Mladi pitaju...

Kako da izađem na kraj s povlađivanjem?

„Moja sestra je dve godine mlađa od mene i posvećuje joj se sva pažnja... To ne izgleda fer“ (Rebeka).a

ŠTO se više pažnje posvećuje tvom bratu ili sestri, to se više možeš osećati zanemareno. I ako imaš rođenog brata ili sestru koji imaju izvanredne sposobnosti, doživljavaju ozbiljne probleme, ili imaju interesovanja ili ličnost sličnu vašim roditeljima, možda stvarno moraš da se boriš da bi ti se uopšte posvetila ikakva pažnja! Što više misliš o tome, to se možda povređenije i ljuće osećaš.b

Međutim, Biblija upozorava: „Gnjeveći se ne griješite; razmislite u srcima svojim na posteljama svojim, i utolite [„ćutite“, NW]“ (Psalam 4:4, DK). Kada si uznemiren i ljut, mnogo je verovatnije da ćeš reći ili učiniti nešto zbog čega bi kasnije mogao zažaliti. Seti se kako je Kain bio uznemiren zbog povlašćenog položaja koji je njegov brat Avelj imao kod Boga. Bog ga je upozorio: „Greh s tvog praga vreba i žudnja je njegova na tebe okrenuta; ali ti trebaš da ga savladaš“ (Postanje 4:3-16). Kain nije uspeo da savlada svoja osećanja, a posledice su bile katastrofalne!

Istina, ti ne nameravaš da postaneš ubica poput Kaina. Pa ipak, povlađivanje može izazvati grozna osećanja i emocije. Zato opasnosti možda vrebaju pred tvojim vratima! Koje su neke od njih? I kako možeš da savladaš tu situaciju?

Zauzdaj svoj jezik!

Kada je Bet imala 13 godina, smatrala je da roditelji povlađuju njenom bratu, a da s njom postupaju nepravedno. Ona se seća: „Mama i ja smo mnogo vikale jedna na drugu, ali time nismo uradile baš ništa dobro. Ja nisam slušala šta je ona govorila, a ona nije slušala šta sam ja govorila, tako da ništa nismo postigle.“ Možda si i ti otkrio da vikanje samo pogoršava već lošu situaciju. Efescima 4:31 kaže: „Svaka gorčina i gnev, ljutina, vika i hula, i svaka pakost da odlazi od vas.“

Nije potrebno da vrištiš da bi nešto objasnio. U svakom slučaju, miran pristup obično bolje deluje. Priče Solomunove 25:15 (DK) kažu: „Strpljenjem se ublažava knez, i mek jezik lomi kosti.“ Zato, ako izgleda da su tvoji roditelji krivi za povlađivanje, nemoj vikati i optuživati ih. Čekaj na prikladno vreme, i onda razgovaraj s njima na miran način pun poštovanja. (Uporedi s Poslovicama 15:23.)

Ako se usredsređuješ na mane svojih roditelja ili ih prekoravaš kako „nisu fer“, samo ćeš se otuđiti od njih ili ćeš ih navesti da zauzmu odbrambeni položaj. Umesto toga usredsredi se na to kako njihovi postupci utiču na tebe. (’Stvarno me boli kad me ignorišete.‘) Verovatnije je da će biti podstaknuti da te ozbiljno shvate. Takođe, ’budi brz da čuješ‘ (Jakov 1:19, Ča). Vrlo je moguće da tvoji roditelji imaju opravdane razloge zbog čega tvom rođenom bratu ili sestri poklanjaju dodatnu pažnju. Možda tvoj brat ili sestra imaju neke probleme za koje ti ne znaš.

A šta ako si sklon tome da planeš i da brzopleto govoriš kad si ljut? Poslovice 25:28 upoređuju ’onoga koji ne ume sebe da savlada‘ s gradom „bez zidova“; on će verovatno biti savladan sopstvenim nesavršenim sklonostima. S druge strane, sposobnost da kontrolišeš svoja osećanja jeste obeležje prave snage! (Poslovice 16:32). Zašto onda ne sačekaš da se smiriš pre nego što izraziš svoja osećanja, možda čak da pričekaš do sutra? Možda ćeš takođe utvrditi da je korisno da pobegneš iz te situacije, možda tako što ćeš se prošetati ili raditi neke vežbe (Poslovice 17:14). Ako kontrolišeš svoje usne, možeš izbeći da kažeš nešto štetno ili glupo (Poslovice 10:19; 13:3; 17:27).

Prikrivena neposlušnost

Još jedna klopka koju treba izbeći jeste neposlušnost. Šesnaestogodišnja Mari je primetila da njen mali brat nikada nije bio kažnjen kada je ometao porodični studij Biblije. Frustrirana zbog te naizgledne pristranosti, stupila je „u štrajk“ tako što nije htela da učestvuje na studiju. Da li si ikada koristio tretman ćutanja ili sproveo akciju nesaradnje kad si smatrao da nešto nije fer?

Ako jesi, shvati da je takva prikrivena taktika suprotna biblijskoj zapovesti da roditeljima odaješ čast i da ih slušaš (Efescima 6:1, 2). Sem toga, neposlušnost podriva tvoj odnos s roditeljima. Bolje je da o svojim problemima razgovaraš s roditeljima. Poslovice 24:26 (NW) ukazuju da onaj „ko odgovara na iskren način“ zaslužuje poštovanje drugih. Kada je Mari porazgovarala s majkom o problemima, došle su do uzajamnog razumevanja, i stvari su počele da se popravljaju.

Opasnost od izolovanja

Još jedan nezdrav način izlaženja na kraj s povlađivanjem jeste da se povučeš od svoje porodice ili da tražiš pažnju nevernika. To se desilo Kasandri: „Odvojila sam se od porodice i okrenula se svetskim prijateljima koje sam stekla u školi. Čak sam imala i momke, a da moji roditelji nisu znali za to. Onda sam postala veoma depresivna i imala sam grižu savesti jer sam znala da ne radim ispravne stvari. Želela sam da izađem iz te situacije, ali jednostavno nisam videla način da to kažem svojim roditeljima.“

Opasno je da se izoluješ od porodice i suvernika — naročito kada si uznemiren i kad ne razmišljaš jasno. Poslovice 18:1 upozoravaju: „Samovoljan [„onaj ko se izoluje“, NW] traži što je njemu drago, i ljuti se na sve što je god razumno.“ Ako ti je teško da tada priđeš roditeljima, potraži nekog hrišćanskog prijatelja poput onog koji je opisan u Poslovicama 17:17: „Prijatelj u svako vreme ljubi, a u nevolji se bratom pokazuje.“ Takvog ’prijatelja‘ obično je najlakše naći među zrelim članovima skupštine.

Kasandra je našla ’prijatelja‘ u vreme kada joj je bilo potrebno: „Kada je pokrajinski nadglednik [putujući sluga] posetio našu skupštinu, roditelji su me podstakli da radim s njim. On i njegova supruga bili su toliko realni, i zaista su se zanimali za mene. Stvarno sam mogla da razgovaram s njima. Nisam imala osećaj da će me osuditi. Shvatili su da to što si odrastao kao hrišćanin ne znači da si savršen.“ Njihovo ohrabrenje i zreo savet bili su baš ono što je Kasandri trebalo! (Poslovice 13:20).

Opasnost od zavisti

Poslovice 27:4 upozoravaju: „Gnev je bez milosti, a jarost je plaha, al’ ko ljubomori odoleti može?“ Zavist i ljubomora usmerene ka povlašćenom bratu ili sestri podstakle su neke mlade na brzoplete postupke. Jedna žena je priznala: „Kad sam bila mala, imala sam tanku, čupavu smeđu kosu a moja sestra je imala sjajnu, gustu plavu kosu koja je dopirala do njenog struka. Moj otac je uvek poklanjao preveliku pažnju njenoj kosi. Zvao ju je svojom ’Zlatokosom‘. Jedne noći dok je ona spavala, uzela sam mamine krojačke makaze, na vrhovima prstiju došla do njenog kreveta i odsekla svu kosu koju sam mogla“ (Siblings Without Rivalry, od Adele Fejber i Elejn Mazliš).

Onda nije čudo što je zavist u Bibliji opisana kao jedno od rđavih ’dela putenih‘ (Galatima 5:19-21; Rimljanima 1:28-32). Međutim, ’sklonost ka zavisti‘ postoji u svima nama (Jakov 4:5, NW). Zato ako uhvatiš sebe kako snuješ da tvoj brat ili sestra upadnu u nevolju, kako ih popreko gledaš, ili ih na neki drugi način spuštaš na zemlju, možda baš zavist „s tvog praga vreba“, pokušavajući da te savlada!

Šta treba da radiš ako uhvatiš sebe kako gajiš takva štetna osećanja? Najpre, pokušaj da moliš Boga za njegov duh. Galatima 5:16 kaže: „Po duhu da hodite i žudnji putenih da ne ispunite.“ (Uporedi s Titom 3:3-5.) Takođe može pomoći ako razmišljaš o svojim istinskim osećanjima prema svom bratu ili sestri. Možeš li stvarno reći da ne osećaš barem neku ljubav prema toj osobi — uprkos svojoj ozlojeđenosti? Pa, Pismo nam kaže da „ljubav nije zavidljiva“ (1. Korinćanima 13:4). Zato odbijaj da se baviš negativnim mislima koje izazivaju zavist. Pokušaj da se raduješ s tom osobom ako se njemu ili njoj posvećuje posebna pažnja od strane tvojih roditelja. (Uporedi s Rimljanima 12:15.)

Razgovori s roditeljima takođe se mogu pokazati korisnima u ovom pogledu. Ako se uvere da je potrebno da ti posvete više pažnje, to će ti mnogo pomoći da prevaziđeš osećanja zavisti prema tvojoj braći i sestrama. Ali šta ako se kod kuće stvari ne poprave i povlađivanje i dalje traje? Nemoj da se ljutiš, da vičeš ili da se buniš protiv svojih roditelja. Pokušaj da zadržiš koristan, poslušan stav. Ako je neophodno, potraži pomoć zrelih osoba unutar hrišćanske skupštine. Povrh svega, približi se Jehovi Bogu. Seti se psalmistinih reči: „Jer me i otac i mati moja ostaviše, ali će me Gospod prihvatiti“ (Psalam 27:10).

[Fusnote]

[Slika na 19. strani]

Ako objasniš da se osećaš omalovaženo, to može rešiti problem