Da li je zlo pobedilo?

MISAO o opštoj borbi između sila dobra i sila zla dovela je do beskrajnih spekulacija pisaca i filozofa kroz čitavu istoriju. Međutim, postoji jedna knjiga u kojoj se nalazi tačan izveštaj o bici između Boga i Đavola. Ta knjiga je Biblija. Ona baca svetlo na pitanja koja su uključena u taj sukob i pomaže da se utvrdi ko je zaista pobedio.

Ubrzo nakon što su stvoreni prvi čovek i žena, jedno nevidljivo duhovno stvorenje zvano Satana Đavo, dovelo je u pitanje Božju vladavinu. Kako? Tako što je navelo da je Bog uskratio svom stvarstvu dobre stvari i da bi ljudima bilo bolje kada bi bili nezavisni od njega (Postanje 3:1-5; Otkrivenje 12:9).

Kasnije, u danima patrijarha Jova, Satana je pokrenuo još jedno pitanje. Nastojeći da slomi Jovovu besprekornost prema Bogu, Satana je rekao: „Kožu za kožu! Sve što čovek ima daće za život svoj“ (Jov 2:4). Svi su bili obuhvaćeni ovom tvrdnjom! Time što je upotrebio opšti termin „čovek“ umesto imena Jov, Satana je doveo u pitanje besprekornost svih ljudi. On je u stvari rekao: ’Čovek će uraditi sve da bi sačuvao svoj život. Neka mi se pruži prilika i uspeću da sve ljude odvratim od Boga.‘

Ko je pobednik u bici između Boga i Đavola može se utvrditi ako se odgovori na sledeća dva pitanja: Da li čovek može sam uspešno da vlada? Da li je Đavolu pošlo za rukom da sve ljude odvrati od pravog Boga?

Da li ljudi mogu uspešno sami da vladaju?

Ljudi su hiljadama godina eksperimentisali s raznim oblicima vladavine. Tokom istorije su isprobali razne oblike vladavine — monarhiju, aristokratiju, demokratiju, autokratiju, fašizam i komunizam. Zar i sama činjenica da je uvek postojala potreba za eksperimentisanjem ne pokazuje da ovi razni načini vladanja nisu adekvatni?

„Rimljani su se skoro nesvesno našli u jednom ogromnom administrativnom eksperimentu“, napisao je H. Dž. Vels u knjizi A History of the World, objavljenoj 1922. On nastavlja: „Administracija se uvek menjala, nikada nije bila stabilna. S jedne strane, eksperiment je propao. S druge strane, eksperiment je ostao nedovršen i Evropa i Amerika danas još uvek pokušavaju da reše zagonetke upravljanja državom s kojima su se Rimljani prvi suočili.“

Eksperimentisanje s vladanjem se nastavilo i kroz 20. vek. Na kraju tog veka je najprihvaćenija bila demokratija. Teoretski, demokratija je vladavina svih ljudi. Ali, da li je demokratija pokazala da čovek može uspešno da vlada bez Boga? Džavaharlal Nehru, bivši premijer Indije, nazvao je demokratiju dobrom, ali je dodao: „To kažem zato što su drugi sistemi gori.“ Bivši francuski predsednik Valeri Žiskar D’ Esten je rekao: „Svedoci smo krize u kojoj se nalazi demokratija.“

Već u petom veku pre n. e., grčki filozof Platon je zapazio slabosti demokratskog načina vladanja. Prema knjizi A History of Political Theory, on je napao „neznanje i nestručnost političara, što je naročito prokletstvo demokratije“. Mnogi današnji političari kukaju kako je teško pronaći sposobne ljude koji su kvalifikovani da rade u vladi. U novinama The Wall Street Journal je stajalo da su ljudima „dodijale vođe koje izgledaju tako sićušno u poređenju s problemima koji izgledaju tako veliki“. U tim novinama je dalje bilo rečeno: „Muka im je kada u potrazi za vođstvom naiđu na neodlučnost i korupciju.“

Osmotri sada vladavinu Solomona, kralja drevnog Izraela. Jehova Bog je dao Solomonu izvanrednu mudrost (1. Kraljevima 4:29-34). Kakva je bila situacija u Izraelu tokom Solomonove 40-godišnje vladavine? Biblija odgovara: „Juda i Izrael bejahu vrlo mnogobrojni. Beše ih kao peska na obali morskoj. Oni jeđahu, pijahu i veseljahu se.“ Izveštaj dodaje: „Juda i Izrael bejahu bez straha, od Dana do Virsaveje, svega veka Solomonova, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom“ (1. Kraljevima 4:20, 25). S mudrim kraljem koji je vladao nad njima kao vidljivi predstavnik nevidljivog Vrhovnog Vladara Jehove Boga, nacija je doživela nenadmašnu stabilnost, napredak i radost.

Kakav oštar kontrast između ljudske i Božje vladavine! Da li bi iko čiste savesti mogao da kaže da je Satana pobedio kada je reč o vladanju? Ne bi, jer prorok Jeremija iznosi jednu tačnu izjavu: „Znam Jehova! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23).

Da li Satana može sve ljude da odvrati od Boga?

Da li se pokazala kao tačna Satanina tvrdnja da sve ljude može da odvrati od Boga? U 11. poglavlju biblijske knjige Jevrejima apostol Pavle imenuje mnogo vernih muškaraca i žena iz prethrišćanskih vremena i zatim kaže: „Ponestaće mi vremena ako počnem da pričam i o Gedeonu, Varaku, Samsonu, Jeftaju, Davidu, te o Samuilu i drugim prorocima“ (Jevrejima 11:32). Kada govori o ovim lojalnim Božjim slugama, Pavle ih jednostavno naziva „toliki oblak svedoka“ (Jevrejima 12:1). Grčka reč koja je ovde upotrebljena za „oblak“ ne označava neki izdvojeni, tačno određeni oblak s preciznim merama i oblikom već veliku, bezobličnu masu oblaka. Ovaj opis je prikladan zato što je u prošlosti bilo toliko mnogo vernih Božjih slugu da su oni poput ogromne mase oblaka. Da, kroz vekove je bilo nebrojeno mnogo ljudi koji su ispoljavali slobodnu volju i izabrali da budu verni Jehovi Bogu (Isus Navin 24:15).

Šta vidimo u našem vremenu? Broj Jehovinih svedoka u celom svetu sada je porastao na više od šest miliona iako su u 20. veku doživeli strašna progonstva i protivljenja. S njima se druži još oko devet miliona ljudi i mnogi od njih preduzimaju odlučne korake da dođu u blizak, lični odnos s Bogom.

Najbolji mogući odgovor na Sataninu tvrdnju da može da odvrati ljude od Jehove dao je Jehovin Sin, Isus Hrist. Njegovu besprekornost nije slomio čak ni užasan bol na mučeničkom stubu. Udahnuvši poslednji put, Isus je uzviknuo: „Oče, u tvoje ruke poveravam svoj duh!“ (Luka 23:46).

Satana koristi sve što mu stoji na raspolaganju — od iskušenja do otvorenog progonstva — ne bi li ljude držao pod kontrolom. Koristeći ’želje tela i želje očiju i upadljivo razmetanje životnim sredstvima‘ da bi iskušao ljude, on nastoji ili da ih drži podalje od Jehove, ili da ih odvoji od Njega (1. Jovanova 2:16). Takođe, Satana je „zaslepio um nevernicima, da do njih ne bi prodrlo svetlo slavne dobre vesti o Hristu“ (2. Korinćanima 4:4). Satana čak ne okleva da posegne za pretnjama i da iskoristi strah od ljudi da bi postigao svoj cilj (Dela apostolska 5:40).

Međutim, Đavo ne može da nadvlada one koji su na Božjoj strani. Oni su upoznali Jehovu Boga i ’zavoleli su ga svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom‘ (Matej 22:37). Da, nepokolebljiva lojalnost Isusa Hrista i nebrojeno mnogo ljudi dokazuje da je Satana Đavo pretrpeo težak poraz.

Šta donosi budućnost?

Da li će se ljudsko eksperimentisanje s vladavinama nastaviti do u nedogled? Prorok Danilo je prorekao: „U vreme tih kraljeva Bog će nebeski podignuti kraljevstvo koje se neće nikad uništiti i koje neće dolaziti pod vlast drugog naroda; ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva, a ono će večno postojati“ (Danilo 2:44). Kraljevstvo koje uspostavlja Bog koji je na nebesima jeste nebeska vladavina u rukama Isusa Hrista. To je isto ono Kraljevstvo za koje je Isus učio svoje sledbenike da se mole (Matej 6:9, 10). To Kraljevstvo će uništiti sve ljudske vladavine u ’[predstojećem] ratu velikog dana Boga Svemoćnog‘ i delovaće nad čitavom planetom (Otkrivenje 16:14, 16).

Šta očekuje Satanu? Biblija opisuje sledeći budući događaj: „[Jehovin anđeo] uhvati zmaja, prazmiju, koji je Đavo i Satana, i sveza ga na hiljadu godina. I baci ga u bezdan te ga zaključa i zapečati nad njim, da više ne zavodi nacije dok se ne navrši hiljadu godina“ (Otkrivenje 20:1-3). Nakon što Satana bude bačen u bezdan odakle neće moći da deluje, započeće Hiljadugodišnja vladavina Isusa Hrista.

Zemlja će tada biti predivno mesto! Više neće biti zla niti onih koji ga prouzrokuju. Biblija obećava: ’Istrebiće se koji zlo čine. Ali smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira‘ (Psalam 37:9-11). Niko — niti ljudi niti životinje — neće predstavljati pretnju njihovom miru (Isaija 11:6-9). Čak će i milioni onih koji su u prošlosti stali na Đavolovu stranu, iz neznanja ili zato što nisu imali priliku da upoznaju Jehovu, biti vraćeni u život i biće im pružena prilika da budu poučeni od Boga (Dela apostolska 24:15).

Do kraja te Hiljadugodišnje vladavine, na zemlji će biti obnovljen raj, a ljudi na njoj će postati savršeni. Onda će Satana biti odvezan na „kratko vreme“, nakon čega će on i svi protivnici Božje vladavine biti zauvek uništeni (Otkrivenje 20:3, 7-10).

Na čiju stranu ćeš ti stati?

Dvadeseti vek je bio vreme u kom je Satana harao svetom. Međutim, uslovi koji vladaju u svetu ne ukazuju na to da je Satana pobedio, već sačinjavaju znak da smo u poslednjim danima ovog zlog sveta (Matej 24:3-14; Otkrivenje 6:1-8). Ni intenzitet zla u svetu, a ni gledište većine ljudi ne predstavljaju faktore koji ukazuju ko je pobednik. Odlučujući faktori su čiji je način vladanja najbolji i da li je iko služio Bogu iz ljubavi. Pobeda na oba polja pripada Jehovi.

Ako je tokom vremena koje je Bog dozvolio Satani da postoji već dokazano da Satana nije u pravu, zašto Bog i dalje dopušta da zlo postoji? Jehova je strpljiv „jer ne želi da iko bude uništen nego da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9). Božja je volja „da se sve vrste ljudi spasu i dođu do tačnog spoznanja istine“ (1. Timoteju 2:4). Nadamo se da ćeš iskoristiti vreme koje je preostalo da bi proučavao Bibliju i ’usvajao spoznanje o jedinom istinitom Bogu, i o onome koga je poslao, Isusu Hristu‘ (Jovan 17:3). Jehovini svedoci će ti rado pomoći da stekneš to spoznanje kako bi se i ti mogao pridružiti milionima koji čvrsto stoje na pobedničkoj strani.

[Slike na 5. strani]

Jehovini svedoci su čuvanjem besprekornosti doprineli Sataninom porazu

[Slika na 7. strani]

Jehova ima puno lojalnih osoba na svojoj strani