Šta kaže Biblija?

Zašto su biblijska proročanstva značajna za tebe

„KAD BI samo imali siguran dokaz da je Biblija Božja reč“, kažu mnogi, „tada bi u nju verovali“. Međutim, često takve osobe ne mogu da kažu kakav bi to „siguran dokaz“ bio potreban da ih uveri. Da li bi to bilo neko čudo?

Dok je bio ovde na Zemlji, Isus je činio mnoga čuda, ali skeptici su odbili to da prihvate kao dokaz da je on Božji govornik. Neki su čak tvrdili da Isus „pomoću Velzevula, vladara demona“ čini određena čuda! Isus je priznao da su neka „čuda“ koja su činili drugi ustvari bila Sotonino delo (Luka 11:14—19; Matej 7:22, 23). Prema tome, nešto drugo bi bilo potrebno kao siguran dokaz da je Biblija Božja reč — nešto što bi pokazalo da same reči Biblije i vest koja je u njoj sadržana potiču od Boga.

Na stranicama same Biblije nalazimo takav dokaz — proročanstva. Sigurno je da Jehova, kao Bog istine i Izvor sve mudrosti, onaj koji od početka poznaje kraj, treba da bude u mogućnosti da predvidi ono što će se dogoditi u budućnosti, uključujući i našu vlastitu (Psalam 31:5; Priče Solomunove 2:6; Isaija 46:9, 10). On je to i učinio u svojoj pisanoj Reči, često vrlo detaljno. Pogledajmo samo jedan skup proročanstava usredsređenih na Isusa Hrista.

Proročanstva koja dokazuju da je Isus mesija

Stotine biblijskih proročanstava ispunilo se na Isusu Hristu.a Neki možda tvrde da su Isus i njegovi učenici s tim ciljem namerno upravljali stvarima na taj način. Ali, da li su to zaista mogli? Pogledajmo neke činjenice.

Ni Isus, ni njegovi roditelji nisu mogli da nagovore rimskog cezara da izda naredbu u kojoj se zahtevalo da Josif i Marija odu u Vitlejem radi popisa stanovništva i porezne registracije baš u vreme Isusovog rođenja. Tako su Rimljani, koji ni na koji način nisu bili zainteresovani za ispunjenje biblijskih proročanstava, odigrali određenu ulogu u tome da se Isus rodi u Vitlejemu, čime se ispunilo proročanstvo iz Miheja 5:2.

Što je Isus više razgolićavao licemerstvo jevrejskih religioznih vođa, to više su oni hteli da ga ubiju. Ali, do njegove smrti nije trebalo da dođe direktno od ruku njegovih sunarodnika. Da su Isusa ubili Jevreji, verovatno bi ga kamenovali, pošto je to bilo sredstvo za izvršenje smrtne kazne prema Mojsijevom zakonu (Jovan 8:59; 10:31). Međutim, prema proročanstvu mesija je trebao da bude obešen na stub da tako ukine „prokletstvo Zakona“. (Uporedi 5. Mojsijevu 21:22, 23 s Galatima 3:13). Trebalo je da bude ,podignut’ da može privući ,ljude svih vrsta’. (Uporedi 4. Mojsijeva 21:4, 9 sa Jovanom 3:14 i 12:32, 33.) Time što je pribijen na stub, a koju metodu su koristili Rimljani, nije moglo biti nikakve sumnje u ispunjenje tih proročanstava. Dakle, opet su Rimljani, koji nisu bili zainteresovani da pripomognu u ispunjenju biblijskih proročanstava, odigrali ulogu u tome da se Jehovina proročanska Reč pokaže istinitom.

Dalje, dok je visio na stubu, Isus nije ništa mogao učiniti da odredi šta će se činiti s njegovim haljinama. Nije mogao da nagovori rimske vojnike da za njih bacaju kocku. Ali, oni su to učinili, baš kako je to Biblija prorekla! (Psalam 22:18; Jovan 19:24). Opet su Rimljani, a ne Isus i njegovi učenici, bili ti koji su prouzrokovali da se biblijska proročanstva pokažu istinitim.

Isus je prorekao da će se za vreme njegovog naraštaja u Jerusalimu zbiti događaji koji će značiti iznenadno uništenje grada (Luka 21:5—24). Danilo je to prorekao preko 500 godina pre Isusovog vremena (Danilo 9:26, 27). 70. godine n.e. Jerusalim je bio razoren. Isusove i Danilove reči su se ispunile. Ponovo su se biblijska proročanstva potvrdila kao pouzdana.

Da li ćeš imati koristi od proročanstava?

Ima mnogo biblijskih proročanstava koja još treba da se ispune. Na primer, Jehova je naveo svog Sina, Isusa Hrista, da prorekne kako će ovaj sadašnji zli sastav stvari doći kraju, i da će posle njega uslediti novi svet pravednosti pod vladavinom nebeskog Carstva (Matej 24:3—14; Otkrivenje 21:1—5; vidi i 2. Petrova 3:7—13). Sve to je zapisano u Bibliji kao Jehovina proročanska Reč koja se uvek pokazala istinitom. Zar ne bi onda trebalo ozbiljno o njoj da razmislimo?

Koji razlog bi imala deca da ne veruju obećanjima roditelja koji su u prošlosti činili samo dobre stvari za njih i uvek se držali svoje reči? Isto tako, koji razlog bi mi imali da ne verujemo u Jehovino obećanje o uspostavi Carstva njegovog Sina? Koji razlog bi imali da mislimo kako je Jehova, koji je u prošlosti za svoja stvorenja učinio toliko dobra, odjednom prestao da se interesuje za njihovu dobrobit?

Za ovo nema ubedljivih argumenata. Prema tome, imamo sve razloge da verujemo u Jehovu i njegovu Reč i da polažemo svoje nade u njega. Njegova pouzdana proročanska reč daje svrhu životu. Ona usmerava našu aktivnost prema vrednom cilju. Zaista je od najvećeg značaja za nas danas.

[Fusnota]