio Jezdru da ’bude jak i krene na posao‘ (10:4). Jezdra je podstakao Judejce da ostave žene tuđinke kojima su se oženili nasuprot Božjem zakonu, tako da je ta nečistoća bila odstranjena u roku od tri meseca (10:10-12, 16, 17).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

14. Šta Jezdrina knjiga pokazuje s obzirom na Jehovina proročanstva?

¹⁴ Kao prvo, Jezdrina knjiga je korisna zato što pokazuje da se Jehovina proročanstva nepogrešivo tačno ispunjavaju. Jeremija, koji je tako tačno prorekao razorenje Jerusalima, prorekao je i da će grad biti obnovljen nakon 70 godina (Jer. 29:10). Jehova je u pravo vreme iskazao milosrđe svom narodu, vernom ostatku, i vratio ga u Obećanu zemlju da tamo nastavi da mu služi.

15. (a) U kom smislu je obnovljeni hram služio svrsi koju mu je namenio Jehova? (b) U kom smislu nije bio veličanstven kao prvi hram?

¹⁵ Obnovljeni hram je ponovo veličao svetu službu Jehovi među njegovim narodom i svedočio o tome da Jehova na divan način milostivo blagosilja one koji mu se obrate i koji žele da ga obožavaju na ispravan način. Iako taj hram nije bio veličanstven kao Solomonov, služio je svojoj svrsi u skladu s  Božjom voljom. Novi hram nije bio raskošan. Nije mogao da se meri s prvim hramom ni što se tiče duhovnog blaga, jer u njemu više nije bilo kovčega saveza i nekih drugih predmeta.d Ni svečanost povodom posvećenja Zorovaveljevog hrama nije se mogla uporediti sa svečanošću povodom posvećenja hrama u Solomonovo vreme. Broj žrtvovanih goveda i ovaca nije bio ni jedan posto od broja žrtava koje su bile prinete u Solomonovom hramu. Oblak Jehovine slave nije ispunio drugi hram, kao što je ispunio prethodni, niti je vatra od Jehove sišla kako bi spalila žrtve paljenice. Uprkos tome, oba hrama su služila važnoj svrsi — veličala su obožavanje Jehove, pravog Boga.

16. Koji je hram nadmašio slavu zemaljskih hramova?

¹⁶ Hram koji je sagradio Zorovavelj, sveti šator koji je napravio Mojsije i hramovi koje su sagradili Solomon i Irod, zajedno sa svim propratnim odlikama, zapravo su predočavali nešto drugo. Predstavljali su ’pravi šator, koji je podigao Jehova, a ne čovek‘ (Jevr. 8:2). Taj duhovni hram omogućava da se ljudi na temelju Hristove pomirbene žrtve približe Jehovi i služe mu (Jevr. 9:2-10, 23). Jehovin veličanstveni duhovni hram je nenadmašan u slavi i neuporediv u lepoti i privlačnosti. Njegov sjaj ne bledi i nijedno zdanje na Zemlji ne može se uporediti s njim.

17. Koje vredne pouke možemo naći u Jezdrinoj knjizi?

¹⁷ Jezdrina knjiga sadrži pouke koje su izuzetno važne za današnje hrišćane. U njoj čitamo o Jehovinom narodu koji je spremno davao priloge za njegovo delo (Jezd. 2:68; 2. Kor. 9:7). Sigurno nas je ohrabrilo kada smo saznali kako se Jehova uvek brinuo da se održe praznici njemu u čast i kako ih je blagosiljao (Jezd. 6:16, 22). U knjizi možemo videti dobar primer Netineja i drugih vernih stranaca koji su se pridružili ostatku kako bi svim srcem podržali obožavanje Jehove (2:43, 55). Prisetimo se i kako se narod ponizno pokajao kada ga je Jezdra upozorio na greh koji su počinili ženeći se pagankama iz okolnih naroda (10:2-4). Loše društvo dovelo je do toga da se Bog razgnevio na njih (9:14, 15). Radost i revnost s kojom su Judejci vršili Jehovino delo donela im je njegovo priznanje i blagoslov (6:14, 21, 22).

18. Zašto je obnova Jehovinog naroda bila važan korak koji je vodio do dolaska Mesijanskog Kralja?

¹⁸ Premda na Jehovinom prestolu u Jerusalimu više nije sedeo kralj, obnova je probudila nadu da će Jehova pravovremeno omogućiti rođenje obećanog Kralja iz Davidove loze. Obnovljeni narod sada je bio u mogućnosti da pazi na svete objave i na službu Bogu sve do vremena kada će se pojaviti Mesija. Da se taj ostatak nije verno odazvao na poziv i vratio u svoju zemlju, kome bi Mesija došao? Događaji opisani u Jezdrinoj knjizi zaista su važan deo istorije koja vodi do dolaska Mesije i Kralja. Ta knjiga je vrlo poučna za nas i stoga bi trebalo da je proučavamo.

[Fusnote]