14, 15. Na osnovu čega znamo da Isus razume ljudska osećanja i da će „izbaviti ubogoga koji u pomoć zove“?

¹⁴ Grešno čovečanstvo je u jadnom stanju i očajnički mu je potrebna pomoć. Ipak, ima nade za nas. (Pročitati Psalam 72:12-14.) Isus, Veći Solomon, saoseća s nama jer zna da smo nesavršeni. Štaviše, Isus je propatio radi pravednosti i Bog je dopustio da lično doživi kušnje. Isus je doživeo toliko tešku duševnu patnju da mu je znoj „postao kao kapi krvi koje su padale na zemlju“! (Luka 22:44). Kasnije je na mučeničkom stubu povikao: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“ (Mat. 27:45, 46).

16. Zašto je Solomon mogao da saoseća sa svojim podanicima?

¹⁶ Pošto je bio mudar i razborit, Solomon se nesumnjivo ’sažalio na siromaha‘. Osim toga, i u njegovom životu je bilo tužnih i traumatičnih događaja. Njegov brat Amnon je silovao njegovu sestru Tamaru, zbog čega ga je Solomonov brat Avesalom ubio (2. Sam. 13:1, 14, 28, 29). Avesalom je oteo Davidov presto, ali taj prevrat nije uspeo, pa je Joav ubio Avesaloma (2. Sam. 15:10, 14; 18:9, 14). Kasnije je Solomonov brat Adonija pokušao da preuzme kraljevstvo. Da je uspeo, to bi nesumnjivo značilo smrt za Solomona (1. Kralj. 1:5). Na osnovu onoga što je Solomon rekao u molitvi prilikom posvećenja Jehovinog hrama očigledno je da je razumeo ljudsku patnju. On se u vezi s tim ovako molio: „Svako zna svoju nevolju i svoj bol... [Jehova] oprosti i daj svakome prema svim njegovim putevima“ (2. Let. 6:29, 30).

17, 18. S kojim bolom neke Božje sluge moraju da se bore i šta im pomaže u toj borbi?

¹⁷ Naš bol može biti posledica nečega što smo doživeli u prošlosti. Marijaa je Jehovin svedok i ima nešto više od 30 godina. Ona kaže: „Imam mnogo razloga da budem srećna, ali moja prošlost često u meni stvara osećanje stida i gađenja. Zbog toga sam veoma tužna i često mi se plače, kao da se sve juče dogodilo. Duboko urezana sećanja još uvek u meni stvaraju snažna osećanja bezvrednosti i krivice.“

¹⁸ Mnoge Božje sluge se bore sa sličnim osećanjima. Šta im može dati snagu da istraju? Marija kaže: „Srećna sam što imam prave prijatelje i duhovnu porodicu. Takođe nastojim da se usredsredim na budućnost koju je Jehova obećao i uverena sam u to da će se moji vapaji za pomoć pretvoriti u radosne usklike“ (Ps. 126:5). Svoje nade treba da polažemo u Božjeg Sina, Vladara kog je on postavio.