Čuvaj se štetnog brbljanja
„Ko mnogo govori ne fali mu greh, a oprezan je ko usne svoje zadržava“ (PRIČE SOLOMONOVE 10:19, Ba).
1. Kako zlobno brbljanje ili klevetanje nanosi štetu?
NIŠTA ne može da promeni smrtni otrov u zdravo piće. Pakosno brbljanje ili klevetanje je s pravom upoređeno sa otrovom, jer može poštenom čoveku da oduzme dobro ime. Rimski pesnik Juvenal je klevetu nazvao „najgori od svih otrova“. I engleski dramatičar Vilijam Šekspir je jednoj od svojih dramskih likova u usta stavio reči: „Ko mi krade dobro ime, ne otima mi ono što njega čini bogatim, nego što mene čini siromašnim.“
2. Koja pitanja vredi osmotriti?
2 Ali šta je brbljanje? Kako može da se razlikuje od klevete? Zašto se treba čuvati štetnog brbljanja? I kako je to moguće?
Razlika
3. U čemu se razlikuje brbljanje od klevete?
3 Pod brbljanjem se podrazumevaju prazne, ne uvek istinite priče o drugima i o njihovim stvarima. To je „lako, neprisiljeno, poverljivo razgovaranje“. Svi smo mi zainteresovani za ljude i stoga često govorimo dobro i izgrađujuće o drugima. Kod klevete je to drukčije. Ona je „pogrešno predstavljanje, koje treba da našteti nečijem dobrom imenu i glasu“. Takvo ogovaranje je opšte zlonamerno i osim toga nehrišćansko.
4. Prema rečima jednog pisca kako može da započne kleveta, i od čega nastaje?
4 Od bezazlenog brbljanja može da nastane podmukla kleveta. Pisac Artur Mi je rekao: „Kleveta, koja šteti čoveku i može da dovede do njegove propasti, obično počinje prvo sa brbljanjem koje možda nije ništa lošije nego besposlica. Ona se ubraja u najveća zla na svetu, ali se obično svodi na neznanje. Ona se uglavnom pojavljuje među onima koji su vrlo malo zaposleni i besciljno idu kroz život.“
5. Koji je savet dao Pavle u suštini prema 1. Timoteju 5:11-15?
5 Pošto prazne priče mogu da se izopače u klevetu, apostol Pavle se izjasnio protiv izvesnih brbljivaca. Pomenuo je udovice, koje dolaze u obzir da ih skupština podupire, i napisao je: „Mlađih udovica ne primaj, jer kad ih strast odvoji od Hrista, hoće da se udaju . . . I kako su besposlene, naviknu se skitati po kućama, i ne samo što su besposlene, nego su i jezičave i spletkašice i govore što ne treba. Hoću dakle da se mlade udaju, decu rađaju, kućom upravljaju, i nikakva povoda da ne daju protivniku za ogovaranje. Jer se nekoje od njih okrenuše za sotonom“ (1. Timoteju 5:11-15, Ba).
6. Šta bi neko trebao da učini da savlada svoju slabost, ako naginje brbljanju, iz kog bi mogla da nastane kleveta?
6 Pavle je pisao pod Božjim nadahnućem i prema tome nije napravio nepravedne primedbe o tim ženama. Njegove reči nas zbog toga navode na vrlo ozbiljno razmišljanje. Nijedna bogobojazna žena se neće ’odvratiti i slediti Satanu’. Ali šta ako neka hrišćanka ustanovi da ima slabost za takvo ogovaranje, kojim bi mogla da bude kriva za klevetu? Tada bi trebala ponizno da sledi Pavlov savet: „Tako i žene treba da su poštene, da ne opadaju.“ Takođe je rekao: ’Da stare žene treba da žive kao što se pristoji svetima, da ne budu opadljive’ (1. Timoteju 3:11, Ba; Titu 2:3). Isto tako braća treba savesno da se drže tog mudrog saveta.
7. Iz kog biblijskog razloga bi ti rekao da svi mi treba da pazimo na naše izjave?
7 Naravno, ponekad svi mi razgovaramo o drugima, na primer o njihovim iskustvima u službi propovedanja. Međutim ne trebamo nikada ’sedeti i opadati brata svoga’ (Psalam 50:19, 20). Da, mudro je da ne pričamo previše, jer „ko mnogo govori ne fali mu greh, a oprezan je ko usne svoje zadržava“ (Priče Solomonove 10:19, Ba). Dakle, mi treba da se čuvamo brbljanja, čak i onda ako se naizgled ne radi o štetnom brbljanju. Zapravo mi ne treba stalno da razgovaramo o ljudima, jer imamo izvanredne teme na izboru, ako mislimo na ono što je pravedno, časno, ljubazno, čestito i pohvalno (Filipljanima 4:8).
Kako od brbljanja nastaje kleveta
8. Zašto nije uvek pogrešno ako govorimo o našim suhrišćanima?
8 Nije pogrešno ako razgovaramo o službi propovedanja i o drugim Bogu dopadljivim delatnostima braće u veri, ako je to što kažemo tačno i naša izjava nikom ne nanosi štetu. Takve pozitivne primedbe mogu ostale čak da ohrabre. (Uporedi Dela apostolska 15:30-33.) Neki hrišćani su govorili o vernom starom Gaju, kome je apostol Jovan pisao: „Ljubljeni, obavljaš verni posao u svemu što činiš braći, i to stranoj, koja su pred skupštinom posvedočila tvoju ljubav“ (3. Jovanova 5, 6, NS). Prema tome nije uvek naopako ako se govori o suhrišćanima.
9. a) Kako mogu beznačajne priče da dovedu do klevete neke poštene osobe? b) Koja pitanja s tim u vezi možemo sami sebi da postavimo?
9 Međutim, iz beznačajnih priča može da nastane kleveta, ako govorimo o čisto privatnim stvarima neke poštene osobe, dovedemo u pitanje njene motive ili u vezi njenog ponašanja damo povoda za sumnju. Stoga bi trebali uvek prvo da se pitamo: Da li će moje reči da naštete glasu neke druge osobe? Da li je tačno to što ja kažem? (Otkrivenje 21:8). Da li bi to isto rekao u njenom prisustvu? Da li bi na taj način posejao neslogu u skupštini? Da li zbog mojih izjava dotični može da izgubi službene prednosti? Da li je zavist u mom srcu? (Galatima 5:25, 26; Titu 3:3). Da li je plod mojih primedaba dobar ili loš? (Matej 7:17-20). Da li bih tako nešto rekao i za apostole? (2. Korinćanima 10:10-12; 3. Jovanova 9, 10). Da li takve reči priliče nekome ko ima strahopoštovanje prema Jehovi?
10, 11. Prema Psalmu 15:1, 3 šta nećemo činiti ako želimo da budemo Božji gosti?
10 Aludirajući na one koji odaju čast Bogu, u Psalmu 15:1 (NS) se postavlja pitanje: „O Jehova, ko će biti gost u tvom šatoru? Ko će stanovati na svetoj gori tvojoj?“ O takvom čoveku psalmista David kaže: „Onaj ko nije klevetao jezikom svojim. Svom drugu nije ništa zlo učinio i koji nije naneo pogrde svom prisnom poznaniku“ (Psalam 15:3, NS). Ovde sa „kleveta“ prevedena hebrejska reč je izvedena od glagola koji znači „nogu upotrebljavati“, dakle „ići okolo“. Izraelcima je bilo zapoveđeno: „Ne idi kao opadač po narodu svojem“ (3. Mojsijeva 19:16). Onaj koji ’ide okolo da bi klevetao’ nije ni gost ni prijatelj Božji.
11 Prijatelji Božji ne čine ništa zlo svojim drugovima i ne nanose nikakve pogrde istinoljubivim poznanicima, niti takve pogrde prihvataju kao istinite. Štaviše, mi ne treba da širimo neistinite priče o braći u veri, čim bi još umnožili pogrde, koje oni od strane bezbožnih ljudi već podnose, nego treba dobro da govorimo o njima. Nikad ne treba da povećavamo bremena naše verne braće i sestara, tim da govorimo loše stvari o njima.
Kad nastanu teškoće
12. Kako mogu da nam pomognu Dela apostolska 15:36-41 ako smo u iskušenju da pričamo o nekom s kim smo imali nesporazum?
12 U našoj nesavršenosti možemo doći u iskušenje da kažemo nešto protiv osobe s kojom smo imali ozbiljan nesporazum. Ali osmotrimo šta se dogodilo pre nego što je apostol Pavle krenuo na svoje drugo misionarsko putovanje. Varnava je bezuslovno hteo da ih Marko prati, a Pavle nije bio saglasan s tim, pošto je Marko „još u Pamfiliji bio odstupio od njih i ne beše išao s njima na delo“. Tom prilikom je došlo do ’žestoke rasprave’, i oni su se razdvojili. Varnava je poveo Marka sa sobom na Kipar, dok je Pavle sa Silom išao kroz Siriju i Kilikiju (Dela apostolska 15:36-41). Kasnije se nesloga između Pavla, Varnave i Marka očigledno stišala, jer se Marko nalazio kod apostola u Rimu, koji je dobro govorio o njemu (Kološanima 4:10). Između tih hrišćana je doduše došlo do nesporazuma, ali nema nikakvih znakova da su među svojom braćom išli okolo i da su ogovarali jedan drugoga.
13. Pod kojim se okolnostima Pavle suprotstavio mogućem iskušenju da brblja o jednom suhrišćaninu?
13 Pavle se suprotstavio takođe mogućem iskušenju da na štetan način brblja, kad je Kefu (Petra) ukorio, koji se zbog prisutnosti izvesnih judejskih hrišćana iz Jerusalima stideo da jede i da se druži sa nejudejskim vernicima. Mesto da priča iza Petrovih leđa, Pavle mu se ’u lice suprotstavio’ i otvoreno rekao „pred svima“ (Galatima 2:11-14). Petar tada isto nije brbljao o Pavlu, koji ga je ukorio, nego ga je kasnije označio sa rečima „ljubazni naš brat Pavle“ (2. Petrova 3:15). Dakle, čak i nužni ukor nekog brata u veri ne opravdava njegovo ogovaranje. Ima vrlo dobrih razloga da se čuvamo od takvog ogovaranja i od iskušenja da učestvujemo u štetnom brbljanju.
Zašto biti oprezan
14. Koji je za nas najznačajniji razlog da ne slušamo, niti širimo štetno brbljanje?
14 Najvažniji razlog, zašto ne želimo da slušamo štetno brbljanje, niti da učestvujemo na njegovom širenju, jeste želja da se dopadnemo Jehovi, koji osuđuje klevetu. Kako Bog gleda na takve priče, postalo je jasno kad su Izraelci dobili zapovest: „Ne idi kao opadač po narodu svojem, i ne ustaj na krv bližnjega svojega; ja sam Gospod“ (3. Mojsijeva 19:16). Ako želimo da budemo u Božjoj milosti, tada nesmemo nikog da klevećemo.
15. Ko je najveći klevetnik, i kako može da se odrazi na naš odnos sa Bogom ako učestvujemo u štetnom brbljanju?
15 Drugi razlog, zašto ne želimo da učestvujemo u štetnom brbljanju je zato što bi nas to dovelo do oponašanja Satane, najvećeg klevetnika Jehove. Tom zakletom Božjem neprijatelju dato je podesno ime „Đavo“ (grčki: diabolos), što znači „klevetnik“. Zato što je Eva slušala Satanine klevetničke priče za Boga i odgovarajuće postupala prvi ljudski par je odvojen od svog najboljeg prijatelja (1. Mojsijeva 3:1-24). Ne dozvolimo nikada, da podlegnemo Sataninim namerama i da budemo uvučeni u štetne priče koje izazivaju Božje negodovanje, pa da nas odvoje od našeg najboljeg prijatelja, od Jehove Boga.
16. Kako „opadač rastavlja glavne prijatelje“?
16 Mi ne treba da slušamo štetne brbljivce, jer oni razdvajaju prijatelje. Klevetnici često preteruju i krivo prikazuju stvari, lažu i huškaju. Mesto da otvoreno razgovaraju sa nekim, oni šapuću za njegovim leđima. Obično podjaruju neosnovano podozrenje. Zato se kaže: „Opadač rastavlja glavne prijatelje“ (Priče Solomonove 16:28).
17. Zašto se ne bi trebali previše upuštati čak i u beznačajno brbljanje?
17 Ne treba previše da se upuštamo čak ni u beznačajno brbljanje. Zašto? Zato što bi i primedba izgovorena bez zle namere mogla nekome da našteti, ako se dalje prenosi. Ona može da bude ukrašena ili preokrenuta i konačno da našteti glasu neke bogobojazne osobe ili da joj oduzme dobro ime. Kako bi se ti osećao ako bi u takvom slučaju priča poticala od tebe ili ako bi je ti samo dalje ispričao? Mogli bi te smatrati za potencijalnog uzročnika štete, čije bi društvo trebalo rađe izbegavati. (Uporedi Priče Solomonove 20:19.)
18. Kako brbljanjem može da se postane lažov?
18 Drugi razlog da budemo oprezni je, jer se zlobnim brbljanjem može postati lažov. „Klevetničke reči su kao stvari koje su pohlepno progutane, koje padaju u najdublji deo želuca“ (Priče Solomonove 26:22, NS). A šta ako ti ’progutaš’ laži i dalje ih ispričaš? Čak ako ih ti smatraš da su istinite, ti lažeš, ako ih širiš. Ako se ispostavi da su neistine ti se smatraš lažovom. Da li bi to hteo? Zar Bog ne poziva lažne učitelje za njihove krive nauke na odgovornost? Da, klevetnike takođe poziva na odgovrnost. Isus je upozoravajući rekao: „A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju budu rekli, ljudi odgovarati u dan suđenja. Jer ćeš se po svojim rečima opravdati, i po svojim ćeš se rečima osuditi“ (Matej 12:36, 37, Ba). Da li bi hteo da te Bog osudi kao klevetnika, pošto će „svaki od nas dati Bogu račun za sebe? (Rimljanima 14:12, Ba).
19. Zašto se može reći da štetno brbljanje može da bude ubistvo?
19 Još jedan razlog da ne pričamo zlobne priče je taj što bi tako moglo da se počini ubistvo, i to ubistvo glasa, jer bi se tim uništio dobar glas neke osobe. Neki jezici su kao ’oštri mačevi’, i gorke reči liče na strele, kojima se iz zasede gađa na nevinog. David je u molitvi rekao: „[Jehova], od strašnoga neprijatelja sačuvaj život moj! Skloni me od zamke bezdušnika, od besne čete zločinaca, koji kao mač svoj jezik oštre, i kao strele odapinju reči svoje žučne, da pravednog iz potaje ubiju“ (Psalam 64:2-4, Ba). Da li bi ti hteo da budeš odgovoran što se o tvom bližnjem tako zlo govori da je primoran da se moli Bogu za olakšanje, kao što je to psalmista činio? Da li bi hteo da budeš kriv za nešto što se može uporediti sa ubistvom?
20. a) Šta može da se dogodi sa nepokajničkim klevetnikom, što se tiče skupštine Božje? b) Kako starešine treba da budu oprezne u slučaju brbljanja i klevete?
20 Kleveta može da dovede čak do isključenja iz Božje organizacije; klevetniku može da bude oduzeta zajednica kao nekom nepokajničkom lažovu. Međutim, te mere ne treba da uslede zbog beznačajnih priča. Starešine treba uz molitvu da odvagnu stvar i jasno da razlikuju između običnog brbljanja ili priča i zlobne klevete. Ako se nekom zločincu oduzima zajednica on mora da je zlonamerni brbljivac, nepokajnički klevetnik. Starešine nemaju pravo da nekome oduzmu zajednicu zbog nekog beznačajnog brbljanja, koje je motivisano ljudskim interesom i koje nije neispravno ili zlobno. Stvar ne sme da se preuveličava; sem toga mora da postoje svedoci, čije izjave osnovano dokazuju da je učinjena kleveta (1. Timoteju 5:19). Nepokajnički klevetnici biće isključeni prvenstveno zbog toga da se prekine zlonamerno brbljanje i da skupština ne bude u izvesnoj meri prožeta grehom (1. Korinćanima 5:6-8, 13). Ali starešine nikada ne treba prebrzo da postupe i isključe nekoga, a da nemaju biblijske razloge za to. Sa molitvom i savetom moći će često da pomognu dotičnom da se pokaje, da se izvini ili da ispravi bilo kakve štete i da se stalno poboljšava u obuzdavanju svog jezika.
Da li je to kleveta?
21. Šta bi trebalo da se učini mesto brbljanja o nekom zločincu?
21 Jedna mudra izreka glasi: „Ko klevetu širi, taj izdaje tajne, a čuva ih ko je verna srca“ (Priče Solomonove 11:13, Ba). Da li to znači da je to kleveta ako izvestiš težak greh, koji neko čini u tajnosti ili ga je počinio, a tebi je poznat. Ne. Naravno da o tome ne bi trebao da brbljaš. Ti bi trebao da govoriš sa prestupnikom i da zahtevaš da potraži pomoć od starešina (Jakov 5:13-18). Ako on to ne učini u razumnom vremenu, tada briga za čistoćom skupštine, treba tebe da pokrene da izvestiš starešine o toj stvari (3. Mojsijeva 5:1).
22. Zašto može da se kaže da 1. Korinćanima 1:11 ne odobrava brbljanje?
22 Ako se tako nešto izvesti moglo bi dovesti do karanja zločinca, što svakako ne izaziva radost. Ali onome koji je karan to će doneti plod pravde (Jevrejima 12:11). Prestup treba da bude otkriven onima koji su za to postavljeni da to obrađuju, a ne brbljivcima, koji će izbrbljati dalje. Pavle je pisao hrišćanima u Korintu: „Jer sam čuo za vas, braćo moja, od Hlojinih ljudi, da su nastale raspre među vama“ (1. Korinćanima 1:11, Ba). Da li su članovi tog domaćinstva brbljali o svojoj braći u veri? Ne, nego su o tome izvestili odgovornog starešinu, koji je dotičnima mogao da ukaže potrebnu pomoć, da ponovo dospeju na stazu života.
23. Koje pitanje treba još da se osmotri?
23 Ako nekoj osobi pomognemo da se čuva štetnog brbljanja mi joj činimo nešto dobro. Jedna mudra izreka glasi: „Koji usta svoja čuva, dušu svoju čuva, a koji ih razvaljuje ka propasti svojoj juri“ (Priče Solomonove 13:3, Ba). Dakle, bez sumnje postoje dobri razlozi da se čuvamo brbljanja i zlog klevetanja. Ali kako može da se zaustavi štetno brbljanje? O tome govori sledeći članak.
Kako glase tvoji odgovori?
◼ U čemu se razlikuje beznačajno brbljanje od klevete?
◼ Kako brbljanje može da pređe u klevetu?
◼ Koji su neki od razloga da se čuvamo štetnog brbljanja?
◼ Zašto ne spada u klevetu ako se izvesti težak prestup neke osobe?
[Slika na 28. strani]
Pazi da nikada ne zabadaš nekome strele u leđa, i da ne postaneš kriv za ogovaranje