19. biblijska knjiga — Psalmi
Pisci: David i drugi
Pisanje završeno: otprilike 460. pre n. e.
1. Šta su Psalmi i šta sve sadrži ta biblijska knjiga?
PSALMI su nadahnuta pesmarica Jehovinih slugu iz drevnih vremena. Ta biblijska knjiga je zbirka od 150 svetih pesama — psalama — muzički obrađenih i pripremljenih za službu koja se vršila u Jehovinom hramu u Jerusalimu. Psalmi su hvalospevi u čast Jehovi. Međutim, u njima se takođe nalaze molitve i usrdne molbe za milost i pomoć, kao i brojni izrazi poverenja i pouzdanja u Boga. Oni obiluju zahvalama Bogu i izrazima kojima pisci izražavaju svoje veselje, ushićenost i veliku radost. Neki govore o događajima iz istorije, ističući Jehovinu milost i njegova velika dela. Prepuni su i proročanstava, od kojih su se mnoga ispunila na upečatljiv način. Sadrže i brojne pouke koje prosvećuju i duhovno izgrađuju čitaoca, a sve su izražene uzvišenim jezikom i tako slikovito da čitalac ne može ostati ravnodušan. Psalmi su bogat duhovni obrok, koji je tako ukusno pripremljen i poslužen da mu se ne može odoleti.
2. (a) Kako se biblijska knjiga Psalmi naziva na hebrejskom i grčkom i šta znače ti nazivi? (b) Šta je psalam?
2 Šta znači naziv „Psalmi“ i ko ih je napisao? Na hebrejskom jeziku ova biblijska knjiga se naziva Sefer tehilim, što znači „knjiga hvalospeva“, ili skraćeno Tehilim, to jest „hvalospevi“. Radi se o množini imenice tehila, koja se javlja u uvodu 145. psalma, a znači „hvalospev“. Naziv „Hvalospevi“ zaista pristaje toj knjizi u kojoj je u prvom planu hvaljenje Jehove. Naziv „Psalmi“ potiče iz grčke Septuaginte, gde je upotrebljena reč Psalmi, koja označava pesme koje se pevaju uz muzičku pratnju. Ta reč se nalazi i na nekoliko mesta u grčkom delu Biblije, na primer u Luki 20:42 i Delima apostolskim 1:20. Psalam je sveta pesma ili poema kojom se iskazuje hvala i čast Bogu.
3. Koji se ljudi navode u uvodima psalama kao njihovi pisci?
3 Veliki broj psalama ima uvode, a u njima se često navodi ime pisca. U 73 uvoda spominje se ime Davida, „omiljenog pesnika Izraelova“ (2. Sam. 23:1, Bakotić). Nesumnjivo je David napisao i 2, 72. i 95. psalam. (Videti Dela apostolska 4:25, Psalam 72:20 i Jevrejima 4:7.) A 10. i 71. psalam očigledno su nastavak 9. odnosno 70. psalma, pa se i oni mogu pripisati Davidu. Dvanaest psalama pripisuje se Asafu, što se očigledno odnosi na Asafovu porodicu, budući da neki psalmi govore o događajima koji su se odigrali nakon njegove smrti (Ps. 79; 80; 1. Let. 16:4, 5, 7; Jezd. 2:41). Jedanaest psalama se direktno pripisuje Korejevim sinovima (1. Let. 6:31-38). Četrdeset treći psalam je očigledno nastavak 42. psalma, pa se i on može pripisati Korejevim sinovima. Uvod 88. psalma ne samo što spominje da je to pesma „Korejevih sinova“ nego se taj psalam pripisuje i Emanu, dok uvod 89. psalma kao pisca navodi Etana. Devedeseti psalam se pripisuje Mojsiju, koji je najverovatnije napisao i 91. psalam. Solomon je napisao 127. psalam. Dakle, preko dve trećine psalama pripisano je određenim piscima.
4. Tokom kog vremena su pisani Psalmi i o kom razdoblju govore?
4 Psalmi su najveća biblijska knjiga. Kao što se vidi iz 90, 126. i 137. psalma, pisana je tokom dugačkog razdoblja, u najmanju ruku od vremena kada je Mojsije napisao neke psalme (1513-1473. pre n. e.), pa do povratka iz Vavilona i verovatno do Jezdrinih dana (537 — oko 460. pre n. e.). Prema tome, njeno pisanje je trajalo oko hiljadu godina. Međutim, razdoblje koje ona opisuje mnogo je duže. Knjiga govori o vremenu stvaranja sveta i sažeto opisuje kako je Jehova postupao sa svojim slugama sve do vremena sastavljanja poslednjeg psalma.
5. (a) Kako Psalmi ukazuju na organizovanost Božjih slugu? (b) Šta sadrže uvodi? (v) Zašto pri čitanju psalama ne treba izgovarati reč sela?
5 Psalmi ukazuju na organizovanost Božjih slugu. To se vidi po sledećim Davidovim rečima: „Videli su... povorke Boga moga, Kralja moga, koje idu u sveto mesto. Pevači su išli napred, za njima svirači na žičanim instrumentima, a u sredini devojke što u daire udaraju. U okupljenom mnoštvu blagosiljajte Boga, Jehovu“ (Ps. 68:24-26). Ove reči objašnjavaju zašto se u mnogim uvodima javlja izraz „upravitelju“ [ili: „zborovođi; glavnom muzičaru“, kako se još može prevesti izvorni hebrejski izraz], kao i brojni drugi pesnički i muzički izrazi. Neki uvodi razjašnjavaju svrhu ili namenu psalma ili pružaju muzička uputstva. (Videti uvode 6, 30, 38, 60, 88, 102. i 120. psalma.) U najmanje 13 Davidovih psalama, kao što su 18. i 51. psalam, uvodi ukratko opisuju događaje koji su doveli do njihovog sastavljanja. Trideset četiri psalma nemaju uvod. Za hebrejsku reč sela, koja se u glavnom tekstu pojavljuje 71 put, uglavnom se smatra da je stručni muzički izraz koji se koristio u muzici ili prilikom recitovanja, ali njeno tačno značenje nije poznato. Neki smatraju da je označavala pauzu koju je trebalo napraviti u pevanju ili možda i u pevanju i u sviranju, radi razmišljanja u tišini. Zbog toga je ne treba izgovarati pri čitanju psalama.
6. (a) Kako se dele Psalmi? (b) Ko je, po svemu sudeći, dao konačan oblik Psalmima?
6 Još od drevnih vremena, Psalmi se dele na pet knjiga, to jest delova: (1) Psalmi 1-41, (2) Psalmi 42-72, (3) Psalmi 73-89, (4) Psalmi 90-106 i (5) Psalmi 107-150. Izgleda da je prvu zbirku tih pesama sastavio David. Po svemu sudeći, Jehova je koristio Jezdru — sveštenika i ’veštog prepisivača Mojsijevog zakona‘ — kako bi dao Psalmima njihov konačni oblik (Jezd. 7:6).
7. Šta je još dobro znati o Psalmima?
7 Zbirka psalama je postepeno nastajala. To može biti razlog zašto se u različitim delovima neki psalmi ponavljaju. To su na primer psalmi 14 i 53; 40:13-17 i 70; 57:7-11 i 108:1-5. Svaki od pet delova završava se blagosiljanjem Jehove — doksologijom. Prve četiri doksologije uključuju i odgovor naroda, a petu čini zapravo ceo 150. psalam. (Videti fusnotu za Psalam 41:13 u engleskom prevodu Svetog pisma Novi svet — s referencama.)
8. Šta je alfabetski akrostih i šta je značajno u vezi s njegovom upotrebom u psalmima?
8 U devet psalama primenjena je posebna vrsta kompozicije teksta, koja se naziva alfabetski akrostih zato što prvi stih ili svi stihovi prve strofe počinju prvim slovom hebrejskog alfabeta alef (א), sledeći stih(ovi) drugim slovom bet (ב) i tako dalje redom, te su zastupljena sva ili gotovo sva slova hebrejskog alfabeta (Psalmi 9, 10, 25, 34, 37, 111, 112, 119. i 145). Takav način pisanja možda je korišćen radi lakšeg pamćenja. Zamisli kakav su zadatak imali pevači u hramu koji su morali napamet da nauče dugačke pesme kao što je na primer 119. psalam! Zanimljivo je da u Psalmu 96:11 nalazimo akrostih Jehovinog imena. Na hebrejskom se prva polovina tog stiha sastoji od četiri reči, a početna slova tih reči čitanih zdesna nalevo zapravo su četiri hebrejska suglasnika koja čine tetragram JHVH (יהוה).
9. (a) Zašto poruka mnogih psalama prodire duboko u um i srce? (b) Šta još doprinosi njihovoj snazi i lepoti?
9 Te svete, lirske pesme pisane su na hebrejskom u stihovima bez rime i zbog svog stila i ritmičkog toka misli odišu nenadmašnom lepotom. Njihova poruka prodire duboko u um i srce. Slike koje dočaravaju izrazito su živopisne. Čudesna dubina i širina stihova — kako tematska tako i emotivna — delimično se može pripisati Davidovim izuzetnim životnim iskustvima koja su mu poslužila kao nadahnuće za mnoge psalme. Malo ljudi je proživelo toliko toga — on je bio pastir, bio je sam u dvoboju protiv Golijata, bio je dvorski muzičar, begunac okružen odanim prijateljima, ali i izdajicama, kralj i osvajač, brižan otac pritisnut razdorima u sopstvenoj porodici, čovek koji je dva puta okusio gorke posledice teškog greha, ali i odani Jehovin sluga koji je istinski voleo njegov Zakon. Ako imamo na umu takva životna iskustva, nije nikakvo čudo što Psalmi opisuju tako širok spektar emocija! Njihovoj snazi i lepoti doprinose i pesnički paralelizmi i kontrasti, tipični za hebrejsku poeziju (Ps. 1:6; 22:20; 42:1; 121:3, 4).
10. Šta je potvrda verodostojnosti Psalama?
10 Snažna potvrda verodostojnosti tih drevnih hvalospeva ispevanih u čast Jehovi jeste i činjenica da su oni u potpunom skladu sa ostalim delom Biblije. Pisci grčkog dela Biblije često su citirali Psalme (Ps. 5:9 [Rimlj. 3:13]; Ps. 10:7 [Rimlj. 3:14]; Ps. 24:1 [1. Kor. 10:26]; Ps. 50:14 [Mat. 5:33]; Ps. 78:24 [Jov. 6:31]; Ps. 102:25-27 [Jevr. 1:10-12]; Ps. 112:9 [2. Kor. 9:9]). Sam David je u svojoj zadnjoj pesmi rekao: „Duh Jehovin govorio je preko mene, reč njegova bila je na mom jeziku.“ Taj duh je delovao na njega od dana kada ga je Samuilo pomazao (2. Sam. 23:2; 1. Sam. 16:13). I apostoli su citirali Psalme. Petar je ukazao na „reči iz Pisma, koje je sveti duh prorekao preko Davidovih usta“, dok je Pavle brojne citate iz Psalama u poslanici Jevrejima nazvao Božjim rečima ili ih je uveo izrazom: „Kao što sveti duh kaže“ (Dela 1:16; 4:25; Jevr. 1:5-14; 3:7; 5:5, 6).
11. Kako je Isus onim što je izjavio pružio najjači dokaz o verodostojnosti Psalama?
11 Najjači dokaz verodostojnosti Psalama pružio je uskrsnuli Gospod Isus, kada je svojim učenicima rekao: „To je ono o čemu sam vam govorio... da se mora ispuniti sve što je o meni napisano u Mojsijevom zakonu, u Prorocima i u Psalmima.“ Time je Isus grupisao knjige hebrejskog dela Biblije na način koji su Judejci prihvatali i dobro poznavali. Naziv „Psalmi“, koji je on upotrebio, zapravo je bio zajednički naziv treće grupe biblijskih knjiga, koja se nazivala „Spisi“ (ili: „Sveti spisi; Hagiografi“), a Psalmi su bili prva knjiga te grupe. Potvrdu toga nalazimo u rečima koje je samo nekoliko sati ranije rekao dvojici učenika na putu u Emaus, kada im je „protumačio... ono što je pisano o njemu u svim Pismima“ (Luka 24:27, 44).
SADRŽAJ PSALAMA
12. Šta već na početku Psalama piše o sreći i Kraljevstvu?
12 Prva knjiga (Psalmi 1-41). Svi ti psalmi, osim 1, 2, 10. i 33, pripisuju se Davidu. Prvi psalam već na početku ističe glavnu misao. On proglašava srećnim čoveka koji, za razliku od bezbožnih grešnika, uživa u Jehovinom zakonu i razmišlja o njemu dan i noć kako bi ga što bolje primenjivao. To je prvo mesto u Psalmima gde se opisuje kako čovek može biti srećan. Drugi psalam započinje ozbiljnim pitanjem i govori o tome kako svi zemaljski kraljevi i vladari zajednički „ustaju protiv Jehove i protiv njegovog pomazanika“. Jehova im se ruga i u gnevu im kaže: „Ja sam postavio kralja svoga na Sionu, na svetoj gori svojoj.“ On će razbiti i smrviti sve protivnike. Zemaljskim kraljevima i vladarima psalmista poručuje: „Služite Jehovi sa strahom“ i poziva ih da priznaju Božjeg Sina ukoliko žele da izbegnu svoju propast (2, 6. i 11. stih). Tako se u Psalmima već na početku ističe glavna tema Biblije — Božje Kraljevstvo.
13. Šta se još ističe u prvoj knjizi Psalama?
13 U prvoj knjizi su istaknute i molitve, kako one u kojima se upućuju molbe, tako i one u kojima se izriču zahvale. U 8. psalmu se upoređuje Jehovina veličina i čovekova neznatnost, a 14. psalam razotkriva ludost ljudi koji ne žele da se podlože Božjoj vlasti. U 19. psalmu se pokazuje kako Jehovina divna stvaralačka dela govore o njegovoj slavi, a stihovi 7-14 ističu zašto je dobro držati se Jehovinog savršenog zakona i koje to blagoslove donosi, o čemu opširnije govori 119. psalam. Opšte je prihvaćeno da 23. psalam predstavlja jedno od najvećih remek-dela svetske književnosti, ali još veličanstvenijim ga čini zadivljujuća jednostavnost kojom pisac izražava Jehovi svoje poverenje i odanost. Kad bismo barem svi mogli ’mnoge dane prebivati u domu Jehove, Velikog Pastira‘! (23:1, 6). U 37. psalmu se pružaju dobri saveti bogobojaznim ljudima koji žive među onima koji čine zlo, a 40. psalam govori o zadovoljstvu koje čovek oseća kada vrši Božju volju, što je David lično iskusio.
14. Šta druga knjiga Psalama govori o otkupnini i koje Davidove molitve sadrži?
14 Druga knjiga (Psalmi 42-72). Na početku ove knjige nalazi se osam psalama Korejevih sinova. I 42. i 43. psalam pripisuju se Korejevim sinovima budući da zapravo čine jednu pesmu s tri strofe, povezane stihom koji se ponavlja (42:5, 11; 43:5). U 49. psalmu naglašava se da ljudski rod ne može sam ponuditi otkupitelja i ukazuje se na to da je Bog dovoljno moćan da otkupi čoveka „iz ruku groba“ (15. stih). Psalam 51 je molitva koju je David uputio Bogu nakon teškog greha koji je počinio s Vitsavejom, ženom Urije Hetejina, i odraz je njegovog iskrenog pokajanja (2. Sam. 11:1–12:24). Ova knjiga se završava psalmom „O Solomonu“, molitvom Jehovi da blagoslovi kralja i podari mu mir u njegovom kraljevstvu (Ps. 72).
15. Šta u trećoj knjizi Psalama piše o izraelskoj istoriji, Jehovinim presudama i njegovom savezu za Kraljevstvo?
15 Treća knjiga (Psalmi 73-89). Najmanje dva psalma iz ove grupe, naime 74. i 79, napisani su nakon razorenja Jerusalima 607. pre n. e. U njima pisac tuguje zbog te tragedije i preklinje Jehovu da pomogne svom narodu „zbog slave imena svoga“ (79:9). U 78. psalmu se iznosi istorija Izraela od Mojsijevog vremena do vremena kada ga je David počeo ’besprekornog srca pasti‘ (72. stih), a 80. psalam pokazuje da je Jehova pravi ’Pastir Izraelov‘ (1. stih). U 82. i 83. psalmu pisac usrdno moli Jehovu da izvrši presudu nad svojim neprijateljima i neprijateljima svog naroda. Naravno, te molbe nisu motivisane željom za osvetom, nego je to, prema psalmistinim rečima, potrebno „da bi tražili ime tvoje, Jehova... da bi se znalo da si jedino ti, kome je ime Jehova, Svevišnji nad celom zemljom“ (83:16, 18). Poslednji psalam iz ove grupe — 89. psalam — govori „o ljubavi Jehovinoj“, koja se na istaknut način ogleda u njegovom savezu s Davidom. Taj savez garantuje Davidu naslednika na njegovom prestolu koji će zauvek vladati pred Jehovom (stihovi 1, 34-37).
16. Kako četvrta knjiga Psalama veliča Jehovu kao kralja i njegovu vernost savezu koji je sklopio?
16 Četvrta knjiga (Psalmi 90-106). I ova knjiga sadrži 17 psalama kao i treća knjiga. Započinje Mojsijevom molitvom, koja ističe oštru suprotnost između Božjeg večnog postojanja i kratkog životnog veka smrtnog čoveka. U 92. psalmu se veličaju Jehovine predivne osobine. Potom sledi značajna grupa psalama, od 93. do 100, koja započinje uzvikom: „Jehova je počeo kraljevati!“ Zato „svi ljudi na zemlji“, poziva pisac, „pevajte Jehovi, blagosiljajte ime njegovo!... Jer je velik Jehova i dostojan najveće hvale.“ „Velik je Jehova na Sionu“ (93:1; 96:1, 2, 4; 99:2). U 105. i 106. psalmu pisac zahvaljuje Jehovi za čudesna dela koja je učinio za svoj narod i za to što je verno ispunio savez koji je sklopio sa Avrahamom, davši zemlju njegovim potomcima, iako su mu bezbroj puta prigovarali i bunili se protiv njega.
17. Po čemu je posebno zanimljiv 104. psalam i koja se tema ponavlja od tog psalma pa nadalje?
17 Posebno je zanimljiv 104. psalam. Taj psalam veliča Jehovu zbog slave i veličanstva kojima se odenuo i opisuje njegovu mudrost koja se ogleda u njegovim mnogobrojnim delima i stvaralaštvu na Zemlji. Potom se na vrlo izražajan način, usklikom „Hvalite Jah!“ (35. stih), koji se ovde prvi put javlja, ističe tema cele knjige Psalama. Taj poziv svim Jehovinim slugama da mu upućuju hvale dostojne njegovog imena sastoji se na hebrejskom jeziku od samo jedne reči — halelujah — a ljudima je danas poznatiji u obliku „Aliluja“. Nakon ovog stiha taj izraz se pojavljuje na još 24 mesta, a nekoliko psalama i započinje i završava se njime.
18. (a) Koji se refren ističe u 107. psalmu? (b) Šta su Halel psalmi?
18 Peta knjiga (Psalmi 107-150). Psalam 107 nas upoznaje s događajima u kojima je Jehova izbavljao svoj narod, a opis je propraćen melodičnim refrenom: „Neka zahvaljuju Jehovi za dobrotu njegovu i za čudesna dela prema sinovima ljudskim“ (8, 15, 21. i 31. stih). Psalmi 113-118 zovu se Halel psalmi. U Mišni stoji da su Jevreji pevali te psalme prilikom proslave Pashe, Pedesetnice, Praznika senica i Praznika posvećenja.
19. Po čemu se razlikuju 117. i 119. psalam i koje su neke istaknute odlike 119. psalma?
19 Psalam 117 ostavlja snažan utisak upravo zbog svoje jednostavnosti. To je najkraći psalam i ujedno najkraće poglavlje u Bibliji. Psalam 119 je najduži psalam i ujedno najduže biblijsko poglavlje. Ima 176 stihova svrstanih u 22 alfabetski poređane strofe, od kojih svaka ima 8 stihova. Svi ti stihovi (izuzev 90. i 122) na neki način govore o reči ili zakonu Jehove Boga. Naime, u svakoj strofi se ponavljaju neki ili čak svi izrazi (zakon, opomena, naredba, zapovest, odluka) koji se nalaze i u Psalmu 19:7-14. Na Božju reč se ukazuje više od 170 puta nekim od sledećih izraza: zapovest, zakonska odluka, zakon, naredba, propis, opomena i reč.
20, 21. (a) Šta su ’pesme za uspinjanje‘? (b) Kako one pokazuju da je David uviđao koliko je važno da Božje sluge ujedinjeno obožavaju Boga?
20 Zatim sledi još jedna grupa psalama — 15 ’pesama za uspinjanje‘ — koju čine psalmi od 120 do 134. Prevodioci taj izraz prevode na razne načine jer njegov smisao nije sasvim jasan. Neki kažu da on ukazuje na uzvišen sadržaj tih psalama, premda ne postoje razlozi zbog kojih bi ove psalme trebalo uzdizati iznad ostalih nadahnutih psalama. Mnogi tumači zastupaju mišljenje da uvod tih psalama pokazuje da su te pesme pevali vernici koji su se uspinjali ka Jerusalimu na proslavu godišnjih praznika. Naime, do Jerusalima se trebalo uspeti zato što se nalazio u judejskim brdima. David je naročito uviđao koliko je važno da Božji narod ujedinjeno obožava Boga. Radovao se pozivu: „Hajdemo u dom Jehovin.“ Plemena su se odazvala i uspinjala su se u grad „da daju hvale imenu Jehovinom“. Zbog toga je on usrdno molio Boga da podari mir, sigurnost i dobro Jerusalimu. Rekao je: „Radi doma Jehove, Boga našega, moliću se za tvoje dobro“ (Ps. 122:1, 4, 9).
21 U 132. psalmu se govori o tome kako se David zakleo da se neće smiriti dok ne nađe dostojno počivalište Jehovi, čiju je prisutnost predočavao kovčeg saveza. Psalam prekrasnim poetskim jezikom opisuje šta je Jehova rekao nakon što je kovčeg bio smešten na Sionu: „Ovo je počivalište moje zauvek, ovde ću stanovati, jer sam tako želeo.“ Jehova je prihvatio to mesto kao centar prave religije i „zapovedio da tamo bude blagoslov“. U skladu s tim je i poziv: „Neka te sa Siona blagoslovi Jehova“ (132:1-6, 13, 14; 133:3; 134:3; videti i 48. psalam).
22. (a) Kako se u psalmima veliča Jehova kao Bog koji je dostojan hvale? (b) Na koji način glavna tema Psalama dostiže vrhunac u završnim psalmima?
22 Psalam 135 veliča Jehovu kao Boga koji je dostojan hvale i koji čini sve što poželi, za razliku od bezvrednih i ništavnih idola, čiji će graditelji postati poput njih. Sledeći, 136. psalam, namenjen je naizmeničnom pevanju, a svaki stih završava se refrenom: „Večna je ljubav njegova.“ Takav način pevanja se očigledno praktikovao u mnogim prilikama (1. Let. 16:41; 2. Let. 5:13; 7:6; 20:21; Jezd. 3:11). Psalam 137 opisuje kako su judejski izgnanici u Vavilonu svim srcem čeznuli za Sionom i svedoči da nisu zaboravili sionske pesme, to jest psalme, iako su bili daleko od domovine. Psalam 145 veliča Jehovinu dobrotu i kraljevsku vlast i pokazuje da on „čuva sve one koji ga vole, a zle će sve istrebiti“ (20. stih). A u upečatljivom zaključku, psalmi od 146 do 150 ponovo ističu glavnu temu knjige tako što svaki od njih i započinje i završava rečima: „Hvalite Jah!“ Ta melodična hvala dostiže vrhunac u 150. psalmu, gde se čak 13 puta u samo 6 stihova sva stvorenja pozivaju da hvale Jehovu.
ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA
23. (a) Šta sadrži živa poruka Psalama? (b) Kako ta knjiga veliča Jehovino ime i vlast?
23 Zbog svoje besprekorne lepote i stila, biblijski psalmi se na svim jezicima ubrajaju u najvrednija književna dela. Međutim, oni nipošto nisu samo književna dela. Oni su živa poruka Svevišnjeg Gospodara svega što postoji — Jehove Boga. Oni u velikoj meri razjašnjavaju temeljna biblijska učenja, ali prvenstveno govore o Jehovi, svom Autoru. Jasno pokazuju da je on Stvoritelj svemira i svega što se u njemu nalazi (8:3-9; 90:1, 2; 100:3; 104:1-5, 24; 139:14). Psalmi veličaju i Jehovino ime. Ono se pojavljuje na oko 700 mesta, a u skraćenom obliku „Jah“ pojavljuje se 43 puta. Zbog toga se može reći da se Božje ime u proseku javlja oko 5 puta u svakom psalmu. Osim toga, na Jehovu se na oko 350 mesta ukazuje rečju Elohim, što znači Bog. U brojnim psalmima Jehova se naziva „Suvereni Gospod“, što pokazuje da je on Vrhovni Vladar (68:20; 69:6; 71:5; 73:28; 140:7; 141:8).
24. Šta govore Psalmi o smrtnom čoveku i koje dobre savete sadrže?
24 U oštroj suprotnosti s večnim Bogom, čovek je u psalmima opisan kao stvorenje kome treba otkupitelj jer je rođeno u grehu, kao ’smrtni čovek koji se u prah vraća‘ i odlazi u šeol, to jest simbolično mesto gde počivaju umrli (6:4, 5; 49:7-20; 51:5, 7; 89:48; 90:1-5; 115:17; 146:4). U Psalmima se ističe koliko je važno živeti po Božjem zakonu i uzdati se u Jehovu (1:1, 2; 62:8; 65:5; 77:12; 115:11; 118:8; 119:97, 105, 165). Psalmi odvraćaju od oholosti i „tajnih greha“ (19:12-14, fusnota; 131:1) i savetuju nam da se družimo sa onima koji su pošteni i koji će nas duhovno izgraditi (15:1-5; 26:5; 101:5). Pokazuju da uzornim životom stičemo Jehovino odobravanje (34:13-15; 97:10). Daju divnu nadu, ističući da „spasenje dolazi od Jehove“ i da će Jehova onima koji ga se boje ’dušu od smrti izbaviti‘ (3:8; 33:19). To nas dovodi do proročanstava.
25. (a) Na šta često nailazimo u Psalmima? (b) Kako je Petar pomoću Psalama razjasnio ko je Veći David?
25 Psalmi su prepuni proročanstava koja se odnose na Isusa Hrista, „sina Davidovog“, i na ulogu koju on ima kao Jehovin Pomazanik i Kralja (Mat. 1:1). Kada je na Pedesetnicu 33. n. e. nastala hrišćanska skupština, sveti duh je počeo da omogućava apostolima da razumeju kako su se ta proročanstva ispunila. Tog dana, Petar je u svom čuvenom govoru više puta citirao iz Psalama kako bi potkrepio ono o čemu je govorio u svom osvrtu na „Isusa Nazarećanina“. Zadnji deo njegove argumentacije gotovo u potpunosti se temeljio na citatima iz Psalama, kojima je dokazao da je Isus Hrist Veći David i da Jehova nije ostavio Isusovu dušu u grobu, nego da ga je uskrsnuo. Ne, „David nije uzašao na nebo“, ali njegov Gospod jeste, kako je to i bilo prorečeno u Psalmu 110:1. A ko je Davidov Gospod? Petar je došao do upečatljivog vrhunca svog govora odvažno odgovorivši: ’Taj Isus koga ste vi pribili na stub‘! (Dela 2:14-36; Ps. 16:8-11; 132:11).
26. Po čemu se vidi da je Petrov govor postigao svoj cilj?
26 Da li je Petrov govor, koji se temeljio na psalmima, postigao svoj cilj? Krštenje oko 3 000 osoba koje su se tog dana pridružile hrišćanskoj skupštini dovoljan je odgovor na to pitanje (Dela 2:41).
27. Kako je pomoću svetog duha protumačen 2. psalam?
27 Ubrzo nakon toga, učenici su se na jednom posebnom sastanku pomolili Jehovi i u molitvi su citirali Psalam 2:1, 2. Rekli su da su se te reči ispunile kada su se vladari udruženo suprotstavili Božjem ’svetom sluzi Isusu, koga je Bog pomazao‘. U izveštaju dalje stoji da su se svi „ispunili svetim duhom“ (Dela 4:23-31).
28. (a) O čemu Pavle na temelju Psalama piše u prva tri poglavlja poslanice Jevrejima? (b) Kako je Pavle iskoristio Psalam 110:4 kao temelj svog razmatranja kada je govorio o svešteniku koji je poput Melhisedeka?
28 Osvrnimo se sada na poslanicu Jevrejima. U prva dva poglavlja nalazimo više citata iz psalama koji govore o tome da je Isus veći od anđela jer mu je Bog kao svom Sinu dao presto na nebu. Pavle na temelju Psalma 22:22 i drugih citata pokazuje da Isus ima skupštinu ’braće‘, koji su deo Avrahamovog potomstva i „učesnici u nebeskom pozivu“ (Jevr. 2:10-13, 16; 3:1). Apostol zatim u poslanici Jevrejima, od 20. stiha 6. poglavlja i dalje u 7. poglavlju, opširno piše o još jednoj službi koju Isus vrši, objašnjavajući da je on „zauvek postao prvosveštenik poput Melhisedeka“. Na to Božje svečano obećanje zabeleženo u Psalmu 110:4 Pavle se nekoliko puta osvrnuo kako bi dokazao da je Isusova sveštenička služba vrednija od Aronove. Pavle objašnjava da po Jehovinoj zakletvi Isus Hrist nije postao sveštenik na zemlji nego na nebu, i da „on zauvek ostaje sveštenik“, što znači da će koristi od njegove svešteničke službe večno trajati (Jevr. 7:3, 15-17, 23-28).
29. Koji primer odanosti Bogu treba da oponašamo, u skladu s Psalmima i objašnjenjem u Jevrejima 10:5-10?
29 Nadalje, u Jevrejima 10:5-10 saznajemo da je Isus duboko poštovao Božju volju, po kojoj je trebalo da umre žrtvenom smrću, i da je čvrsto odlučio da izvrši tu volju. To razmatranje se temelji na Davidovim rečima iz Psalma 40:6-8. Tako je Isus svima nama pružio dobar primer svojom odanošću Bogu. Ako budemo razmišljali o njegovom stavu i nastojali da ga oponašamo, doživećemo neizmerne blagoslove i steći ćemo Božje odobravanje. (Videti i Psalam 116:14-19.)
30. Koje su pojedinosti u vezi sa završetkom Isusove službe bile prorečene u Psalmima i na koji način su ga sigurno tešile?
30 U Psalmima su bile prorečene važne pojedinosti o Isusovoj službi, čiji je vrhunac bila njegova užasna patnja na mučeničkom stubu. Između ostalog, bilo je prorečeno da će mu ponuditi sirće da pije, da će bacati kocku za njegove haljine, da će mu ruke i noge biti u ranama, da će mu se rugati, ali i nešto još teže, a to je da će doživeti duševnu patnju koja se ogleda u njegovom samrtnom vapaju: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“ (Mat. 27:34, 35, 43, 46; Ps. 22:1, 7, 8, 14-18; 69:20, 21). Na temelju onoga što stoji u Jovanu 19:23-30 možemo zaključiti da je čak i tokom tih mučnih sati Isus nalazio veliku utehu i vođstvo u Psalmima, znajući da se svi ti stihovi moraju ispuniti do najsitnijeg detalja. Isus je znao da Psalmi govore i o njegovom uskrsenju i proslavljanju. Nesumnjivo je o svemu tome razmišljao kada je zadnje noći pre svoje smrti ’zapevao hvalospeve‘, to jest psalme, sa svojim apostolima (Mat. 26:30).
31. Šta je u Psalmima prorečeno o Potomku koji će naslediti Kraljevstvo i o Isusovoj skupštini?
31 Dakle, Psalmi jasno pokazuju da je „sin Davidov“ i Potomak koji će naslediti Kraljevstvo zapravo Isus Hrist, koji je sada proslavljen i kao Kralj i kao Sveštenik na nebeskom Sionu. Prostor nam ne dopušta da detaljno opišemo kako su se na Isusu kao Jehovinom Pomazaniku ispunili svi oni citati iz Psalama koji se pojavljuju u grčkom delu Biblije, ali ovde navodimo još nekoliko primera: Ps. 78:2 — Mat. 13:31-35; Ps. 69:4 — Jov 15:25; Ps. 118:22, 23 — Mar. 12:10, 11 i Dela 4:11; Ps. 34:20 — Jov. 19:33, 36; Ps. 45:6, 7 — Jevr. 1:8, 9. U Psalmima je takođe bilo prorečeno da će postojati Isusovi pravi sledbenici koji će sačinjavati njegovu skupštinu, kao i to da će imati Božju naklonost i da će doći iz svih naroda kako bi zajednički hvalili Jehovino ime. (Uporediti: Ps. 117:1 — Rimlj. 15:11; Ps. 68:18 — Ef. 4:8-11; Ps. 95:7-11 — Jevr. 3:7, 8; 4:7.)
32. (a) Šta Psalmi govore o opravdanju Jehovinog prava da bude vrhovni vladar i o njegovim namerama u vezi s Kraljevstvom? (b) Kako možemo izraziti svoje cenjenje, odanost i zahvalnost Jehovi kao kralju?
32 Proučavanje Psalama može znatno produbiti naše cenjenje prema Jehovi Bogu kao kralju, koji vlada posredstvom obećanog Potomka i Naslednika Kraljevstva, koji će ga proslaviti i dokazati da Bog ima pravo da bude vrhovni vladar. Budimo zauvek među odanim Jehovinim slugama koje se raduju ’veličanstvenom sjaju slave njegove‘ i o kojima 145. psalam, naslovljen kao „Davidova hvala“, govori ovako: „O slavi kraljevstva tvoga pričaće, i o moći tvojoj govoriće, da sinovima ljudskim objave moćna dela tvoja i slavu veličanstvenog kraljevstva tvoga. Kraljevstvo je tvoje kraljevstvo večno, i vlast tvoja traje kroz sve naraštaje“ (Ps. 145:5, 11-13). O sjaju Božjeg uspostavljenog Kraljevstva kojim vlada Hrist već danas se govori ljudima svih naroda, čime se ispunjava ovaj proročanski psalam. Kako samo treba da budemo zahvalni Bogu za to Kraljevstvo i za njegovog Kralja! Zaista su na mestu zaključne reči Psalama: „Sve što diše neka hvali Jah! Hvalite Jah!“ (Ps. 150:6).
[Fusnota]
a Insight on the Scriptures, 2. tom, strane 710-711.