1. poglavlje

Kakva budućnost predstoji Zemlji?

 1. Kakvu budućnost očekuješ i zašto?

ŠTA možeš ti kao jedan od milijarde stanovnika Zemlje, da očekuješ od budućnosti? Da li želiš da živiš u miru i sigurnosti među ljudima koji se zaista ljube? To i još mnogo više moglo bi za tebe da postane stvarnost. Ali, većina ljudi ne očekuje takvu budućnost. Zašto ne?

 2, 3. Kako na očekivanja mnogih ljudi u vezi sa budućnošću utiče opasnost atomskog rata?

² Opasnost atomskog rata pobudila je ozbiljnu sumnju u to, da li postoji za veliku većinu ljudskog roda uopšte neki izgled za budućnost. Kada je 1945. godine prvi put upotrebljena u ratu atomska bomba, u jednom trenutku je izgubilo živote preko 70 000 muškaraca, žena i dece. Mnogo hiljada ljudi umirale je u velikim mukama u sledećim danima i godinama. A danas, samo jedna tipična atomska glava raspolaže razornom snagom kakvu su posedovale zajedno sve bombe bačene u Drugom svetskom ratu. Desetine hiljada atomskih bombi stoji danas spremno za trenutnu akciju. Uprkos tome, svet izdaje svakodnevno oko 2 000 000 000 dolara za naoružanje, što kod mnogih ljudi izaziva strah i zaprepašćenje.

³ Ali, šta ako dođe samo do „ograničenog atomskog rata“? Posledice bi još bile vrlo neugodne, pustošeće. Kada bi narodi upotrebili samo deo raspoloživog atomskog potencijala, bila bi prema rečima poznatog naučnika Karla Sagana „naša celokupna civilizacija sigurno uništena. ... Postoji realna mogućnost da bi čovek bio istrebljen.“ Mnogi ljudi pokušavaju da potisnu tu mogućnost iz svojih misli, ali time ne biva odstranjena opasnost. Drugi — i to u sve većem broju — osnivaju društva za preživljavanje. U nadi da će biti preživelih, podigli su u udaljenim područjima skloništa, snabdeli ih zalihama životnih namirnica i lekova, naoružali se pištoljima i puškama, da bi se mogli odbraniti od neželjenih provalnika.

 4. Kako se zloupotreba sveta u kom živimo smatra ozbiljnom opasnošću?

⁴ Nezavisno od atomskog rata, naučnici upozoravaju na mogućnost katastrofe prouzrokovane zloupotrebom sveta koji nas okružuje. Zagađivanje vazduha koji udišemo dostiglo je zabrinjavajuće razmere. Šume postaju desetkovano u zastrašujućem obimu, a toliko su životovažne za kruženje kiseonika i vode, kao i za očuvanje tla. Prouzrokovano neznanjem i lakomošću uništava se životovažna obradiva zemlja. Rezerve vode često se zagađuju smrtonosnim hemikalijama. A sva ta zemljina blaga su preduslov za dalje postojanje čovečjeg života.

 5, 6. Obzirom na koje druge prilike se ljudima čini neverovatnim život u sigurnosti i sreći?

⁵ Ali, možda te još neposrednije pogađa činjenica da su radi kriminala i nasilja mnogi ljudi postali zarobljenici svojih stanova. Politički i društveni nemiri čine život opasnim. Daleko raširena nezaposlenost i porast inflacije dovodi do siromaštva i nezadovoljstva. Porodični život mnogih sve je drugo samo ne zadovoljavajući i često nedostaje veza ljubavi koja bi trebala da drži porodicu na okupu. Svuda nailazimo na stav: „Prvo ja!“

⁶ Postoji li zato razuman temelj da se očekuje život u sigurnosti? Kada bi budućnost stanovnika Zemlje zavisila samo od toga što su spremni i šta su u stanju da učine pojedini ljudi, pa i čitave nacije, koje su odgovorne za te probleme, naši bi izgledi zaista bili mračni. Ali, da li je to slučaj?

ČINJENICE KOJE NE SMEMO IZGUBITI IZ VIDA

 7. a) Koje činjenice pokazuju da je Biblija Reč Božja? b) Zašto je od životne važnosti da ljudi znaju šta kaže Biblija?

⁷ U svojim razmišljanjima ljudi se prečesto ne obaziru na Stvoritelja Zemlje i čovečanstva. Ali, kako možemo da znamo šta je Njegova namera? To saznajemo iz Biblije, u kojoj se stalno naglašava da je njen sadržaj božanskog porekla, da je nadahnuta od Boga. Da li je tvrdnja tačna? Ako jeste, tvoj život je zavisan od postupanja u saglasnosti s tim. Pošto je to toliko važno, preporučujemo ti da lično ispitaš Bibliju. Sigurno ćeš biti pod utiskom mnogih njenih proročanstava, koja otkrivaju detaljno poznavanje budućnosti. Utvrdićeš da neuporedivom mudrošću opisuje stvari od najveće važnosti za tvoju trajnu sreću. Ako budeš otvoreno ispitao činjenice, ti ćeš sigurno da shvatiš da Biblija može da bude samo natprirodnog porekla, da mora poticati od Boga, koji stvarno ljubi ljude.a Biblija sadrži objašnjenja od životne važnosti za naše preživljavanje u ovom kritičnom vremenu ljudske istorije. Zato je ona najraširenija knjiga na svetu (Vidi 2. Petrova 1:20, 21; 3:11-14; 2. Timoteju 3:1-5, 14-17).

 8. Kojim imenom označava Biblija Stvoritelja planete Zemlje?

⁸ Prvi stavak Biblije sadrži temeljnu istinu, da je „Bog (stvorio) nebo i Zemlju“ (1. Mojsijeva 1: 1). Doduše, neki od ljudi radije bi želeli da Bog bude bez imena, ali Biblija nije s tim saglasna. Ona naziva Stvoritelja njegovim imenom. Tako čitamo u 1. Mojsijevoj 2:4 da je „Jehova Bog stvorio Zemlju i nebo“ (Vidi takođe 1. Mojsijeva 14:22; 2. Mojsijeva 6:3; 20:11). Veliki deo Biblije napisan je prvobitno na hebrejskom jeziku, i u hebrejskom tekstu Biblije Božje ime se pojavljuje skoro 7000 puta u obliku svetog tetragramatona.b Neki prevodioci prevode to ime s Jahve, ali na našem jeziku je to ime udomaćeno u obliku Jehova.

 9. a) Odakle potiče to Božje ime? b) Koliko je za nas važno Božje ime? (Joil 2:32; Mihej 4:5).

⁹ To ime nisu izmislili pobožni ljudi, nego ga je Stvoritelj sam izabrao (2. Mojsijeva 3:13-15; Isaija 42:8). Ono se ne može zameniti sa imenom Buda, Brahma, Alah ili Isus. Prorok Mojsije je na odgovarajući način rekao naciji Izrael: „Danas, spoznaj i usadi u svoje srce: Jehova je istiniti Bog gore na nebesima i dole na Zemlji. Drugoga nema“ (5. Mojsijeva 4:39, NS). To je Bog kome se molio Isus Hrist i kog je oslovio sa „jedini istiniti Bog“. Danas ga obožavaju poučene osobe iz svih naroda na Zemlji (Jovan 17:3; Matej 4:8-10; 26:39; Rimljanima 3:29).

10. Zašto opasnost atomskog rata i štete nastale usled zagađivanja okoline ne mogu osujetiti Božju nameru obzirom na Zemlju?

¹⁰ Pošto je Jehova stvorio Zemlju, njemu pripada cela planeta, čija budućnost leži u njegovoj ruci. (5. Mojsijeva 10:14; Psalam 89:11). Problemi čovečanstva ne prevazilaze Božju sposobnost da ih reši. Mogućnost izbijanja atomskog rata zadaje ljudima veliki strah. Ali, prema čijim zakonima se odvijaju nuklearne reakcije u bezbrojnim milijardama zvezda, u obimu koji izaziva strahopoštovanje? Zar ne raspolaže Bog znanjem i snagom potrebnom za zaštitu života na Zemlji? Dakle, problemi koje je čovek prouzrokovao svojim neznanjem i sebičnošću, zagađujući okolinu u kojoj živi, ne mogu da osujete nameru Svemogućeg Boga. Onaj ko raspolaže mudrošću i snagom potrebnom za stvaranje Zemlje i zapanjujućih životnih oblika na njoj, može im, ako je to u skladu sa njegovom voljom, dati novi početak pod boljim uslovima (Isaija 40:26; Psalam 104:24). U čemu se sastoji Jehovina namera u vezi sa našom domovinom Zemljom?

KOLIKO ĆE DUGO POSTOJATI ZEMLJA?

11. a) Šta će se prema gledištu nekih naučnika konačno dogoditi sa Zemljom? b) Ko zna o tome više od njih i zašto?

¹¹ Da li Bog namerava da uništi Zemlju i sav život na njoj? Neki astronomi su postavili teoriju prema kojoj će se Sunce povećati putem neke eksplozije pri čemu će i Zemlju uvući u sebe. Mnogi zastupaju gledište da obzirom na sastav našeg svemira, mora jednom da dođe vreme kada Sunce neće više da svetli, niti će više da bude života na Zemlji. Ali, da li su oni u pravu? Šta kaže o tome Stvoritelj energije i materije, koji je postavio zakone na kojima se temelji naš opstanak? (Jov 38:1-6, 21; Psalam 146:3-6).

12. Kako su se obistinile reči iz Propovednika 1:4?

¹² Jehova je nadahnuo mudrog kralja Solomuna da uporedi životni vek čoveka sa postojanjem Zemlje. Prema Propovedniku 1:4 (NS) Solomun je napisao sledeće: „Jedan naraštaj odlazi, drugi dolazi a Zemlja ostaje čak do nedogledno vreme.“ Istinitost ovih reči potvrđivana je tokom ljudske istorije, u kojoj su se izmenjivali ljudski naraštaji. Ali, Zemlja, planeta na kojoj živimo, ostala je da postoji. Ali, koliko još dugo? Prema doslovnom prevodu Novi Svet prevod Svetog Pisma biće to do „u nedogledno vreme“. Šta to znači?

13. a) Šta može da znači „nedogledno vreme“? b) Kako možemo onda da budemo sigurni da će Zemlja večno postojati?

¹³ reč ’olam, prevedena ovde sa „nedogledno vreme“ označava uglavnom vremensko razdoblje, koje je gledano sa sadašnjeg stanovišta, neodređeno ili nedogledno, ali dugotrajno. To može da znači i zauvek. A, da li je to slučaj i na ovom mestu? Zar ne pruža ovaj izraz saznanje da će Zemlja možda u neko neodređeno, još nedogledno vreme u budućnosti da doživi svoj kraj? Naime, neke stvari za koje čitamo u Bibliji da će postojati do „u nedogledno vreme“ primakle su se svom kraju (Uporedi 4. Mojsijeva 25:13; Jevrejima 7:12). Ali, Sveto Pismo dovodi reč ’olam i u vezu sa stvarima koje su večne — na primer sa Stvoriteljem (Uporedi Psalam 90:2 i 1. Timoteju 1:17). Dakle, nismo ostavljeni u sumnji kakvo je značenje tog izraza u vezi sa Zemljom. U Psalmu 104:5 mi čitamo: „Zemlju si stavio na stupove njene i neće se poljuljati u veke vekova.“c (Vidi takođe Psalam 119:90).

14. Kako znamo da zemljina kugla neće jednog dana da postane neplodna pustinja?

¹⁴ Ono što će ostati da postoji nije mrtva, neplodna planeta. Iz Jeremije 10:10-12 saznajemo: „A Jehova je uistinu Bog. ... On stvori Zemlju snagom svojom, mudrošću svojom utvrdi plodno tlo i umom svojim razape nebesa.“ Zapazi da On nije samo stvorio Zemlju, nego je utvrdio i „plodno tlo“. Mnogi prevodioci prevode zadnji pojam (hebrejski: tevel) jednostavno sa „krug zemaljski“. Ali, prema Priručnom rečniku biblijskih starina, izdatom od dr Eduard C. Aug. Rim, tevel označava „zemlju ukoliko je kao plodno tlo podesna za stanovanje i naseljena“ (Sveska 1, 1884. str. 394). U Psalmu 96:10 nalazimo jemstvo za Jehovinu nameru obzirom na tu plodnu, nastanjenu Zemlju: „Jehova sam je postao kralj. Plodna je Zemlja učvršćena da se ne pomakne“ (Vidi takođe Isaija 45:18).

15. Kako su te činjenice saglasne sa molitvom koju je Isus naučio svoje sledbenike da mole?

¹⁵ Dakle, Isus Hrist se osvrnuo na planetu Zemlju na kojoj mi živimo, kada je svoje sledbenike naučio da se mole: „Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja kako na nebu tako i na Zemlji“ (Matej 6:9, 10, NS).

16. a) Kakvi će ljudi tada živeti na Zemlji? b) Šta je „nova Zemlja“ o kojoj govori Biblija?

¹⁶ Jehova ne želi da Zemlju naseljavaju ljudi koji ne poštuju njenog vlasnika, niti gaje pravu ljubav među sobom. On je već pre mnogo vremena obećao: „Zločinci će biti uništeni, a koji se uzdaju u Jehovu naslediće Zemlju. Pravednici će posedovati Zemlju i na njoj boraviti zauvek“ (Psalam 37:9, 29, NS). „Buduća nastanjena Zemlja“ o kojoj govori Biblija, biće nastanjena ljudima, koji će se bojati Boga, a iskreno ljubiti svoje bližnje (Jevrejima 2:5; uporedi Luka 10:25-28). Pod Božjim nebeskim kraljevstvom događaće se tako velike promene, da Biblija govori o „novoj Zemlji“, — ne o nekoj drugoj planeti nego o novom ljudskom društvu, koje će živeti u rajskim okolnostima, što je i bila želja Stvoritelja već na samom početku zemaljskog stvaranja (Otkrivenje 21:1-5; 1. Mojsijeva 2:7-9, 15).

17. Zašto je važno da sada upoznamo Božje zahteve za preživljavanje?

¹⁷ Osnivanju te „Nove Zemlje“ prethodiće naravno veliko uništenje, koje će zaseniti sve što je čovečanstvo do sada doživelo. Za dobro Zemlje i svih koji su stvarno zahvalni svom Stvoritelju, on će „uništiti one koji kvare Zemlju“ (Otkrivenje 11:17, 18). Vreme kada će Bog to da učini je vrlo blizu. Hoćeš li se kada to prođe, naći meću preživelima? (1. Jovanova 2:17; Priče Solomonove 2:21, 22).

[Fusnote]

[Slika na celoj 5. strani]