’Istinite usne zauvek stoje‘

POPUT iskre koja može izazvati požar i uništiti čitavu šumu, on može uništiti nečiji život. Može biti pun otrova, ali može biti i ’drvo života‘ (Poslovice 15:4). Smrt i život su u njegovoj vlasti (Poslovice 18:21). Toliku snagu ima ovaj mali ud, naš jezik, koji može ukaljati celo telo (Jakov 3:5-9). Mudro je da pazimo na svoj jezik.

U drugom delu 12. poglavlja biblijske knjige Poslovica, kralj drevnog Izraela, Solomon, pruža vredan savet koji nam pomaže da kontrolišemo svoj govor. Kratkim, ali praktičnim poslovicama, ovaj mudri kralj pokazuje da reči nose sa sobom posledice kao i da otkrivaju puno o osobinama onoga koji ih izgovara. Solomonov nadahnuti savet je neophodan za sve koji žele da ’čuvaju vrata svojih usta‘ (Psalam 141:3).

’Greh kao zamka‘

„U grehu usana opasna je zamka, ali se pravednik izbavlja teskobe“, kaže Solomon (Poslovice 12:13). Laž je greh usana koji postaje smrtonosna zamka onima koji je praktikuju (Otkrivenje 21:8). Može izgledati da je nepoštenje jednostavan način da se izbegne kazna ili da se nađe izlaz iz neprijatne situacije. Ali zar nije tako da jedna laž često vodi do drugih laži? Baš kao što neko ko počne da se kocka u male sume na kraju ulaže sve više i više kako bi povratio novac, tako se i lažov ubrzo nađe u začaranom krugu laži.

Greh usana hvata u zamku i tako što onaj koji laže druge na kraju laže i sebe. Na primer, lažov lako može ubediti sebe da je veoma obrazovan i inteligentan, dok mu je u stvarnosti znanje oskudno. On tako počinje da živi u laži. Zaista, ’laže sebi u oči, mesto da prizna svoje bezakonje i omrzne na nj‘ (Psalam 36:2, DK). Kakva je samo laž zamka! S druge strane, pravednik neće sebe dovesti u tako tešku situaciju. On neće pribeći laganju čak ni kada je u nevolji.

’Plod koji siti‘

„Ne zavaravajte se: Bog se ne može ismejavati“, upozorava apostol Pavle. „Jer šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7). Ovo načelo se sigurno primenjuje kako na naš govor tako i na naše postupke. Solomon navodi: „Od ploda usta svojih siti se čovek dobra, i svaki po delu ruku svojih prima“ (Poslovice 12:14).

Usta koja „mudrost objavljuju“ donose plod koji siti (Psalam 37:30). Za mudrost je potrebno spoznanje, a nijedan čovek nema sve spoznanje. Svako treba da čuje dobar savet i da ga posluša. „Prav se put njegov bezumniku čini“, kaže kralj Izraela, „ali mudar je ko savet sluša“ (Poslovice 12:15).

Jehova nam daje dobre savete posredstvom svoje Reči i organizacije, koristeći publikacije ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45; 2. Timoteju 3:16). Kako bi bilo nerazborito da odbacimo dobar savet i da insistiramo na tome da bude po našem! Mi moramo ’biti brzi da čujemo‘ kada nas Jehova „koji je čoveku razum dao“ savetuje putem svog kanala komunikacije (Jakov 1:19; Psalam 94:10).

Kako reaguje mudra, a kako bezumna osoba kada su u pitanju uvrede ili neosnovana kritika? Solomon odgovara: „Gnev svoj odmah bezumnik otkriva, ali oprezan je koji uvredu pokriva“ (Poslovice 12:16).

Kada je izložena omalovažavanju, bezumna osoba brzo, zapravo „odmah“, gnevno reaguje. Ali oprezna osoba se moli za Božji duh da bi ispoljavala samokontrolu. Ona izdvaja vreme da meditira o Božjoj Reči i da s cenjenjem razmišlja o Isusovim rečima: „Ko te ošamari po desnom obrazu, okreni mu i drugi“ (Matej 5:39). Pošto ’nikome ne želi da vrati zlo za zlo‘, oprezna osoba uzdržava svoja usta od nepromišljenog govora (Rimljanima 12:17). Kada na sličan način prelazimo preko bilo koje uvrede koja nam se nanese tada izbegavamo svađe.

’Jezik koji leči‘

Greh usana može izazvati veliku štetu u jednom sudskom postupku. Kralj Izraela kaže: „Ko istinu kaže, pravdu proglašuje, a prevaru lažni svedok“ (Poslovice 12:17). Svedok koji govori istinu proglašava pravdu jer je njegovo svedočanstvo pouzdano. Njegove reči doprinose tome da pravda bude zadovoljena. S druge strane, lažan svedok je pun prevare i doprinosi pogrešnoj presudi.

„Neko koji lakomisleno govori kao mač probada“, nastavlja Solomon, „al’ lek daje jezik mudrih ljudi“ (Poslovice 12:18). Reči mogu probosti poput mača, uništiti prijateljstva i stvoriti nevolje. Ili mogu biti ugodne i prijatne, i tako čuvati prijateljstva. Pa zar pogrdna imena, vika, neprestano kritikovanje i vređanje nisu probodi koji prouzrokuju duboke emocionalne rane? Kako je samo dobro isceljujućim rečima iskrenog izvinjenja ispraviti svaku grešku koju na ovaj način možemo napraviti!

Tokom teških vremena u kojima živimo, ne iznenađuje to što su mnogi „slomljenog srca“ i „skrhanog duha“ (Psalam 34:18, NW). Kada ’govorimo utešno depresivnim dušama‘ i ’pružamo podršku slabima‘, zar tada ne koristimo isceljujuću moć reči? (1. Solunjanima 5:14). Zaista, saosećajne reči mogu ohrabriti tinejdžere koji se bore sa štetnim pritiskom vršnjaka. Birane reči mogu uveriti starije da su potrebni i voljeni. Ljubazne reči sigurno mogu ulepšati dan onih koji su bolesni. Čak je i ukor lakše prihvatiti kada je dat „u duhu blagosti“ (Galatima 6:1). A reči dobre vesti o Božjem Kraljevstvu sigurno leče one koji ih slušaju!

’Usne koje stoje‘

Upotrebljavajući reč „usne“ kao sinonim za reč „jezik“ Solomon navodi: „Istinita usta [„usne“, NW] ta zauvek stoje, ali lažljiv jezik, on je samo za čas“ (Poslovice 12:19). Izraz ’istinite usne‘ u hebrejskom jeziku je u jednini i znači više od istinitog govora. Jedno stručno delo navodi: „Taj izraz uključuje osobine poput postojanosti, trajnosti i pouzdanosti.“ „Govor koji ima te karakteristike trajaće... zauvek zato jer je pouzdan, suprotno lažnom jeziku... koji može obmanuti za trenutak, ali ne može opstati kada se stavi na ispit.“

„Prevara je u srcu onim koji zlobno misle“, navodi mudar kralj, „a radost u onima koji mir svetuju [„savetuju mir“, NW].“ On dodaje: „Nikakve nesreće pravednom ne biva, al’ će bezdušnike priklještiti zlo“ (Poslovice 12:20, 21).

Zlobnici mogu samo prouzrokovati bol i patnju. S druge strane, oni koji pružaju savet u cilju postizanja mira biće zadovoljni zato što čine dobro. Takođe će imati zadovoljstvo kada vide dobre rezultate. Što je najvažnije, oni imaju Božje odobravanje, jer „mrske su Jehovi usne lažljivaca, al’ su mu mili koji verno rade“ (Poslovice 12:22).

’Govor koji čuva znanje‘

Opisujući još jednu razliku između onoga koji je pažljiv kada govori i onoga koji to nije, kralj Izraela kaže: „Pametan čovek čuva svoje znanje, a srce bezumnih ludost proglašuje“ (Poslovice 12:23).

Pametan, razborit čovek zna kada da govori, a kada da ćuti. On čuva svoje znanje tako što se uzdržava od razmetanja njime. To ne znači da on uvek krije svoje znanje. Umesto toga, on je odmeren kada treba da pokaže koliko zna. Suprotno tome, bezumnik je brz da govori i time pokazuje svoju bezumnost. Zato nemojmo mnogo da govorimo i neka nam govor ne bude hvalisav.

Nastavljajući s kontrastima, Solomon na upečatljiv način govori o marljivosti i lenjosti. On navodi: „Radina [’marljiva‘, NW] će ruka gospodariti, a lenja će danak davati [„na prisilan rad ići“, NW]“ (Poslovice 12:24). Naporan rad može voditi do napretka i finansijske nezavisnosti, a lenjost do prisilnog rada i potčinjenosti. „S vremenom“, kaže jedan izučavalac, „lenjivac će postati rob marljivom čoveku.“

’Reč koja razveseli‘

Kralj Solomon se vraća na istu temu uz oštroumno zapažanje o ljudskoj prirodi. „Briga u srcu obara čoveka“, kaže on, „ali dobra reč ga razveseli“ (Poslovice 12:25).

Postoji mnogo briga koje mogu dovesti do tuge u srcu. Ono što može olakšati breme i razveseliti srce jeste lepa reč ohrabrenja od saosećajne osobe. Ali kako drugi mogu da znaju koliko su velike brige u našem srcu ako se ne otvorimo i ne razgovaramo o tome? Da, kada doživljavamo nevolju ili patimo od depresije, treba da se poverimo nekoj saosećajnoj osobi koja nam može pomoći. Štaviše, kada osećanja izrazimo rečima, to ublažava bol u srcu. Zbog toga je dobro poveriti se bračnom drugu, roditelju ili saosećajnom i duhovno sposobnom prijatelju.

Gde se mogu naći bolje reči ohrabrenja od onih koje se nalaze u Bibliji? Moramo se onda približiti Bogu tako što s cenjenjem meditiramo o njegovoj nadahnutoj Reči. Takvo razmišljanje sigurno može doneti radost uznemirenom srcu i iskru tužnim očima. Psalmista to potvrđuje rečima: „Savršen je zakon Jehovin, — on dušu krepi. Svedočanstvo Jehovino je verno, — daje mudrost nevinome. Pravedne su naredbe Jehovine, — one srce vesele. Zapovest je Jehovina svetla, — ona oči prosvetljuje“ (Psalam 19:8, 9).

Nagrađujući put

Upoređujući put pravednika i bezdušnika, kralj Izraela kaže: „Pravi put pravednik prijatelju svome pokazuje [„pravednik pregleda pašnjak svoj“, NW], ali bezdušnike njihov put zavodi“ (Poslovice 12:26). Pravednik je oprezan u vezi sa svojim pašnjakom — poznanicima i prijateljima s kojima se druži. On ih mudro bira, nastojeći da izbegne opasna prijateljstva. S bezdušnicima je drugačije jer oni odbijaju savet i insistiraju da bude po njihovom. Budući da su zavedeni, oni lutaju.

Kralj Solomon kao sledeće navodi razliku između lenjosti i marljivosti iz jednog drugog ugla. „Lova svoga lenjivac ne peče [„goni“, NW], a radinost skupo je čoveku blago“ (Poslovice 12:27). „Lenjivac“ ne „goni“ ili ne „peče“ svoj plen. Zaista, on ne može dovršiti ono što započne. S druge strane, marljivost je sinonim za bogatstvo.

Lenjost je toliko štetna da je apostol Pavle smatrao da je potrebno da piše suhrišćanima u Solunu i da ispravi neke koji su ’hodili neuredno‘ — bili su besposleni i mešali su se u ono što ih se nije ticalo. Takvi su drugima nametali težak teret. Zato ih je Pavle otvoreno posavetovao, podstičući ih da ’mirno radeći jedu hleb koji sami zarade‘. A ukoliko se ne bi odazvali na ovaj odlučan savet, Pavle upućuje druge u skupštini da se ’klone‘ njih — da ih izbegavaju, očigledno kada je u pitanju druženje (2. Solunjanima 3:6-12).

Moramo uzeti k srcu ne samo Solomonov savet da budemo marljivi, već takođe i njegov savet o ispravnoj upotrebi jezika. Naprežimo se da taj mali ud koristimo tako što njime lečimo i radujemo druge dok izbegavamo greh usana i vodimo čestit život. „Na putu je pravde život“, uverava nas Solomon, „nema smrti na njezinoj stazi“ (Poslovice 12:28).

[Slike na 27. strani]

„Mudar je ko savet sluša“

[Slike na 28. strani]

„Lek daje jezik mudrih ljudi“

[Slika na 29. strani]

Kada se poverimo pouzdanom prijatelju to nam može doneti utehu

[Slika na 30. strani]

Naše srce je radosno kada s cenjenjem meditiramo o Božjoj Reči