Prigni svoje srce razboritosti
„Gospod mudrost daje, iz njegovih usta znanje i razum [„razboritost“, NW] dolaze“ (POSLOVICE 2:6).
1. Kako možemo prignuti naše srce razboritosti?
JEHOVA je naš Veličanstveni Instruktor (Isaija 30:20, 21, NW). Ali, šta mi moramo raditi da bismo izvukli korist iz ’poznanja Boga‘ koje je otkriveno u njegovoj Reči? Jednim delom, moramo ’prignuti naše srce razumu [„razboritosti“, NW]‘ — moramo imati iskrenu želju da steknemo i ispoljavamo tu osobinu. Zbog toga moramo gledati na Boga, jer je mudri čovek rekao: „Gospod mudrost daje, iz njegovih usta znanje i razum [„razboritost“, NW] dolaze“ (Poslovice 2:1-6). Šta su znanje, mudrost i razboritost?
2. (a) Šta je znanje? (b) Kako bi definisao mudrost? (v) Šta je razboritost?
2 Znanje je poznavanje činjenica stečeno iskustvom, posmatranjem ili proučavanjem. Mudrost je sposobnost da se znanje primeni (Matej 11:19, Ča). Kralj Solomon je ispoljio mudrost kad su dve žene tvrdile da im pripada isto dete i upotrebio je svoje znanje o majčinskoj privrženosti potomstvu da reši taj spor (1. Kraljevima 3:16-28). Razboritost je „oštrina prosuđivanja“. To je „moć ili sposobnost uma kojom on razlikuje jednu stvar od druge“ (Webster’s Universal Dictionary). Ako prignemo srce razboritosti, Jehova će nam je dati preko svog Sina (2. Timoteju 2:1, 7). Ali kako razboritost može da utiče na aspekte života?
Razboritost i naš govor
3. Kako bi objasnio Poslovice 11:12, 13, i šta znači biti ’bezuman‘?
3 Razboritost nam pomaže da shvatimo da ima „vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“ (Propovednik 3:7). Ta osobina nam takođe pomaže da pazimo šta govorimo. Priče Solomunove 11:12, 13 (DK) navode: „Bezumnik [„Onaj ko nema srca“, NW] se ruga bližnjemu svojemu, a razuman [’razborit‘, NW] čovjek muči. Opadač tumarajući izdaje tajnu; a ko je vjerna srca, taji stvar.“ Da, čovek ili žena koji se rugaju drugome ’nemaju srca‘. Prema leksikografu Vilhelmu Gezenijusu, takav pojedinac je „bez razumevanja“. Njemu ili njoj nedostaje dobro prosuđivanje, a korišćenje izraza „srce“ pokazuje da manjkaju pozitivne osobine unutrašnje osobe. Ako onaj ko kaže da je hrišćanin nastavlja da brblja jezikom do te mere da počne da kleveće ili psuje, naimenovane starešine moraju nešto da urade da bi prekinuli tu nezdravu situaciju u skupštini (Levitska 19:16; Psalam 101:5; 1. Korinćanima 5:11).
4. Šta razboriti i verni hrišćani rade s poverljivim informacijama?
4 Za razliku od ’onih koji nemaju srca‘, oni koji imaju ’razboritost‘ ćute kad je to podesno. Oni ne izdaju poverenje (Poslovice 20:19). Znajući da neoprezan govor može naneti štetu, razboriti su „verna srca“. Oni su lojalni prema suvernicima i ne otkrivaju poverljive stvari koje mogu ugroziti suvernike. Ako razboriti hrišćani dobiju bilo kakve poverljive informacije koje se tiču skupštine, oni to čuvaju za sebe dok Jehovina organizacija ne bude smatrala za shodno da to obznani putem svojih publikacija.
Razboritost i naše ponašanje
5. Kako ’bezumni‘ gledaju na razuzdano ponašanje, i zašto?
5 Biblijske poslovice nam pomažu da koristimo razboritost i da izbegavamo neispravno ponašanje. Na primer, Poslovice 10:23 kažu: „Zločin činiti [„razuzdano ponašanje“, NW] šala bezumnom izgleda, ali mudrost razumnom [’razboritom‘, NW] pripada.“ Oni kojima je razuzdano ponašanje poput ’šale‘ slepi su što se tiče neispravnosti njihovog puta i zanemaruju Boga kao onog kome svi moraju dati račun (Rimljanima 14:12). Takvi ’bezumni‘ postaju izopačeni u svom rezonovanju do te mere da umišljaju da Bog ne vidi njihovo neispravno postupanje. Oni svojim postupcima u stvari kažu: „Nema Boga“ (Psalam 14:1-3; Isaija 29:15, 16). Pošto ih ne vode božanska načela, njima nedostaje razboritost i ne mogu ispravno da prosude stvari (Poslovice 28:5).
6. Zašto je razuzdano ponašanje glupo, i kako ćemo gledati na to ako imamo razboritosti?
6 ’Razboriti‘ je svestan da razuzdano ponašnje nije „šala“, to jest neka igra. On zna da se to ne dopada Bogu i da može razoriti naš odnos s njim. Takvo ponašanje je bezumno zato što ljude lišava samopoštovanja, razara brakove, šteti i umu i telu i dovodi do gubitka duhovnosti. Prignimo zato srce razboritosti i izbegavajmo razuzdano ponašanje ili nemoral bilo koje vrste (Poslovice 5:1-23).
Razboritost i naše raspoloženje
7. Koje su neke fizičke posledice gneva?
7 Ako prignemo srce razboritosti, to nam takođe pomaže da kontrolišemo svoje raspoloženje. „Ko je spor na gnjev, velika je razuma“, kažu Priče Solomunove 14:29 (DK), „a ko je nagao pokazuje ludost.“ Jedan razlog tome što razborita osoba nastoji da izbegava nekontrolisan gnev jeste taj što on ima nepovoljne posledice po nas u fizičkom pogledu. To može povećati krvni pritisak i izazvati disajne smetnje. Doktori navode gnev i bes kao emocije koje pogoršavaju ili izazivaju oboljenja kao što su astma, kožne bolesti, probavni problemi i čirevi.
8. Do čega može dovesti nestrpljivost, ali kako nam u tom pogledu može pomoći razboritost?
8 Treba da koristimo razboritost i da budemo ’spori na gnev‘ ne samo zato da bismo izbegli da narušimo svoje zdravlje. Nestrpljivost može dovesti do nerazumnih postupaka zbog kojih ćemo žaliti. Razboritost nam pomaže da razmišljamo o tome šta bi moglo biti posledica neobuzdanog govora ili grubog ponašanja, i time nas čuva da ne ’pokazujemo ludost‘ tako što bismo učinili nešto nemudro. Razboritost nam posebno pomaže da shvatimo da gnev može pomutiti naše procese razmišljanja, tako da ne možemo zdravo prosuđivati. To bi oslabilo našu sposobnost da vršimo božansku volju i da živimo u skladu s Božjim pravednim načelima. Da, popuštanje nekontrolisanom gnevu duhovno je štetno. U stvari, „izlivi gneva“ uvršteni su u odvratna „dela tela“ koja bi učinila da ne nasledimo Božje Kraljevstvo (Galatima 5:19-21, NW). Zato kao razboriti hrišćani, budimo ’brzi da čujemo, a spori da govorimo, spori na gnev‘ (Jakov 1:19, Ča).
9. Kako nam razboritost i bratska ljubav mogu pomoći da rešavamo nesuglasice?
9 Ako se naljutimo, razboritost može sugerisati da treba da ćutimo kako bismo izbegli sukob. Poslovice 17:27 kažu: „Mudri meri svoje reči, tiha duha je razuman [„razborit“, NW] čovek.“ Razboritost i bratska ljubav pomoći će nam da uvidimo potrebu da kontrolišemo nagon da bubnemo nešto štetno. Ako je već došlo do izliva gneva, ljubav i poniznost će nas navesti da se izvinimo i ispravimo stvari. Ali pretpostavimo da je neko uvredio nas. Tada razgovarajmo s njim nasamo na jedan blag i ponizan način i s glavnim ciljem da unapređujemo mir (Matej 5:23, 24; 18:15-17).
Razboritost i naša porodica
10. Koju ulogu u porodičnom životu igraju mudrost i razboritost?
10 Članovi porodice treba da pokazuju mudrost i razboritost, jer će te osobine izgrađivati domaćinstvo. Poslovice 24:3, 4 kažu: „Mudrošću se kuća diže, a razumom [„razboritošću“, NW] utvrđuje, i znanjem se sobe pune svakog blaga ugodnog i skupog.“ Mudrost i razboritost su poput finih građevinskih blokova za uspešan porodični život. Razboritost pomaže hrišćanskim roditeljima da iz svoje dece izmame osećanja i brige. Razborita osoba je sposobna da komunicira, da sluša i stekne uvid u osećanja i misli svog bračnog druga (Poslovice 20:5).
11. Kako razborita udata žena može ’graditi svoju kuću‘?
11 Mudrost i razboritost neosporno su bitni za srećan porodični život. Na primer, Poslovice 14:1 kažu: „Mudra žena gradi sebi svoju kuću, a luda je svojim rukama razgrađuje.“ Mudra i razborita udata žena u ispravnoj podložnosti svom mužu naporno će raditi za dobro domaćinstva i time će pomagati u izgradnji svoje porodice. Jedna stvar koja će ’graditi njenu kuću‘ jeste da ona uvek govori dobro o svom mužu i time povećava poštovanje drugih prema njemu. A vredna, razborita žena koja ima strah pun poštovanja od Jehove stiče hvalu za sebe (Poslovice 12:4; 31:28, 30).
Razboritost i naš životni put
12. Kako oni koji ’nemaju razuma‘ gledaju na ludost, i zašto?
12 Razboritost nam pomaže da u svim stvarima ostanemo na ispravnom putu. Na to se ukazuje u Poslovicama 15:21, gde stoji: „Ludost radost je onome koji razuma nema, al’ razuman čovek pravo hodi.“ Kako treba da razumemo ovu poslovicu? Put ludosti, to jest lakoumnosti, povod je radovanja za bezumnog čoveka, za bezumnu ženu ili za bezumne mlade. Oni ’nemaju razuma [„srca“, NW]‘, nedostaju im dobri motivi, i zato su tako nemudri da se raduju ludosti.
13. Šta je Solomon razabrao u vezi sa smehom i lakomislenošću?
13 Izraelski razboriti kralj Solomon naučio je da lakomislenost znači veoma malo. On je priznao: „Ja rekoh u srcu svome: Ded, okušaću te veseljem, pa ćeš da se nasladiš u radosti. I gle, i to beše taština. Smehu sam rekao: Bezumniče!, a veselju: Čemu li ti služiš?“ (Propovednik 2:1, 2). Kao razborit čovek, Solomon je ustanovio da samo veselje i smeh ne donose zadovoljstvo, jer ne dovode do stvarne i trajne sreće. Smeh nam može pomoći da privremeno zaboravimo naše probleme, ali oni se posle toga mogu pojaviti u još većoj meri. Solomon je o smehu s pravom mogao da govori kao o ’bezumlju‘. Zašto? Zato što nepromišljen smeh zasenjuje zdravo prosuđivanje. To nas može navesti da na veoma ozbiljne stvari gledamo olako. Vrsta radovanja povezana s rečima i postupcima dvorske lude ne može da se smatra izvorom nečeg vrednog. Razabiranje važnosti Solomonovog eksperimenta sa smehom i veseljem pomaže nam da izbegavamo da ’više marimo za slasti nego za Boga‘ (2. Timoteju 3:1, 4).
14. Kako razborit čovek „pravo hodi“?
14 Kako to da razborit čovek „pravo hodi“? Duhovna razboritost i primena božanskih načela vodi ljude jednim čestitim, poštenim putem. Bajingtonov prevod bez uvijanja kaže: „Ludost je raj za glupog čoveka, ali inteligentan čovek ići će pravo.“ ’Razborit čovek‘ ide pravim stazama i u stanju je da razlikuje dobro i zlo zato što u svom životu primenjuje Božju Reč (Jevrejima 5:14; 12:12, 13).
Uvek gledaj na Jehovu za razboritost
15. Šta učimo iz Poslovica 2:6-9?
15 Da bismo u životu išli čestitim putem, svi mi treba da priznamo da smo nesavršeni i da gledamo na Jehovu za duhovnu razboritost. Poslovice 2:6-9 kažu: „Gospod mudrost daje, iz njegovih usta znanje i razum dolaze. On spasenje pravednima hrani i štit je onima koji pošteno hode, čuvajući staze pravde i braneći put vernika svojih. Tad ćeš razumeti pravdu i pravednost, poštenje i pute koji dobru vode.“ (Uporedi s Jakovom 4:6.)
16. Zašto nasuprot Jehovi nema mudrosti, razboritosti niti saveta?
16 Priznajući da zavisimo od Jehove, ponizno nastojmo da razaberemo njegovu volju time što duboko kopamo po njegovoj Reči. On poseduje mudrost u apsolutnom smislu, i njegov savet je uvek koristan (Isaija 40:13; Rimljanima 11:34, 35). U stvari, svaki savet koji je nasuprot njegovom bezvredan je. Poslovice 21:30 navode: „Niti ima mudrosti ni razuma [„razboritosti“, NW], niti saveta nasuprot Gospodu.“ (Uporedi s Poslovicama 19:21.) Samo duhovna razboritost, koja se razvija proučavanjem Božje Reči s pomoću publikacija obezbeđenih preko ’vernog i razboritog roba‘, pomoći će nam da idemo ispravnim putem u životu (Matej 24:45-47, NW). Zato naš način života usmeravajmo u skladu s Jehovinim savetom, znajući da ma kako da suprotan savet možda izgleda uverljivo, on ne može da se meri s njegovom Rečju.
17. Šta može nastati ako se da pogrešan savet?
17 Razboriti hrišćani koji daju savet razumeju da on treba da se čvrsto temelji na Božjoj Reči, i da se pre odgovaranja na neko pitanje zahtevaju biblijski studij i meditiranje (Poslovice 15:28). Ako se neispravno odgovori na pitanja o ozbiljnim stvarima, može nastati velika šteta. Zato je hrišćanskim starešinama potrebna duhovna razboritost i treba da se mole za Jehovino vođstvo kad nastoje da duhovno pomažu suvernicima.
Obiluj duhovnom razboritošću
18. Ako se u skupštini pojavi neki problem, kako nam razboritost može pomoći da zadržimo duhovnu ravnotežu?
18 Da bismo ugodili Jehovi, potrebna nam je „razboritost u svemu“ (2. Timoteju 2:7, NW). Gorljiv studij Biblije i povinovanje vođstvu Božjeg duha i Božje organizacije pomoći će nam da razaberemo šta da uradimo kad se suočimo sa situacijama koje bi nas mogle navesti na pogrešan put. Na primer, pretpostavimo da se u skupštini nešto ne radi onako kako mi mislimo da treba da bude. Duhovna razboritost će nam pomoći da vidimo da to nije razlog da prestanemo da se družimo s Jehovinim narodom i da više ne služimo Bogu. Razmisli o našoj prednosti da služimo Jehovi, o duhovnoj slobodi kojoj se radujemo, o radosti koju možemo izvući iz naše službe kao objavitelji Kraljevstva. Duhovna razboritost nam omogućava da steknemo ispravno gledište i da shvatimo da smo predani Bogu i da treba da negujemo naš odnos s njim, bez obzira na to šta drugi rade. Ako ništa ne možemo uraditi u teokratskom smislu da rešimo neki problem, treba da strpljivo čekamo da Jehova ispravi tu situaciju. Umesto da odustanemo ili popustimo očaju, ’čekajmo na Boga‘ (Psalam 42:5, 11, NW).
19. (a) Šta je bila suština Pavlove molitve za Filipljane? (b) Kako nam razboritost može pomoći ako nešto ne razumemo u potpunosti?
19 Duhovna razboritost nam pomaže da ostanemo lojalni Bogu i njegovom narodu. Pavle je rekao hrišćanima u Filipima: „Zato se molim Bogu da ljubav vaša sve više i više izobiluje u poznanju i punom razumu [’punoj razboritosti‘, NW], da razaberete šta je najbolje, da budete čisti i neporočni u dan Hristov“ (Filipljanima 1:9, 10). Da bismo ispravno rezonovali, potrebno nam je ’tačno spoznanje i puna razboritost‘. Grčka reč ovde prevedena „razboritost“ označava „osetljivo moralno zapažanje“. Kad nešto učimo, mi želimo da zapazimo kako se to odnosi na Boga i na Hrista, i želimo da meditiramo o tome kako to veliča Jehovinu ličnost i njegove pripreme. To produbljuje našu razboritost i naše cenjenje onoga što Jehova Bog i Isus Hrist čine za nas. Ako nešto ne razumemo u potpunosti, razboritost će nam pomoći da shvatimo da ne moramo odbaciti svoju veru u sve važne stvari koje smo naučili o Bogu, Hristu i božanskoj nameri.
20. Kako možemo obilovati duhovnom razboritošću?
20 Obilovaćemo duhovnom razboritošću ako svoje misli i postupke uvek usklađujemo s Božjom Rečju (2. Korinćanima 13:5). Činjenje toga na jedan konstruktivan način pomaže nam da budemo ponizni, a ne zadrti i kritični prema drugima. Razboritost će nam pomoći da izvlačimo korist iz ispravljanja i da se uveravamo u važnije stvari (Poslovice 3:7). I zato, uz želju da ugađamo Jehovi, nastojmo da budemo ispunjeni tačnim spoznanjem njegove Reči. To će nam omogućiti da razlučujemo ispravno od pogrešnog, da utvrđujemo šta je zaista važno i da se lojalno držimo našeg dragocenog odnosa s Jehovom. Sve je to moguće ako prignemo srce razboritosti. Ipak, potrebno je još nešto. Moramo dozvoliti razboritosti da nas čuva.
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto treba da prignemo naše srce razboritosti?
◻ Kako razboritost može da utiče na naš govor i na naše ponašanje?
◻ Kakav učinak razboritost može imati na naše raspoloženje?
◻ Zašto uvek treba da gledamo na Jehovu za razboritost?
[Slika na 13. strani]
Razboritost nam pomaže da kontrolišemo naše raspoloženje
[Slika na 15. strani]
Razboriti kralj Solomon je shvatio da lakomislenost ne donosi stvarno zadovoljstvo