’Pastiri po mom srcu‘

1, 2. (a) Šta se može desiti ako stado ovaca nije zaštićeno? (b) Šta je morao da radi pastir u biblijska vremena?

HIROJAŠU iz Japana bio je mali kada mu je majka kupila ovcu i ovna. On je pazio na njih i ovca bi u jednoj godini dobila dva jagnjeta, tako da je njegovo malo stado počelo da raste. Kada je napunio 12 godina, imao je 12-13 ovaca. „Rano jednog jutra, dok sam još bio u krevetu“, priseća se on, „čuo sam ih kako bleje. Nisam odmah otišao da vidim šta se događa. Kada sam kasnije otišao, video sam čopor divljih pasa kako beži od tora, a moje ovce su bile rastrgane. Unezvereno sam tražio svoju prvu ovcu. Kada sam je pronašao, jedva je disala, ležeći u lokvi krvi. Samo je ovan preživeo. Srce mi se cepalo od tuge. Trebalo je da dođem čim sam čuo blejanje. Bile su potpuno bespomoćne kada su ih psi napali.“

² U biblijska vremena, skoro svako je bio upoznat sa zaduženjima jednog pastira. Njegov posao je bio da vodi svoje ovce na pašnjake i da se brine da imaju dobru ispašu. Takođe ih je štitio od grabljivica i tražio je one koje bi zalutale (1. Sam. 17:34-36). Pazio je da ništa ne uznemirava njegovo stado kada se odmaralo. Takođe je pomagao ovcama da donesu na svet svoje mlade i kasnije ih negovao. Mnogi biblijski pisci, uključujući i Jeremiju, koristili su pastira kao metaforu za osobu koja je brinula o narodu, bilo da je u pitanju neki vladar ili duhovni vođa.

 3. Na šta je Jeremija ukazivao kada je pominjao ’pastire‘ i ’pasenje‘?

³ Neki u hrišćanskoj skupštini možda misle kako starešine imaju ulogu pastira samo onda kada posećuju svoju braću da bi im pomogli i ohrabrili ih. Međutim, iz načina na koji je Jeremija koristio izraze ’pastir‘ i ’pasenje‘ možemo videti da se to odnosi na sva obeležja odnosa koji je postojao između Judinih vođa i naroda. Bog je često osuđivao Judine knezove, proroke i sveštenike, govoreći da su loši pastiri zato što nisu gledali šta je najbolje za narod (Jer. 2:8). Oni su maltretirali, zavodili i zanemarivali svoje „ovce“, dok su sebično radili na svojim interesima. Božji narod je bio u užasnom duhovnom stanju. Jehova je za te lažne pastire rekao ’teško njima‘ i uverio svoj narod da će im dati brižne i pažljive pastire koji će ih štititi. (Pročitati Jeremiju 3:15; 23:1-4.)

 4. Kome je danas poverena briga o Božjem stadu i s kakvim duhom to treba da rade?

⁴ Božje obećanje o pastirima u prvom redu se odnosi na glavnog pastira Jehovinog stada — Isusa — koji je i poglavar hrišćanske skupštine. On je za sebe rekao da je „dobri pastir“ koji pokazuje iskreno saosećanje prema svojim ovcama (Jov. 10:11-15). U brizi za svoje stado, Jehova i danas koristi pastire, kako pomazanu braću iz redova vernog i razboritog roba tako i savesne starešine koje pripadaju ’velikom mnoštvu‘ (Otkr. 7:9). Ti pastiri se trude da oponašaju Isusov samopožrtvovani duh. Oni žele da poput Hrista hrane i paze skupštinu. Zato teško onom ko ne bi brinuo o svojoj braći ili ko bi želeo da gospodari nad njima ili usvajao grub i arogantan stav (Mat. 20:25-27; 1. Petr. 5:2, 3). Šta Jehova očekuje od hrišćanskih pastira? Prema Jeremijinim rečima, koje ispravne stavove i motive treba da imaju starešine dok izvršavaju svoje dužnosti? Osmotrimo pojedinačno svaku od njihovih uloga koje imaju kao zaštitnici stada spremni da pruže pomoć, kao učitelji unutar i van skupštine i kao sudije.

5-7. (a) Kakvu brigu o svojim ovcama Jehova očekuje i zašto? (b) Kako starešine mogu pokazati iskrenu ljubav prema svojoj braći, uključujući i one koji su se udaljili od stada?

⁵ Apostol Petar je nazvao Jehovu ’pastirom i čuvarom naših duša‘ (1. Petr. 2:25). Koji stav Bog pokazuje prema svojim ovcama? Odgovor ćemo pronaći kada se osvrnemo na Jeremijino vreme. Nakon kritike upućene zlim pastirima koji su rasejali i zapostavili stado, Jehova je rekao da će ’sakupiti svoje ovce‘ i vratiti ih na njihov pašnjak. Obećao je da će nad njima postaviti dobre pastire „koji će ih pasti“ i štititi od krvožednih neprijatelja (Jer. 23:3, 4). To pokazuje koliko su Jehovi njegove ovce dragocene, kako u prošlosti tako i danas. On je platio veliku cenu za njihovo večno dobro (1. Petr. 1:18, 19).

⁶ Današnji duhovni pastiri takođe ne smeju biti nemarni u brizi za skupštinu. Ukoliko služiš kao starešina, da li paziš na svaki znak da neko od tvoje braće ima neki problem i da li si spreman da odmah pomogneš? Mudri kralj Solomon je napisao: „Dobro upoznaj stanje stada svoga. Svim srcem se brini za stada svoja“ (Posl. 27:23). Taj stih oslikava marljivost doslovnih pastira, a u načelu se može primeniti i na brigu koju pružaju duhovni pastiri u skupštinama. Ako si starešina, da li se svim silama boriš protiv i najmanjeg naginjanja da gospodariš nad drugima? Sama činjenica što Petar pominje ’gospodarenje nad onima koji su Božje vlasništvo‘ pokazuje da je sasvim moguće da to neki starešina čini. Šta ti možeš učiniti da bi ispunio ono što stoji u Jeremiji 33:12, gde se govori o tome da će pastiri čuvati svoja stada? (Pročitati.) Možda je posebna pomoć i briga potrebna samohranim roditeljima, udovicama, porodicama s očuhom ili maćehom, starijima i mladima.

⁷ Kao što je to i u slučaju doslovnog pastira, ponekad skupštinski pastir mora da traži one koji su se iz nekog razloga udaljili od stada i da im zatim pomaže. Za to će mu biti potrebna samopožrtvovanost i poniznost. On strpljivo provodi vreme u brizi za one koji su mu povereni. Dobro je da skupštinske starešine iskreno razmisle: ’Do koje mere se trudim da ohrabrim i izgradim, a ne da osudim i kritikujem? Da li od sveg srca želim da se poboljšam?‘ Ponekad je nekom potrebno više puta pomoći da stvari sagleda iz Božjeg ugla. Kada neki brat ili sestra teško prihvataju savete iz Pisma (ne lično gledište), priseti se Vrhovnog pastira Jehove. On se često i strpljivo obraćao svom svojeglavom narodu i pokušavao da im pomogne (Jer. 25:3-6). Većina Božjih slugu danas ne čini ono što je loše. Ali kada je potrebno dati neki savet, starešina se ne ustručava da ga da i pri tom oponaša Jehovu.

 8. Kako duhovni pastiri mogu oponašati Jeremijin primer?

⁸ Dok god je postojala nada da će se Jevreji vratiti Jehovi, Jeremija se molio za njih. On je rekao Bogu: „Seti se kako sam stajao pred tobom i govorio u njihovu korist, da bih tvoj gnev odvratio od njih“ (Jer. 18:20). Iz ovoga se vidi da je Jeremija tražio dobre strane svoje braće, ne misleći loše o njima. Danas hrišćanski nadglednici treba da oponašaju takav Jeremijin stav sve dok ne postoji jasan dokaz da osoba nepokajnički nastavlja da čini zlo. Jedna lepa stvar je pohvaliti druge za dobro koje čine i moliti se s njima i za njih (Mat. 25:21).

9, 10. Zašto biti dobar pastir (skupštinski starešina) znači biti dobar učitelj?

⁹ U skladu sa onim što čitamo u Jeremiji 3:15, hrišćanski pastiri treba da ’hrane druge znanjem i razboritošću‘, to jest da služe kao učitelji (1. Tim. 3:2; 5:17). Jehova je svom narodu obećao da će dobri pastiri to činiti. Takođe je podsticao Jevreje da prihvate Jeremijinu pouku i da se poprave. (Pročitati Jeremiju 6:8.) Da bi ovce bile zdrave, potrebna im je dobra ispaša. Slično tome, da bi Božje sluge ostale duhovno zdrave, potrebna im je duhovna hrana i vođstvo.

¹⁰ Kada je reč o poučavanju, starešine imaju dvostruku ulogu. Oni pomažu onima koji su već članovi skupštine, kao i osobama koje su na putu da to postanu. Što se tiče ove druge grupe, vredno je da ne zaboravimo da je propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu jedan od glavnih razloga zašto postoji hrišćanska skupština. Prema tome, starešine moraju biti revni jevanđelizatori (Jer. 1:7-10). Time oni ispunjavaju svoju odgovornost pred Bogom i postavljaju dobar primer za braću. Ukoliko si starešina, zar se ne slažeš da je redovno propovedanje s braćom i sestrama divna prilika da im pomogneš da poboljšaju svoj način poučavanja, a i da se sam poboljšaš u tome? Kada revno predvodiš u propovedanju, ti hrabriš skupštinu i pomažeš joj da napreduje.

11, 12. Ukoliko želi da bude dobar pastir, na šta starešina mora obratiti pažnju?

¹¹ Ono što starešine iznose pred skupštinu mora biti temeljeno na Bibliji i samo tada će to biti dobra duhovna hrana. Onda sigurno razumeš zašto skupštinske starešine moraju revno proučavati Božju Reč. Jedino tako mogu biti uspešni učitelji. Osmotri koliko se to razlikuje od judejskih duhovnih pastira. Jeremija je rekao zašto oni nisu bili uspešni: „Pastiri [su] bezumni i ne traže Jehovu. Zato ne postupaju razborito i sva su im se stada razišla“ (Jer. 10:21). Iako se od njih očekivalo da budu učitelji, oni nisu živeli po načelima iz Pisma i nisu tražili Boga. Zato nisu ni mogli postupati mudro. Iz tog razloga je Jeremija izrekao još veću osudu protiv tih takozvanih proroka. (Pročitati Jeremiju 14:14, 15.)

¹² Za razliku od tih lažnih pastira, hrišćanski nadglednici proučavaju Božju Reč i postupaju poput Isusa. Zato mogu služiti kao mudri pastiri stada. S obzirom koliko mnogo vremena i pažnje posvećuju drugima, ponekad je za njih pravi izazov redovno izdvajati vreme za proučavanje. Ukoliko služiš kao starešina, da li si čvrsto uveren da će tvoje poučavanje biti korisno i tačno i da će odražavati razboritost samo ako ga temeljiš na Božjoj Reči i uputstvima vernog i razboritog roba? Ako primetiš da manje proučavaš nego ranije, šta ćeš učiniti kako ne bi bio poput lažnih pastira Jeremijinog vremena?

13. Zbog čega je Jeremija bio dobar učitelj i kako se današnji pastiri mogu ugledati na njega?

¹³ Jeremija je bio veoma dobar učitelj zato što je koristio slikovito poučavanje. Naravno, Jehova je stajao iza toga. Zaista bi bilo upečatljivo videti Jeremiju kako razbija zemljanu posudu i govori da će Jerusalim i njegovi stanovnici na isti način biti razbijeni (Jer. 19:1, 10, 11). Jednom prilikom je napravio drveni jaram i nosio ga da bi pokazao kako će njegov narod patiti pod vlašću Vavilona (Jer., pogl. 27-28). Bog ne traži od starešina u našim skupštinama da čine tako neobične stvari da bi nas nečemu poučili. Pa ipak, sigurno svi cenimo kada oni u svoje poučavanje uključe neke odgovarajuće ilustracije i iskustva. Dobro osmišljene slikovite pouke i primeri deluju veoma motivišuće.

14. (a) Na čemu se temeljilo Jeremijino ukazivanje na ’balzam u Galadu‘? (b) Kako hrišćanske starešine mogu doprineti duhovnom zdravlju svoje braće?

¹⁴ Jeremija je video da je ljudima njegovog doba bilo potrebno duhovno izlečenje. S tim u vezi, postavio je sledeće pitanje: „Zar nema balzama u Galadu? Zar tamo nema lekara? Zašto onda ne ozdravi kći mog naroda?“ (Jer. 8:22). U Izraelu je postojalo pravo balzamovo drvo koje je uspevalo u Galadu, istočno od Jordana. Ta aromatična uljana biljka bila je poznata po svom lekovitom dejstvu i često se koristila za ublažavanje bolova i vidanje rana. Međutim, Jevrejima je bilo potrebno duhovno izlečenje koje nisu dobili. Zašto? Jeremija je zapazio: „Proroci lažno prorokuju, a sveštenici tlače narod koristeći svoju vlast. A moj narod to voli“ (Jer. 5:31). A šta se može reći za naše vreme? Zar se ne slažeš da danas definitivno postoji ’balzam u Galadu‘ i to u našim skupštinama? Umirujući balzam možemo uporediti s utehom koju brižni hrišćanski pastiri pružaju tako što ljubazno podstiču na primenu biblijskih načela, tako što su pozitivni i mole se s braćom i za njih (Jak. 5:14, 15).

15, 16. Zašto je i doslovnim i simboličnim ovcama potrebna pažnja?

¹⁵ Zamisli radost koju oseća doslovan pastir kada njegov naporan rad bude nagrađen dolaskom na svet zdravog jagnjeta. Međutim, on zna da je tom jagnjetu potrebna briga da bi dobro napredovalo. Zato se on brine da ono dobije odgovarajuću prehranu. Jaganjci se rađaju s velikim repom koji može doći u dodir s đubrivom i prljavštinom. Pastir želi da njegovo stado bude čisto i zdravo i zato jaganjcima skraćuje repove, čineći to vešto da bi umanjio bol. I duhovni pastiri s ljubavlju brinu o simboličnim ovcama, to jest članovima skupštine (Jov. 21:16, 17). Starešine su presrećne kada vide kako i osobe koje su zainteresovane za istinu preduzimaju korake da postanu pravi hrišćani. Oni žele da sve ovce, i mlade i stare, budu zdrave i odgovarajuće nahranjene. Zato ne posustaju u pružanju brige i, kada treba, preduzimaju potrebne korake. To sasvim sigurno uključuje i podsećanje braće na ’ono što Jehova kaže‘, to jest na ono što stoji u Pismu (Jer. 2:2, 5; 7:5-7; 10:2; Titu 1:9).

¹⁶ Jeremiji je bila potrebna odvažnost da bi prenosio Božju reč. A isto se može reći i za starešine, pogotovo kada moraju nešto da preduzmu da bi zaštitili braću. Primera radi, možda jedan duhovni pastir vidi da treba da upozori neko simbolično jagnje ili čak i zreliju ovcu da se ne uprlja prljavštinom Sataninog sveta. Možda onaj ko je u opasnosti čak i ne traži savet. Pa ipak, da li bi jedan savestan starešina mogao da se drži po strani i gleda kako neki član stada upada u nevolju? Taman posla. Takođe ne bi olako gledao na tu situaciju, pretvarajući se da je sve u redu kada očigledno nije i kada neki njegov suvernik može izgubiti mir s Jehovom (Jer. 8:11).

17. Kada i kako starešina treba da pokloni posebnu pažnju nekoj ovci?

¹⁷ Ukoliko bi neka neoprezna ovca krenula da luta, udaljujući se od stada, budan pastir bi je odmah vratio na sigurno mesto, u stado. (Pročitati Jeremiju 50:6, 7.) Slično tome, povremeno starešine moraju odlučno, ali s ljubavlju rezonovati s nekim ko je krenuo u opasnu zonu. Recimo da je starešina zapazio da jedan brat i sestra koji su se verili provode mnogo vremena sami, bez prisustva nekog drugog, i to na mestima gde ih lako mogu savladati strasti. Ljubazan i uviđavan starešina može im pomoći da se ne nađu u takvim opasnim okolnostima. Iako će paziti da ne zvuči kao da ih osuđuje, ipak će im istaći koje situacije bi mogle dovesti do ponašanja koje Jehova mrzi. Poput Jeremije, verne starešine osuđuju ono što Bog osuđuje. Pri tom oni oponašaju Jehovu, koji nije bio grub već je preko svog proroka molio narod: „Ne činite, molim vas, te gadosti koje mrzim“ (Jer. 5:7; 25:4, 5; 35:15; 44:4). Da li iskreno ceniš brigu koju starešine pokazuju prema stadu koje vole?

18. Koji se rezultati postižu naporima duhovnih pastira?

¹⁸ Ruku na srce, nisu svi poslušali Jeremiju. Ali neki jesu. Na primer, kada je njegovom saradniku i pisaru Varuhu bilo potrebno dati snažan savet, Jeremija se nije ustručavao da to učini (Jer. 45:5). S kojim ishodom? Varuh je zadržao Božju naklonost i preživeo uništenje Jerusalima. Slično tome, rezultati koje skupštinske starešine danas postižu u pomaganju suvernicima mogu ih ohrabriti da nastave da se ’posvećuju podsticanju i poučavanju‘ koje znači život (1. Tim. 4:13, 16).

19, 20. Koju odgovornost imaju starešine kada neko počini neki greh?

¹⁹ Nadglednici danas imaju i ulogu duhovnih sudija. U retkim prilikama, oni moraju da razgovaraju sa svojeglavim grešnicima i da ih pokušaju dovesti do pokajanja. Jehova je ljubazno, ali bez okolišanja pozvao grešnike da se vrate sa svog zlog puta (Jer. 4:14). Međutim, ako neko iz skupštine nastavi da čini zlo, nadglednici moraju da zaštite stado od mogućeg iskvarujućeg uticaja. Kao što Pismo upućuje, možda će morati da isključe grešnika iz skupštine. Jehova od starešina očekuje da se i u takvim slučajevima drže merila njegove pravde. Dobri kralj Josija je bio odličan primer u pravednosti, jer je ’branio pravo nevoljnika i siromaha‘. Pokazivao je da oponaša Boga i da voli pravdu. S obzirom na njegovo postupanje, Jehova je mogao postaviti sledeće pitanje: „Ne znači li to mene poznavati?“ Josija je bio pravedan i „zato mu je bilo dobro“. Zar se ne osećaš sigurno kada se starešine u tvojoj skupštini trude da oponašaju Josijin primer? (Jer. 22:11, 15, 16).

²⁰ Budi uveren da Jehova disciplinuje prestupnike onoliko „koliko treba“ (Jer. 46:28). Prema tome, u zavisnosti od okolnosti i stava suvernika, starešine pružaju savet, opomenu ili ukor. U nekim slučajevima je čak možda potrebno isključiti nepokajničkog prestupnika. Tada se starešine neće javno moliti za one koji su isključeni ili uporno idu krivim putem. To bi bilo besmislenoa (Jer. 7:9, 16). Međutim, oni će oponašati Božji stav i pokazati isključenoj osobi kako može ponovo zadobiti Božju naklonost. (Pročitati Jeremiju 33:6-8.) Iako je isključenje bolno, možemo biti uvereni da su Božja merila pravedna, ispravna i dobra za sve (Tužb. 1:18).

21. U kakvom stanju treba da bude Božje stado i kako i ti možeš tome doprineti?

²¹ Kada skupštinski pastiri poznaju i primenjuju Božja nadahnuta merila, stado biva dobro duhovno nahranjeno, zdravo i zaštićeno (Ps. 23:1-6). Jeremija je mnogo govorio o stavovima i motivima (i dobrim i lošim) iz kojih hrišćanski nadglednici mogu učiti dok ispunjavaju ozbiljnu odgovornost da brinu o Božjim ovcama. Zato je dobro da se svi pitamo: ’Da li ću i dalje pokazivati cenjenje prema pastirima koje je Jehova dao da nas poučavaju, vode i štite, time što ću ih podržavati dok nas napajaju „znanjem i razboritošću“?‘ (Jer. 3:15; 23:4).