Koja je uloga žena u ostvarenju Jehovine namere?

1, 2. (a) Koje je darove Bog dao Adamu? (b) Zašto je Bog Adamu dao ženu? (Videti sliku na početku članka.)

JEHOVA je stvorio zemlju sa određenom namerom. On ju je „oblikovao da bude nastanjena“ (Is. 45:18). Prvi čovek, Adam, bio je savršen i Jehova ga je smestio u prekrasan edenski vrt. Bilo je tu lepog drveća, bistrih potoka i zanimljivih životinja, ali nedostajalo je nešto veoma važno. Jehova je to znao jer je rekao: „Nije dobro da čovek bude sam. Načiniću mu pomoćnicu da ga dopunjuje.“ Zato je Jehova pustio dubok san na čoveka, uzeo mu je jedno rebro i od tog rebra mu „načinio ženu“. Adam je sigurno bio srećan kada ju je ugledao i zato je rekao: „Evo napokon kosti od mojih kostiju i mesa od mog mesa. Neka se zove žena, jer je uzeta od čoveka“ (Post. 2:18-23, videti i fusnotu za 23. stih).

² To je zaista bio poseban dar od Boga, jer je žena na savršen način mogla da dopunjuje svog muža. Osim toga, žena je dobila posebnu čast da rađa decu. Božja Reč kaže da je Adam „dao svojoj ženi ime Eva, jer je ona postala majka svima živima“ (Post. 3:20, fusnota). Bog je prvom ljudskom paru dao mogućnost da imaju savršeno potomstvo. Tako bi zemlja s vremenom postala raj nastanjen savršenim ljudima koji bi se brinuli o drugim živim stvorenjima (Post. 1:27, 28).

 3. (a) Pod kojim uslovom bi Adam i Eva dobili blagoslove od Boga, ali šta se dogodilo? (b) Koja pitanja ćemo u nastavku razmotriti?

³ Da bi uživali u svim tim blagoslovima, Adam i Eva su morali da budu poslušni Jehovi i da prihvate njegovu vlast (Post. 2:15-17). Jedino tako su mogli da ispune ulogu koju im je Jehova namenio. Nažalost, oni su potpali pod uticaj ’prazmije‘, to jest Satane, i zgrešili su Bogu (Otkr. 12:9; Post. 3:1-6). Kako se ta pobuna odrazila na žene? Šta su neke bogobojazne žene u prošlosti činile? Zašto se za današnje hrišćanke može reći da su ’velika vojska‘? (Ps. 68:11).

 4. Ko je bio glavni krivac za greh koji je počinio prvi ljudski par?

⁴ Kada je Jehova tražio od Adama da objasni svoje postupke, on je imao slab izgovor rekavši: „Žena koju si mi dao da bude uz mene, ona mi je dala plod s drveta pa sam ga jeo“ (Post. 3:12). Ne samo što Adam nije prihvatio odgovornost za greh koji je počinio već je pokušao da krivicu svali na Evu i na Jehovu koji mu je dao tu ženu. I Adam i Eva su počinili greh, ali Jehova je Adama smatrao glavnim krivcem. Zato je apostol Pavle napisao da je „preko jednog čoveka [Adama] u svet ušao greh i preko greha smrt“ (Rimlj. 5:12).

 5. Šta je Bog dokazao time što je dozvolio ljudima da sami vladaju?

⁵ Satana je ubedio prvi ljudski par da nema potrebe da Jehova bude njihov vladar. Iz toga je nastalo pitanje: Ko ima pravo da vlada nad ljudima? Da bi se to pitanje rešilo jednom za sva vremena, Jehova je dozvolio ljudima da neko vreme sami vladaju. On je dobro znao da će posledice po ljude biti katastrofalne. Ljudsko društvo je tokom vekova upadalo iz jedne katastrofe u drugu. Samo u proteklom veku oko 100 000 000 ljudi je ubijeno u ratovima, među kojima i milioni nedužnih muškaraca, žena i dece. Sve što se dešavalo tokom ljudske istorije predstavlja neoboriv dokaz da „čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jer. 10:23). Zato pravi hrišćani prihvataju Jehovu za svog Vladara. (Pročitati Poslovice 3:5, 6.)

 6. U kakvoj su situaciji žene u mnogim zemljama?

⁶ U ovom svetu kojim vlada Satana i prema ženama i prema muškarcima se loše postupa (Prop. 8:9; 1. Jov. 5:19). Ali ipak se može reći da su žene žrtve mnogih svirepih zločina. Na primer, u svetu otprilike svaka treća žena trpi nasilje od strane svog partnera. Muškarci su u mnogim društvima povlašćeni zato što se smatra da oni treba da produže porodičnu lozu i da se brinu za svoje roditelje. U mnogim zemljama ženska deca su nepoželjna i zato neki roditelji pribegavaju selektivnim abortusima.

 7. Kakav su početak imali Adam i Eva?

⁷ Jehova sigurno ne želi da žene trpe nasilje. On se prema njima odnosi pravedno i s poštovanjem. Jehovina namera je bila da Eva kao savršena žena dopunjuje Adama, a ne da bude njegova robinja. To je jedan od razloga zbog kojih je na kraju šestog dana stvaranja Jehova bio zadovoljan onim što je načinio (Post. 1:31). Sve što je Jehova stvorio „bilo je veoma dobro“. Adam i Eva su zaista imali dobar početak.

 8. (a) Kako se većina ljudi danas ponaša? (b) Kome je Jehova pomagao?

⁸ Nakon pobune u Edenu, ljudi su se sve više kvarili, da bi u proteklom veku situacija postala gora nego ikada ranije. U Bibliji je prorečeno da će u „poslednjim danima“ preovladavati zlo. Upravo zbog toga se može reći da su ovo zaista „teška vremena“ (2. Tim. 3:1-5). Međutim, tokom čitave istorije, Suvereni Gospod Jehova je pomagao muškarcima i ženama koji su se uzdali u njega, poštovali njegove zakone i prihvatali njegovo vođstvo. (Pročitati Psalam 71:5.)

 9. Koliko ljudi je preživelo Potop i zašto?

⁹ Kada je u Nojevo vreme Jehova uništio ljude u Potopu, samo nekoliko njih je preživelo. Ako su u to vreme Nojeva braća i sestre još uvek bili živi, i oni su stradali (Post. 5:30). Potop je preživeo isti broj muškaraca i žena. To su bili Noje, njegova žena, njihova tri sina i tri snahe. Oni su preživeli zato što su slušali Jehovu i izvršavali njegovu volju. Milijarde ljudi koji danas žive potiču od tih osmoro ljudi kojima je Jehova pomagao i koje je štitio (Post. 7:7; 1. Petr. 3:20).

10. Zašto su bogobojazne žene vernih patrijarha imale Jehovinu naklonost?

¹⁰ Vekovima kasnije, bogobojazne žene vernih patrijarha takođe su imale Jehovinu naklonost. One se nisu žalile na svoje životne okolnosti (Jud. 16). Teško bismo mogli zamisliti Saru kako gunđa i žali se što sa svojim mužem mora da napusti Ur i da živi pod šatorima u nekoj drugoj zemlji. Ona je zaista poštovala Avrahama, bila mu je poslušna i nazivala ga „gospodarem“ (1. Petr. 3:6). Tu je i Rebeka, Isakova žena, koja je zaista bila dar od Jehove. Nije čudo što je tu izuzetnu ženu Isak ’zavoleo i u njoj našao utehu posle smrti svoje majke‘ (Post. 24:67). Drago nam je što i danas među nama ima bogobojaznih žena koje su poput Sare i Rebeke.

11. Kako su dve jevrejske babice pokazale hrabrost?

¹¹ Dok su bili u ropstvu u Egiptu, Izraelci su postajali sve brojniji tako da je faraon naredio babicama da ubiju svako muško novorođenče. Ali Sefora i Fuva, koje su verovatno nadgledale ostale babice, bile su hrabre i nisu poslušale tu naredbu zato što su imale strahopoštovanje pred Jehovom. On ih je blagoslovio tako što im je podario porodice (Izl. 1:15-21).

12. Zašto su Devora i Jailja bile izuzetne žene?

¹² U vreme sudija u Izraelu, proročica Devora je bila žena koja je imala Jehovinu podršku. Ona je podstakla Varaka da preuzme inicijativu i oslobodi narod tlačenja, ali je prorekla da slava zbog pobede nad Hanancima neće pripasti njemu. Jehova je rekao da će vojnog zapovednika Sisaru „predati jednoj ženi u ruke“. To se i dogodilo kada je Jailja, jedna neizraelka, ubila Sisaru (Sud. 4:4-9, 17-22).

13. Šta nam Biblija govori o Avigeji?

¹³ Avigeja je bila izuzetna žena koja je živela u 11. veku pre n. e. Bila je razborita, za razliku od svog supruga, Navala, grubog i nerazumnog čoveka (1. Sam. 25:2, 3, 25). David je sa svojim ljudima neko vreme štitio Navalovu imovinu, ali kada su njegovi ljudi zatražili pomoć od Navala, „on se izvikao na njih“ i ništa im nije dao. David se toliko naljutio da je krenuo da pobije Navala i njegove sluge. Kad je Avigeja to čula, odnela je hranu i piće Davidu i njegovim ljudima i tako sprečila krvoproliće (1. Sam. 25:8-18). David joj je kasnije rekao: „Neka je blagoslovljen Jehova, Izraelov Bog, koji te je danas poslao meni u susret!“ (1. Sam. 25:32). Posle Navalove smrti, David se oženio Avigejom (1. Sam. 25:37-42).

14. Šta su radile Salumove ćerke i zašto se može reći da su neke naše sestre poput njih?

¹⁴ Mnogo muškaraca, žena i dece je pobijeno kada je vavilonska vojska uništila Jerusalim i hram u njemu 607. godine pre n. e. Gradske zidine su obnovljene 455. pre n. e. pod Nemijinom upravom. Među onima koji su učestvovali u obnovi zidina bile su i ćerke Saluma, kneza polovine jerusalimske oblasti (Nem. 3:12). One su bile spremne da rade fizički posao. To nas podseća na mnoge naše sestre koje u današnje vreme na različite načine spremno podupiru građevinske projekte u okviru naše organizacije.

15. Kakvu je čast Jehova ukazao Mariji?

¹⁵ Jehova je i dosta kasnije nekim ženama ukazao posebnu čast. Među njima je bila i devica koja se zvala Marija. Dok je bila verena za Josifa zatrudnela je posredstvom svetog duha. Zašto je Jehova baš nju izabrao da bude Isusova majka? Bez sumnje zato što je smatrao da će zbog svojih izuzetnih osobina biti dobra majka njegovom savršenom sinu. Zaista je bila velika čast biti majka najvećem čoveku koji je ikada živeo na zemlji! (Mat. 1:18-25).

16. Navedi primer koji pokazuje kakav je Isus bio prema ženama.

¹⁶ Isus je bio veoma obziran prema ženama. Na primer, kada je u mnoštvu ljudi jedna žena koja je 12 godina bolovala od tečenja krvi prišla Isusu s leđa i dotakla njegove haljine, on je nije prekorio već joj je rekao: „Kćeri, tvoja vera te je izlečila. Idi s mirom, i budi zdrava od svoje mučne bolesti“ (Mar. 5:25-34).

17. Koje čudo se dogodilo na Pedesetnicu 33. n. e.?

¹⁷ Neke žene su pomagale Isusu i njegovim apostolima (Luka 8:1-3). Na Pedesetnicu 33. godine n. e. oko 120 Isusovih učenika, među kojima je bilo i žena, primili su Jehovin duh posredstvom jednog čuda. (Pročitati Dela apostolska 2:1-4.) To izlivanje svetog duha bilo je prorečeno sledećim rečima: „Izliću svoj duh na sve vrste ljudi, i prorokovaće vaši sinovi i vaše kćeri [...] Čak ću i na sluge i sluškinje u tim danima izliti svoj duh“ (Joilo 2:28, 29). Tako je postalo očigledno da je Bog odbacio Izraelce i da je kao svoj narod prihvatio ’Izrael Božji‘, koji čine i muškarci i žene (Gal. 3:28; 6:15, 16). Među ženama koje su u prvom veku propovedale dobru vest bile su i četiri Filipove ćerke (Dela 21:8, 9).

18, 19. (a) Kakvu je čast Bog iskazao i muškarcima i ženama? (b) Kako psalmista opisuje žene koje objavljuju dobru vest?

¹⁸ Krajem 19. veka neki muškarci i žene su istinski želeli da saznaju istinu iz Biblije. Oni su bili preteče onih koji danas ispunjavaju Isusove proročanske reči: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj“ (Mat. 24:14).

¹⁹ Ta mala grupa Istraživača Biblije je brojčano rasla. Danas širom sveta ima oko 8 000 000 Jehovinih svedoka. Još 11 000 000 ljudi je 2013. godine prisustvovalo Spomen-svečanosti kojom se obeležava godišnjica Isusove smrti. U mnogim zemljama većina prisutnih su žene. Širom sveta ima više od 1 000 000 punovremenih objavitelja dobre vesti i većina od njih su žene. Jehova je tim bogobojaznim ženama zaista iskazao čast dozvolivši im da učestvuju u ispunjenju psalmistinih reči: „Jehova reč šalje — velika su vojska žene koje dobru vest objavljuju“ (Ps. 68:11).

20. Koje teme možemo razmatrati tokom ličnog ili porodičnog proučavanja?

²⁰ Naravno, ovde ne možemo spomenuti sve žene koje su verno služile Bogu. Ali možemo čitati o njima u Božjoj Reči i u našoj literaturi. Na primer, možemo razmišljati o tome koliko je Ruta bila verna Jehovi (Ruta 1:16, 17). Biblijska knjiga o kraljici Jestiri i članci o njoj mogu nam ojačati veru. Tokom porodičnog ili ličnog proučavanja možemo razmatrati članke o tim bogobojaznim ženama.

21. Kako su mnoge žene dokazale svoju vernost Jehovi u teškim situacijama?

²¹ Jehova nesumnjivo blagosilja delo propovedanja u kome učestvuju bogobojazne žene i podupire ih u veoma teškim situacijama. Na primer, Jehova je za vreme nacističkog i komunističkog režima pomagao ženama da mu ostanu verne. Mnoge od njih su trpele strašne stvari, a neke su izgubile život zbog svoje poslušnosti Bogu (Dela 5:29). I danas, kao i u prošlosti, naše sestre su zajedno sa drugima izabrale Jehovu za svog vladara. Zato Jehova i njima, kao i Izraelcima u staro doba, kaže: „Ne boj se, jer sam ja s tobom“ (Is. 41:10-13).

22. Kakvoj se budućnosti mogu nadati bogobojazni muškarci i žene?

²² U bliskoj budućnosti bogobojazni muškarci i žene učestvovaće u pretvaranju zemlje u raj i pomoći će milionima ljudi koji će uskrsnuti da saznaju za Jehovine namere. A dok to vreme ne dođe, cenimo čast što možemo „rame uz rame“ služiti Jehovi (Sof. 3:9).