Hoditi ’putem pravednosti‘

’PRAVEDNIKU će dobro biti‘, rekao je prorok Isaija, ’jer će jesti plod od dela svojih.‘ Isaija je takođe rekao: „Put je pravednika pravednost“ (Isaija 3:10, DK; 26:7). Sasvim je jasno da moramo raditi ono što je ispravno u Božjim očima ako želimo da naši postupci donesu dobar plod.

Međutim, kako možemo hoditi putem pravednosti? Koje blagoslove za uzvrat možemo očekivati? I kako drugi mogu imati koristi od toga što se mi podlažemo Božjim pravednim merilima? U 10. poglavlju biblijske knjige Poslovica, kralj drevnog Izraela Solomon daje odgovore na ova pitanja dok pravi razliku između pravednih i zlih. Dok to čini on 13 puta koristi izraz ’pravednik‘. Od 15. do 32. stiha ovaj izraz se pojavljuje devet puta. To znači da će razmatranje Poslovica 10:15-32 biti ohrabrujuće.a

Čvrsto se drži discipline

Solomon naglašava koliko je važna pravednost. On kaže: „Imanje je bogatima utvrđena kula, a siromaštvo je strašilo nevoljnog. Na život je pravednika rad, bezdušnika dobitak na greh“ (Poslovice 10:15, 16).

Bogatstvo može poslužiti kao zaštita u nekim neizvesnim situacijama u životu, baš kao što utvrđeni grad pruža izvesnu meru sigurnosti onima koji žive u njemu. A siromaštvo može biti pogubno kad nastupe neke neočekivane situacije (Propovednik 7:12). Međutim, mudri kralj je takođe mogao nagovestiti da opasnost postoji i kad je čovek bogat i kad je siromašan. Bogat čovek može biti sklon da se potpuno uzda u svoje bogatstvo i da zamišlja kako su njegove vredne stvari poput ’visokog zida‘ (Poslovice 18:11). A siromašan čovek može pogrešno smatrati da mu je zbog siromaštva budućnost beznadežna. Tako ni jedan ni drugi ne uspevaju da steknu dobro ime kod Boga.

S druge strane, bilo da pravedna osoba ima mnogo ili malo u materijalnom pogledu, njeno ispravno ponašanje vodi u život. Kako? Pa, ona je zadovoljna onim što ima. Ne dozvoljava da finansijska situacija ugrožava njen dobar položaj pred Bogom. Životni put pravednog čoveka, bilo da je on bogat ili siromašan, donosi sreću sada i nadu u večni život u budućnosti (Jov 42:10-13). Zao čovek nema nikakve koristi čak i ako stekne bogatstvo. Umesto da ceni zaštitničku vrednost bogatstva i da živi u skladu s Božjom voljom, on koristi to bogatstvo da bi živeo grešnim životom.

„Ko se kazne seća [„ko se drži discipline“, NW] nađe put života“, kaže nadalje kralj Izraela, „al’ ko ukor zaboravlja luta“ (Poslovice 10:17). Jedan bibličar smatra da se ovaj stih može razumeti na dva načina. Jedna mogućnost je da se osoba koja se pokorava disciplini i traži pravednost nalazi na putu života, dok je osoba koja zaboravlja ukor odlutala s tog puta. Ovaj stih bi takođe mogao da znači da „onaj ko se drži discipline pokazuje put u život [drugima jer im njegov dobar primer koristi], a ko god ignoriše ukoravanje odvodi druge s pravog puta (Poslovice 10:17, New International Version). I u jednom i u drugom slučaju neophodno je da se čvrsto držimo discipline i da ne ignorišemo ukor!

Zameniti mržnju za ljubav

Solomon zatim iznosi dvodelnu poslovicu koja nosi sličnu misao, a drugi deo pojačava prvi. On kaže: „Ko prikriva mržnju lažnih je usana.“ Ako neki čovek u svom srcu mrzi drugoga i to skriva slatkorečivošću ili laskanjem, on je spletkaroš — „lažnih je usana“. Mudri kralj još kaže: „Bezuman [je] ko klevete širi“ (Poslovice 10:18). Umesto da sakriju svoju mržnju, neki ljudi lažno optužuju ili šire omalovažavajuće komentare o osobi koju mrze. To je glupo zato što kleveta u stvari ne menja ono što ta osoba stvarno jeste. A pažljivi slušalac će uvideti da je u pitanju zloba, i imaće manje poštovanja prema klevetniku. Prema tome, onaj ko širi klevete vređa samog sebe.

Pravedan put je da se ne služimo ni prevarom ni klevetom. Bog je rekao Izraelcima: „Ne mrzi brata svoga u srcu svome“ (Levitska 19:17). A Isus je savetovao svoje slušaoce: „Volite [čak i] svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone; da se pokažete kao sinovi svog Oca koji je na nebesima“ (Matej 5:44, 45). Stvarno je mnogo bolje da svoje srce ispunimo ljubavlju a ne mržnjom!

’Zadržavaj svoje usne‘

Naglašavajući potrebu da se kontroliše jezik, mudri kralj kaže: „Ko mnogo govori ne fali mu greh, a oprezan je ko usne svoje zadržava“ (Poslovice 10:19).

„Bezumni mnogo govori“ (Propovednik 10:14). Njegova usta „prosipaju bezumlje“ (Priče Solomunove 15:2, DK). To ne znači da je svaka pričljiva osoba bezumna. Ali osoba koja mnogo priča lako može biti kanal za širenje štetnog tračarenja ili glasina! Narušen ugled, povređena osećanja, zategnuti odnosi, pa čak i fizička šteta često se mogu pripisati bezumnom govoru. „Gde je mnogo reči tu ne manjka greh“ (Poslovice 10:19, An American Translation). Sem toga, ide nam na živce kad smo u društvu neke osobe koja za svaku stvar ima nešto da kaže. Zato nemojmo mnogo da pričamo.

Osim što jednostavno izbegava bezumlje, čovek koji zadržava svoje usne postupa razborito. On razmišlja pre nego što nešto kaže. Motivisan ljubavlju prema Jehovinim putevima i iskrenom željom da pomogne drugome, on uzima u obzir kako će njegove reči delovati na druge. Njegove reči su ljubazne i srdačne. On razmišlja kako da to što kaže bude dopadljivo i korisno. Njegove reči su kao „zlatne toke u srebrnom spletu“ — umesne i dolične u svako doba (Poslovice 25:11).

„Mnogima hranu daju“

„Jezik je pravednika srebro odabrano“, kaže dalje Solomon, „a srce bezdušnika, ono malo vredi“ (Poslovice 10:20). Ono što pravednik kaže je čisto — kao odabrano, prečišćeno srebro, bez primesa. To sigurno važi za prave Jehovine sluge dok drugima prenose spasonosno spoznanje iz Božje Reči. Njihov Veličanstveni Učitelj, Jehova Bog, obrazuje ih i ’daje im vešt jezik, da klonule rečju svojom drže‘ (Isaija 30:20; 50:4). Zaista, dok pričaju o biblijskim istinama njihov jezik je kao odabrano srebro. Iskrenim ljudima mnogo više vrede njihove reči nego namere bezdušnika! Zato revno pričajmo o Božjem Kraljevstvu i o Božjim čudesnim delima.

Pravedna osoba je blagoslov za ljude koji je okružuju. „Usne pravednika mnogima hranu daju“, kaže dalje Solomon, „a bezumni [’oni kojima u srcu nešto nedostaje‘, NW] sa bezumlja ginu“ (Poslovice 10:21).

Kako to da ’pravednik mnoge hrani‘? Hebrejska reč koja se ovde koristi prenosi misao o „čuvanju stada“ (Poslovice 10:21, fusnota u NW ). Ona nosi misao o vođstvu kao i o prehrani, umnogome kao što se pastir u drevno doba brinuo za svoje ovce (1. Samuilova 16:11; Psalam 23:1-3; Pesma nad pesmama 1:7). Pravedna osoba vodi druge na put pravednosti, i njen govor hrani one koji je slušaju. Zato oni vode srećniji, zadovoljniji život, pa čak mogu dobiti i večni život.

A šta je s bezumnom osobom? Pošto joj u srcu nešto nedostaje, ona pokazuje da joj fale dobri motivi ili da je nije briga za posledice svog postupanja. Takva osoba radi šta hoće, i nije svesna posledica. Stoga ona ispašta zbog svojih postupaka. I dok pravedna osoba pomaže drugima da žive, osoba kojoj nešto nedostaje u srcu ne može čak ni sebe održati u životu.

Izbegavaj raspušteno ponašanje

Ličnost neke osobe često se otkriva na osnovu onoga što voli i što ne voli. Navodeći tu činjenicu, kralj Izraela kaže: „Zločin činiti [’raspušteno se ponašati‘, NW] šala bezumnom izgleda, ali mudrost razumnom pripada“ (Poslovice 10:23).

Neki smatraju da je raspušteno ponašanje neka šala ili igra, pa se tako ponašaju samo radi „zabave“. Takvi ljudi ne smatraju Boga osobom kojoj svi moraju položiti račun, i ne žele da vide koliko je pogrešan put kojim idu (Rimljanima 14:12). Njihovo razmišljanje je izopačeno do te mere da umišljaju da Bog ne vidi njihova zla dela. Svojim postupcima u stvari kažu: „Nema Boga“ (Psalam 14:1-3; Isaija 29:15, 16). Kakva glupost!

S druge strane, razborit čovek shvata da raspušteno ponašanje nije neka šala. On zna da se to Bogu ne dopada i da može uništiti lični odnos s njim. Takvo ponašanje je glupo zato što ljude lišava samopoštovanja, uništava brakove, šteti i umu i telu i vodi do gubitka duhovnosti. Što se nas tiče, bilo bi mudro da izbegavamo raspušteno ponašanje i da razvijamo ljubav prema mudrosti kao prema voljenoj sestri (Poslovice 7:4).

Graditi na pravom temelju

Ističući koliko je vredno da čovek izgradi svoj život na pravom temelju, Solomon kaže: „Čega se bezdušnik boji, to mu se dešava, a što pravedni zažele, ispunjava im se. Kao vihor što prolazi, tako bezdušnik nestaje, a pravednik ima večite temelje“ (Poslovice 10:24, 25).

Bezdušnik može drugima uneti veliki strah. Međutim, na kraju ga zadesi ono čega se boji. Pošto nema temelj na pravednim načelima, on je poput nestabilne zgrade koja se ruši u nekoj strašnoj oluji. Popušta pod pritiskom. S druge strane, pravednik je kao čovek koji postupa u skladu sa Isusovim rečima. On je ’razborit čovek, koji svoju kuću gradi na steni‘. „I“, rekao je Isus, „sruči se kiša, i dođoše bujice, i dunuše vetrovi, i udariše na tu kuću, ali ona se ne sruši, jer beše utemeljena na steni“ (Matej 7:24, 25). Takva osoba je stabilna — njeno razmišljanje i postupci su čvrsto utemeljeni na Božjim načelima.

Pre nego što nastavi da opisuje razliku između zlih i pravednih, mudri kralj iznosi jedno kratko ali važno upozorenje. On kaže: „Što ocat zubima i što dim očima, to je lenjiv onom koji mu nalog daje“ (Poslovice 10:26). Ocat, to jest sirće, nije prijatno za zube. Kiselina koju ono sadrži stvara opor ukus u ustima i zbog nje mogu utrnuti zubi. Dim izaziva peckanje i bol u očima. Prema tome, ko god unajmi lenju osobu ili je koristi kao predstavnika sigurno će imati probleme i pretrpeće finansijski gubitak.

’Put Jehovin je bedem‘

Kralj Izraela dalje kaže: „Strah od Jehove dane umnožava, bezdušnima skrate se godine. Očekivanje je pravednika radost, ali nada bezdušnih propada“ (Poslovice 10:27, 28).

Pravedna osoba se vodi strahom pred Bogom i ona se trudi da mislima, rečima i delima ugodi Jehovi. Bog se brine o takvoj osobi i ispunjava njena ispravna očekivanja. Međutim, zla osoba živi bezbožnim životom. Ponekad se čini da se njene nade ostvaruju, ali samo privremeno, jer su njeni dani često prekinuti nasiljem ili bolešću koja je posledica njenog načina života. U dan njene smrti uništene su joj sve nade (Poslovice 11:7).

„Put Jehovin bedem je poštenju“, kaže Solomon, „al’ je ambis onim koji zlo čine“ (Poslovice 10:29). Put Jehovin na koji se ovde ukazuje nije put života kojim mi treba da idemo već način na koji Bog postupa s ljudima. ’Delo je te stene savršeno‘, rekao je Mojsije, ’jer su svi putevi njegovi pravda‘ (5. Mojsijeva 32:4, DK). Božji pravedni putevi znače sigurnost pravednima a propast zlima.

Jehova je stvarno bedem svome narodu! „Pravednik se neće nikad spotaknuti, ali bezdušnici neće ostati u zemlji. Mudrost nose usta pravednika, al’ će pogan jezik se preseći. Usta pravednika prijatnost poznaju, usta bezdušnika puna su pakosti“ (Poslovice 10:30-32).

Pravedni sigurno dobro prolaze i blagoslovljeni su zato što hode putem pravednosti. Zaista, „blagoslov Jehovin bogatstvo daje, a trud malo mu dodaje“ (Poslovice 10:22). Zato uvek vodimo računa da postupamo u skladu s Božjim načelima. Takođe, uvek zadržavajmo usne i koristimo jezik da hranimo druge spasonosnim istinama iz Božje Reči i da ih vodimo putem pravednosti.

[Fusnota]

[Slika na 26. strani]

Jezik može biti kao „srebro odabrano“