Da li si mudar?
PREMA jednoj priči, u jednom udaljenom selu živeo je siromašan dečak. Svi su mu se podsmevali, jer su mislili da je glup. Kada bi ljudi iz grada dolazili u to selo, seljaci bi se šalili na dečakov račun. Izvadili bi dva novčića, veći srebrnik i manji zlatnik. Zlatnik je vredeo duplo više. „Izaberi jedan“, rekli bi mu. Dečak bi izabrao srebrni novčić i otrčao.
Jednom ga je jedan posetilac upitao: „Zar ne znaš da zlatnik vredi duplo više?“ Dečak se nasmejao i odgovorio mu: „Znam.“ „Zašto onda uzimaš srebrnik?“, upitao ga je čovek. „Ako uzmeš zlatnik, imaćeš duplo više novca!“ Na to je dečak rekao: „Ali ako uzmem zlatnik, ljudi se više neće igrati sa mnom. Znaš li koliko sam već srebrnika skupio?“ Dečak iz ove priče je pokazao da poseduje mudrost — osobinu koja znači svima, bez obzira na godine.
U Bibliji piše: „Sačuvaj mudrost i sposobnost prosuđivanja, tada ćeš spokojno ići putem svojim, i nogom svojom nećeš ni u šta udariti“ (Posl. 3:21, 23). Kada znamo šta je mudrost i kada mudro postupamo, to će nas čuvati. Pomoći će nam da se duhovno ne spotaknemo, već da čvrsto stojimo.
ŠTA JE MUDROST?
Mudrost nije isto što i znanje i razumevanje. Osoba koja nešto zna zapravo je prikupila informacije ili činjenice. Osoba koja nešto razume uviđa kako su činjenice međusobno povezane. S druge strane, osoba koja je mudra koristi znanje i razumevanje u praksi.
Na primer, osoba može u veoma kratkom periodu da pročita i razume ono što stoji u knjizi Šta Biblija zaista naučava? Tokom proučavanja Biblije, ona može davati tačne odgovore. Takođe, možda redovno ide na skupštinske sastanke i čak daje promišljene komentare. Sve ovo može ukazivati na to da ta osoba lepo duhovno napreduje. Međutim, da li je to pokazatelj i da stiče mudrost? Ne obavezno. Možda samo brzo shvata. Međutim, ukoliko počne da živi po biblijskim učenjima, u skladu sa onim što je naučila i razumela, ona postaje mudra. Ako se vidi da je pre donošenja neke odluke dobro razmislila i zatim ta odluka donese dobre rezultate, jasno je da je mudro postupila.
U Mateju 7:24-27, Isus je ispričao poređenje o dva čoveka koja su gradila kuću. Za jednog od njih je rekao da je razborit. On je sagradio kuću na steni, razmišljajući o tome šta bi se moglo desiti. Taj čovek je gledao na duge staze i bio je mudar. Nije smatrao da je bolje sagraditi kuću na pesku, što bi bilo i jeftinije i brže. Razmišljao je o dugoročnim posledicama svojih odluka. Kada je naišla oluja, njegova kuća se nije srušila. Imajući u mislima ovo poređenje, dobro je da se pitamo da li smo i mi mudri.
KAKO MOŽEMO BITI MUDRI?
Kao prvo, zapazimo šta stoji u Miheju 6:9: „Ko je mudar bojaće se [Božjeg] imena.“ Bojati se Božjeg imena znači duboko poštovati njegov položaj, njegove osobine i merila. Da bismo nekog poštovali, neophodno je da znamo kako razmišlja. Nakon toga, možemo imati poverenje u njega i učiti od njega, što će voditi do dobrih rezultata. Ukoliko razmišljamo o tome kako će naši postupci na duge staze uticati na naš odnos s Jehovom i ukoliko donosimo odluke u skladu s njegovim merilima, tada ćemo i mi biti mudri.
Kao drugo, moramo provoditi vreme s onima koji se boje Božjeg imena i poštuju njegova merila. Ako je ikako moguće, trebalo bi da prisustvujemo svim sastancima u Dvorani Kraljevstva. Važno je da dozvolimo da ono što tamo čujemo utiče na naš um i srce. Ukoliko nismo oprezni, moglo bi se desiti da se udaljimo od Jehove i njegovog naroda. To upozorenje se nalazi u Poslovicama 18:1, gde piše: „Onaj ko se osamljuje ide za svojim sebičnim željama, suprotstavlja se svakoj mudrosti.“
Nadalje, da bismo bili bliži Jehovi, treba da mu izlivamo srce u molitvi (Posl. 3:5, 6). Kada otvorimo naš um i srce dok čitamo Bibliju i publikacije koje nam pruža Jehovina organizacija, razumećemo do čega mogu voditi naše odluke i postupaćemo u skladu s tim. Takođe je važno da budemo otvoreni za savete koje dobijamo od zrele braće (Posl. 19:20). Tada se nećemo suprotstavljati svakoj mudrosti, već ćemo biti sve mudriji.
KAKO MUDROST MOŽE POMOĆI MOJOJ PORODICI?
Mudrost doprinosi sreći u porodici. Na primer, Biblija savetuje ženu da „duboko poštuje svog muža“ (Ef. 5:33). Kako muž može zaslužiti njeno duboko poštovanje? Ukoliko insistira na tome, njeno poštovanje će biti samo trenutno. Da bi izbegla nesuglasice, ona će pokazati poštovanje samo u njegovom prisustvu. Međutim, da li će to učiniti i kada on nije tu? Najverovatnije neće. On mora da razmišlja na duge staze. Ukoliko pokazuje plod duha, time što je ljubazan i dobar prema njoj, onda će zaslužiti njeno duboko poštovanje. Naravno, hrišćanka treba da poštuje svog muža bilo da on to zaslužuje ili ne (Gal. 5:22, 23).
Biblija savetuje muža da voli svoju ženu (Ef. 5:28, 33). Da bi zasigurala ljubav svog muža, žena će možda prećutati neke neprijatne stvari, iako on ima pravo da ih zna. Da li je to mudro? Kada on sazna da ona nešto krije od njega, kakav će biti ishod? Da li će je više voleti? Pa, malo teže. Umesto toga, ako u pravom trenutku, na smiren način objasni situaciju, muž će sigurno ceniti njenu iskrenost. Tako će njegova ljubav prema njoj rasti.
Deca treba da budu poslušna svojim roditeljima i vaspitavana na Jehovin način (Ef. 6:1, 4). Da li to znači da roditelji treba da naprave dugačku listu šta dete sme, a šta ne sme? Vaspitavanje uključuje mnogo više od kućnih pravila i kažnjavanja zbog neposlušnosti. Mudar roditelj će pomoći svom detetu da razume zašto ono treba da bude poslušno.
Na primer, recimo da se dete bez poštovanja obraća jednom od roditelja. Grubo ga prekoriti ili kazniti u ljutnji, moglo bi ga poniziti ili navesti da se zatvori. Ono čak može početi da gaji ozlojeđenost i da se udalji od svojih roditelja.
Mudri roditelji će razmišljati o tome kako vaspitavaju svoje dete i kako će to kasnije uticati na njega. Ne bi trebalo da brzo reaguju zbog svojih povređenih osećanja. Možda bi mogli mirno i ljubazno da nasamo razgovaraju s njim i objasne mu da Jehova očekuje da deca poštuju svoje roditelje, jer je to za njihovo večno dobro. Na taj način će dete razumeti da kada poštuje svoje roditelje, u stvari poštuje Jehovu (Ef. 6:2, 3). Takva pouka će mu dopreti do srca. Osetiće iskrenu roditeljsku brigu i njegovo poštovanje prema roditeljima će rasti. Kada mu u budućnosti bude bila potrebna pomoć, biće mu mnogo lakše da im se obrati.
Neki roditelji ne žele da ispravljaju decu jer misle da će im time povrediti osećanja. Ali šta će se desiti kada dete odraste? Da li će se bojati Jehove i da li će razumeti da je mudro živeti po Božjim merilima? Da li će rado otvoriti svoje srce i um Jehovi? (Posl. 13:1; 29:21).
Dobar vajar unapred razmišlja o onome što želi da napravi. Pažljivo odmerava svaki potez. Isto tako, mudri roditelji ne prepuštaju vaspitanje dece slučaju. Oni dosta vremena provode tako što uče o Jehovinim merilima i primenjuju ih. Time pokazuju da se boje njegovog imena. Kada su blizu Jehove i njegove organizacije, stiču mudrost i koriste je da bi izgradili svoju porodicu.
U životu donosimo odluke koje utiču na naš život, kako danas, tako i u budućnosti. Umesto da ih donosimo na brzinu, zašto ne bismo zastali i malo razmislili? Odvagnimo dugoročne posledice svojih odluka. Tražimo Jehovino vođstvo i primenjujmo mudrost koju nam daje. Tako ćemo pokazati da smo mudri, jer je mudrost „život duši“ našoj (Posl. 3:21, 22).