Da li je tvoj dom mesto odmora i mira?
„Da vam dâ Jehova da nađete počinak svaka u domu muža svojega“ (RUTA 1:9).
1. Koje su tri žene krenule na put u Judu pre otprilike 3 000 godina?
PRE otprilike 3000 godina krenule su tri žene na opasan put, koji ih je vodio kroz predele gde su uglavnom harali zlikovci i razbojnici. Žene su išle neravnom zemljom Moavskom. Starija je bila udovica Nojemina, koja je htela da dođe u Vitlejem, svoju voljenu otadžbinu Judu. Njene mlađe pratilje su bile dve udovice, Orfa i Ruta, dve Moavke koje su bile udate za Malona i Helona, Nojeminine umrle sinove. Saslušajmo ih.
2. Šta je poželela Nojemina Orfi i Ruti?
2 „Idite“, govori Nojemina „vratite se svaka u dom matere svoje; Jehova neka vam učini milost kao što vi učiniste umrlima i meni.“ I koju još želju izražava Nojemina? „Da vam da Jehova [dar]“, kaže ona „da nađete počinak svaka u domu muža svojega“ (Ruta 1:8, 9). Da, Nojemina poziva svoje snahe da se vrate svom narodu, u nadi da će obe mlade žene da dobiju odmor i utehu od Boga, što ima svaka žena ako ima dobrog muža i dom.
3. Kako je postupila Ruta i kako se stvar na kraju završila?
3 Orfa se vraća, ali lojalna Ruta ne. Ona odbija da napusti svoju svekrvu. Njena odluka glasi: „Tvoj je narod moj narod, i tvoj je Bog moj Bog.“ I šta se na kraju događa? Ruta kod Voza nalazi dom odmora i mira i dobija „potpunu platu“. Ona dalje produžava lozu do kralja Davida i njegovog jedinstvenog Gospoda, Isusa Hrista (Ruta 1:16; 2:12; 4:13-22; Psalam 110:1; Matej 1:1-6).
4. Koje se pitanje javlja za razmišljanje?
4 Nojemina je svojim snahama želela dar od Jehove — bezbednost u braku i dom odmora i mira. Bog sigurno želi da se njegove sluge raduju mirnom porodičnom životu. Da li može da se kaže da je tvoj dom — ukoliko si Jehovin svedok — mesto odmora i mira?
Izabrati pravog partnera
5. Koji je prvi korak koji ne smeš da ispustiš iz vida ako kao neoženjeni hrišćanin nameravaš da stupiš u brak?
5 Ako si neoženjen hrišćanin koji namerava da se ženi, verovatno da se nadaš mirnom porodičnom životu. Prvi korak u tom pravcu jasno objašnjava apostol Pavle, jer piše: „Žena je privezana zakonom dokle joj god živi muž; a ako joj umre muž, slobodna je za koga hoće da se uda, samo u Gospodu“ (1. Korinćanima 7:39).
6. a) Šta znači ’samo u Gospodu da se ženi’? b) O kojim pitanjima treba da razmisli onaj koji se priprema za brak? v) Zašto i krštenog partnera treba birati pod molitvom?
6 ’Da se uda samo u Gospodu’ znači sklapanje braka samo sa pripadnikom vere. Ali hrišćanin ne treba da juri u brak, čak ni u brak sa osobom koja se predala Jehovi. Može li da se kaže da dotična osoba stvarno ’traži pravednost i krotost’? (Sofonija 2:3). Da li služi Bogu sa svim srcem? Da li njene reči dolaze iz srca koje se preliva ljubaznim izjavama hvale za Jehovu? Učestvuje li redovno u službi propovedanja i da li to igra značajnu ulogu u njenom životu? Da li ima potrebne kvalifikacije za službu propovedanja i hrišćanski brak? Da, čak pri izboru krštenog partnera odluka mora da bude mudra i sa molitvom. Uveri se, koliko god je moguće, da li vernik ima dobre duhovne osobine. Takvim izborom se izbegavaju napetosti i brige koje remete mir, a često nastaju u religiozno razdeljenom domu.
7. Šta je potrebno u interesu najveće sreće u braku?
7 Dvoje Bogu predanih hrišćana, kao bračni drugovi ne zadovoljavaju samo emocionalne potrebe, nego podupiru jedno drugo i razgovorima o duhovnim stvarima. Na taj način se stvara najbliža moguća veza između dvoje ljudi. Hrišćanski bračni partneri sigurno žele da izgrade blizak međusobni odnos. Čovek je stvoren sa potrebom da obožava Boga i zato smo najsrećniji, ako preduzimamo prave korake za zadovoljavanje naših duhovnih potreba (Matej 5:3). Imajući na umu tu činjenicu, sigurno ne želimo da budemo neposlušni i da stupimo u brak s jednim nevernikom, čime bi se odrekli jedinstva u duhovnom pogledu koje toliko unapređuje brak (5. Mojsijeva 7:3, 4). Da bi stvarno bio srećan u braku, moraš da se pobrineš da Bog bude prisutan u tvom braku. Takva jedna „trostruka vrvca ne kida se lako“ (Propovednik 4:12). Da, ako je Jehova Bog prisutan u tvom braku, onda je on učvršćen i tvoj dom je mesto odmora i mira.
Savet koji doprinosi kućnom miru
8. Na koji savet treba da paze naročito oženjeni hrišćani?
8 Na šta bi oženjeni hrišćani trebali da paze da bi u njihovom domu imali odmor i mir? Naravno, mnogo šta doprinosi tome, ali je naročito važan Pavlov savet iz poslanice Efescima 5:21-33. Tačno je, muž ili žena bi mogli da upotrebe te reči za isticanje grešaka bračnog partnera. Ali koliko bi bilo bolje da se koncentrišu na onaj deo saveta koji sami treba da primene!
9. Koji savet daje Pavle hrišćanskim muževima?
9 Ako ti sam kao hrišćanski muž primenjuješ Pavlov savet, tada od svog doma možeš da napraviš mesto odmora i mira. Apostol poziva: „Muževi! ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu, i sebe predade za nju.“ Pavle takođe piše: „Tako su dužni muževi ljubiti svoje žene kao svoja tjelesa; jer koji ljubi svoju ženu, sebe samoga ljubi. Jer niko ne omrznu kad na svoje tijelo, nego ga hrani i grije, kao i Gospod crkvu ... Ali i vi svaki da ljubi onako svoju ženu kao i sebe samoga.“ Muž treba ’da ljubi svoju ženu kao sebe samoga’ — tako kao da je ona on sam. Kakvog li prikladnog saveta jer oboje postaju „jedno telo“! (1. Mojsijeva 2:24).
10. Koju odgovornost ima hrišćanski muž prema 1. Timoteju 5:8?
10 Muž koji voli svoju ženu kao sebe samoga preuzimaće vođstvo u duhovnim stvarima. On snosi odgovornost za situaciju koja vlada u njegovoj porodici i stvarima ne sme jednostavno da prepusti svoj tok. On mora da se brine za materijalne i duhovne interese svojih ukućana. Pavle kaže: „Sigurno se onaj ko se ne brine za svoje, a osobito za ukućane, odrekao vere i gori je od nevernika“ (1. Timoteju 5:8, NS).
11. Koji savet daje Pavle hrišćanskim ženama?
11 Hrišćanska žena može mnogo da doprinese i da od doma učini mesto odmora i mira. Za žene Pavle daje ovaj inspirisani savet: „Žene! slušajte svoje muževe kao Gospoda. Jer je muž glava ženi kao što je i Hristos glava crkvi, i on je spasitelj tijela. No kao što crkva sluša Hrista tako i žene svoje muževe u svemu. ... a žena s druge strane treba duboko da poštuje svog muža“ (Efescima 5:22-24, 33, NS). Ovo ’duboko poštovanje’ je pomoć da kuća bude mesto odmora i mira. To je nesumnjivo suprotno stavu mnogih, svetski nastrojenih žena, koje pokazuju nezavisan izazivački duh koji deluje uzbuđujuće i uznemiravajuće na porodičnu atmosferu.
12. Kako treba da postupaju hrišćanski muž i žena međusobno?
12 Hrišćanski muževi i žene treba da postupaju tako da unapređuju ljubav i poštovanje. Muž treba da bude pažljiv, ljubazan i duhovno zreo. I žena treba da se boji Boga, da bude ljubazna i spremna na saradnju. Nije teško da se prepozna kako uz ovakve osobine dom postaje mesto odmora i mira.
’Nikada ne dajite mesta đavolu’
13. Koji savet daje Pavle prema Efescima 4:26, 27?
13 Pošto smo mi ljudi nesavršeni, pod izvesnim okolnostima nije lako da se sačuva kućni mir. Na primer, opterećenja koja dolaze od spoljašnjih uticaja mogla bi da nam oduzmu mir. Ali ako se pazi na Pavlov savet iz poslanice Efescima 4:26, 27, on može da doprinese mirnoći u domu. Apostol piše: „Gnjevite se i ne griješite; sunce da ne zađe u gnjevu vašemu. Niti dajite mjesta đavolu.“ Čak ako su muž ili žena povremeno s pravom ljuti, nijedno od njih ne treba da ide tako daleko da taj bes pređe u greh, i da u razdraženom raspoloženju ostaje pri svom i gaji neprijateljske osećaje. Ne dozvolimo nikad da nam razarač mira, Sotona, đavo oduzme mir iz našeg hrišćanskog doma! (1. Petrova 5:8).
14. Kako može ponovo da bude uspostavljen kućni mir ako je poremećen?
14 Naravno, da bi bio osiguran porodični mir oba bračna partnera moraju da primenjuju biblijski savet. Ukoliko nastane neka smetnja, tada mogu zajedno da mole za Božji duh, da bi uspeli da donose plod duha i da ponovo uspostave porodični mir (Luka 11:13; Galatima 5:22, 23). Da, na ovaj način čak i pod najtežim okolnostima može od doma da se načini mesto odmora i mira.
Uloga dece pri čuvanju porodičnog mira
15. Kako mogu deca da pomognu da se unapredi porodični mir?
15 Deca takođe mogu da pomognu u unapređivanju mira u porodici. Kako? Tim što su poslušna i spremna na saradnju. Takav stav uglavnom zavisi od biblijskog poučavanja, koje oni dobijaju i od toga kako hrišćanski roditelji izvršavaju svoju ulogu učitelja. Sem toga, ovoj važnoj biblijskoj pouci pripada ispravno postupanje roditelja i davanje odgovarajućih primera. Pogodno tome u Pričama Solomonovim 22:6 piše: „Vaspitaj dečaka prema putu za njega; čak i kada ostari, neće odstupiti od njega.“ Deca, koja uživaju dobro vaspitanje i pred sobom imaju odličan primer roditelja, obično ne skreću sa pravog puta. To naravno mnogo zavisi od kvaliteta i obima vaspitanja, ali i od srca deteta.
16. Šta može da se kaže o Timotejevom vaspitanju?
16 Počni sa biblijskim poučavanjem tvoje dece još dok su vrlo mali. To je bio slučaj kod Timoteja, jer Pavle ga poziva: „A ti ostani u onome što si naučio i bio ubeđen da veruješ, jer znaš od koga si to naučio, i jer od ranog detinjstva poznaješ sveta Pisma koja te mogu učiniti mudrim za spasenje po veri u vezi sa Isusom Hristom“ (2. Timoteju 3:14, 15). Da, Timotej je, što se tiče biblijskih istina, „bio ubeđen da veruje“. Ovde upotrebljena grčka reč znači „čvrsto verovati, biti ubeđen“ (Franc Pasov, Džepni rečnik grčkog jezika, 2. knjiga, 1. deo, strana 930). Za to ’čvrsto ubeđenje’ Evnikija, Timotejeva hrišćanska majka i njegova baba Loida su uložile velike napore. Uspelo im je da uliju „nelicemernu veru“ Timoteju, mada mu je otac očigledno bio nevernik (2. Timoteju 1:5). Da li se ti trudiš da pomogneš svojoj deci da razviju isto takvu veru?
17. Šta dokazuje da dete može da se pouči od ranog detinjstva?
17 Timotej je bio poučen u Spise od ranog detinjstva. Dakle, nikada ne potcenjuj dečiju sposobnost učenja. Kao što Njujork tajms prema jednoj studiji izveštava, „u određenim predelima dečijeg mozga ima dva puta više sinaptičkih veza — mesta na kojima se spajaju glavni ogranci moždanih ćelija — nego kod odraslih na dotičnim predelima“. Čak i mala deca mogu da nauče šta je dobro ili zlo, ugodno ili bolno. Doktor medicine, Ričard M. Restak, piše u svojoj knjizi Mozak: „Kod svih živih organizama u mozgu mogu da se memorišu podaci prema važnosti za preživljenje. Životinja ’se seća’ svog neprijatelja i povlači se pri prvom znaku njegovog približavanja. Pamćenje jača i u zavisnosti od čulnih utisaka. Deci mora samo jednom da se kaže, da svoju ruku ne treba da stave na vruću peć.“ Naravno da još mnogo šta može da se ispita o funkcijama mozga, ali jedno je sigurno: dete može da uči kroz iskustvo. Na primer, dete može da se nauči već u dosta ranim godinama, da sedi mirno na hrišćanskim sastancima.
18. Koji savet daje Pavle deci i roditeljima prema Efescima 6:1-4?
18 Dok deca rastu, mogu da napraduju u prikupljanju biblijske pouke. Pored ostalog, oni mogu da nauče da Bog očekuje od njih, da slušaju svoje roditelje. To zahteva čvrsto, ali i ljubazno vaspitanje od roditelja. Pavle piše: „Deco, slušajte svoje roditelje u zajednici sa Gospodom, jer to je pravedno: ’Poštuj svog oca i majku’, koje je prva zapovest sa obećanjem: ’Da ti dobro bude i da ostaneš dugo vremena na Zemlji.’ I vi, očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih i dalje odgajajte u stezi i Jehovinim usmeravanjem mišljenja“ (Efescima 6:1-4, NS). Poslušna deca doprinose mnogo da dom postane mesto odmora i mira.
19. Čime može da se učvrsti veza između roditelja i deteta?
19 Ali čim može da se učvrsti veza između roditelja i dece? U tom će sigurno da pomogne zajedničko čitanje Biblije i hrišćanskih publikacija. Publikacije kao što su Moja knjiga biblijskih priča i Slušati velikog Učitelja, naročito su pogodne da pomognu deci. Pri čitanju Biblije i u drugim prilikama posebno naglasi ljubav prema Bogu. Prilikom jela, preko tvojih izjava možeš da slaviš Jehovu kao velikog nabavljača. Ako putuješ sa svojom decom, tada imaš mogućnost da daš čast Bogu za čuda stvaranja — bilo da su to biljke, cveće, drveće, planine, reke, jezera ili životinje. U službi propovedanja koristi priliku da pričaš o Božjoj ljubavi. Pomaži svakodnevno svom detetu da kao osoba raste u svojoj ljubavi prema Jehovi. Naravno, ova ljubav mora da bude u tvom sopstvenom srcu, da bi uspeo da dopreš do srca tvog deteta (5. Mojsijeva 6:4-7).
20. Od kojeg je značaja pravo vaspitanje?
20 Nikad ne zaboravi da je disciplina neophodna. Ako je ispravno dodeljena i prihvaćena, tada „donosi ... plod pun mira, naime pravednost“ (Jevrejima 12:11, NS). Deca koja se pokoravaju roditeljskom vaspitavanju, donose radost i čast porodici i održavaju njeno dobro ime (Priče Solomonove 10:1; 13:1; 23:24, 25). Tim što roditelji i deca ispunjavaju svoju ulogu po Pismu, oni od svog doma stvarno čine mesto odmora i mira.
Sačuvati odmor i mir u domu
21. Prema Pričama Solomonovim 24:3, 4, kako može da se sačuva odmor i mir u kući?
21 Kako mogu da se sačuvaju odmor i mir u domu? U Pričama Solomonovim piše: „Mudrošću se izgrađuje domaćinstvo i razboritošću biće čvrsto utvrđeno. I spoznajom se pune kleti svim dragocenim i ljupkim vrednim stvarima“ (Priče Solomonove 24:3, 4, NS). Spoznajom i radom vredne porodice, u materijalnom pogledu može da se napuni kuća sa dobrim stvarima. Ali domaćinstvo može samo onda da se izgradi i na čvrstoj podlozi da bude utvrđeno, ako njegovi članovi pokazuju razboritost i upravljaju božanskom mudrošću, tim što ispravno primenjuju biblijsku spoznaju. Da, mudrošću se izgrađuje porodica i omogućava uspešan zejednički život.
22. Do čega će dovesti primenjivanje Božjih uputstava?
22 Primenjivanje Božjih uputstava u domaćinstvu vodi do mira, jer je Izraelcima rečeno: „Ja sam, Jehova, Bog tvoj, koji te učim u tvoju korist, koji te vodim da zakoračiš na put kojim treba da ideš. O, da si obratio pažnju na zapovesti moje! Mir bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao morski talasi“ (Isaija 48:17, 18, NS). Stoga, neka bi svi Bogu odani muževi, žene i deca postupali po nebeskoj mudrosti. Tada će njihov dom da bude stalno mesto odmora i mira
Da li se sećaš?
■ Koji izbor treba da napravi neoženjeni hrišćanin, koji namerava da se oženi da bi imao miran porodični život?
■ Šta prema Efescima 5:21-33 mora da čine muž i žena da bi sačuvali kućni mir?
■ Kako može da pomogne savet iz poslanice Efescima 4:26, 27, da se od doma učini mesto mira?
■ Na koji način mogu deca da doprinesu porodičnom miru?
■ Kako može da se sačuva odmor i mir u tvom domu?