„Ne uzdajte se u plemenite ni u sina zemaljskog čoveka, u koga nema spasenja“ (Psalam 146:3, NS).

Opadanje poverenja

 3. Kakvi dokazi postoje da poverenje u našem veku sve više nestaje?

³ U našem strašnom vremenu hitno su nam potrebne osobe kojima možemo verovati, koje su lojalne i koje nam u nevolji pomažu. Ipak mnogi se ljudi osećaju da su ostavljeni na cedilu od onih kojima su verovali. Jedne novine koje izlaze u inostranstvu su pisale: „Većini javnih institucija ljudi ne veruju.“ Najmanje se veruje vodećim ličnostima u politici i privredi. Nepoverenje je prešlo i na porodični krug, što se može videti po strašno visokim stopama razvoda. U nekim državama svaki treći ili čak svaki drugi brak završava razvodom. Iz jedne države se izveštava da se od svih novosklopljenih brakova u roku od 10 godina 70 procenata razvede. Dakle poverenje sve više nestaje. Zamenjuje ga nepoverenje. Tako danas nije ništa neobično ako neko kaže: „Ja više nikom ne verujem.“

 4. Kako strah deluje na mnoge mlade ljude?

⁴ Veliko nepoverenje se svodi na to da danas živimo u najstrašnijem vremenu cele istorije čovečanstva. U našem veku su dva strašna svetska rata i na tuce drugih sukoba odneli 100 miliona ljudskih života. Danas postoji opasnost da se atomskim oružjem zbriše sav život sa Zemlje. To utiče na poverenje čak i najmlađih. U jednom medicinskom časopisu je stajalo: „Strah od opasnosti jednog holokausta odražava se sve više na deci, da, čak na maloj deci.“ Prema jednim kanadskim novinama mnogi mladići su danas ispunjeni drskošću, žalošću, gorčinom i osećajem bespomoćnosti“. Jedan mladić je rekao: „Jednostavno se osećam bez zaštite i napušten od odraslih. Možda mi rastemo kao najciničnija generacija koja je ikada postojala.“

 5. Šta bi izjavio najneviniji i najbespomoćniji deo čovečanstva kada bi mogao da govori?

⁵ I šta bi rekla jedna druga grupa – ako bi mogla dobiti reč – na temu zaštita od odraslih? Mislimo na one koji su još pre svoga rođenja pobačajem bili ubijeni. Prema jednoj oceni za godinu dana se u celom svetu izvrši oko 55 miliona pobačaja. Kakve li izdaje najnevinijeg i najbespomoćnijeg dela čovečanstva!

 6. Kako je zločinom povećano nepoverenje u današnjem vremenu?

⁶ Ali povećanje nepoverenja se može pripisati još i rastućem strahu pred nečim drugim; strah da se padne kao žrtva zločina. Mnogi danas postupaju kao žena koja je rekla da spava svaku noć sa revolverom pod jastukom. Jedna druga žena koja živi u strahu je rekla: „Jako me ljutilo. ...Moja baba nikad nije zaključavala vrata.“ U jednim novinama koje izlaze u Portoriku je pisalo: „Mi smo oni koji su u zatvoru“, da, zatvoreni u našim vlastitim zabravljenim i zaključanim stanovima. Ljudski strah je opravdan. Na primer u Sjedinjenim Državama je svaka treća žena u opasnosti da bilo kada u svom životu bude nasilno napadnuta. Načelnik američke sanitetske službe je izjavio da su svake godine „oko 4 miliona Amerikanaca pogođeni teškim nasiljem — ubistvima, silovanjem, zlostavljanjem žena i dece kao i pljačkaškim napadima“. Ovi zločini su u mnogim državama uobičajeni, pa radi toga sve više slabi poverenje ljudi prema drugima.

 7. Zašto loše privredno stanje doprinosi nepoverenju?

⁷ U nerazvijenim zemljama većina ljudi živi u siromaštvu. Malo njih veruje da će biti oslobođeni iz toga. Kao što je predsednik jedne takve države izjavio, u jednoj pokrajini umire 270 od 1000 odojčadi pre navršene prve godine života. Samo svaka stota kuća ima uvedenu vodu. Kao što se zna iz zvaničnih izvora u jednoj drugoj državi živi 60 procenata dece u siromaštvu i 7 miliona dece koja su prepuštena sama sebi, „rastu neobrazovana, otuđena od društva i kao izagnanici nesposobni za posao“. U Sjedinjenim Državama prema jednoj proceni živi 500 000 mladih bez krova nad glavom, mada je prema mišljenju nekih stvarni broj znatno veći. Kako takva omladina može imati poverenje u svoje roditelje, društvo ili u obećanja vodećih ličnosti?

 8. a) Kako su ugrožene stabilnost imućnih država i svetska privreda? b) Koliko možemo verovati stručnjacima da će rešiti privredne probleme?

⁸ S privrednim problemima su pogođene čak i imućne zemlje. Od privredne krize 1930-ih godina Sjedinjene Države su nedavno zabeležile najviši broj bankrotstva. Jedan ekonomista je pisao: „Krajnji rezultat je bankarski sistem koji je danas sigurno isto tako krhak kao onaj u 20-godinama“, to jest, baš pre nego što je bio srušen. Jedan osmatrač je govorio o „predstojećoj mogućoj katastrofalnoj oluji“ u privredi. Jedan drugi je rekao: „Osećaj hitnosti se svodi na zategnutosti u internacionalnom sistemu, koje ne da se tek pojavljuju, nego su već tu.“ Možemo li verovati da će ekonomisti izvući narod iz ovog teškog položaja? Kao što je jedan od njih rekao da su njihova predskazivanja „tako zastrašujuća da na prvom mestu nesumnjivo prouzrokuju pometnju“.

Neumesan optimizam

 9. a) Šta se desilo sa optimizmom koji je vladao pri nastanku našeg veka? b) Zašto 1945. godine Jehovini svedoci nisu hteli da potpišu jedan dokumenat Ujedinjenih nacija?

⁹ Koliko se samo razlikuju ove izjave, od optimizma koji je vladao u svetu na početku 20-og veka! Posle nekoliko decenija relativnog mira mislilo se da će mir i blagostanje dostići nove visine. Ali 1914. godine propali su ovi izgledi izbijanjem prvog svetskog rata. Posle jednog još strašnijeg drugog svetskog rata 1945. potpisana je povelja Ujedinjenih naroda. Narodi su u pisanoj formi izneli svoju viziju o posleratnom svetu mira, blagostanja i pravednosti. U jednom nedavno objavljenom izveštaju je pisalo: „Poslednji dokumenat je potpisan od 51 države, tako da su zastupljeni svi kontinenti, rase i religije.“ Ipak jedna religija nije bila zastupljena, niti je htela da bude, a to su Jehovini svedoci. Oni su znali da obećanja za mir, blagostanje i pravednost neće biti ispunjena od naroda sveta niti spajanjem tih naroda u Ujedinjene nacije.

 10. Kako danas izgleda stvarnost upoređena sa snom Ujedinjenih nacija 1945?

¹⁰ U spomenutom izveštaju osim toga piše: „Posle 40 godina izgleda da je vreme da se suoče realnosti sa idealima. Rezultat je razočaravajući. Realnosti su: manje siguran svet i povećanje nasilja. Stalno rastućem stanovništvu nedostaje hrana, voda, krov nad glavom, zdravstvena zaštita i obrazovanje. Ovo se nije moglo 1945. god. ni sanjati.“ Dalje piše: „Pre 40 godina narodi su se udružili da bi svim ljudima osigurali život bez straha i oskudice. Ali realan svet 1980-ih godina izgleda drugačije, četvrtina čovečanstva je u teškom siromaštvu. Svakog dana, prosečno umire, 50 000 zbog gladi ili sa tim povezanim uzrocima.“ I pored toga narodi svakog sata troše preko 100 miliona dolara za rat.

 11. Koliko su dostojna poverenja ljudska obećanja za jedan bolji svet?

¹¹ Da li možemo još da verujemo u ljudska obećanja, s obzirom na ovaj tužan izveštaj, posle vekova, u kojima je čovečanstvo imalo priliku da reši te probleme? Ova obećanja su ravna poverenju kao i reči kapetana jednog prekookeanskog broda, koji je rekao: „Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj bi u današnjem vremenu mogao da potone jedan veliki brod. ... Moderna gradnja brodova je tako nešto onemogućila.“ Jedan član posade je uveravao jednog putnika: „Čak ni Bog ne bi mogao da potopi ovaj brod.“ Ali taj brod, Titanik je potonuo 1912. pri čemu je 1500 osoba izgubilo život. 1931. godine Narodno društvo za prosvetu u Sjedinjenim Državama zastupalo je stanovište da će obrazovanjem biti „praktično istrebljen zločin, i to pre 1950. godine“. I 1936. je jedan engleski novinar pisao da će 1960. „hrana, odeća i krov nad glavom koštati tako malo kao i vazduh“. Zar ne bi i ti kazao da današnja realnost protivreči tim obećanjima?