Uživaj u Božjoj Reči

SREĆAN je čovek koji „uživa u Jehovinom zakonu“. Takav čovek čita Božju reč „prigušenim glasom dan i noć“ (Ps. 1:1, 2, NW). Da li i ti uživaš u tome? Kako radost koju ti donosi Božja Reč može biti još veća?

Nemoj samo čitati reči. Dočaraj situacije o kojima čitaš. Zamišljaj glasove onih koji su citirani. Dok čitaš prva poglavlja Biblije, slušaj kako sam Jehova korak po korak otkriva šta je uradio kako bi Zemlju pripremio za čoveka. Čuj kako govori svom Sinu, Majstoru, da je došlo vreme da se stvore prvi ljudi. Zamisli ovu scenu: Adam i Eva se bune, Bog izriče osudu nad njima i posle toga ih isteruje iz Raja (Postanje, poglavlja 1-3). Oseti to strahopoštovanje dok čitaš kako glas s neba identifikuje Isusa Hrista kao Sina Božjeg, voljenog, onoga koga je Bog poslao da položi svoj život za čovečanstvo (Mat. 3:16, 17). Pokušaj da zamisliš kako je apostol Jovan reagovao kad je čuo da Jehova objavljuje: „Gle! sve činim novo“ (Otkr. 21:5). Zaista, ovakvo čitanje Božje Reči predstavlja divno iskustvo!

Nastavi da čitaš nadahnuti zapis, i upoznaćeš Jehovu kao veličanstvenu Osobu koja uliva strahopoštovanje. Osetićeš da si snažno privučen Onome koji nas voli, koji je milosrdan prema nama, koji pomaže ako se ponizno trudimo da vršimo njegovu volju, i koji nam pokazuje kako da uspemo u svemu što radimo (Is. Nav. 1:8; Ps. 8:2; Isa. 41:10).

Što više vremena provodiš u čitanju Biblije to ćeš imati veće zadovoljstvo, jer ćeš povećavati svoje spoznanje o tome šta je Božja volja za tebe. Ali imaćeš i daleko veći užitak. Kad ti čitanje pomogne da mudro rešiš svoje probleme, osećaćeš se poput psalmiste koji je rekao: „Divne su naredbe tvoje. Zato ih duša moja čuva“ (Ps. 119:129). I ti ćeš se radovati kad u Pismu razabereš načela koja ti pomažu da oblikuješ svoje razmišljanje i svoje želje tako da budu dopadljive Bogu (Isa. 55:8, 9).

Biblija pruža moralno vođstvo koje nas štiti od zla i pokazuje nam koji je pravi put. Dok je čitamo, osećamo da je Jehova Otac koji zna kakvi će problemi nastati ako popustimo željama nesavršenog tela. On ne želi da snosimo užasne posledice koje neizbežno nastupe kad neko prezre njegova visoka moralna merila. Njemu je stalo do nas i želi da živimo na najbolji mogući način. Čitanje njegove Reči pomaže nam da potpunije shvatimo kakav je blagoslov imati njega za svog Boga i nebeskog Oca.

Psalmista je za čoveka koji svakog dana čita Božju Reč rekao: „Što god uradi sve mu od ruke ide“ (Ps. 1:3). Da, uprkos našoj nesavršenosti, uprkos tome što živimo u Sataninom zlom sistemu stvari i uprkos Đavolovim naporima da nas proguta, redovno čitanje i primenjivanje Božje Reči pomoći će nam da uspemo u svemu što se tiče našeg odnosa s Jehovom.

Pošto smo pod pritiskom ovog starog sistema, ako svakog dana samo nekoliko dragocenih trenutaka usvajamo Stvoriteljeve misli, to nam može dati snagu. Neki koji su zbog svoje vere bili u zatvoru mogli su naići na samo nekoliko nepovezanih biblijskih stihova citiranih u novinskim člancima. Oni su ih istrgli, naučili napamet i meditirali o njima. Jehova je blagoslovio njihove napore jer su u datim okolnostima radili sve što su mogli kako bi usvajali spoznanje iz Božje Reči (Mat. 5:3). Ipak, većina nas ima daleko veću slobodu. Ne smemo zaključiti da će ako jednom dnevno na brzinu pročitamo neki biblijski stih, to imati neki čudesan efekat. Bićemo blagoslovljeni ako svoje prioritete uredimo tako da svakog dana pročitamo nešto iz Biblije, razmišljamo o tome i to primenimo u svom životu.

Realno gledano, i najbolji planovi mogu da se poremete. Kad se to desi, prednost dajemo onome što je stvarno bitno. Na primer, obično nećemo namerno dozvoliti da prođe ceo dan ili dva a da ne pijemo vodu. Shodno tome, ma šta da se desi u našem svakodnevnom životu, treba da uzmemo malo vremena da se osvežimo vodama istine (Dela 17:11).

Da li si lično pročitao celu Bibliju? Neki se predaju kad pomisle da ih čeka čitanje od Postanja do Otkrivenja. Zato su mnogi koji su želeli da pročitaju celu Bibliju najpre počeli da čitaju Hrišćanske grčke spise. Zašto? Verovatno zato što su lakše mogli razumeti kako se te biblijske knjige odnose na njih kao na one koji žele da idu Hristovim stopama. Ili možda zato što Hrišćanski grčki spisi ne izgledaju toliko ogromni — obuhvataju tek nešto više od četvrtine Biblije. Ali kad su završili tih 27 knjiga, obratili su pažnju na 39 knjiga Hebrejskih spisa i počeli da ih čitaju i da uživaju u njima. Kad su završili Hebrejske spise, već su imali jedan obrazac za redovno čitanje Biblije, tako da su nastavili da po drugi put čitaju Hrišćanske grčke spise i nikada nisu prestali s čitanjem. Razvij i ti doživotnu naviku da svakog dana čitaš Božju Reč.

Ima li u tvojoj porodici ili u skupštini neko ko ne ume ili ne može da čita? Zašto se ne bi ponudio da takvoj osobi redovno čitaš Bibliju? To će koristiti tebi, a i toj osobi, jer će moći da meditira o onome što sluša i da to zatim primenjuje u svom životu (Otkr. 1:3).

S vremenom ćeš možda poželeti da se latiš posebnih poduhvata u vezi s čitanjem Biblije. Neki od tih poduhvata ti mogu pomoći da bolje razumeš kako su različiti delovi Biblije povezani. Ako u tvojoj Bibliji postoje povezane reference, one te mogu usmeriti na korisne istorijske detalje i povezane izveštaje. Mogu ti pomoći da razumeš koje su okolnosti dovele do pisanja raznih psalama kao i poslanica koje su napisali apostoli Isusa Hrista. Insight on the Scriptures pruža obilje dodatnih informacija o ljudima, mestima i osobinama spomenutim u Bibliji. Tabele skreću pažnju na ispunjenje biblijskih proročanstava, pokazuju koji su kraljevi i proroci živeli u isto vreme i pružaju približne datume mnogih biblijskih događaja.

Dok meditiraš o onome što učiš, razumećeš koji su faktori doveli do određenih situacija među Božjim narodom. Takođe ćeš ustanoviti zašto je Jehova postupao sa svojim narodom na određeni način. Videćeš kako Jehova procenjuje postupke vladavina, naroda i pojedinaca. Tako ćeš steći bolji uvid u to kako on razmišlja.

Biblijska istorija će ti biti zanimljivija dok zamišljaš područja na kojima su se događaji odigrali. Karte biblijskih zemalja otkrivaju kakav je bio teren i takođe koliko su određena mesta bila udaljena. Na primer, gde su otprilike Izraelci prešli Crveno more? Kolika je bila Obećana zemlja? Dokle je Isus išao dok je vršio svoju zemaljsku službu? Šta je sve Pavle video na svojim misionarskim putovanjima? Karte i geografski opisi sadrže detalje koji će oživeti tvoje čitanje. Gde možeš pronaći mape biblijskih zemalja? Neke se mogu naći u Bibliji Bakotić/Novi svet. Knjiga Insight u svoja dva toma sadrži oko 70 mapa, i ima indeks mapa na kraju prvog toma. Koristi Indeks publikacija Watch Tower-a kako bi pronašao i druge mape. Ako ne možeš doći do tih publikacija, koristi karte koje izlaze u Kuli stražari, jer ti one mogu pomoći u svakodnevnom čitanju Biblije.

U Hebrejskim spisima, kralj David je veličao Jehovu rečima: „Skupocene li su mi promisli tvoje, Bože! Velik li je broj njihov!“ (Ps. 139:17). U Hrišćanskim grčkim spisima, apostol Pavle je hvalio Jehovu zato što je „obasjao naša srca da ih osvetli slavnim spoznanjem o Bogu posredstvom Hristovog lica“ (2. Kor. 4:6). Davida i Pavla su delili vekovi; ipak, obojica su uživala u Božjoj Reči. I ti možeš uživati u njoj ako izdvojiš vreme da pročitaš sve što ti je Jehova dao na stranicama svoje nadahnute Reči.