Može li bogobojažljivost biti od koristi?
„Boj se pravog Boga i drži njegove zapovesti. Jer to je sva obaveza čovečija“ (Propovednik 12:13, NS).
1, 2. a) Na čemu se treba zasnivati naše obožavanje? b) Šta Bog zahteva još? (5. Mojsijeva 10:12).
ZVUČI li izraz „bogobojažljivost“ strano za tebe? Možda mnogi misle ako Boga zaista vole da bi ga se morali još i bojati. Da li je zaista oboje potrebno? Ako da, od kakve je koristi tada bogobojažljivost za nas?
2 Sveto pismo ukazuje na to da se naše obožavanje i naša služba za Jehovu moraju zasnivati na ljubavi. To nam Isus razjašnjava pozivajući nas da ljubimo Jehovu svim našim srcima, svom našom dušom, svim našim mislima i svom našom snagom (Marko 12:30). Ali Božja reč takođe naglašava značaj bogobojažljivosti. Propovednik 12:13 nas odlučno poziva: „Boj se pravog Boga i drži njegove zapovesti. Jer to je sva obaveza čovečija.“ Da li je Jehova nepostojan ako od nas istovremeno traži da ga se bojimo i da ga ljubimo?
3. Šta se kod bojažljivosti mora uzeti u obzir?
3 Zbilja nije. To nam postaje jasno kada uzmemo u obzir da postoje razne vrste bojažljivosti. Obično kod ove reči mislimo na strah ili na sumorni osećaj koji nam uništava našu nadu i koji nas može obeshrabriti. Jehova očigledno ne želi da prema njemu imamo takve osećaje. On želi da mu priđemo kao što dete prilazi svom ocu. Dete je uvereno da ga njegov otac voli, ali istovremeno se boji da ga razljuti. Takav strah pomoći će nam ako dođemo u kušnju da prema našem nebeskom Ocu postanemo neposlušni. U tome se sastoji umesna „bogobojažljivost“ koju hrišćani moraju imati (Jevrejima 5:7; 11:7).
4. Koju vrstu straha bi ljubav isključila?
4 Jehova ne postupa kao bezosećajni sudija. On ne kažnjava svoje sluge jednostavno kod svakog promašaja već ih voli i želi im uspeh. Zato ako napravimo grešku ili počinimo greh bogobojažljivost nas ne bi trebala zadržavati da o tome sa njim razgovaramo (1. Jovanova 1:9; 2:1). Naša strahopoštovanja puna plašljivosti pred Jehovom ne znači da se bojimo da budemo odbijeni ili odbačeni od njega. U 1. Jovanovoj 4:18 čitamo: „U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku.“ „Savršena ljubav“ ipak ne isključuje visoko poštovanje i umesan strah koji bi trebali imati pred Jehovom, našim tvorcem i životodavcem (Psalam 25:14).
Misliti na korist
5. a) Kako se jedino može postići mudrost? b) Šta je pokrenulo jednog ranijeg narkomana da prekine svoj nerazumni način življenja?
5 Osmotrimo samo kakvu korist pored ostalog donosi „strah Jehovin“. Na primer, pomaže nam da postignemo pravu mudrost. Mnogi ljudi nisu štedeli truda i pokušavali su na razne načine da steknu ovu mudrost. Ali nije im uspelo jer su ispustili iz vida osnovni uslov: „Početak je mudrosti strah Jehovin“ (Psalam 111:10; Priče Solomonove 9:10). Osmotrimo kako je ovaj strah pomogao jednom bivšem narkomanu da razumno postupi. Izjavio je: ,Dok sam prikupljao spoznanje o Bogu razvio sam i strah da ga povredim ili razljutim. Znao sam da me posmatra i osećao sam potrebu da mu se dopadnem. Zato sam droge koje sam još imao bacio u klozet i sprao vodom.“ Ovaj čovek iz Johanesburga (Južna Afrika) nadvladao je svoje loše navike, predao se Jehovi i sada je Božji sluga.
6. Kako nas „strah Jehovin“ čuva od zla i čemu nas vodi?
6 Želiš li da izbegavaš zlo? „Strah je Jehovin mržnja na zlo“ (Priče Solomonove 8:13). Da, ova shodna bojažljivost može te sačuvati od mnogih loših navika koje Bog osuđuje, kao pušenje, uživanje droga, pijanstvo i polni nemoral. Osim toga da se Jehovi dopadaš, ti štitiš i samoga sebe od užasnih stvari, kao na primer od strašnih bolesti kojima se drugi izlažu (Rimljanima 1:26, 27; 12:1, 2; 1. Korinćanima 6:9, 10; 1. Solunjanima 4:3-8). Bogobojažljivost te neće zaštititi samo od zla i od perverzija nego će te voditi i prema čistijem i razumnijem postupanju, jer o tome stoji: „Strah je Jehovin čist“ (Psalam 19:9).
7, 8. a) Kako je jedna omladinka doživela da čovek postaje srećniji ako se boji Jehove? b) Koju još korist imaju oni koji se boje Jehove?
7 Većina ljudi želi biti srećna. Kako možeš ti postići ovaj cilj? Božja reč kaže: „Blago čovjeku koji se boji Jehove“ (Psalam 112:1; 128:1). Iskustvo jedne omladinke to potvrđuje. Ona ne samo da se bavila svim mogućim nedozvoljenim seksualnim postupcima nego i sa spiritizmom i krađom takođe. Kada je započela da studira Bibliju uvidela je potrebu da sluša Jehovu i da ga se boji. Rekla je: „Meni se nije moglo ništa bolje desiti nego da upoznam Jehovu. On mi je puno pomogao da pronađem istinu i da postanem srećna. Znam da imam veoma mnogo da mu zahvalim jer on mi je otvorio oči i pružio mi šansu time što me stvarno naveo na razmišljanje, tako da sam ga mogla naći. Sada ja želim da pomognem drugim ljudima da isto tako budu srećni.“
8 Jehova je obećao da će nagraditi one koji se ’boje njegovog imena’ (Otkrivenje 11:18). Uostalom: „strah od Jehove ka životu vodi; pri njemu su noći mirne i zlo ne dolazi“ (Priče Solomonove 19:23, BA). „Strah Jehovin deluje da sve naše potrebe budu zadovoljene. Uparen sa poniznošću on vodi prema „bogatstvu i slavi i životu“ (Priče Solomonove 22:4; 10:27).
9. Kako „strah Jehovin“ vodi do jedinog načina života koji otkriva mudrost? (Jov 28:28; Mihej 6:9).
9 Ne hrabri li nas to zaista da se bojimo pravog Boga? Da, „strah Jehovin“ je vredan truda. On nas vodi svemu onom što donosi zadovoljstvo – prava retkost u naše vreme! Kako su samo ohrabrujuće inspirisane reči: „Iako grešnik stoput čini zlo, može potrajati mnogo vremena da on čini kako mu se dopada, pa ipak znam da će dobro proći koji se boje istinitog Boga, jer ga se boje. A zli neće proći dobro niti će produljiti svoje dane, koji su kao sjena, jer se ne boje Boga“ (Propovednik 8:12, 13, NS)! Koji čovek ne bi želeo da ’i on dobro prođe’? Ovo srećno iskustvo mogu doživeti samo oni koji se Boga boje (Psalam 145:19).
10. Koji su neki od važnih razloga koji nas pokreću da se bojimo Boga?
10 Ne trebamo li zato biti čvrsto odlučni da imamo duboko strahopoštovanje, sveti strah pred našim nebeskim ocem Jehovom? Zaista, trebali bi imati lekoviti strah da ga ne razdražimo. Mi smo veoma zahvalni za svu ljubaznu dobrotu i ljubaznost koju nam je ukazao. Sve što imamo dobili smo od njega (Otkrivenje 4:11). Osim toga on je najveći sudija, Svemogući koji ima moć da usmrti one koji ga ne slušaju. Apostol Pavle nas opominje: „strahom i drhtanjem radite na tome da izdejstvujete svoje vlastito spasenje“ (Filipljanima 2:12, NS; Osija 3:5; Luka 12:4, 5).
11. a) Koji stav treba hrišćani da izbegavaju u ovim poslednjim danima? b) Koje načelo života bi trebalo razviti?
11 Ništa ne nagoveštava da možemo biti spašeni ako zauzmemo nemaran stav, tako da što manje radimo i da se nadamo da će već nekako izaći na dobro. Oni hrišćani koji se danas, u poslednjim danima trude da imaju dobar odnos prema onome koji može videti njihova srca i koji poznaje njihove najdublje misli i namere, ne smeju biti tako nastrojeni (Jeremija 17:10). Od Jehove će biti priznat samo onaj koji mu odaje dostojno poštovanje. On kaže: „Tada ću gledati na potlačenoga i na onoga koji je skrušena duha i onog koji drhti od moje reči“ (Isaija 66:2).
Moramo učiti da se bojimo jehove
12. a) U kom pogledu je nacija Izrael bila povlašćena u odnosu na druge nacije? b) Šta je Jehova očekivao za uzvrat?
12 Ako osmotrimo Jehovin način postupanja sa Izraelom, spoznaćemo još jasnije potrebu da ga se bojimo. Nijedna druga nacija nije doživela takvu brigu i pažnju od Suverena univerzuma (5. Mojsijeva 4:7, 8, 32-36; 1. Samuilova 12:24). Izraelci su sopstvenim očima videli šta je Jehova učinio sa Egipćanima koji ga se nisu bojali i koji su porobili i ugnjetavali njegov narod. Šta je on očekivao za uzvrat? „Sabravši narod, ljude i žene i decu i došljake, koji budu u mjestima tvojim, da čuju i uče i da se boje Jehove Boga našega, i drže i tvore sve riječi ovoga zakona; I sinovi njihovi, koji još ne znaju, neka čuju i uče bojati se Jehove Boga vašega, dokle ste god živi na zemlji u koju idete preko Jordana da je naslijedite“ (5. Mojsijeva 31:12, 13; 14:23).
13. Zbog čega bi roditelji pre svega trebali biti zabrinuti?
13 Kao Izraelci tako i današnje Božje sluge „moraju učiti da se boje Jehove“. Kakvu li odgovornost ovo svima nama nameće – posebno roditeljima! Zato bi se oni trebali pitati: Kako mogu pomoći mojoj deci da razvijaju srce koje se boji Jehove? Jednog dana kada deca budu odrasla i napuste roditeljski dom, da li će imati nešto što bi ih štitilo u duševnom, duhovnom ili fizičkom pogledu bolje nego „strah Jehovin“? Jehova naglašava važnost ove činjenice time što kaže: „O, kad bi im bilo srce svagda tako da me se boje i drže sve zapovijesti moje svagda, da bi dobro bilo njima i sinovima njihovijem dovijeka!“ (5. Mojsijeva 5:29; 4:10).
14. Navedi jedan činilac koji roditelji ne smeju ispustiti iz vida ako svoju decu žele vaspitati tako da se boje Jehove i objasni kako se kod toga treba postupiti?
14 Svaki hrišćanin koji je odgajao decu bez daljnjega će potvrditi da to nije lak zadatak. Pored svega toga, Božja inspirisana reč skreće pažnju roditeljima na neke važne činioce. Jedan činilac je da se odgajanje već u mladim godinama započne. Koliko godina bi dete trebalo imati? Kada su se Izraelci sastajali da od Jehove budu poučeni sa njima su bili i „mališani“ (5. Mojsijeva 29:10-13; 31:12, 13, NS). Očigledno je da su Izraelke u ovakvim prilikama nosile svoju odojčad sa sobom jer se zahtevalo da svi budu prisutni. Tako su njihovi sinovi i kćeri „od ranog detinjstva“ učili da na ovakvim sastancima budu mirni i da moraju slušati (2. Timoteju 3:15). Dakle, povedite vaše „mališane“ sa sobom na sastanke. Dopustite im da učestvuju u službi propovedanja čim za to budu spremni. Mnoga deca uče još u predškolskoj starosti da ponude časopis ili traktat. Započnite blagovremeno i sa malim stvarima da učite vaše „mališane“ u „strahu Jehovinom“.
15. Koji je drugi činilac i kako ga roditelji mogu postići?
15 Daljnji činilac je biti dosledan. To se može postići ako se kod odgajanja i poučavanja naše dece stalno držimo Božje reči. Čak kada se rada o odmoru ili rekreaciji trebamo biti dosledni i o tome šta je dozvoljeno u takvim prilikama da se u svemu upravljamo po biblijskim temeljnim načelima (Efescima 6:4). To iziskuje sračunate napore kao što Božja reč jasno daje na znanje: „Neka ove reči koje ti ja danas zapovedam budu u tvom srcu; I usadi ih u svoga sina i govori o njima kad sediš u kući, kad ideš putem, kad ležiš i kad ustaješ“ (5. Mojsijeva 6:4-9 NS; 4:9; 11:1, 8-21). Tako uporan način postupanja biće za decu tokom vremena od velike koristi da razviju srce koje se boji Jehove.
16. a) 0 čemu se radi kod trećeg činioca i zašto je to tako značajno? b) Šta bi roditelji morali da se pitaju?
16 Roditelji trebaju takođe nastojati da svojoj deci usade u srce i misli da se oni kao roditelji isto tako boje Jehove (Psalam 22:23). Između ostalog to mogu postići tako da kod vaspitavanja svoje dece slede teokratski savet. Ovo je treći činilac koji se treba razmotriti. Roditelji se mogu pitati: Sprovodim li redovan biblijski studij sa mojom decom? Crpim li u potpunosti, pomoć iz knjiga kao što su Moja knjiga biblijskih priča i Slušati velikog Učitelja? Ako su deca starija upotrebljavam li knjigu Učini svoju mladost uspešnom kao i članke u Probudi se! pod rubrikom „Mladi pitaju“? Brinem li za korisnu rekreaciju i zabavu, za zabavu koja se neće štetno odraziti na moju decu? Prihvatam li to što Jehovina organizacija kaže o višem školskom obrazovanju? Poučavam li moju decu u skladu s tim? Da li će ciljevi koje postavljam svojoj deci pomoći njima da imaju „bogobojaznost“? (Jevrejima 5:7, dr Čarnić).
17. Kome koristi ako deca uče da se boje Jehove? Opiši.
17 Neće samo tvoja deca imati korist i radost nego i ti ako si učinio sve što je u tvojoj moći da ih poučavaš u „strahu Jehovinom“. Na primer, jedna Jehovina svedokinja osećala se na kraju dana „sasvim utučena“, ali kod molitve njene sedmogodišnje kćerke ponovo je uvidela da je to sve vredno truda. Suze su joj udarile na oči i osećala je kao da ima knedlu u grlu kada je čula svoju kćerku da se moli: ,Dragi Bože Jehova, mnogo ti hvala za sve dobro što si danas učinio za mene. I mnogo hvala za hranu. Pomozi svoj braći u zatvorima i u koncentracionim logorima da imaju šta jesti, Jehova, takođe i svoj mršavoj braći i sestrama u drugim državama. Pomozi njima takođe da dobiju dovoljno hrane, Jehova. I onima koji su bolesni, pomozi im da se bolje osećaju da bi mogli doći na sastanke. Pusti anđele molim te, da stražare nadamnom dok noću spavam, i takođe nad mamom i tatom i mojim bratom i mojom babom i mojim dedom i nad svom braćom i sestrama u istini. Preko tvog sina Isusa. Amin.“
18. Kako utičemo jedan na drugog što se tiče „straha Jehovinog“?
18 Ne bi smeli zaboraviti da sa našim primerom što se tiče „straha Jehovinog“ utičemo jedan na drugog. Roditelji utiču na svoju decu. Starešine i sluge pomoćnici utiču na skupštinu. Putujući nadglednici utiču na one kojima služe. Očigledno je to bio razlog zašto su carevi u Izraelu bili upućeni da sve dane svog života čitaju Božji zakon i tako ’uče bojati se Jehove’ (5. Mojsijeva 17:18-20). Primer koji je car dao u odnosu na „strah Jehovin“ mogao je uticati na čitavu naciju.
19. Šta dokazuje istorija u odnosu na Izraelce?
19 Istorija dokazuje da se Izrael kao nacija nije držao straha Jehovinog. Izraelci su mislili da im hram u Jerusalimu služi kao jedna vrsta zaštitne amajlije, svejedno slušali oni Božje zakone ili ne (Jeremija 7:14; Mihej 3:11, 12). Ali prevarili su se. Jerusalim i njegov hram bili su razoreni. Kasnije kada su Izraelci kao nacija ponovo vraćeni opet su dopustili da im nedostaje bogobojažljivost (Malahija 1:6). Iz ovog iskustva koje će biti obrađeno u sledećem članku možemo mnogo naučiti.
20. Obuhvatajući jednom rečju, šta možemo kazati o tome zašto se trebamo bojati Jehove?
20 Zapamtimo dakle da „strah Jehovin“ ne slabi našu ljubav prema njemu nego je jača i izgrađuje. Našom poslušnošću prema svim njegovim zapovestima ne dokazujemo samo da se bojimo Jehove već takođe da ga i volimo. Oboje je potrebno. Jedno bez drugog nije moguće. Kako li je samo značajno da roditelji svojoj deci usade ovaj „strah Jehovin“ i tu ljubav prema njemu! I koliku veliku radost to donosi sa sobom za stare i mlade! Prema tome trebali bi biti tako nastrojeni kao psalmista koji je rekao: „Ujedini srce moje da se boji imena tvoga“ (Psalam 86:11, NS).
Vrhunci za razmišljanje
◻ Kako možemo Jehovu voleti a i bojati ga se?
◻ Od kakve je koristi „strah Jehovin“ pored ostalog?
◻ S obzirom na koja tri činioca mogu roditelji svojoj deci biti od koristi da razviju srce koje se boji Jehove?
◻ Što se tiče „straha Jehovinog“, kako mi utičemo jedan na drugog?
[Slika na 8. strani]
„Strah Jehovin“ pomoći će mladima da odole iskušenjima
[Slika na 10. strani]
Roditelji treba da pomognu svojoj deci da razviju lekoviti strah pred Jehovom