„Oštrouman pazi na korake svoje“

OŠTROUMNA osoba je sposobna i pametna, ume dobro da rasuđuje i dobro zapaža, razumna je i razborita, pronicljiva i mudra. Ona nije nepoštena niti manipuliše drugima. U Poslovicama 13:16 (NW) stoji: „Oštrouman čovek postupa u skladu sa spoznanjem.“ Zaista, oštroumnost, to jest razboritost, jeste jedna poželjna osobina.

Kako u svakodnevnom životu možemo ispoljavati oštroumnost? Kako se ta osobina ogleda u odlukama koje donosimo, u tome kako se ophodimo s drugima i kako reagujemo u različitim situacijama? Kakve blagoslove imaju razborite osobe? Kojih su nevolja pošteđeni? Praktične odgovore na ova pitanja, koje je dao Solomon, kralj drevnog Izraela, možemo pročitati u Poslovicama 14:12-25.a

Mudro biraj svoj put

Da bismo donosili mudre odluke i bili uspešni u životu, potrebno je da imamo sposobnost da razlikujemo ispravno od neispravnog. Međutim, Biblija nas upozorava: „Neki put se prav čoveku čini, a izlazak mu je put ka smrti“ (Poslovice 14:12). Stoga, moramo naučiti da razlikujemo ono što je stvarno ispravno od onoga što samo izgleda tako. Izraz „put ka smrti“ na izvornom jeziku stoji u množini, što ukazuje na to da postoji mnogo takvih prevarnih puteva. Osmotri neka područja na koja treba da pazimo kako ne bismo krenuli putem ka smrti.

Na bogate i slavne ljudi u svetu obično se gleda kao na osobe koje treba poštovati i kojima se treba diviti. Pošto su uspešni u društvu i u finansijskom pogledu dobro obezbeđeni, njihov način života se obično smatra ispravnim. Međutim, kojim sredstvima se takvi ljudi obično služe kako bi stekli bogatstvo ili slavu? Da li su njihovi postupci uvek pošteni i moralni? Zatim, postoje i neki ljudi koji pokazuju izuzetnu revnost kada su u pitanju njihova religiozna uverenja. Međutim, da li to što su iskreni znači i da su njihova verovanja ispravna? (Rimljanima 10:2, 3).

Neki put nam se može činiti pravim i zbog toga što smo skloni da obmanjujemo sami sebe. Ako donosimo odluke na temelju onoga što mi smatramo da je ispravno, mi se tada oslanjamo na svoje srce, koje je varljiv vodič (Jeremija 17:9). Ako naša savest nije izgrađena i izoštrena, može nas navesti da mislimo da je neki pogrešan put u stvari ispravan. Šta će nam onda pomoći da izaberemo pravi put?

Neophodno je da marljivo lično proučavamo duboke istine iz Božje Reči ako želimo da naše ’moći zapažanja‘ budu uvežbane da „razlikuju ispravno i neispravno“. Osim toga, moramo vežbati te moći „upotrebom“, tako što ćemo primenjivati biblijska načela (Jevrejima 5:14). Moramo paziti da ne dozvolimo nečemu što samo izgleda ispravno da nas navede da skrenemo sa ’tesnog puta koji vodi u život‘ (Matej 7:13, 14).

Kada je ’srce žalosno‘

Da li možemo biti srećni ako nemamo unutrašnji mir? Da li smeh i veselje ublažavaju bol koji osećamo duboko u srcu? Da li je mudro svoju tugu utopiti u alkoholu, zloupotrebljavati drogu ili pokušati potisnuti negativna osećanja time što bismo vodili promiskuitetan način života? Odgovor je ne. „I sred smeha može srce biti žalosno“, kaže mudri kralj (Poslovice 14:13a).

Smehom se može prikriti žalost, ali ne i otkloniti. „Sve svoje vreme ima“, kaže Biblija. Zaista, postoji „vreme plača i vreme smeha; vreme kad se kuka i vreme kad se igra“ (Propovednik 3:1, 4). Kada žalost traje duže, moramo preduzeti neke korake da bismo je savladali, tražeći ’mudar savet‘ kada je to neophodno (Poslovice 24:6, DK).b Smeh i zabava mogu nam donekle pomoći, ali njihova vrednost je relativno mala. Upozoravajući na neispravne oblike zabave i preterivanje u razonodi, Solomon kaže: „Radost u tugu može da svršava“ (Poslovice 14:13b).

Bezverni i dobri — u čemu nalaze zadovoljstvo?

„Ko je bezveran u srcu, siti se plodovima puteva svojih“, kaže dalje izraelski kralj, „a dobar čovek plodovima dela svojih“ (Poslovice 14:14, NW). Kako se to i bezverni i dobri site plodovima svojih dela?

Bezverna osoba ne misli na to da treba da položi račun Bogu. Zato ona ne vidi zašto bi radila ono što je ispravno u Jehovinim očima (1. Petrova 4:3-5). Takva osoba je zadovoljna onim što joj pruža materijalistički način života (Psalam 144:11-15a). S druge strane, dobra osoba se u svom srcu zanima za duhovne stvari. U svim svojim delima, ona se drži Božjih pravednih načela. Takva osoba je zadovoljna plodovima svojih dela jer je Jehova njen Bog, i ona nalazi najveću radost u služenju njemu, Svevišnjem (Psalam 144:15b).

Ne ’veruj u sve što ti se govori‘

Praveći razliku između puteva neiskusne i razborite osobe, Solomon kaže: „Lud [„neiskusan“, NW] sve veruje što mu se govori, al’ pametan pazi na svoje korake“ (Poslovice 14:15). Oštroumna osoba nije lakoverna. Umesto da veruje u sve što joj se govori ili da dopusti drugima da razmišljaju umesto nje, ona mudro odmerava svoje korake. Nakon što sagleda sve činjenice, ona postupa u skladu sa spoznanjem.

Uzmi na primer pitanje: „Da li postoji Bog?“ Neiskusna osoba naginje ka tome da sledi opšteprihvaćeno gledište ili ono u šta veruju poznati ljudi. S druge strane, oštroumna osoba odvaja vreme da ispita činjenice. Ona razmišlja o stihovima kao što su Rimljanima 1:20 i Jevrejima 3:4. Kada su u pitanju duhovne stvari, razborita osoba ne uzima zdravo za gotovo ono što kažu religiozne vođe. Ona ’ispituje nadahnute izraze da vidi da li potiču od Boga‘ (1. Jovanova 4:1).

Kako je mudro slediti savet da ne ’verujemo u sve što se govori‘! Oni kojima je poverena odgovornost da savetuju druge u hrišćanskoj skupštini moraju posebno da uzmu k srcu ovaj savet. Savetnik mora da ima kompletnu sliku o situaciji. Mora dobro da sluša i da sakupi sve činjenice kako njegov savet ne bi bio pogrešan ili pristran (Poslovice 18:13; 29:20).

„Omrznut je onaj ko razmišlja o putevima svojim“

Ukazujući na još jednu razliku između mudre i bezumne osobe, kralj Izraela kaže: „Mudar se pazi i uklanja od zla, bezuman je nasrtljiv i besan [„samouveren“, NW]. Ko je lak na gnev ludosti čini, ali čovek pun lukavstva mržnju izaziva [„omrznut je onaj ko razmišlja o putevima svojim“, NW]“ (Poslovice 14:16, 17).

Mudra osoba se plaši posledica neispravnog postupanja. Stoga je oprezna i ceni svaki savet koji joj može pomoći da izbegne zlo. Bezumna osoba nema takav strah. Ona je samouverena i arogantno ignoriše savet drugih. Pošto je sklona gnevu, takva osoba postupa suludo. Međutim, kako to da je omrznut onaj ko razmišlja?

Hebrejski izraz koji je ovde preveden kao „onaj ko razmišlja“ ima dva značenja. U pozitivnom smislu, može ukazivati na osobu koja je razborita i pametna (Poslovice 1:4; 2:11; 3:21). U negativnom smislu, može se odnositi na zle ideje i smišljanje zla (Psalam 37:7; Poslovice 12:2, DK; 24:8).

Ako se izraz „onaj ko razmišlja“ odnosi na osobu koja smišlja zlo, nije teško shvatiti zašto je takva osoba omrznuta. Međutim, zar nisu i razborite osobe omrznute od strane onih kojima nedostaje razboritosti? Na primer, svet mrzi one koji koriste svoju sposobnost razmišljanja i koji su odlučili da ne budu „deo sveta“ (Jovan 15:19). Mlade hrišćane ismevaju zbog toga što koriste svoju sposobnost razmišljanja i odolevaju lošem uticaju vršnjaka odupirući se neispravnom postupanju. Činjenica je da svet, koji leži u vlasti Satane Đavola, mrzi Božje sluge (1. Jovanova 5:19).

„Klanjaju se zli pred dobrima“

Razborita, to jest oštroumna osoba, razlikuje se od neiskusne osobe na još jedan način. „Bezumnima je deo u ludosti, a od znanja razboriti venac sebi pletu“ (Poslovice 14:18). Pošto joj nedostaje razboritost, neiskusna osoba bira ludost. To je njen deo u životu. S druge strane, znanje ukrašava razboritu osobu kao što kruna ukrašava kralja.

„Klanjaju se zli pred dobrima“, kaže mudri kralj, „i bezdušni na vratima pravednih“ (Poslovice 14:19). Drugim rečima, dobri će na kraju trijumfovati nad zlima. Razmotri brojčani porast današnjeg Božjeg naroda, kao i njihov kvalitetan način života. Kada vide blagoslove koje imaju Jehovine sluge, neki protivnici su prisiljeni da se ’poklone‘ Jehovinoj simboličnoj nebeskoj ženi, koju predstavlja duhom pomazani ostatak na zemlji. Najkasnije u Armagedonu, takvi protivnici će biti primorani da priznaju da je zemaljski deo Božje organizacije zaista zastupnik njenog nebeskog dela (Isaija 60:1, 14; Galatima 6:16; Otkrivenje 16:14, 16).

’Smilovati se ubogima‘

Zapažajući nešto što je karakteristično za ljudsku prirodu, Solomon kaže: „Siromah je dosadan i svom prijatelju, al’ su mnogi prijatelji bogatoga“ (Poslovice 14:20). Kako je to tačno kada su u pitanju nesavršeni ljudi! Pošto su sebični, oni obično daju prednost bogatima nad siromašnima. Bogat čovek ima mnogo prijatelja, ali oni su prolazni baš kao i njegovo bogatstvo. Zar ne bi trebalo da izbegavamo da stičemo prijatelje novcem i laskanjem?

Šta ako iskrenim samoispitivanjem utvrdimo da se ulagujemo bogatima a da potcenjujemo siromašne? Moramo shvatiti da se takva pristranost osuđuje u Bibliji. U njoj stoji: „Greh čini ko svog bližnjega prezire, srećan je ko se ubogim smiluje“ (Poslovice 14:21).

Trebalo bi da budemo obzirni prema onima koji su u teškim okolnostima (Jakov 1:27). Kako to možemo činiti? Tako što im dajemo „sredstva ovog sveta koja su potrebna za život“, u šta spada novac, hrana, krov nad glavom i odeća, kao i na taj način što im poklanjamo ličnu pažnju (1. Jovanova 3:17). Srećan je onaj ko pokazuje naklonost takvima, jer „više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35).

Kako prolaze?

Načelo „šta čovek poseje, to će i požnjeti“ odnosi se i na oštroumnu i na bezumnu osobu (Galatima 6:7). Oštroumna osoba čini ono što je dobro, a bezumna smišlja zlo. „Koji zlo smišljaju ne prevare li se?“, pita mudri kralj. Odgovor je da; oni „lutaju“ (DK). ’A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro‘ (Poslovice 14:22, DK). Oni koji čine dobro imaju naklonost drugih, kao i Božju milost, to jest lojalnu ljubav.

Povezujući uspeh s napornim radom, a neuspeh s tim da se puno priča a malo radi, Solomon kaže: „Svaki trud koristi daje, a u siromaštvo prazne reči vode“ (Poslovice 14:23). Ovo načelo se posebno odnosi na trud koji ulažemo kada su u pitanju duhovne stvari. Kada naporno radimo u hrišćanskoj službi, doživljavamo zadovoljstvo dok prenosimo životospasavajuću istinu iz Božje Reči mnogim ljudima. Ako verno izvršavamo bilo koji teokratski zadatak koji dobijemo, to donosi radost i zadovoljstvo.

„Bogatstvo je venac za pametne, a ludost bezumnika uvek ludost“, stoji u Poslovicama 14:24. To bi moglo značiti da je mudrost bogatstvo mudrih osoba koje teže za njom, i ona ih krasi poput venca. S druge strane, sve što bezumni postižu jeste ludost. Prema jednom delu, ova poslovica bi takođe mogla ukazivati na to da je „bogatstvo ukras za one koji ga dobro koriste... [dok je] sve što bezumnici imaju njihova ludost“. Šta god da je u pitanju, mudra osoba prolazi bolje od bezumne.

„Veran svedok duše iskupljuje“, kaže kralj Izraela, „ali laži varalica širi“ (Poslovice 14:25). Nema sumnje da je to sasvim tačno u pravnom smislu, ali razmotri kako se to odnosi i na našu službu. Naše delo propovedanja i stvaranja učenika uključuje i svedočenje za istinitost Božje Reči. Zahvaljujući tom svedočanstvu, osobe sa ispravnim stavom srca mogu da budu oslobođene iz krive religije i da spasu svoj život. Time što stalno obraćamo pažnju na sebe i svoje poučavanje, spašćemo i sebe i one koji nas slušaju (1. Timoteju 4:16). Dok to i dalje radimo, pokažimo da smo oštroumni u svakom aspektu života.

[Fusnote]

[Slika na 18. strani]

Marljivo proučavanje dubokih istina neophodno je da bismo razlikovali ispravno od neispravnog

[Slika na 18. strani]

Da li materijalistički način života donosi pravo zadovoljstvo?