Ti možeš ostati moralno čist
„Ljubav prema Bogu znači ovo: da držimo njegove zapovesti“ (1. JOVANOVA 5:3).
1. Koja se razlika u ponašanju ljudi danas može videti?
PROROK Malahija je davno bio nadahnut da prorekne vreme kada će postojati upadljiva razlika između ponašanja Božjeg naroda i ponašanja ljudi koji ne služe Bogu. Taj prorok je napisao: „I opet ćete razliku videti izmeđ’ pravednoga i bezdušnika, izmeđ’ onog koji Bogu služi i onoga koji mu ne služi“ (Malahija 3:18). Ovo proročanstvo se ispunjava upravo danas. Držanje Božjih zapovesti, uključujući i zapovesti o moralnoj čistoti, predstavlja mudar i ispravan način života. Ipak, to nije uvek lako. Isus je s dobrim razlogom rekao da se hrišćani moraju snažno naprezati kako bi bili spaseni (Luka 13:23, 24).
2. Koji spoljašnji pritisci otežavaju nekima da ostanu moralno čestiti?
2 Zašto je teško ostati moralno čestit? Jedan razlog je taj što postoje spoljašnji pritisci. Industrija zabave prikazuje nedozvoljene polne odnose kao nešto očaravajuće i prijatno i kao znak zrelosti, dok praktično ignoriše negativne posledice toga (Efešanima 4:17-19). Intimni odnosi koji se prikazuju uglavnom su između osoba koje nisu u braku. U filmovima i na televiziji seksualni odnosi se često prikazuju u okviru usputnih, neobaveznih veza. Obično nema ni srdačnosti ni uzajamnog poštovanja. Mnogi su od detinjstva izloženi takvim scenama. Osim toga, postoji jak pritisak vršnjaka da se prilagodimo današnjoj popustljivoj moralnoj klimi, a oni koji to ne žele ponekad su izloženi ruganju ili čak ponižavanjima (1. Petrova 4:4).
3. Koji su neki razlozi zbog kojih se mnogi u svetu upuštaju u nemoral?
3 I unutrašnji pritisak nam otežava da ostanemo moralno čestiti. Jehova je ljude stvorio sa seksualnim željama, a te želje mogu biti prilično jake. Želja je u velikoj meri povezana s time o čemu razmišljamo, a nemoral je povezan s razmišljanjem koje nije u skladu s Jehovinim mislima (Jakov 1:14, 15). Na primer, prema nedavnoj anketi koju je objavio jedan britanski medicinski časopis, mnogi su počeli sa seksualnim odnosima čisto iz radoznalosti, samo da bi videli kako to izgleda. Drugi su, misleći da je većina ljudi njihovog uzrasta seksualno aktivna, želeli da izgube nevinost. Treći su pak rekli da su ih ponela osećanja ili su „tom prilikom malo popili“. Ako želimo da ugodimo Bogu, ne smemo tako razmišljati. Kakvo će nam razmišljanje pomoći da ostanemo moralno čisti?
Gradi jaka ubeđenja
4. Šta moramo raditi da bismo ostali moralno čestiti?
4 Da bismo ostali moralno čestiti, moramo shvatiti da se takvo ponašanje isplati. To je u skladu s onim što je Pavle napisao hrišćanima u Rimu, naime: ’Sami ispitajte šta je dobra i prihvatljiva i savršena Božja volja‘ (Rimljanima 12:2). Shvatanje da se moralna čestitost isplati podrazumeva više od saznanja da Božja Reč osuđuje nemoral. To podrazumeva da razumemo zbog čega se nemoral osuđuje i koje koristi imamo ako ga izbegavamo. U prošlom članku osmotrili smo neke razloge za to.
5. Zašto hrišćani prvenstveno žele da ostanu moralno čestiti?
5 U stvarnosti, najsnažniji razlozi zbog kojih kao hrišćani izbegavamo seksualni nemoral proizlaze iz našeg odnosa s Bogom. Saznali smo da on zna šta je za nas najbolje. Ljubav prema njemu pomoći će nam da mrzimo zlo (Psalam 97:10). Od Boga dolazi „svaki dobar dar i svaki savršen poklon“ (Jakov 1:17). On nas voli. Time što smo mu poslušni, mi pokazujemo da ga volimo i da cenimo sve što je učinio za nas (1. Jovanova 5:3). Mi nikako ne želimo da razočaramo Jehovu i da mu nanesemo bol tako što bismo prekršili njegove pravedne zapovesti (Psalam 78:41). Ne želimo da uradimo nešto zbog čega bi drugi govorili pogrdno o njegovom svetom i pravednom načinu obožavanja (Titu 2:5; 2. Petrova 2:2). Time što smo moralno čestiti, mi radujemo Svevišnjeg (Poslovice 27:11).
6. Zašto je korisno da kažemo drugima za naša moralna merila?
6 Nakon što smo rešili da ostanemo moralno čestiti, daljnja zaštita jeste da to ubeđenje saopštimo drugima. Neka ljudi znaju da si ti sluga Jehove Boga i da si odlučan da se držiš njegovih visokih merila. Radi se o tvom životu, tvom telu, tvom izboru. Šta je na kocki? Tvoj dragoceni odnos s nebeskim Ocem. Zato jasno kaži da o tvojoj moralnoj besprekornosti nema rasprave. Budi ponosan što predstavljaš Boga time što podupireš njegova načela (Psalam 64:11). Nikada se nemoj stideti da o svojim moralnim ubeđenjima razgovaraš s drugima. Kad si otvoren, to te može ojačati i zaštititi i ohrabriti druge da slede tvoj primer (1. Timoteju 4:12).
7. Kako možemo sačuvati rešenost da budemo moralno čestiti?
7 Kao sledeće, kad smo odlučili da se držimo visokih moralnih merila i kad smo jasno kazali svoj stav, moramo preduzeti mere da se držimo te odluke. Jedna mogućnost da to činimo jeste da budemo pažljivi kad biramo prijatelje. „Ko s mudrima ide, taj postaje mudar“, kaže Biblija. Druži se s onima koji dele tvoje moralne vrednosti; oni će te jačati. Ovaj stih takođe kaže: „Ali zlo prolazi ko se s bezumnima druži“ (Poslovice 13:20). Koliko je god to moguće, izbegavaj ljude koji mogu oslabiti tvoju čvrstu rešenost (1. Korinćanima 15:33).
8. (a) Zašto svoj um treba da hranimo zdravim stvarima? (b) Šta treba da izbegavamo?
8 Nadalje, svoj um treba da hranimo onim što je istinito, ozbiljno, pravedno, čestito, dopadljivo, o čemu se dobro govori, što je kreposno i vredno hvale (Filipljanima 4:8). To činimo tako što biramo šta ćemo gledati i čitati i koju ćemo muziku slušati. Kazati da nemoralna literatura ne utiče štetno isto je što i kazati da moralna literatura ne utiče pozitivno. Upamti da nesavršeni ljudi lako mogu pasti u nemoral. Zato će knjige, časopisi, filmovi i muzika koji izazivaju seksualna osećanja dovesti do neispravnih želja, a ove pak mogu na kraju voditi u greh. Da bismo ostali moralno čisti, svoj um moramo puniti mudrošću od Boga (Jakov 3:17).
Koraci koji vode ka nemoralu
9-11. Kao što je to Solomon ispričao, koji su koraci postepeno odveli jednog mladića u nemoral?
9 Često postoje vidljivi koraci koji vode ka nemoralu. Posle svakog koraka, sve je teže vratiti se nazad. Zapazi kako je to opisano u Poslovicama 7:6-23. Solomon primećuje jednog ’bezumnog mladića [„koji nema razborito srce“, NW]‘, to jest mladića koji nema dobre motive. Taj mladić ’prolazi ulicom pokraj ćoška gde sedi jedna od tuđinki [bludnica], i ide polako ka njenom stanu. To beše u sumrak, uveče‘. To mu je prva greška. U sumrak ga srce ne vodi u bilo koju ulicu, već u ulicu za koju zna da se tamo obično može naći neka bludnica.
10 Zatim čitamo: „I, gle, priđe k njemu žena kao bludnica odevena, a srca lukava.“ Sad ju je ugledao! Mogao bi da se okrene i ode kući, ali sada je to teže nego ranije, posebno zato što je moralno slab. Ona ga dohvati i poljubi ga. Primivši poljubac, on sada sluša njeno zavodljivo ubeđivanje: „Dužna bejah prinos zahvalnosti“, kaže ona. „Svoj zavet danas već ispunih.“ Prinos, to jest žrtva zahvalnosti uključivala je meso, brašno, ulje i vino (Levitska 19:5, 6; 22:21; Brojevi 15:8-10). Pomenuvši te stvari, ona je možda ciljala na to da nije bila neduhovna, a istovremeno mu je davala do znanja da u njenoj kući ima dosta lepih jela i pića. „Dođi“, moli ga ona, „pa da uživamo, i do zore u ljubavi da se zanesemo!“
11 Nije teško predvideti kako se to završilo. „Zanese ga glatkim usnama svojim.“ On ide za njom do njene kuće „kao vo što na klanicu ide“ i „kao ptica koja na zamku naleti“. Solomon zaključuje sledećim otrežnjavajućim rečima: „Ne zna da se radi baš o njegovoj duši“ (NW). Radi se o njegovom životu, zato što će „Bog suditi bludnicima i preljubnicima“ (Jevrejima 13:4). Kakva snažna lekcija i za muškarce i za žene! Treba da izbegavamo i najmanji korak na putu koji vodi do Božjeg negodovanja.
12. (a) Šta znači da neko ’nema razborito srce‘? (b) Kako možemo razvijati moralnu snagu?
12 Zapazi da mladić iz ovog izveštaja ’nije imao razborito srce‘. Ovaj izraz nam govori da njegove misli, želje, sklonosti, emocije i ciljevi u životu nisu bili u skladu s onim što Bog odobrava. Njegova moralna slabost dovela je do tragičnih posledica. U ovim kritičnim ’poslednjim danima‘, potrebno je naprezanje da bismo razvijali moralnu snagu (2. Timoteju 3:1). Bog čini korake kako bi nam pomogao. On se brine da imamo sastanke hrišćanske skupštine, gde nas hrabri da idemo ispravnim putem i gde se družimo s drugima koji imaju iste ciljeve kao i mi (Jevrejima 10:24, 25). Tu su skupštinske starešine koje nas vode i poučavaju pravednim putevima (Efešanima 4:11, 12). Imamo Božju Reč Bibliju koja nas usmerava i vodi (2. Timoteju 3:16). I uvek imamo priliku da se molimo za Božji duh da nam pomogne (Matej 26:41).
Učimo iz Davidovih greha
13, 14. Kako je kralj David upao u veliki greh?
13 Nažalost, čak i istaknute Božje sluge ponekad počine seksualni nemoral. Takav je bio kralj David, koji je decenijama verno služio Jehovi. Nema sumnje da je on mnogo voleo Boga. Ipak, upao je u greh. Kao što je to bio slučaj s mladićem koga je opisao Solomon, i kod Davida su postojali koraci koji su doveli do greha i zatim ga još više uvećali.
14 David je tada bio sredovečan čovek, i možda je imao nešto preko 50 godina. Sa svog krova video je prelepu Vitsaveju kako se kupa. Raspitao se o njoj i saznao ko je. Otkrio je da njen muž Urija zajedno s drugima opseda Ravu, grad Amonaca. David je rekao da Vitsaveju dovedu u njegov dvor i zatim je imao odnose s njom. Kasnije su se stvari iskomplikovale — ona je shvatila da je zatrudnela s Davidom. Nadajući se da će Urija prenoćiti sa svojom ženom, David mu je zapovedio da dođe iz bitke. Tako bi izgledalo da je Urija otac Vitsavejinog deteta. Ali Urija nije pošao svojoj kući. Očajnički želeći da prikrije svoj greh, David je rekao Uriji da se vrati na opsadu Rave i poslao je pismo zapovedniku vojske u kome je rekao da tako nameste situaciju da Urija pogine. Tako je Urija izgubio život, a David je oženio njegovu udovicu pre nego što se saznalo da je trudna (2. Samuilova 11:1-27).
15. (a) Kako je razotkriven Davidov greh? (b) Kako je David reagovao na Natanov vešti ukor?
15 Izgledalo je da je Davidov plan da prikrije svoj greh uspeo. Prošli su meseci. Rodilo se i dete, i to sin. Ako je David imao ovaj događaj na umu kad je sastavljao 32. Psalam, onda je očigledno da ga je savest pekla (Psalam 32:3-5). Međutim, greh nije bio sakriven pred Bogom. Biblija kaže: „Ovo što učini David ne bi po volji Jehovi“ (2. Samuilova 11:27). Jehova je poslao proroka Natana, koji je Davida vešto suočio s onim što je uradio. David je smesta priznao i preklinjao Jehovu da mu oprosti. Zbog istinskog pokajanja mogao je da se pomiri s Bogom (2. Samuilova 12:1-13). David se nije naljutio zbog tog ukora. Umesto toga, pokazao je stav koji je opisan u Psalmu 141:5: „Nek me bije pravednik; to je milost; nek me kazni; to je melem za glavu moju, glava ga moja neće odbaciti.“
16. Koje je upozorenje i savet Solomon dao u pogledu prestupa?
16 Solomon, drugi sin Davida i Vitsaveje, razmišljao je o ovoj mračnoj epizodi iz života svog oca. On je kasnije napisao: „Ko prestupe svoje krije, taj ne napreduje, ko ih prizna i napušta, taj milost dobija“ (Poslovice 28:13). Ako upadnemo u ozbiljan greh, treba da se držimo ovog nadahnutog saveta ali i upozorenja. Treba da priznamo Jehovi i obratimo se skupštinskim starešinama za pomoć. Jedna važna odgovornost starešina jeste da onima koji su pogrešili pomažu da se poprave (Jakov 5:14, 15).
Podneti posledice greha
17. Od čega nas Jehova ne štiti premda nam oprašta grehe?
17 Jehova je oprostio Davidu. Zašto? Zato što je David bio čovek od integriteta, bio je milosrdan prema drugima i istinski se kajao. Međutim, David nije bio pošteđen teških posledica koje su usledile (2. Samuilova 12:9-14). To se dešava i danas. Premda Jehova ne nanosi zlo onima koji se kaju, on ih ne štiti od prirodnih posledica njihovih neispravnih postupaka (Galatima 6:7). Među posledicama seksualnog nemorala mogu biti razvod, neželjena trudnoća, polna bolest i gubitak poverenja i poštovanja.
18. (a) Kako je, prema Pavlovim rečima, trebalo da Korinćani postupe u slučaju teškog seksualnog prestupa? (b) Kako Jehova pokazuje ljubav i milosrđe prema grešnicima?
18 Ako smo mi lično ozbiljno pogrešili, lako se može desiti da budemo obeshrabreni kad snosimo posledice svojih grešaka. Međutim, ne smemo dozvoliti da nas nešto omete u tome da se pokajemo i pomirimo s Bogom. U prvom veku Pavle je pisao Korinćanima da uklone iz skupštine čoveka koji je imao rodoskrvnu vezu (1. Korinćanima 5:1, 13). Kad se taj čovek istinski pokajao, Pavle je uputio skupštinu: „Treba da mu ljubazno oprostite i utešite ga [i] da potvrdite svoju ljubav prema njemu“ (2. Korinćanima 2:5-8). U ovom nadahnutom savetu možemo videti Jehovinu ljubav i njegovo milosrđe prema grešnicima koji se kaju. Anđeli na nebu se raduju kad se neki grešnik pokaje (Luka 15:10).
19. Kako nam koristi kad smo ispravno tužni zbog svog lošeg ponašanja?
19 Premda smo tužni zbog svog lošeg ponašanja, žaljenje koje osećamo može nam pomoći da se ’čuvamo kako se opet ne bismo podali zlu‘ (Jov 36:21). Zaista, gorke posledice greha treba da nas odvrate od toga da ponovimo neki prestup. Osim toga, David je žalosno iskustvo koje je stekao svojim grešnim ponašanjem koristio da bi posavetovao druge. Rekao je: „Naučiću putevima tvojim one što ih krše, i grešnici će se k tebi obratiti“ (Psalam 51:15).
Sreća je rezultat služenja Jehovi
20. Koje koristi proizlaze iz slušanja Božjih pravednih zahteva?
20 „Srećni su oni koji slušaju Božju reč i drže je!“ rekao je Isus (Luka 11:28). Poslušnost Božjim pravednim zahtevima donosi sreću i danas i u beskrajnoj budućnosti. Ako smo do sada bili moralno čisti, nastavimo s time tako što ćemo koristiti sve pripreme koje Jehova čini da bi nam pomagao. Ako smo počinili nemoral, ohrabrimo se saznanjem da je Jehova spreman da oprosti onima koji se istinski kaju, i budimo odlučni da nikada ne ponovimo greh (Isaija 55:7).
21. Koja nam opomena apostola Petra može pomoći da ostanemo moralno čisti?
21 Ovaj nepravedni svet će uskoro proći, zajedno sa svim svojim nemoralnim stavovima i običajima. Time što smo moralno čestiti, imaćemo koristi od sad pa zauvek. Apostol Petar je napisao: „Voljeni, budući da očekujete te stvari, dajte sve od sebe da vas on na kraju nađe bez mrlje i bez mane, i u miru... Pošto ovo unapred znate, čuvajte se da vas s njima ne odvuče zabluda ljudi koji prkose zakonu, i da ne otpadnete od svoje postojanosti“ (2. Petrova 3:14, 17).
Možeš li objasniti?
• Zašto može biti teško da ostanemo moralno čisti?
• Koji su neki načini da ojačamo svoju rešenost da se držimo visokih moralnih merila?
• Koje pouke možemo izvući iz grehova mladića o kome je pisao Solomon?
• Šta u pogledu pokajanja učimo iz Davidovog primera?
[Slika na 13. strani]
Za tebe je zaštita kad drugima kažeš svoj stav prema moralu
[Slike na stranama 16, 17]
Jehova je oprostio Davidu zato što se on iskreno pokajao