Kako se rizik može smanjiti?

BOLEST koronarnih arterija (BKA) povezana je s izvesnim brojem genetskih i ekoloških faktora i faktora koji se tiču načina života. BKA i srčani napad mogu nastati usled godina, ako ne i decenija rizika povezanih s jednim ili više tih faktora.

Starost, pol i nasleđe

S prolaskom godina povećava se rizik od srčanog napada. Oko 55 posto srčanih napada događa se kod ljudi koji imaju više od 65 godina. Približno 80 posto onih koji umru od srčanog napada imaju 65 ili više godina.

Muškarci ispod 50 godina imaju veći rizik od žena iste starosne grupe. Posle menopauze, kod žene se povećava rizik zbog brzog opadanja zaštitnog hormona estrogena. Prema nekim procenama, terapija zamenom estrogena može kod žena smanjiti rizik od srčanog oboljenja za 40 ili više posto, iako može postojati povećan rizik od nekih vrsta raka.

Nasleđe može igrati jednu važnu ulogu. Oni čiji su roditelji imali napad pre svoje 50. godine imaju povećan rizik od napada. Čak i ako su roditelji imali napad posle 50, postoji povećan rizik. Kad je u porodici u prošlosti bilo srčanih problema, verovatnije je da će se kod potomstva javiti slični problemi.

Faktor holesterola

Holesterol, jedna vrsta lipida, neophodan je za život. Proizvodi ga jetra a krv ga nosi do ćelija, u molekulima nazvanim lipoproteini. Dve vrste su lipoproteini male gustoće (LMG holesterol) i lipoproteini velike gustoće (LVG holesterol). Holesterol postaje faktor rizika za BKA kad je u krvi koncentrisano previše LMG holesterola.

Za LVG se misli da imaju zaštitnu ulogu time što uklanjaju holesterol iz tkivâ i prenose ga nazad u jetru, gde se menja i eliminiše iz tela. Ako su testovi LMG visoki a LVG niski, rizik od srčanog oboljenja je veliki. Smanjivanje nivoa LMG može dovesti do značajnog opadanja rizika. Dijetalne mere su jedan osnovni elemenat u lečenju, a može da bude korisno i vežbanje. Različiti lekovi mogu doneti rezultate, ali neki imaju neprijatne nuspojave.a

Preporučuje se ishrana siromašna holesterolom i zasićenim mastima. Zamenjivanje hrane koja je bogata zasićenim mastima, kao što je puter, hranom koja ima manju količinu toga, kao što je kanola ulje ili maslinovo ulje, može smanjiti LMG i sačuvati LVG. S druge strane, American Journal of Public Health primećuje da hidrirana ili delimično hidrirana biljna ulja koja se nalaze u većini margarina i biljnih masnih proizvoda može povećati LMG i smanjiti LVG. Takođe se preporučuje smanjivanje unošenja mesa bogatog mastima i zamenjivanje piletinom ili ćuretinom siromašnom mastima.

Studije su pokazale da vitamin E, beta-karotin, i vitamin C mogu usporiti aterosklerozu kod životinja. Jedna studija je zaključila da oni takođe mogu smanjiti pojavu srčanog napada kod ljudi. Svakodnevna potrošnja povrća i voća bogatog beta-karotinom i drugim karotinoidima i vitaminom C, kao što je krompir, zelen s tamnim listovima, paprike, šargarepe, slatki krompir i dinje, može pružiti izvesnu zaštitu od BKA.

Takođe se kaže da su korisni vitamin B₆ i magnezijum. Pune žitarice kao što su ječam i ovas, kao i pasulj, sočivo i neke semenke i orasi, mogu biti od pomoći. Pored toga, misli se da uzimanje ribe kao što je losos, skuša, haringa i tunj najmanje dvaput sedmično može smanjiti rizik od BKA, pošto su one bogate omega-3 višestruko nezasićenim masnim kiselinama.

Sedelački način života

Ljudi koji puno sede imaju veći rizik od srčanog napada. Oni većinu dana provedu fizički neaktivni i ne vežbaju redovno. Srčani napadi se često događaju kod tih ljudi nakon napornih aktivnosti kao što su težak rad u vrtu, džogiranje, podizanje velike težine ili čišćenje snega. Ali, rizik se smanjuje među onima koji redovno vežbaju.

Žustro hodanje u trajanju od 20 do 30 minuta tri ili četiri puta sedmično može smanjiti rizik od srčanog napada. Redovno vežbanje poboljšava sposobnost srca da pumpa, pomaže u gubitku težine i može smanjiti nivo holesterola i krvni pritisak.

Hipertenzija, prevelika težina i dijabetes

Visok krvni pritisak (hipertenzija) može oštetiti zidove arterije i omogućiti LMG holesterolu da uđe u oblogu arterije i potpomogne u nakupljanju ploče. Dok se pločasta naslaga povećava, postoji veći otpor protoku krvi i time se krvni pritisak povećava.

Krvni pritisak treba redovno kontrolisati, pošto možda ne postoji nikakav spoljnji znak problema. Za svaku jedinicu smanjenog dijastoličnog pritiska (donji broj), rizik od srčanog napada može da se smanji za 2 do 3 posto. Lekovi za sniženje krvnog pritiska mogu biti efikasni. Dijeta, i u nekim slučajevima ograničavanje unošenja soli, zajedno s redovnim vežbanjem radi smanjenja težine mogu pomoći da se kontroliše visok krvni pritisak.

Prevelika težina potpomaže visokom krvnom pritisku i abnormalnostima lipida. Izbegavanje ili lečenje gojaznosti jeste glavni način za sprečavanje dijabetesa. Dijabetes ubrzava BKA i povećava rizik od srčanog napada.

Pušenje

Pušenje cigareta je snažan faktor u razvoju BKA. U Sjedinjenim Državama, ono je direktno odgovorno za oko 20 posto svih smrtnih slučajeva usled srčanih oboljenja i za skoro 50 posto srčanih napada kod žena koje imaju manje od 55 godina. Pušenje cigareta povećava krvni pritisak i unosi u krvotok otrovne hemikalije, kao što su nikotin i ugljen-monoksid. Te hemikalije opet oštećuju arterije.

Pušači takođe ugrožavaju one koji su izloženi njihovom dimu. Studije otkrivaju da nepušači koji žive s pušačima imaju povećan rizik od srčanog napada. Tako osoba time što prestane da puši može smanjiti vlastiti rizik i čak može sačuvati živote voljenih osoba koje su nepušači.

Stres

Kad su pod teškim emocionalnim ili duševnim stresom, oni koji imaju BKA suočavaju se s mnogo većim rizikom od srčanog napada i iznenadne kardijalne smrti nego ljudi koji imaju zdrave arterije. Prema jednoj studiji, stres može prouzrokovati da se arterije opterećene naslagama stežu, a to smanjuje protok krvi i do 27 posto. Značajno stezanje je primećeno čak i kod blago obolelih arterija. Jedna druga studija je sugerisala da težak stres može stvoriti uslove da naslaga u arterijskom zidu prsne, izazivajući srčani napad.

Consumer Reports on Health navodi: „Izgleda da neki ljudi idu kroz život s lošim stavom. Oni su cinični, ljuti i lako se isprovociraju. Dok većina ljudi ignoriše manje sekiracije, neprijateljski nastrojeni ljudi prebacuju u emocionalno petu brzinu.“ Hroničan gnev i neprijateljstvo podiže krvni pritisak, povećava broj otkucaja srca i stimuliše jetru da izbacuje holesterol u krvotok. To oštećuje koronarne arterije i doprinosi BKA. Smatra se da gnev udvostručuje rizik od srčanog napada, a to ostaje neposredna opasnost najmanje dva sata. Šta može pomoći?

Prema novinama The New York Times, dr Mari Mitleman je rekao da ljudi koji nastoje da ostanu mirni u emocionalnim sukobima mogu biti u stanju da smanje rizik od srčanog napada. To zvuči dosta slično rečima koje su pre mnogo vekova bile zapisane u Bibliji: „Mirno srce život jeste telu“ (Poslovice 14:30).

Apostol Pavle je znao kako je biti pod stresom. On je govorio o brigama koje su ga svakodnevno obuzimale (2. Korinćanima 11:24-28). Ali, on je doživeo pomoć od Boga i napisao je: „Ne uznemirujte se ni za što, nego u svim stvarima kazujte potrebe svoje Bogu s molitvama i molbama, s davanjem hvale. I mir Božji, koji prevazilazi svaki razum, sačuvaće srca vaša i misli vaše u Isusu Hristu“ (Filipljanima 4:6, 7).

Premda postoje i drugi faktori koji su povezani sa srčanim problemima, ovde osmotreni faktori mogu pomoći da se prepozna rizik tako da osoba može preduzeti odgovarajuću akciju. Ipak, neki se pitaju kako je onima koji moraju da žive s posledicama srčanog napada. U kolikoj je meri moguć oporavak?

[Fusnota]

[Slike na 9. strani]

Pušenje, lako razljućivanje, unošenje masne hrane i vođenje sedelačkog života povećavaju rizik od srčanog napada