Bog koji je ’spreman da oprosti‘

1-3. (a) Koje je teško breme nosio psalmista David, i kako je našao utehu za svoje uznemireno srce? (b) Koje breme bismo mogli nositi kada zgrešimo i u šta nas Jehova uverava?

„MOJI prestupi [su se] nagomilali nad mojom glavom“, napisao je psalmista David. „Kao teško breme, preteški su za mene. Obamro sam i sasvim sam slomljen, jaučem zbog bola u srcu“ (Psalam 38:4, 8). David je znao koliko opterećena savest može biti teško breme. Ali, on je našao utehu za svoje uznemireno srce. Razumeo je da iako Jehova mrzi greh, On ne mrzi grešnika ukoliko se on stvarno kaje i odbacuje svoj grešan put. S potpunim uverenjem da je Jehova spreman da ukaže milosrđe pokajnicima, David je rekao: „Ti si, Jehova, [...] spreman da oprostiš“ (Psalam 86:5).

² Kada zgrešimo, i mi možda nosimo teško breme uznemirene savesti. Taj osećaj griže savesti je koristan. Može nas podstaći da preduzmemo neophodne korake da bismo ispravili svoje greške. Međutim, postoji opasnost da nas savlada osećaj krivice. Naše samokritično srce bi moglo uporno tvrditi da nam Jehova neće oprostiti, ma koliko se mi kajali. Ako nas ’slama prevelika žalost‘, Satana može pokušati da nas navede da se predamo, da osećamo da nismo vredni u Jehovinim očima, da nismo podesni da mu služimo (2. Korinćanima 2:5-11).

³ Da li Jehova tako gleda na stvari? Taman posla! Opraštanje je jedan aspekt Jehovine velike ljubavi. On nas u svojoj Reči uverava da je spreman da oprosti kada se istinski, iskreno kajemo (Poslovice 28:13). Da nam Jehovino opraštanje ne bi izgledalo nedostižno, razmotrimo zašto i kako on oprašta.

 4. Šta Jehova pamti o našoj prirodi, i kako to utiče na način na koji se on ophodi prema nama?

⁴ Jehova je svestan naših ograničenja. „On dobro poznaje našu građu, ne zaboravlja da smo prah“, stoji u Psalmu 103:14. On ne zaboravlja da smo mi stvorenja od praha, da zbog nesavršenosti imamo mane, to jest slabosti. Izraz da on zna „našu građu“ podseća nas na to da Biblija upoređuje Jehovu s lončarem a nas s glinenim posudama koje on oblikuje (Jeremija 18:2-6). Veliki Lončar ublažava svoje postupanje s nama zavisno od naših slabosti zbog toga što smo grešni, i od toga da li sledimo ili ne sledimo njegovo vođstvo.

 5. Kako knjiga Rimljanima opisuje snažan stisak greha?

⁵ Jehova razume koliko je greh moćan. Njegova Reč opisuje greh kao snažnu silu koja drži čoveka u svom smrtonosnom stisku. Koliko je u stvari jak stisak greha? Apostol Pavle u knjizi Rimljanima objašnjava: mi smo „pod grehom“, kao što su vojnici pod svojim komandirom (Rimljanima 3:9); greh ’vlada‘ nad čovečanstvom kao kralj (Rimljanima 5:21); on „prebiva“ u nama (Rimljanima 7:17, 20); njegov „zakon“ neprestano deluje u nama, praktično nastoji da upravlja našim životom (Rimljanima 7:23, 25). Naše palo telo je u zaista snažnom stisku greha! (Rimljanima 7:21, 24).

6, 7. (a) Kako Jehova gleda na one koji skrušenog srca traže njegovo milosrđe? (b) Zašto ne smemo uvek računati na Božje milosrđe?

⁶ Jehova dakle zna da nama nije moguće da budemo savršeno poslušni, ma koliko mi to iskreno želeli. On nas s puno ljubavi uverava da će nam, kada skrušena srca tražimo njegovo milosrđe, oprostiti. Psalam 51:17 kaže: „Žrtva koja je ugodna Bogu – to je skrušen duh. Bože, ti nećeš odbaciti slomljeno i skrhano srce.“ Jehova nikada neće odbaciti, to jest odgurnuti srce koje je „slomljeno i skrhano“ teretom krivice.

⁷ Ipak, da li to znači da možemo uvek računati na Božje milosrđe, koristeći svoju grešnost kao izgovor za greh? Sigurno da ne! Jehova se ne vodi pukim osećanjima. Njegovo milosrđe ima granice. On nikako neće oprostiti onima koji tvrdokorno upražnjavaju nameran greh, bez imalo pokajanja (Jevrejima 10:26). S druge strane, kada vidi skrušeno srce, on je spreman da oprosti. Razmotrimo sada neke slikovite izraze koji su upotrebljeni u Bibliji za opisivanje ovog veličanstvenog aspekta Jehovine ljubavi.

 8. Šta Jehova zapravo čini kada nam oprašta grehe, i u šta možemo na osnovu toga biti uvereni?

⁸ Kada se kajao, David je rekao: „Na kraju sam ti priznao svoj greh, više nisam krio svoju krivicu [...] Ti si oprostio moju krivicu, moje grehe“ (Psalam 32:5). Izraz „oprostiti“ prevod je hebrejske reči koja u osnovi znači „podići“ ili „nositi“. Njena upotreba na ovom mestu označava odnošenje „krivice, greha, prestupa“. Dakle, Jehova je takoreći podigao Davidove grehe i odneo ih. To je nesumnjivo ublažilo osećanje krivice koje je David imao (Psalam 32:3). I mi možemo imati potpuno pouzdanje u Boga koji odnosi grehe onih koji traže njegov oproštaj na temelju vere u Isusovu otkupnu žrtvu (Matej 20:28).

 9. Koliko daleko od nas Jehova stavlja naše grehe?

⁹ David je upotrebio još jedan slikovit izraz da bi opisao Jehovino opraštanje: „Koliko je istok daleko od zapada, toliko on udaljuje naše prestupe od nas“ (Psalam 103:12). Sunce izlazi na istoku a zalazi na zapadu. Koliko je istok daleko od zapada? Istok je na neki način uvek na najvećoj mogućoj razdaljini od zapada; dve tačke koje se nikada neće sresti. Jedan izučavalac primećuje da ovaj izraz znači „što god je moguće dalje; koliko god možemo zamisliti“. Davidove nadahnute reči nam govore da kada Jehova oprašta, on udaljuje naše grehe koliko god mi to možemo zamisliti.

10. Kada nam Jehova oprašta grehe, zašto ne treba da se osećamo kao da ćemo nositi mrlju tih greha do kraja života?

¹⁰ Da li si ikada probao da ukloniš mrlju s nekog svetlog odela? Možda je mrlja, uprkos svim tvojim naporima, ostala vidljiva. Zapazi kako Jehova opisuje svoju sposobnost da oprosti: „Iako su vaši gresi kao skerlet, postaće beli kao sneg. Iako su crveni kao grimiz, postaće kao vuna.“ (Isaija 1:18). Reč „skerlet“ označava jarko crvenu boju.a „Grimizna“ je bila jedna od najjačih boja za farbanje tkanina (Naum 2:3). Sopstvenim naporima nikada ne bismo mogli da uklonimo mrlju greha. Ali Jehova može uzeti grehe koji su poput skerleta i grimiza i učiniti ih belim poput snega ili vune koja nije obojena. Kada nam Jehova oprašta grehe, ne moramo da se osećamo kao da ćemo nositi mrlju tih greha do kraja života.

11. Na koji način Jehova baca naše grehe iza svojih leđa?

¹¹ U jednoj dirljivoj pesmi zahvalnosti koju je sastavio nakon što je bio pošteđen jedne smrtonosne bolesti, Jezekija je ovako rekao Jehovi: „Bacio si sve moje grehe sebi iza leđa“ (Isaija 38:17). Ovde je Jehova opisan kao onaj ko uzima grehe od prestupnika koji se kaje i baca ih iza svojih leđa tako da ih više ne vidi niti obraća pažnju na njih. Prema jednom izvoru, misao koja se ovde prenosi mogla bi se ovako izraziti: „Učinio si [moje grehe] kao da ih nije ni bilo.“ Zar to nije ohrabrujuće?

12. Kako prorok Mihej pokazuje da Jehova, kada oprašta, trajno uklanja naše grehe?

¹² U jednom obećanju o obnovi, prorok Mihej je izrazio svoje uverenje da će Jehova oprostiti svom narodu koji se kaje: „Ko je Bog kao ti, koji [...] prelazi preko prestupa preostalima od onih koji mu pripadaju? [...] Sve njihove grehe bacićeš u morske dubine“ (Mihej 7:18, 19). Zamisli šta su te reči značile onima koji su živeli u biblijska vremena. Da li je bilo ikakve šanse da se izvadi nešto što je bačeno „u morske dubine“? Tako Mihejeve reči pokazuju da Jehova, kada oprašta, trajno uklanja naše grehe.

13. Šta znače Isusove reči „oprosti nam naše dugove“?

¹³ Isus je upotrebio vezu između poverilaca i dužnika da bi ilustrovao Jehovino opraštanje. On nas je podstakao da se molimo: „Oprosti nam naše dugove“ (Matej 6:12). Tako je Isus uporedio grehe s dugovima (Luka 11:4). Kada zgrešimo, mi postajemo „dužnici“ Jehovi. S obzirom na značenje grčkog glagola prevedenog sa „oprostiti“, jedan priručnik kaže: „Oprostiti dug, odustati od njega i ne tražiti ga.“ U izvesnom smislu, Jehova kada oprašta briše dug koji bi inače opterećivao naš račun. Stoga se pokajnički grešnici mogu utešiti. Jehova nikada neće zahtevati isplatu duga koji je izbrisao! (Psalam 32:1, 2).

14. Koja je slika dočarana frazom „da bi vam gresi bili izbrisani“?

¹⁴ Jehovino opraštanje se dalje opisuje u Delima apostolskim 3:19: „Pokajte se dakle i vratite se Bogu da bi vam gresi bili izbrisani.“ Ova poslednja fraza je prevod grčkog glagola koji znači „obrisati... poništiti ili uništiti“. Prema rečima nekih stručnjaka, slika koja je time dočarana predstavlja brisanje nečeg što je napisano. Kako je to bilo moguće? Mastilo koje se obično koristilo u drevna vremena bilo je mešavina uglja, smole i vode. Ubrzo nakon pisanja takvim mastilom, osoba je mogla uzeti mokar sunđer i obrisati ono što je napisala. Time je dočarana divna slika o Jehovinom milosrđu. Kada nam oprašta grehe, to je kao da uzima sunđer i briše ih.

15. Šta Jehova želi da znamo o njemu?

¹⁵ Kada razmislimo o tim raznim ilustracijama, zar nije jasno da Jehova želi da znamo da je on stvarno spreman da nam oprosti grehe dokle god vidi da se iskreno kajemo? Ne treba da strahujemo da će nas u budućnosti osuditi zbog tih grehova. To je pokazano još nečim što Biblija otkriva o Jehovinom velikom milosrđu — kada oprosti, on i zaboravi.

16, 17. Kad Biblija kaže da Jehova zaboravlja naše grehe, šta to znači, i zašto tako odgovaraš?

¹⁶ Jehova je u vezi sa onima koji su u novom savezu obećao: „Oprostiću im njihov prestup i više se neću sećati njihovog greha“ (Jeremija 31:34). Da li to znači da kada Jehova oprosti on više ne može da se seti greha? Teško da bi to moglo biti tako. Biblija nam govori o gresima mnogih osoba kojima je Jehova oprostio, uključujući i Davida (2. Samuilova 11:1-17; 12:13). Jehova je još uvek svestan grešaka koje su oni počinili. Izveštaj o njihovim gresima, kao i o pokajanju i Božjem opraštanju, sačuvani su za našu korist (Rimljanima 15:4). Šta onda Biblija podrazumeva pod tim kada kaže da se Jehova ’ne seća‘ grehova onih kojima oprašta?

¹⁷ Hebrejski glagol preveden sa ’sećati se‘ znači više nego jednostavno setiti se prošlosti. Theological Wordbook of the Old Testament primećuje da on obuhvata „dodatni smisao koji uključuje preduzimanje odgovarajuće akcije“. Zato u tom smislu ’setiti se‘ greha podrazumeva preduzimanje akcije protiv grešnika (Osija 9:9). Ali kada Bog kaže: „Više se neću sećati njihovog greha“, on nas uverava da kad jednom oprosti grešnicima koji se kaju, on neće zbog tih grehova delovati protiv njih u neko buduće vreme (Jezekilj 18:21, 22). Dakle, Jehova zaboravlja u tom smislu što ne iznosi više puta naše grehe da bi nas uvek iznova optuživao ili kažnjavao. Nije li utešno znati da naš Bog oprašta i zaboravlja?

18. Zašto oproštaj ne znači da je pokajnički grešnik oslobođen svih posledica svog pogrešnog puta?

¹⁸ Da li to što je Jehova spreman da oprosti znači da je grešnik koji se kaje oslobođen svih posledica svog pogrešnog puta? Ni u kom slučaju. Ne možemo nekažnjeno grešiti. Pavle je pisao: „Šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7). Možda se suočavamo sa izvesnim posledicama naših postupaka. To ne znači da Jehova, nakon što je oprostio, uzrokuje da nas zadesi nesreća. Kad iskrsnu nevolje, hrišćanin ne treba da misli: ’Možda me Jehova kažnjava za prošle grehe‘ (Jakovljeva 1:13.) S druge strane, Jehova nas neće zaštititi od svih posledica naših neispravnih postupaka. Razvod, neželjena trudnoća, seksualno prenosiva bolest, gubitak poverenja ili poštovanja — sve to mogu biti žalosne, neizbežne posledice greha. Seti se da Jehova, čak i nakon što je Davidu oprostio grehe u vezi s Vitsavejom i Urijom, nije zaštitio Davida od katastrofalnih posledica koje su usledile (2. Samuilova 12:9-12).

19-21. (a) Kako je zakon zapisan u Levitskoj 6:1-7 koristio i žrtvi i krivcu? (b) Šta bi Jehovi bilo drago da uradimo ako su drugi povređeni našim gresima?

¹⁹ Naši gresi mogu imati još neke posledice, naročito ako su drugi povređeni našim postupcima. Na primer, razmisli o izveštaju iz 6. poglavlja Levitske. Ovde se Mojsijev zakon usredsređuje na situaciju u kojoj osoba ozbiljno greši time što otima drugom Izraelcu dobra putem pljačkanja, iznuđivanja ili prevare. Grešnik zatim poriče da je kriv, čak je toliko drzak da se lažno kune. To je slučaj u kom jedna osoba tvrdi jedno, a druga sasvim suprotno. Međutim, krivca kasnije grize savest i on priznaje svoj greh. Da bi dobio Božji oproštaj, on mora da uradi još tri stvari: da vrati što je uzeo, da plati oštećenoj osobi kaznu od 20 procenata vrednosti ukradenih stvari i da prinese ovna kao žrtvu za prestup. Zatim, zakon kaže: „Neka sveštenik za njega izvrši obred očišćenja pred Jehovom, pa će mu biti oprošteno“ (Levitska 6:1-7).

²⁰ Ovaj zakon je bio milosrdna priprema od Boga. Koristio je oštećenoj osobi, čija je imovina bila vraćena i koja je nesumnjivo osećala veliko olakšanje kada je krivac konačno priznao svoj greh. U isto vreme, zakon je koristio i osobi koju je savest najzad podstakla da prizna svoju krivicu i ispravi grešku. Zaista, kada to ne bi uradila, Bog joj ne bi oprostio.

²¹ Iako mi nismo pod Mojsijevim zakonom, on nam pruža uvid u Jehovine misli, kao i u njegovo razmišljanje o opraštanju (Kološanima 2:13, 14). Ako su drugi povređeni našim gresima, Bogu je drago kad mi uradimo ono što stoji do nas da bismo ispravili stvari (Matej 5:23, 24). U to može spadati da priznamo greh, prihvatimo krivicu i čak da se izvinimo žrtvi. Zatim se možemo obratiti Jehovi na temelju Isusove žrtve i imati zasiguranje da nam je Bog oprostio (Jevrejima 10:21, 22).

22. Čime Jehovino opraštanje može biti propraćeno?

²² Poput svakog roditelja punog ljubavi, Jehova može pružiti oproštaj uz izvesnu meru discipline (Poslovice 3:11, 12). Možda se hrišćanin koji se kaje mora odreći svoje prednosti da služi kao starešina, sluga pomoćnik ili pionir. Možda će za njega biti bolno da za neko vreme izgubi prednosti koje su mu bile dragocene. Međutim, takvo disciplinovanje ne znači da je Jehova uskratio oproštaj. Moramo zapamtiti da je disciplina od Jehove dokaz njegove ljubavi prema nama. Za nas je najbolje da prihvatimo i primenimo disciplinu (Jevrejima 12:5-11).

23. Zašto nikada ne treba da mislimo da smo van domašaja Jehovinog milosrđa, i zašto treba da po ugledu na njega i mi opraštamo drugima?

²³ Koliko je samo okrepljujuće znati da je Bog ’spreman da oprosti‘! Uprkos greškama koje smo možda napravili, nikada ne treba da zaključimo da Jehova neće biti milosrdan prema nama. Ako se zaista pokajemo, preduzimamo korake da ispravimo greške i gorljivo se molimo za oproštaj na osnovu Isusove prolivene krvi, možemo biti potpuno sigurni da će nam Jehova oprostiti (1. Jovanova 1:9). Ugledajmo se na Jehovu i opraštajmo jedni drugima. Na kraju krajeva, ako Jehova, koji ne greši, može s toliko ljubavi opraštati nama, zar ne bi trebalo da mi grešni ljudi damo sve od sebe da opraštamo jedni drugima?