„Isus Hrist je Gospod“ kako i kada?

„REČE Gospod Gospodu mome: ’Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.‘“ Ovo je prevod Psalma 110:1 prema prevodu Bakotić. Ko je ovde „Gospod“ i kome on govori?

Jedan tačniji prevod hebrejskog teksta brzo odgovara na prvo pitanje. „Izričaj Jehove mom Gospodu je...“ Tako se prvi „Gospod“ odnosi na svemogućeg Boga, sâmog Jehovu. Iako prevod Bakotić priznaje božansko ime time što u fusnoti za Postanje 2:5 navodi da Gospod upotrebljava na mesto jevrejskog Jehova, on nije prvi prevod koji brka te titule, jer drevna grčka Septuaginta prevedena s hebrejskog, koristi „Gospod“ za Jehovu u svojim kasnijim primercima. Zašto? Zato što je titula „Gospod“ zamenila božansko ime, Tetragramaton (יהוה). Izučavalac A. E. Garvi (A. E. Garvie) kaže: „Upotreba titule Gospod [kyrios] najlakše se i najverovatnije objašnjava upotrebom te titule u jevrejskoj sinagogi umesto saveznog imena Jahve [Jehova], kada se čitalo Pismo.“

Biblija identifikuje Jehovu kao „Suverenog Gospoda“ (Postanje 15:2, 8; Dela apostola 4:24; Otkrivenje 6:10; sve NW). On se takođe naziva „pravi Gospod“ (NW) i ’Gospod cele zemlje‘ (Izlazak 23:17; Jošua 3:13; Otkrivenje 11:4). Ko je, dakle, drugi „Gospod“ iz Psalma 110:1, i kako je bio priznat kao „Gospod“ od strane Jehove?

Isus Hrist kao „Gospod“

Isus se oslovljava kao „Gospod“ u četiri jevanđelja, najčešće u Luki i Jovanu. U prvom veku n. e., ta titula je bila titula poštovanja i učtivosti, ekvivalent „gospodinu“ (Jovan 12:21; 20:15). U Markovom jevanđelju u oslovljavanju Isusa češće se koristi termin „Učitelj“, ili Rabuni. (Uporedi Marko 10:51 s Lukom 18:41.) Čak i Saulovo pitanje na putu za Damask, „Ko si ti, Gospode?“ imalo je to isto opšte značenje učtivog pitanja (Dela apostola 9:5). Ali kad su Isusovi sledbenici upoznali svog Gospodara, očigledno je da je njihova upotreba titule „Gospod“ izražavala mnogo više od jednostavnog poštovanja.

Posle njegove smrti i vaskrsenja ali pre njegovog uzašašća na nebo, Isus se pojavio svojim učenicima i izneo sledeću iznenađujuću objavu: „Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji“ (Matej 28:18). Zatim, na dan Pentekosta, pod uticajem izlivenog svetog duha, Petar je ukazao na Psalam 110:1 i rekao: „Neka zna dakle dobro sav dom Izraelov da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovoga Isusa koga vi razapeste“ (Dela apostola 2:34-36). Zbog njegove vernosti do tačke sramotne smrti na mučeničkom stubu, Isus je bio vaskrsnut i data mu je najviša nagrada. On je tada ušao u svoje gospodstvo na nebesima.

Apostol Pavle je potvrdio Petrove reči kada je pisao da je Bog ’postavio [Hrista] sebi s desne strane na nebesima, nad svim poglavarstvima i vlastima i silama i gospodstvima, i nad svakim imenom koje se spominje ne samo na ovome svetu, nego i na onome koji ima da dođe‘ (Efescima 1:20, 21). Gospodstvo Isusa Hrista je iznad svih drugih gospodstava, i ono će se nastaviti i u novom svetu (1. Timoteju 6:15). On je bio uzvišen na „superioran položaj“ (NW) i dato mu je „ime koje je nad svakim imenom“ tako da svako treba da prizna „da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca“ (Filipljanima 2:9-11). Prvi deo Psalma 110:1 bio je tako ispunjen, i „anđeli i vlasti i sile“ bili su pokoreni Isusovom gospodstvu (1. Petrova 3:22; Jevrejima 8:1).

U Hebrejskim spisima, izraz „Gospodar nad gospodarima“ primenjuje se samo na Jehovu (Deuteronom 10:17; Psalam 136:2, 3). Ali Petar je pod nadahnućem rekao o Isusu Hristu: „Ovaj je Gospod svima [ili, „Gospod svima nama“, Goodspeed]“ (Dela apostola 10:36). On je zaista „Gospod mrtvima i živima“ (Rimljanima 14:8, 9, Ča). Hrišćani spremno priznaju Isusa Hrista kao svog Gospoda i Vlasnika i spremno mu pokazuju poslušnost kao njegovi podanici, kupljeni njegovom najdragocenijom krvlju. I Isus Hrist vlada kao Kralj nad kraljevima i Gospodar nad gospodarima nad svojom skupštinom sve od Pentekosta 33. n. e. Ali sada, od 1914, njemu je data kraljevska vlast da vlada u tom svojstvu sa svojim neprijateljima položenim ’za podnožje svojim nogama‘. Sada je bilo sazrelo vreme da ’vlada [’podvrgava‘, NW] usred njih‘, sve u ispunjenju Psalma 110:1, 2 (Jevrejima 2:5-8; Otkrivenje 17:14; 19:16).

Kako, dakle, treba da se razumeju Isusove reči „sve je meni predao Otac moj“, izgovorene pre njegove smrti i vaskrsenja? (Matej 11:25-27; Luka 10:21, 22). Ovo nije tako velika izjava kao one koje smo već razmatrali. I u Mateju i u Luki, kontekst otkriva da je Isus govorio o spoznanju sakrivenom od svetski mudrih pojedinaca ali koje je otkriveno preko njega jer on „zna“ Oca. Kad je bio kršten u vodi i rođen kao duhovni Sin Božji, Isus je mogao da se seti svog predljudskog postojanja na nebesima i sveg spoznanja koje je išlo s tim, ali to je bilo nešto drugo od njegovog kasnijeg gospodstva (Jovan 3:34, 35).

Raspoznavanje Isusa Hrista kao Gospoda

Neki prevodi Hrišćanskih grčkih spisa predstavljaju problem kad prevode citate iz Hebrejskih spisa koji se jasno odnose na „Gospoda“, Jehovu Boga. Uporedi, na primer, Luku 4:19 s Isaijom 61:2 bilo u prevodu Bakotić ili Daničić-Karadžić. Neki ljudi smatraju da je Isus preuzeo titulu „Gospod“ od Jehove i da je Isus u telu bio u stvari Jehova, ali to je postavka za koju ne postoji biblijska podrška. U Bibliji se uvek pažljivo pravi razlika između Jehove Boga i njegovog Sina, Isusa Hrista. Isus je obznanio ime svog Oca i predstavljao ga je (Jovan 5:36, 37).

U sledećim primerima, zapazi citate iz Hebrejskih spisa kako se pojavljuju u Grčkim spisima. Jehova Bog i njegov Pomazanik, ili Mesija, obojica se spominju u Delima apostola 4:24-27, gde se citira iz Psalma 2:1, 2. Kontekst iz Rimljanima 11:33, 34 jasno ukazuje na Boga, Izvora sve mudrosti i spoznanja, s citatom iz Isaije 40:13, 14. Pišući korintskoj skupštini, Pavle ponavlja citat, „Ko poznaje misao [Jehovinu]?“ i zatim dodaje: „Ali mi misao Hristovu imamo.“ Gospod Isus je otkrio svojim sledbenicima Jehovinu misao o tolikim mnogim važnim stvarima (1. Korinćanima 2:16).

Ponekad se neki tekst u Hebrejskim spisima odnosi na Jehovu, ali zbog Njegovog dodeljivanja moći i vlasti, on se ispunjava na Isusu Hristu. Na primer, Psalam 34:8 poziva nas da ’osetimo i vidimo koliko je Jehova dobar‘. Ali Petar to primenjuje na Gospoda Isusa Hrista kad kaže: „Jer okusiste da je dobar Gospod“ (1. Petrova 2:3). Petar uzima načelo i pokazuje kako je to slučaj i s Isusom Hristom. Usvajanjem spoznanja i o Jehovi Bogu i o Isusu Hristu i postupanjem u skladu s tim, hrišćani se mogu radovati bogatim blagoslovima i od Oca i od njegovog Sina (Jovan 17:3). Petrova primena ne čini Suverenog Gospoda Jehovu jednom osobom s Gospodom Isusom Hristom. (Vidi fusnotu u New World Translation za 1. Petrovu 2:3.)

Apostol Pavle vrlo jasno pokazuje povezan položaj Jehove Boga i njegovog Sina, Isusa Hrista, kad kaže: „Ipak je nama samo jedan Bog, Otac, od koga je sve i čiji smo mi, i jedan Gospod, Isus Hristos, kroz koga je sve i kroz koga smo i mi“ (1. Korinćanima 8:6; 12:5, 6). Pišući hrišćanskoj skupštini u Efesu, Pavle je identifikovao tog ’jednog Gospoda‘, Isusa Hrista, kao sasvim različitog od ’jednog Boga i Oca sviju‘ (Efescima 4:5, 6).

Jehova vrhovan nad svim

Od 1914. godine, ostvarile su se reči iz Otkrivenja 11:15: „Pređe kraljevstvo sveta na Gospoda [Jehovu Boga] našega i na Hrista njegova, i on će kraljevati na vekove vekova.“ The New International Dictionary of New Testament Theology (Tom 2, strana 514) kaže: „Kad Hrist savlada svaku moć (1. Kor. 15:25), on će se podložiti Bogu Ocu. Tako će Isusovo gospodstvo postići svoj cilj i Bog će biti sve u svima (1. Kor. 15:28).“ Na kraju svoje hiljadugodišnje vladavine, Hrist Isus vraća svom Ocu, Svemogućem Bogu, moć i vlast što su mu prethodno dodeljene. Dakle, sva slava i obožavanje ispravno se daje Jehovi, ’Bogu Gospoda našega Isusa Hrista‘ (Efescima 1:17).

Iako je Isus sada Gospodar nad gospodarima, on se nikad ne naziva Bog nad bogovima. Jehova ostaje vrhovni nad svima. Na taj način, Jehova će biti „sve u svima“ (1. Korinćanima 15:28). Isusovo gospodstvo daje mu njegovo ispravno mesto kao Glave hrišćanske skupštine. Iako možda vidimo mnoge moćne „Gospodare“ na visokim mestima u ovom svetu, mi zadržavamo naše pouzdanje u onoga ko je Gospodar nad gospodarima. Ipak, Isus Hrist, na svom visokom i uzvišenom položaju, još uvek ostaje podložan svom Ocu, „da bude Bog sve u svemu“ (1. Korinćanima 15:28, DK). Kakav je divan primer poniznosti Isus ostavio svojim sledbenicima da ga slede, dok ga priznaju kao svog Gospoda!

[Okvir na 30. strani]

„Kad pisci Novog zaveta govore o Bogu oni misle na Boga i Oca našeg Gospoda Isusa Hrista. Kad govore o Isusu Hristu, oni ne govore o njemu, niti misle o njemu kao o Bogu. On je Božji Hrist, Božji Sin, Božja Mudrost, Božja Reč. Čak i prolog sv. Jovana, koji se najviše približava Nikejskoj doktrini, mora se čitati u svetlu izraženog subordinacionizma Jevanđelja kao celine; i taj prolog je manje eksplicitan u grčkom s [theos] bez člana nego kako se pojavljuje u engleskom“ (”The Divinity of Jesus Christ“, by John Martin Creed /„Božanstvo Isusa Hrista“ od Džona Martina Krida/).