Jerusalim dostojan svog imena
„Radujte [se] i jednako veselite onome što ću sada ja stvoriti; jer ću ja Jerusalim za veselje stvoriti“ (ISAIJA 65:18).
1. Kakav je bio Jezdrin stav u vezi s Božjim izabranim gradom?
KAO gorljivi istraživač Božje Reči, jevrejski sveštenik Jezdra je visoko cenio vezu koju je Jerusalim nekada imao s čistim obožavanjem Jehove (Ponovljeni zakoni 12:5; Jezdra 7:27). Njegova ljubav prema Božjem gradu otkriva se u delu Biblije koji je on bio nadahnut da zapiše — u Prvoj i Drugoj Letopisa i u Jezdri. Od preko 800 puta koliko se ime Jerusalim nalazi u celoj Bibliji, skoro četvrtina je u ovim istorijskim knjigama.
2. Kakvo proročansko značenje možemo videti u značenju imena Jerusalim?
2 Na biblijskom hebrejskom, „Jerusalim“ se može razumeti kao da je u jednom obliku hebrejskog jezika koji se naziva dvojina. Dvojina se najčešće koristi za stvari koje se nalaze u parovima, kao što su oči, uši, ruke i noge. U ovom obliku dvojine, ime Jerusalim može se gledati kao proročanstvo o miru koji će Božji narod doživeti u dvostrukom smislu — duhovno i fizički. Pismo ne otkriva da li je Jezdra to potpuno razumeo. Međutim, on je kao sveštenik uradio sve što je mogao da pomogne Jevrejima da imaju mir s Bogom. I sigurno se jako trudio da Jerusalim ispuni značenje svog imena, naime: „Posed [to jest, temelj] dvostrukog mira“ (Jezdra 7:6).
3. Koliko je godina prošlo dok ponovo ne vidimo Jezdrine aktivnosti, i pod kojim ga okolnostima nalazimo?
3 Biblija ne kaže gde je Jezdra bio tokom 12 godina koje su prošle od njegove posete Jerusalimu do Nemijinog dolaska u taj grad. Slabo duhovno stanje nacije u tom vremenu ukazuje da Jezdra nije bio tu. Ipak, Jezdru nalazimo kako opet služi kao verni sveštenik u Jerusalimu odmah nakon što je gradski zid bio prezidan.
Divan zbor
4. Šta je bilo značajno u vezi s prvim danom izraelskog sedmog meseca?
4 Jerusalimski zid je bio završen u idealno vreme, pred važan praznični mesec tišri, sedmi mesec izraelskog religioznog kalendara. Prvog dana tišrija je bio jedan poseban praznik mladog meseca nazvan Trubni dan. Tog dana su sveštenici trubili u trube dok su se Jehovi prinosile žrtve (Brojevi 10:10; 29:1). Taj dan je Izraelce pripremao za godišnji Dan pomirenja 10. tišrija i radosni Praznik žetve od 15. do 21. istog meseca.
5. (a) Kako su Jezdra i Nemija dobro upotrebili ’prvi dan sedmoga meseca‘? (b) Zašto su Izraelci plakali?
5 „Prvoga dana sedmoga meseca“ okupio se „sav narod“, na šta su ih verovatno ohrabrili Nemija i Jezdra. Tu su bili muškarci, žene i „svi koji mogahu razumeti“. Tako su bila prisutna i mala deca koja su pazila dok je Jezdra stajao na jednom drvenom podnožju i čitao Zakon „od jutra do podne“ (Nemija 8:1-4). U redovnim intervalima, Leviti su pomagali narodu da razume ono što se čitalo. To je Izraelce dirnulo do suza pošto su shvatili koliko su oni i njihovi praočevi podbacili što se tiče poslušnosti Božjem Zakonu (Nemija 8:5-9).
6, 7. Šta hrišćani mogu naučiti iz onoga što je Nemija uradio da Jevreji više ne plaču?
6 Ali to nije bilo vreme za žalostivo plakanje. Bio je praznik, i narod je upravo završio rad na ponovnoj izgradnji jerusalimskog zida. Zato im je Nemija pomogao da imaju ispravan stav rekavši: „Idite, jedite mesa debeloga i slatkih pića, i šaljite onima koji nemaju ništa zgotovljeno, jer je ovaj dan posvećen Gospodu našemu. Ne budite žalosni, jer će radost Gospodnja biti vaša sila.“ Poslušavši ga, „sav narod otide da jede i da pije i da i drugima šalje, i da se provede u najvećem veselju. Jer razumeše reči koje im se tumačaše“ (Nemija 8:10-12).
7 Današnji Božji narod može dosta toga naučiti iz ovog izveštaja. Oni koji imaju prednost da vode tačke na sastancima i većim skupovima treba da zadrže na umu gore pomenuto. Pored toga što je ponekad potrebno dati savet za ispravljanje, te prilike ističu koristi i blagoslove koji proizlaze iz udovoljavanja Božjim zahtevima. Prisutne treba pohvaliti za dobra dela i ohrabriti na ustrajnost. Božji narod s takvih skupova treba da ode radosnog srca zbog izgrađujuće pouke koju je dobio iz Božje Reči (Jevrejima 10:24, 25).
Još jedan radosni skup
8, 9. Koji je posebni sastanak održan drugog dana sedmog meseca, i do čega je to dovelo među Božjim narodom?
8 Drugog dana tog posebnog meseca, „skupiše se poglavice domova svega naroda, sveštenici i Leviti k Jezdri, književniku, da čuju tumačenje reči zakona“ (Nemija 8:13). Jezdra je bio dobro osposobljen da vodi ovaj sastanak, jer je on „upravio srce svoje da nauči i da izvršuje zakon Gospodnji i da uči Izrailja uredbama i zakonima“ (Jezdra 7:10). Ovaj sastanak je nesumnjivo istakao područja na kojima je bilo potrebno da se Božji narod tesnije drži saveza Zakona. Odmah je trebalo pokloniti pažnju odgovarajućim pripremama za proslavu dolazećeg praznika senica.
9 Taj praznik u trajanju od nedelju dana održao se na ispravan način, tako da je sav narod živeo u privremenim skloništima načinjenim od grana i lišća raznog drveća. Narod je te senice podigao na svojim ravnim krovovima, u dvorištima, u predvorjima hrama i na trgovima Jerusalima (Nemija 8:15, 16). Kakva je to divna prilika bila da se narod okupi i da mu se čita Božji Zakon! (Uporedi s Ponovljenim zakonima 31:10-13.) To se radilo svakog dana, „od prvoga do poslednjega dana“ praznika, što je dovelo do ’vrlo velikog veselja‘ među Božjim narodom (Nemija 8:17, 18).
Ne smemo ostavljati Božji dom
10. Zašto je za 24. dan sedmog meseca bio organizovan jedan poseban zbor?
10 Postoji pravo vreme i mesto da se isprave ozbiljni propusti među Božjim narodom. Očigledno svesni da je ovo jedna takva prilika, Jezdra i Nemija su organizovali da 24. tišrija bude dan posta. Opet se čitao Božji Zakon, a narod je priznavao svoje grehe. Onda su Leviti ponovili kako je Bog bio milosrdan prema svom svojevoljnom narodu, na divan su način izrazili hvalu Jehovi i sklopili su „savez“ koji je bio overen pečatima glavara, Levita i sveštenika (Nemija 9:1-38).
11. Na koji su se „savez“ Jevreji obavezali?
11 Narod u celini se zakleo da će ispuniti taj pismeni „savez“. Oni će „hoditi po zakonu Božjemu“. I složili su se da neće ulaziti u bračne zavete s „narodima te zemlje“ (Nemija 10:28-30). Nadalje, Jevreji su se obavezali da će držati Sabat, da će davati godišnji novčani prilog za pravo obožavanje, da će nabavljati drva za žrtve na oltaru, da će prvine svojih stada davati za žrtve i da će prvine svoje zemlje donositi u sobe za obedovanje u hramu. Jasno je da su bili rešeni da ’ne ostavljaju dom svoga Boga‘ (Nemija 10:32-39).
12. Šta je uključeno u to da danas ne ostavljamo Božji dom?
12 Danas Jehovin narod mora paziti da ne zanemaruje svoju prednost da ’prinosi svetu službu‘ u predvorjima Jehovinog velikog duhovnog hrama (Otkrivenje 7:15, NW). Tu spadaju redovne iskrene molitve za unapređivanje obožavanja Jehove. Da bismo živeli u skladu s takvim molitvama, treba da se pripremamo za hrišćanske sastanke i da učestvujemo na njima, da imamo udela u organizovanom propovedanju dobre vesti, i da pomažemo zainteresovanima tako što ćemo opet doći kod njih i, ako je moguće, voditi s njima biblijski studij. Mnogi koji ne žele da ostavljaju Božji dom daju novčane priloge za delo propovedanja i za održavanje mesta za pravo obožavanje. Takođe možda možemo podupirati izgradnju hitno potrebnih mesta sastajanja i održavati ih u čistom i urednom stanju. Jedan važan način da pokažemo da volimo Božji duhovni dom jeste da radimo na miru među suvernicima i da pomažemo svakome kome je potrebna materijalna ili duhovna pomoć (Matej 24:14; 28:19, 20; Jevrejima 13:15, 16).
Radosno posvećenje
13. Kojoj je hitnoj stvari trebalo pokloniti pažnju pre posvećenja jerusalimskog zida, i koji su odličan primer mnogi pružili?
13 Pečatom overeni „savez“ iz Nemijinog vremena pripremio je Božji drevni narod za dan posvećenja jerusalimskog zida. Ali trebalo je pokloniti pažnju još jednoj hitnoj stvari. Pošto je sada bio okružen velikim zidom s 12 vrata, Jerusalimu je bilo potrebno još stanovnika. Premda su neki Izraelci živeli tu, „grad bejaše širok i velik, ali narod beše mali“ (Nemija 7:4). Da bi se rešio taj problem, narod „baci kocku da bi jedan od deset došao da sedi u Jerusalimu, u gradu svetome“. Spremna reakcija na ovaj dogovor navela je narod da blagoslovi „sve one koji sami od svoje volje pristaše da sede u Jerusalimu“ (Nemija 11:1, 2). Kakav divan primer za današnje prave obožavaoce čije prilike dopuštaju da se presele tamo gde je potrebnija pomoć zrelih hrišćana!
14. Šta se desilo na dan posvećenja jerusalimskog zida?
14 Uskoro su počele važne pripreme za veliki dan posvećenja jerusalimskog zida. Iz okolnih Judinih gradova bili su pozvani muzičari i pevači. Oni su formirani u dva velika hora za zahvaljivanje, a za svakim je išla jedna povorka (Nemija 12:27-31, 36, 38). Horovi i povorke su pošli s mesta na zidu koje je najudaljenije od hrama, verovatno od vrata od doline, i išli su suprotnim pravcima dok se nisu sreli kod Božjeg doma. „Tog se dana prinesoše mnoge žrtve, i narod se poda veselju, jer Bog beše dao narodu veliki povod veselju. I žene i deca se veseliše i pokliči radosti Jerusalima čujahu se daleko“ (Nemija 12:43).
15. Zašto posvećenje jerusalimskog zida nije bilo povod za trajnu radost?
15 Biblija ne kaže kog je dana bila ova radosna proslava. To je bez sumnje bio jedan izuzetno važan događaj ako ne i vrhunac obnove Jerusalima. Naravno, trebalo je još dosta da se gradi u samom gradu. S vremenom su građani Jerusalima izgubili svoj odličan duhovni stav. Na primer, kad je Nemija drugi put posetio grad, video je da je Božji dom opet ostavljen i da su se Izraelci opet ženili pagankama (Nemija 13:6-11, 15, 23). To isto loše stanje je potvrđeno i u spisima proroka Malahije (Malahija 1:6-8; 2:11; 3:8). Zato posvećenje jerusalimskog zida nije bilo povod za trajnu radost.
Povod za večnu radost
16. Koje izuzetne događaje Božji narod željno očekuje?
16 Danas Jehovin narod željno očekuje vreme kada će Bog trijumfovati nad svim svojim neprijateljima. To će početi uništenjem ’Vavilona velikog‘ — figurativnog grada koji obuhvata sve oblike krive religije (Otkrivenje 18:2, 8). Uništenje krive religije označiće prvu fazu dolazeće velike nevolje (Matej 24:21, 22). Pred nama je i jedan stvarno izuzetan događaj — nebeska svadba Gospoda Isusa Hrista i njegove neveste od 144 000 građana ’novog Jerusalima‘ (Otkrivenje 19:7; 21:2). Ne možemo tačno reći kada će se ta veličanstvena svadba dovršiti, ali to će svakako biti radostan događaj. (Vidi Kulu stražaru od 15. avgusta 1990, strane 30-1, engl.)
17. Šta znamo o upotpunjenju Novog Jerusalima?
17 Mi znamo da je upotpunjenje Novog Jerusalima veoma blizu (Matej 24:3, 7-14; Otkrivenje 12:12). Za razliku od zemaljskog grada Jerusalima, on nikada neće biti povod za razočaranje. To je zbog toga što su svi njegovi građani duhom pomazani, iskušani i pročišćeni sledbenici Isusa Hrista. Kada budu verni sve do same smrti, svaki će dokazati da je zauvek lojalan Univerzalnom Suverenu, Jehovi Bogu. To ima veliki značaj za čitavo čovečanstvo — i za žive i za mrtve!
18. Zašto treba da se ’radujemo i veselimo‘?
18 Osmotrimo šta će se desiti kad Novi Jerusalim obrati pažnju ljudima koji iskazuju veru u Isusovu otkupnu žrtvu. Apostol Jovan je napisao: „Evo šatora Božjeg među ljudima! On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima. On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade“ (Otkrivenje 21:1-4). Nadalje, Bog će upotrebiti ovo gradu slično uređenje da čovečanstvo dovede do ljudskog savršenstva (Otkrivenje 22:1, 2). Kakvi su to divni razlozi da se ’radujemo i veselimo onome što Bog sada stvara‘! (Isaija 65:18).
19. Šta je duhovni raj u koji su sakupljeni hrišćani?
19 Međutim, pokajnički ljudi ne moraju čekati sve do tada da im Bog pomogne. Godine 1919, Jehova je počeo da sakuplja poslednje članove od 144 000 u duhovni raj, u kome plodova Božjeg duha — kao što su ljubav, radost i mir — ima u izobilju (Galatima 5:22, 23). Jedno izvanredno obeležje tog duhovnog raja jeste vera njegovih pomazanih stanovnika, koji su zadivljujuće produktivni dok predvode u propovedanju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu po celoj nastanjenoj zemlji (Matej 21:43; 24:24). Kao rezultat, ’drugim ovcama‘, koje imaju zemaljsku nadu i kojih ima skoro šest miliona, dozvoljeno je da uđu u taj duhovni raj i da uživaju u plodnom radu (Jovan 10:16). Oni su ispunili uslove za to tako što su se predali Jehovi Bogu na temelju vere u otkupnu žrtvu njegovog Sina, Isusa Hrista. Njihovo druženje s budućim članovima Novog Jerusalima zaista je blagoslov. Tako je Jehova, svojim postupanjem s pomazanim hrišćanima, postavio čvrst temelj za „novu zemlju“ — jedno društvo bogobojaznih ljudi koji će naslediti zemaljsko područje nebeskog Kraljevstva (Isaija 65:17; 2. Petrova 3:13).
20. Kako će Novi Jerusalim živeti prema značenju svog imena?
20 Miroljubivo stanje kome se danas raduje Jehovin narod u svom duhovnom raju uskoro će moći da se oseti i u doslovnom raju na zemlji. To će se desiti kad Novi Jerusalim siđe s neba da blagoslovi čovečanstvo. Božji narod će na dvostruki način uživati u miroljubivom stanju koje je obećano u Isaiji 65:21-25. Kao Jehovini ujedinjeni obožavaoci u duhovnom raju, pomazanici tek treba da zauzmu svoje mesto u nebeskom Novom Jerusalimu a pripadnici ’drugih ovaca‘ danas doživljavaju od Boga dati mir. A taj mir će se proširiti i na doslovni Raj, kad ’Božja volja bude na zemlji kao što je na nebu‘ (Matej 6:10). Da, Božji slavni nebeski grad će se pokazati dostojnim imena Jerusalim kao čvrsti ’Temelj dvostrukog mira‘. U svu večnost, on će na hvale vredan način služiti na čast svom Veličanstvenom Tvorcu, Jehovi Bogu, i svom Kralju Mladoženji, Isusu Hristu.
Da li se sećaš?
◻ Šta se postiglo kad je Nemija okupio narod u Jerusalimu?
◻ Šta je trebalo da drevni Jevreji urade kako ne bi ostavili Božji dom, i na šta smo mi pozvani?
◻ Kako je „Jerusalim“ uključen u ostvarivanje trajne radosti i trajnog mira?
[Karta na 23. strani]
(Za potpuno formatizovan tekst, pogledaj publikaciju)
VRATA JERUSALIMA
Brojevi predstavljaju današnju nadmorsku visinu
RIBLJA VRATA
VRATA STAROG GRADA
JEFREMOVA VRATA
VRATA NA UGLU
Široki zid
Trg
VRATA OD DOLINE
DRUGI KRAJ GRADA
Prvi severni zid
DAVIDOV GRAD
VRATA OD SMETLIŠTA
Dolina
Hinom
Dvor
OVČIJA VRATA
TAMNIČKA VRATA
Hram
NADGLEDNIČKA VRATA
KONJSKA VRATA
BREG
Trg
VODENA VRATA
Potok Gihon
VRATA OD IZVORA
Kraljev vrt
En-Rogil
Tiropeonska
(centralna)
dolina
Bujična
dolina
Kedron
740
730
730
750
770
770
750
730
710
690
670
620
640
660
680
700
720
740
730
710
690
670
Verovatni obim jerusalimskog zida u vreme kad je grad bio uništen i kad je Nemija predvodio u ponovnoj izgradnji zida