Škola Gilead 50 godina stara i aktivna!

„IMA mnogo mesta na kojima svedočanstvo s obzirom na Kraljevstvo nije pruženo u velikom obimu“, izjavio je N. H. Nor prvom razredu Gileada 1. februara 1943, na dan kad je otvorena ta škola. On je dodao: „Sigurno ima još stotine i hiljade ljudi koji bi se mogli dostići kad bi bilo više radnika na polju. Gospodovom milošću, biće ih više.“

I ima više radnika — na milione! Redovi objavitelja Kraljevstva porasli su od 129 070 u 54 zemlje 1943. na 4 472 787 u 229 zemalja 1992! Škola Gilead je u velikoj meri doprinela svedočanstvu koje je dovelo do tog porasta. Nakon 50 godina, ona nastavlja da igra ključnu ulogu u obučavanju misionarskih radnika da služe bilo gde da su potrebni na svetskom polju.

Sedmog marta 1993, 4 798 pozvanih gostiju i članova porodice Betela iz SAD okupilo se u Kongresnoj dvorani Džersi Siti, u Nju Džersiju, na promociji 94. razreda. Taj zaista specijalan događaj takođe je pružio priliku za osvrtanje na 50 godina škole Gilead. Da li bi želeo da nešto saznaš o programu?

Nakon uvodne pesme, Džordž D. Gangas iz Vodećeg tela izgovorio je gorljivu molitvu. Zatim, nakon uvodnih komentara predsedavajućeg, Keri V. Barbera, apsolventi — i svi u publici — pažljivo su slušali seriju kratkih govora.

Robert V. Volen govorio je prvi, na temu „Nikad niste sami“. Srdačnim tonom glasa, on je rekao: ’U danima koji su pred vama, u vašem životu pojaviće se prilike kada ćete se osećati, ah, tako usamljeno, tako daleko od porodice i prijatelja.‘ Kako se, dakle, može reći: „Nikad niste sami“? On je objasnio: ’Zato što će svakom od vas stajati na raspolaganju mogućnost trenutne komunikacije s Jehovom Bogom.‘ On je podstakao apsolvente da neguju prednost molitve i da je koriste svakodnevno. Tada će, poput Isusa, i oni moći da kažu: „Ja nisam sam“ (Jovan 16:32). Kako su te reči ohrabrile apsolvente!

Razvijajući temu „Čvrsto se držite svoje nade“ (temeljenu na dnevnom citatu za 7. mart), Lajmen A. Svingl iz Vodećeg tela govorio je kao sledeći o potrebi za dvema osobinama — ustrajnošću i nadom. ’Poniženje, neprijateljstvo, mržnja, zatvaranje, čak i smrt, razlozi su zbog kojih je od strane hrišćana potrebna ustrajnost‘, rekao je on. ’Nema granice snazi koja je iznad normalne na koju se verni Svedoci Jehove mogu osloniti u vremenima potrebe. To je sigurno ohrabrujuće, posebno za vas apsolvente.‘ A šta je s nadom? ’Nada je neophodna‘, objasnio je on. ’Kao što kaciga štiti glavu onog ko je nosi, tako i nada spasenja čuva i štiti mentalne snage hrišćanina, omogućujući mu da održi besprekornost‘ (1. Solunjanima 5:8).

Sledeći govornik, Ralf E. Vols, izabrao je zagonetnu temu, „Kako možemo pobeći u sigurnost ’prostranog mjesta‘?“ Šta je to „prostrano mjesto“? (Psalam 18:20 [18:19, DK]). „Stanje izbavljenja koje donosi duševni mir i sigurnost u srcu“, objasnio je govornik. Od čega nam je potrebno izbavljenje? ’Od nas samih — od naših vlastitih mana.‘ On je dodao: ’Isto tako, potrebno nam je izbavljenje od spoljnih okolnosti koje potpiruje Satana‘ (Psalam 118:5). Kako možemo pobeći u sigurnost prostranog mesta? ’Tražeći Jehovine naredbe u svemu što radimo i ponizno moleći Jehovu u veri što se tiče svih naših briga.‘

„Šta vas čeka?“ bila je tema koju je izabrao Don A. Adams. I šta je čekalo te nove misionare? Period prilagođavanja, objasnio je on. „Pred vama su i mnogi blagoslovi.“ Kao jedan primer, on je govorio o dvoje novih misionara koji su, nakon što su stigli na svoj zadatak, pisali: „Pomisli na najbolji dan koji si uopšte imao u službi, a takav je svaki dan. Ne možemo poneti dovoljno literature, a ljudi nas stalno pitaju za studije.“ Govornik je uputio neke komentare porodicama i prijateljima apsolvenata: ’Nema potrebe da budete zabrinuti za ove apsolvente. Možete im pomoći ako im pišete reči ohrabrenja‘ (Poslovice 25:25).

Zatim su govorili instruktori škole. Džek D. Redford izabrao je temu „Nemojte ni od koga ništa očekivati“. Jedan od izazova s kojima će se apsolventi suočiti je slaganje s ljudima, objasnio je on. Šta može pomoći? „Ne osvrćite se na njihove propuste. Ne očekujte previše od drugih. Nemojte uvek očekivati potpunu meru onoga za šta smatrate da vam pripada. Uzimajte u obzir nesavršenost drugih, a ta dobrohotnost će vam pomoći da se slažete. Vaša sposobnost da se slažete s drugima biće merilo vaše zrelosti“ (Poslovice 17:9). Sigurno, primenjivanje tog mudrog saveta pomoći će apsolventima da se uspešno prilagode ulozi misionara u stranoj zemlji!

„To blago nosimo u zemljanim sudovima“, kaže 2. Korinćanima 4:7. Julisiz V. Glas, sekretar škole Gilead, komentarisao je ovaj stih dok je razvijao temu „Verujte svojoj prokušanoj, vernoj braći“. Šta su ’zemljani sudovi‘? „Oni se moraju odnositi na nas kao na nesavršene ljude“, primetio je on. Šta je „blago“? „To je naša hrišćanska služba“, objasnio je (2. Korinćanima 4:1). A šta treba uraditi s tim blagom? „Blago koje nam je Jehova poverio ne sme se gomilati. Zato, vi dragi budući misionari, delite to blago kud god pođete i poučavajte mnoge druge kako da ga dele.“

Bio je to nostalgičan trenutak kad je Albert D. Šreder počeo da govori, jer je on bio sekretar škole Gilead kad je ona počela. „Pola veka teokratske obuke“ bila je njegova tema. „Jehova zna kako da pruži efikasnu obuku, a to i čini“, izjavio je on. Kako? Brat Šreder je ukazao na obuku primljenu kroz dve škole osnovane pre 50 godina — Teokratsku školu propovedanja i školu Gilead. On je ukazao da je vredno oruđe u pružanju tačnog spoznanja New World Translation. On je ohrabrio apsolvente: „Možete poći na svoje strane dodele s velikim pouzdanjem da će Društvo nastaviti da vas dobro snabdeva tačnim spoznanjem o Jehovinim namerama.“

Milton G. Henšel, predsednik Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania, govorio je na temu „Više od pobednikâ“. Brat Henšel je svoju temu temeljio na godišnjem citatu za 1943: „Više od pobednikâ kroz njega koji nas je voleo“ (Rimljanima 8:37, King James Version). Bio je to odgovarajući godišnji citat, objasnio je on, zato što su usred Drugog svetskog rata naša braća u mnogim zemljama doživljavala mnogo progonstva. Brat Henšel je pročitao neke izvode iz izdanja Kule stražare koja je obradila taj godišnji citat i zatim je objasnio: „Taj članak iz Kule stražare [15. januar 1943.] prvi razred Gileada proučavao je u februaru i on ih je pripremio za ono što ih je čekalo.“ Mnogi apsolventi kroz zadnjih 50 godina već su se pokazali kao pobednici, objasnio je. Šta je s 94. razredom? „Ostanite blizu Jehove, ostanite blizu njegove ljubavi i vaša pobeda je osigurana.“

Nakon prepodnevnih govora, predsedavajući je preneo neke pozdrave primljene iz različitih zemalja. Zatim je došao trenutak koji su 24 bračna para jedva čekala — podela diploma. Pa, studenti Gileada sada su službeno bili apsolventi Gileada! Oni su došli iz 5 zemalja, ali njihove dodele odvele su ih u 17 zemalja, uključujući Hong Kong, Tajvan, Mozambik i delove istočne Evrope.

Nakon pauze, poslepodnevni program počeo je skraćenim Studijem Kule stražare koji je vodio Robert L. Batler. Zatim su apsolventi uživo prikazali neka od izvanrednih iskustava kojima su se radovali dok su svedočili blizu Volkila, Njujork. Taj program je odrazio jednu od stvari koja ih je nesumnjivo dovela u Gilead — njihovu duboku ljubav prema službi propovedanja.

Nakon programa studenata, mnogi u publici pitali su se da li će program sadržavati nešto specijalno čime bi se proslavila uspomena na 50 godina Gileada. Nisu bili razočarani! (Vidi propratni okvir: „Pregled 50 godina škole Gilead“.)

Pre pedeset godina, brat Nor je pokazao da je bio čovek vere i vizije. Njegovo uverenje da će škola Gilead uspeti bilo je izraženo u njegovom uvodnom govoru prvom razredu, kad je rekao: „Mi verujemo da će, u skladu sa njenim imenom, ’gomila svedoka‘ krenuti sa ovog mesta u sve delove sveta i da će takvo svedočanstvo stajati kao spomenik Božjoj slavi koja nikad ne može biti uništena. Vi kao postavljene sluge položićete svoje puno pouzdanje u Najvišeg, znajući da će vas on voditi i usmeravati u svako potrebno vreme, i vi ćete takođe znati da je on i Bog blagoslova.“a

Pedeset godina kasnije, škola Gilead još uvek je aktivna! Apsolventi 94. razreda sada imaju prednost da slede više od 6 500 apsolvenata koji su im prethodili. Neka oni svoje puno pouzdanje polože u Najvišeg dok čine svoj deo u slaganju ’gomile svedoka‘ koja će stajati kao spomenik na slavu Jehovi Bogu.

[Fusnota]

[Okvir na 25. strani]

Statistički podaci o razredu

Ukupan broj studenata: 48

Broj zastupljenih zemalja: 5

Broj dodeljenih zemalja: 17

Prosečna starost: 32

Prosek godina u istini: 15,3

Prosek godina u punovremenoj službi: 9,6

[Okvir na stranama 26, 27]

PREGLED 50 GODINA ŠKOLE GILEAD

Postoji li bolji način za osvrtanje na istoriju Gileada nego pomoću iskustava onih koji su je doživeli — pređašnjih apsolvenata, instruktora i drugih koji su pomogli u njenom organizovanju? Publika je bila ushićena dok je slušala deo „Pregled 50 godina škole Gilead“ koji je vodio Teodor Džeres.

Kakve su bile okolnosti koje su dovele do osnivanja te škole? Brat Šreder je objasnio da je njemu i dvojici drugih instruktora bilo dato samo četiri meseca da organizuju školu. „Ali, do ponedeljka 1. februara 1943, bili smo spremni za otvaranje.“

Kako je bilo s prvim misionarima koji su bili poslati? Brat Henšel se prisetio: „Ekspedit Društva spakovao je u drvene sanduke svu imovinu misionara koju su želeli da ponesu sa sobom. Kad su ti sanduci stigli na odredište, oni su ih pažljivo otvarali i vadili svoje stvari. Ali, zatim su te sanduke koristili da naprave nameštaj.“ Konačno, primetio je on, Društvo se pobrinulo za skromno opremljene misionarske domove.

Kao sledeći deo programa, neki apsolventi iz ranih razreda Gileada koji su sada članovi porodice Betela u SAD preneli su svoje uspomene, svoja osećanja i svoja iskustva. Njihovi komentari su zaista ganuli srca svih u publici.

„Kad sam dobila poziv da prisustvujem prvom razredu, saznala sam da moja majka ima rak. Ali, pošto je ona bila pionir od svoje 16. godine, snažno me je savetovala da prihvatim taj poziv. Tako sam s pomešanim osećanjima i pouzdanjem u Jehovu otputovala u Saut Lansing. Potpuno sam se radovala i duboko sam cenila obučavanje u Gileadu. Moja majka je završila svoj zemaljski put neko vreme nakon moje promocije“ (Šarlota Šreder, služila je u Meksiku i Salvadoru).

„Pošto se Jehova već brinuo za mene u delu sveta u kome sam bila, smatrala sam da bilo gde da pođem, to je još uvek njegova zemlja i on će se brinuti za mene. Zato sam bila presrećna da prihvatim poziv u prvi razred“ (Džulija Vildman, služila je u Meksiku i Salvadoru).

„Misionarska služba je bila divna! Mogli smo razgovarati na svakim vratima. U prvom mesecu, ostavila sam 107 knjiga i vodila sam 19 biblijskih studija. Drugog meseca imala sam 28 biblijskih studija. Naravno, morali smo da se naviknemo na neke stvari — vrućinu, vlagu, insekte. Ali bila je divna prednost biti tamo. To je nešto što ću uvek ceniti“ (Meri Adams, drugi razred, o svojoj dodeli u Kubi).

„Vreme je bilo jedna od velikih prepreka s kojima smo morali da se borimo na Aljasci. Na severu je bilo veoma, veoma hladno, sa temperaturama koje su se spuštale do -50°S i još hladnije. Do indijanskih sela i malih izolovanih mesta na jugoistoku Aljaske stizali smo ili čamcem ili avionom“ (Džon Eriketi, treći razred).

„Za mene je Gilead bio poziv od Jehove kroz njegovu zemaljsku organizaciju da nas ojača u duhovnom pogledu i pokaže nam divan način života“ (Mildred Bar, 11. razred, služila u Irskoj).

Sledili su daljnji divni intervjui — Lusil Henšel (14. razred, služila u Venecueli), Margareta Klajn (20. razred, služila u Boliviji), Lusil Koltrap (24. razred, služila u Peruu), Loren Volen (27. razred, služila u Brazilu), Vilijam i Sandra Malenfont (34. razred, služili u Maroku), Gerit Leš (41. razred, služio u Austriji) i Dejvid Splejn (42. razred, služio u Senegalu).

Kako je s braćom koja su služila kao instruktori? Intervjuisano je i nekoliko njih — Rasel Kurzen, Karl Adams, Harold Džekson, Fred Rask, Hari Pelojan, Džek Redford i Julisiz Glas. Oni su govorili o svojoj prednosti, pokazujući kako je to uticalo na njih do današnjeg dana.

Uzbudljivo svedočanstvo za efikasnost misionara obučenih u Gileadu pružio je Lojd Beri, koji je služio u Japanu. Godine 1949, kad je tamo poslato 15 misionara, u celom Japanu bilo je manje od 10 objavitelja. Ali, 44 godina kasnije, u toj zemlji ima više od 175 000 objavitelja Kraljevstva! Robert Volen je zatim pričao o izvanrednom uspehu koji su imali neki misionari u pomaganju ljudima da dođu u istinu, uključujući jednu sestru misionarku koja je u Panami više od 45 godina i koja je 125 osoba pomogla da dođu do predanja i krštenja.

Vrhunac celog programa bio je kad su svi prisutni koji su bili apsolventi Gileada pozvani da dođu na pozornicu. Bio je to zaista dirljiv trenutak. Dugi niz braće i sestara — 89 iz porodice Betela pored gostujućih apsolvenata — ispunio je prolaze i stepenice do pozornice. Pridružila su im se braća koja su služila kao instruktori tokom godina, a zatim i 94. razred — ukupno oko 160!

„Da li je rad škole Gilead u obučavanju misionara za strane zemlje imao određenog uspeha?“ pitao je brat Džeres. „Dokaz prošlih 50 godina je gromoglasno da!“

[Slika na 25. strani]

94. razred apsolvenata Biblijske škole Gilead Društva Kula stražara

U donjem popisu, redovi su nabrojani spreda prema nazad, a imena su za svaki red navedna s leva na desno.

(1) S. De La Garza; E. Borg; E. Arriaga; E. Chooh; D. Purves; A. Fosberry; A. Delgado; L. Drescher, (2) V. Scott; L. Fridlund; S. Kettula; D. Copeland; J. Arriaga; J. Thidé; E. Olsson; S. Widegren, (3) F. Delgado; S. Keegan; A. Leinonen; E. Finnigan; F. Fosberry; J. Halbrook; A. Berglund; P. Jones, (4) B. Watson; C. Frias; B. Chooh; J. Halbrook; J. Purves; S. Finnigan; A. Jones; M. Cuccia, (5) G. Scott; D. Copeland; B. Drescher; R. De La Garza; I. Leinonen; D. Keegan; T. Watson; M. Kettula (6) J. Widegren; S. Borg; L. Cuccia; A. Berglund; B. Olsson; J. Frias; T. Fridlund; P. Thidé