Zakon pre Hrista

„Ljubim zakon tvoj! Vas dan ja o njemu mislim“ (PSALAM 119:97).

 1. Šta upravlja kretanjima nebeskih tela?

JOŠ od detinjstva, Jov je verovatno u čudu zurio u zvezde. Po svoj prilici su ga roditelji naučili imenima velikih sazvežđa i onome što su znali o zakonima koji upravljaju kretanjima tih sazvežđa po nebu. Na kraju krajeva, u drevna vremena ljudi su ravnomerna kretanja ovih prostranih, elegantnih zvezdanih šara koristili za označavanje promena godišnjih doba. Ali u svem tom zadivljenom zurenju Jov nije znao koje moćne sile drže te zvezdane formacije na okupu. Prema tome, teško da bi mogao i započeti da odgovara kad ga je Jehova Bog upitao: „Znaš li zakone nebeske?“ (Jov 38:31-33). Da, zvezdama upravljaju zakoni, zakoni koji su toliko precizni i složeni da ih današnji naučnici ne shvataju u potpunosti.

 2. Zašto se može reći da čitavim stvarstvom upravlja zakon?

² Jehova je Vrhovni Zakonodavac u svemiru. Svim njegovim delima upravlja zakon. Njegov voljeni Sin, „prvorođeni u celom stvorenju“, verno je bio poslušan Očevom zakonu pre nego što je fizički svemir postojao! (Kološanima 1:15). Anđele takođe usmeravaju zakoni (Psalam 103:20). Čak i životinjama upravlja zakon jer slušaju instinktivne zapovesti koje je njihov Stvoritelj uprogramirao u njih (Poslovice 30:24-28; Jeremija 8:7).

 3. (a) Zašto su čovečanstvu potrebni zakoni? (b) Uz pomoć čega je Jehova upravljao nacijom Izrael?

³ Kako stoji stvar s čovečanstvom? Iako smo blagoslovljeni takvim darovima kakvi su inteligencija, moralnost i duhovnost, još uvek nam je potrebna izvesna mera božanskog zakona da nas vodi prilikom korišćenja tih sposobnosti. Naši praroditelji, Adam i Eva, bili su savršeni, pa je bilo potrebno samo malo zakona koji bi ih vodili. Trebalo je da im ljubav prema njihovom nebeskom Ocu pruži obilje razloga da sa zadovoljstvom budu poslušni. Ali, oni su bili neposlušni (Postanje 1:26-28; 2:15-17; 3:6-19). Kao posledica, njihovo potomstvo su bila grešna stvorenja kojima je trebalo mnogo više zakona koji obezbeđuju vođstvo. Tokom vremena, Jehova je s puno ljubavi zadovoljio ovu potrebu. Noju je dao specifične zakone koje je trebalo da prenese svojoj porodici (Postanje 9:1-7). Vekovima kasnije, preko Mojsija, Bog je novoj naciji Izrael dao detaljan, pismeni kodeks Zakona. To je bio prvi put da je pomoću božanskog zakona Jehova upravljao čitavom nacijom. Ispitivanje tog Zakona pomoći će nam da razumemo vitalnu ulogu koju božanski zakon danas ima u životu hrišćana.

Mojsijev zakon — njegova svrha

 4. Zašto je za izabrane Avramove potomke bio izazov da proizvedu obećano Seme?

⁴ Apostol Pavle, dubinski proučavalac ovog Zakona, upitao je: „Čemu dakle zakon?“ (Galatima 3:19). Da bismo na to odgovorili, potrebno je da se setimo da je svom prijatelju Avramu Jehova obećao da će njegova porodična linija proizvesti Seme koje će svim narodima doneti velike blagoslove (1. Mojsijeva 22:18, DK). Ali tu je postojao jedan izazov: nisu svi Avramovi izabrani potomci, Izraelci, bili osobe koje su volele Jehovu. Kako je vreme prolazilo, većina se pokazala kao tvrdovrata, buntovna — neki su bili sve samo ne oni kojima se može upravljati! (Izlazak 32:9; Ponovljeni zakoni 9:7). Za takve, biti među Božjim narodom bila je jednostavno stvar rođenja, a ne izbora.

 5. (a) Čemu je Jehova poučavao Izraelce uz pomoć Mojsijevog zakona? (b) Kako je taj Zakon bio osmišljen da utiče na ponašanje svojih pristalica?

⁵ Kako bi takav narod mogao proizvesti obećano Seme i imati koristi od njega? Umesto da ih kontroliše kao robote, Jehova ih je pomoću zakona poučavao (Psalam 119:33-35; Isaija 48:17). U stvari, hebrejska reč za „zakon“, tora, znači „pouka“. Šta je on naučavao? Prvenstveno, on je Izraelce učio o njihovoj potrebi za Mesijom, koji će ih otkupiti iz njihovog grešnog stanja (Galatima 3:24). Zakon je takođe učio božanskom strahu i poslušnosti. U skladu s obećanjem datom Avramu, trebalo je da Izraelci služe kao svedoci za Jehovu svim drugim narodima. Zato ih je Zakon morao učiti uzvišenom, plemenitom kodeksu ponašanja koji bi se dobro odrazio u pogledu Jehove; taj kodeks bi pomogao Izraelu da se drži odvojenim od iskvarenog postupanja okolnih naroda (Levitska 18:24, 25; Isaija 43:10-12).

 6. (a) Otprilike koliko uredbi sadrži Mojsijev zakon, i zašto to ne treba smatrati preteranim? (Vidi fusnotu.) (b) Kakav uvid možemo steći kroz proučavanje Mojsijevog zakona?

⁶ Nije čudo, zato, što Mojsijev zakon sadrži mnoge uredbe — preko 600.a Ovaj pismeni kodeks regulisao je područja obožavanja, vladanja, morala, pravde, i čak ishrane i higijene. Ipak, da li to znači da je Zakon jednostavno bio masa hladnih propisa i odsečnih zapovesti? Ni blizu! Proučavanje ovog kodeksa Zakona pruža bogati uvid u Jehovinu ličnost punu ljubavi. Osmotri neke primere.

Zakon koji je odisao milosrđem i saosećanjem

 7, 8. (a) Kako je Zakon naglašavao milosrđe i saosećajnost? (b) Kako je u Davidovom slučaju Jehova milosrdno primenio Zakon?

⁷ Zakon je naglašavao milosrđe i saosećajnost, pogotovo prema neznatnima ili bespomoćnima. Udovice i siročad bili su naročito izdvojeni za zaštitu (Izlazak 22:22-24). Životinje za rad bile su zaštićene od surovosti. Poštovana su osnovna prava vlasništva (Ponovljeni zakoni 24:10; 25:4). Iako je Zakon zahtevao smrtnu kaznu za ubicu, on je omogućavao milosrđe u slučajevima nehotičnog ubistva (Brojevi 35:11). Očito, Izraelske sudije su imale slobodu da odluče o kazni određenoj za neke prestupe, u zavisnosti od stava prestupnika. (Uporedi Izlazak 22:7 s Levitskom 6:1-7).

⁸ Jehova je postavio primer za sudije time što je s čvrstinom primenjivao Zakon tamo gde je potrebno, ali s milosrđem gde god je to moguće. Kralju Davidu, koji je počinio preljubu i ubistvo, bilo je ukazano milosrđe. Ne, on nije prošao nekažnjeno, jer ga Jehova nije zaštitio od užasnih posledica proizašlih iz njegovog greha. Pa ipak, zbog zaveta za Kraljevstvo i zbog toga što je David po prirodi bio milosrdan čovek i što je imao stav dubokog pokajanja u srcu, nije bio pogubljen (1. Samuilova 24:4-7; 2. Samuilova 7:16; Psalam 51:3-6; Jakov 2:13).

 9. Koju ulogu je ljubav igrala u Mojsijevom zakonu?

⁹ Osim toga, Mojsijev zakon je naglašavao ljubav. Zamisli da jedna od današnjih zemalja ima kodeks zakona koji u stvari zahteva ljubav! Tako, Mojsijev zakon nije samo zabranjivao ubistvo; on je zapovedao: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Levitska 19:18). On nije samo zabranjivao nepravedno ophođenje prema strancu; on je zapovedao: „Ljubićete ga kao sebe same; jer ste i vi bili stranci u zemlji egipatskoj“ (Levitska 19:34). On nije preljubu samo stavio van zakona; on je zapovedao mužu da učini da se njegova žena raduje! (Ponovljeni zakoni 24:5). Samo u knjizi Ponovljenih zakona, hebrejske reči koje označavaju osobinu ljubavi upotrebljene su otprilike 20 puta. Jehova je uverio Izraelce u svoju ljubav — prošlu, sadašnju i buduću (Ponovljeni zakoni 4:37; 7:12-14). Zaista, najveća zapovest Mojsijevog zakona bila je: „Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom“ (Ponovljeni zakoni 6:5). Isus je rekao da čitav Zakon visi o ovoj zapovesti, zajedno sa zapovešću da se voli svoj bližnji (Levitska 19:18; Matej 22:37-40). Nikakvo čudo što je psalmista napisao: „Ljubim zakon tvoj! Vas dan ja o njemu mislim“ (Psalam 119:97).

Zloupotreba Zakona

10. Kako su se Jevreji, uglavnom, ophodili prema Mojsijevom zakonu?

¹⁰ Kako je, onda, tragično što je Izraelu u velikoj meri nedostajalo cenjenje za Mojsijev zakon! Ljudi nisu bili poslušni tom Zakonu, ignorisali su ga, ili zaboravili na njega. Onečistili su čisto obožavanje odvratnim religioznim postupcima drugih naroda (2. Kraljevima 17:16, 17; Psalam 106:13, 35-38). A takođe su i na druge načine izneverili ovaj Zakon.

11, 12. (a) Kako su grupe religioznih vođa nanele štetu nakon Jezdrinih dana? (Vidi okvir.) (b) Zašto su drevni rabini smatrali za neophodno da „podignu ogradu oko Zakona“?

¹¹ Nešto od najgore štete Zakonu pričinili su baš oni isti koji su tvrdili da ga naučavaju i čuvaju. To se desilo nakon dana vernog književnika Jezdre iz petog veka pre n. e. Jezdra je vodio tešku bitku protiv iskvarujućih uticaja drugih naroda i naglašavao je čitanje i učenje Zakona (Jezdra 7:10; Nemija 8:5-8). Neki učitelji Zakona tvrdili su da slede Jezdrine korake i formirali su ono što se nazvalo „Velika sinagoga“. Među njenim izrekama nalazilo se i uputstvo: „Podigni ogradu oko Zakona.“ Ovi učitelji su rezonovali da je Zakon poput nekog vrednog vrta. Da niko ne bi nezakonito stupio u ovaj vrt prestupanjem njegovih zakona, oni su stvorili daljnje zakone, „Usmeni zakon“, kako bi sprečili ljude da dođu blizu takve greške.

¹² Neki bi mogli tvrditi da su jevrejske vođe opravdano razmišljale na taj način. Nakon Jezdrinih dana, Jevrejima su dominirale strane sile, pogotovo Grčka. Da bi se suprotstavile uticaju grčke filozofije i kulture, među Jevrejima su ustale grupe religioznih vođa. (Vidi okvir na 10. strani.) S vremenom neke od ovih grupa su kao učitelji Zakona postale rivali levitskom sveštenstvu i čak ga nadmašile (Uporedi s Malahijom 2:7.) Do 200. pre n. e., usmeni zakon se probijao u život Jevreja. Isprva ove zakone nije trebalo zapisati, da se ne bi smatrali jednakima pismenom Zakonu. Ali ljudsko razmišljanje je postepeno bilo stavljeno ispred božanskog, tako da je konačno ova „ograda“ zapravo oštetila sam „vrt“ koji je trebalo da štiti.

Farisejstvo — zagađivač

13. Kako su neke jevrejske religiozne vođe opravdavale stvaranje mnogih pravila?

¹³ Rabini su rezonovali da pošto je Tora, to jest Mojsijev zakon, savršena, ona mora sadržati odgovor na svako pitanje koje bi moglo nastati. Ova zamisao nije zaista bila puna poštovanja. U stvari, ona je rabinima dala dozvolu da koriste domišljato ljudsko rezonovanje, čineći da izgleda kao da je Božja Reč bila osnova za pravila o svim vrstama pitanja — od kojih su neka lična, a druga jednostavno tričava.

14. (a) Kako su jevrejske religiozne vođe natezale biblijsku pouku o odvojenosti od naroda, do nebiblijske krajnosti? (b) Šta pokazuje da rabinska pravila nisu uspela da zaštite jevrejski narod od paganskih uticaja?

¹⁴ Uvek iznova religiozne vođe su uzimale biblijske pouke i natezale ih do krajnosti. Na primer, Mojsijev zakon je unapređivao odvojenost od naroda, ali rabini su propovedali jedan oblik nerazumnog prezira prema svemu onome što nije bilo jevrejsko. Oni su naučavali da Jevrejin ne sme ostaviti svoju stoku u nekoj paganskoj gostionici, jer su pagani „pod sumnjom da su bestijalni“. Jevrejki nije bilo dozvoljeno da pomogne paganki prilikom porođaja jer bi time „pomagala da se rodi dete za idolopoklonstvo“. Pošto su bili ispravno sumnjičavi prema grčkim gimnazijama, rabini su zabranili sve atletske vežbe. Istorija pokazuje da je sve to učinilo malo da se Jevreji zaštite od paganskih verovanja. U stvari, sami fariseji su počeli naučavati pagansku grčku doktrinu o besmrtnosti duše! (Jezekilj 18:4).

15. Kako su jevrejske religiozne vođe izvitoperile zakone o očišćenju i incestu?

¹⁵ Fariseji su takođe izvitoperili zakone o očišćenju. Rečeno je da bi fariseji očistili i samo sunce ako bi im se za to ukazala prilika. Njihov zakon je držao da bi zakašnjenje da se „ode tamo gde car ide peške“ onečistilo čoveka! Pranje ruku postao je složen ritual, s pravilima o tome koju ruku treba prvo oprati i kako. Žene su naročito smatrane nečistima. Na temelju biblijske zapovesti da se ’ne pristupa‘ bilo kom telesnom srodniku (što je u stvari zakon protiv incesta), rabini su doneli pravilo da muž ne treba ići iza svoje žene; i ne bi trebalo da s njom na pijaci razgovara (Levitska 18:6).

16, 17. Kako je usmeni zakon proširio zapovest da se drži sedmični sabat, i s kakvim posledicama?

¹⁶ Naročito zloglasna je duhovna nakarada koju je usmeni zakon napravio od sabatnog zakona. Bog je Izraelu dao jednostavnu zapovest: ne radi nikakav posao sedmog dana u sedmici (Izlazak 20:8-11). Međutim, usmeni zakon je otišao dalje i definisao 39 različitih vrsta zabranjenog rada, uključujući i vezivanje ili razvezivanje čvora, šivenje dva boda, zapisivanje dva hebrejska slova i tako dalje. Zatim je svaka od ovih vrsta zahtevala beskrajna daljnja pravila. Koji su čvorovi zabranjeni a koji ne? Usmeni zakon je na to odgovarao despotskim propisima. I na lečenje se počelo gledati kao na zabranjeni posao. Na primer, na sabat je bilo zabranjeno namestiti slomljeni zglob. Čovek sa zuboboljom je mogao koristiti sirće da začini svoju hranu, ali ga nije smeo usisavati kroz zube. To bi moglo izlečiti njegov zub!

¹⁷ Zatrpan tako stotinama ljudskih pravila, sabatni zakon je izgubio svoje duhovno značenje, barem za većinu Jevreja. Kada je Isus Hrist, ’gospodar subote‘, na sabat izveo spektakularna čuda koja diraju u srce, književnici i fariseji nisu bili ganuti. Njih je brinulo samo to što je on izgleda ignorisao njihove propise (Matej 12:8, 10-14).

Učiti iz farisejskih gluposti

18. Kakva je bila posledica dodavanja usmenih zakona i tradicija Mojsijevom zakonu? Ilustruj.

¹⁸ Ukratko, mogli bismo reći da su ovi dodati zakoni i tradicije postali pričvršćeni na Mojsijev zakon baš kao što lopari prionu uz brodski trup. Brodovlasnik ulaže mnogo da bi ova dosadna stvorenja sastrugao sa svog broda jer ona usporavaju plovilo i uništavaju njegovu zaštitnu boju protiv rđe. Slično tome, usmeni zakoni i tradicije opteretili su Zakon i izložili ga nagrizajućoj zloupotrebi. Međutim, umesto da sastružu takve tuđe zakone, rabini su stalno dodavali još. Do vremena kada je Mesija došao da ispuni Zakon, „brod“ je već bio toliko načičkan „loparima“ da se jedva održavao na površini. (Uporedi s Poslovicama 16:25.) Umesto da zaštite savez Zakona, ove religiozne vođe su počinile glupost izneverivši ga. Zašto, međutim, njihova „ograda“ od pravila nije uspela?

19. (a) Zašto „ograda oko Zakona“ nije uspela? (b) Šta pokazuje da je jevrejskim religioznim vođama nedostajala prava vera?

¹⁹ Vođe judaizma propustile su da razumeju da se borba protiv iskvarenosti vodi u srcu, a ne na stranicama zakonskih knjiga (Jeremija 4:14). Ključ za pobedu je ljubav — ljubav prema Jehovi, njegovom zakonu i njegovim pravednim načelima. Takva ljubav rađa odgovarajuću mržnju prema onome što Jehova mrzi (Psalam 97:10; 119:104). Tako, oni čija su srca ispunjena ljubavlju, ostaju verni Jehovinim zakonima u ovom iskvarenom svetu. Jevrejske religiozne vođe su imale veliku prednost poučavanja naroda da bi unapređivale takvu ljubav i nadahnjivale na nju. Zašto su propustile da to čine? Očito im je nedostajala vera (Matej 23:23, fusnota u NW). Da su imale veru u snagu Jehovinog duha da deluje u srcima vernih ljudi, ne bi osećale potrebu da preuzmu strogu kontrolu nad životom drugih (Isaija 59:1; Jezekilj 34:4). Pošto im je nedostajala vera, one nisu pružale veru; one su opterećivale narod ljudskim zapovestima (Matej 15:3, 9; 23:4).

20, 21. (a) Kakav je sveukupan efekat ta tradicijama okrenuta nastrojenost imala na judaizam? (b) Koju pouku mi učimo iz onoga što se desilo judaizmu?

²⁰ Te jevrejske vođe nisu unapređivale ljubav. Njihove tradicije su stvorile religiju opsednutu spoljašnjošću, s mehaničkom poslušnošću izgleda radi — što je plodno tlo za licemerstvo (Matej 23:25-28). Njihovi propisi su stvorili bezbrojne razloge za osuđivanje drugih. Tako su se ti ponosni, autoritarni fariseji smatrali opravdanim u kritikovanju samog Isusa Hrista. Oni su izgubili iz vida glavnu svrhu Zakona i odbacili jedinog istinskog Mesiju. Za uzvrat, on je morao reći toj jevrejskoj naciji: „Eto vam se pusta ostavlja kuća vaša!“ (Matej 23:38; Galatima 3:23, 24).

²¹ Kakva je pouka za nas? Jasno je da stroga, ka tradicijama okrenuta nastrojenost ne unapređuje čisto obožavanje Jehove! Ali, da li ovo znači da današnji obožavaoci Jehove ne treba da imaju ikoja pravila osim ako ona nisu specifično sročena u Svetom pismu? Ne. Da bismo imali potpun odgovor, osmotrimo kao sledeće kako je Isus Hrist zamenio Mojsijev zakon novim i boljim zakonom.

[Fusnota]

Možeš li objasniti?

◻ Kako čitavim stvarstvom upravlja božanski zakon?

◻ Šta je bila glavna svrha Mojsijevog zakona?

◻ Šta pokazuje da je Mojsijev zakon naglašavao milosrđe i saosećajnost?

◻ Zašto su jevrejske religiozne vođe dodavale bezbrojna pravila Mojsijevom zakonu, i s kakvom posledicom?

[Okvir na 10. strani]

Jevrejske religiozne vođe

Književnici. Oni su sebe videli kao Jezdrine naslednike i tumače Zakona. Prema knjizi A History of the Jews, „nisu svi književnici bili uzvišenog porekla, a njihovi pokušaji da iz zakona izvuku skrivena značenja često su degenerisali u besmislene formule i glupa ograničenja. Ona su postepeno očvrsnula kroz običaj, koji je ubrzo postao neumoljivi tiranin“.

Hasidimi. Ime znači „pobožni“ ili „sveci“. Prvi put se kao klasa pominju oko 200 pre n. e., bili su politički moćni, i fanatički branitelji čistoće Zakona od tiranije grčkog uticaja. Hasidimi su se rascepili na tri grupe: fariseje, sadukeje i esene.

Fariseji. Neki naučnici veruju da je naziv izveden iz reči za „odvojeni“ ili „separatisti“. Oni su zaista bili fanatični u svom naporu da budu odvojeni od pagana, ali takođe su na svoje bratstvo gledali kao na odvojeno od običnog jevrejskog naroda — i superiorno u odnosu na njega — koji nije poznavao zamršene stvari usmenog zakona. Jedan istoričar je o farisejima rekao: „Gledani u celini, oni su se prema muževima ophodili kao prema deci, formalizujući i definišući i najmanje deliće ritualnih ceremonija.“ Jedan drugi naučnik je rekao: „Farisejstvo je stvorilo masu zakonskih pravila koja su pokrivala sve situacije, uz neizbežnu posledicu da su opunovažili beznačajnosti i čineći to obeznačajili važnosti (Mt. 23:23).“

Sadukeji. Grupa koja je bila blisko povezana s aristokratijom i sveštenstvom. Oni su se žestoko suprotstavljali književnicima i farisejima, govoreći da usmeni zakon nema pravosnažnost nad pismenim Zakonom. Sama Mišna pokazuje da su izgubili ovu bitku: „Veća strogost se primenjuje što se tiče [držanja] reči književnika nego što se tiče [držanja] reči [pismenog] Zakona.“ Talmud, koji je obuhvatio veliki deo komentara o usmenom zakonu, kasnije je otišao tako daleko da je izjavio: „Reči književnika su... draže nego reči Tore.“

Eseni. Grupa asketa koji su se izolovali u odvojenim zajednicama. Prema delu The Interpreter’s Dictionary of the Bible, eseni su bili čak isključiviji od fariseja i „ponekad su mogli nadfarisejiti i same fariseje“.

[Slika na 8. strani]

Jova su po svoj prilici njegovi roditelji učili o zakonima koji upravljaju sazvežđima