Mladi koji se sećaju svog Stvoritelja

„Sećaj se, sada, svog Veličanstvenog Stvoritelja u danima svog mladog muževnog doba“ (PROPOVEDNIK 12:1, NW).

 1. Koje izjave jednog 11-godišnjaka otkrivaju da je za njega naš Stvoritelj stvaran?

KAKO je divno kad mladi govore i postupaju na način koji pokazuje da Jehovu Boga smatraju stvarnom osobom kojoj se dive i kojoj žele da ugode! Jedan 11-godišnji dečak je rekao: „Kad sam sâm i kad gledam kroz prozor, vidim kako su predivna Jehovina dela stvaranja. Onda sanjarim o tome kako će biti divan budući Raj i o tome kako tada mogu da mazim životinje“ (Isaija 11:6-9). On je dodao: „Kad sam sam, molim se Jehovi. Znam da se neće naljutiti na mene što stalno razgovaram s njim. Znam da je stalno tu i da me posmatra.“ Da li je naš Stvoritelj stvaran za tebe kao što je za ovog dečaka?

Koliko je Bog za tebe stvaran?

 2. (a) Kako tvoj Stvoritelj može za tebe postati stvaran? (b) Koju ulogu roditelji mogu da imaju u pomaganju deci da uvide da je Bog stvarna osoba?

² Da bi Jehova i njegova obećanja bili za tebe stvarni, ti moraš najpre učiti o njemu i o divnoj budućnosti koju ti on pruža u pravednom novom svetu koji Biblija opisuje (Otkrivenje 21:3, 4). Ako te tvoji roditelji poučavaju o tim stvarima, ti imaš razloga da budeš zahvalan zato što ti to omogućuje da slediš nadahnutu zapovest: „Sećaj se, sada, svog Veličanstvenog Stvoritelja“ (Propovednik 12:1, NW). Jedna omladinka je rekla o svom ranom roditeljskom poučavanju: „Sve u životu se uvek okretalo oko Jehove. To je bio ključ da se sećam mog Stvoritelja.“ Jedna druga mlada žena je primetila: „Zauvek ću biti zahvalna mojim roditeljima što su me poučili da je Jehova stvarna osoba. Pokazali su mi kako da ga volim i pričali su mi kolika je radost služiti mu punovremeno.“

 3, 4. Šta ti može pomoći da o Jehovi razmišljaš kao o stvarnoj osobi?

³ Ipak, mnogima je teško da zamisle Boga kao stvarnu osobu koja je zainteresovana za njih. A tebi? Sledeća izjava iz Kule stražare pomogla je jednom omladincu da razmišlja o Bogu na jedan ličan način: „Koliko je velik Jehova Bog što se tiče njegovog tela, mi to ne znamo.“ Naravno, Božja uzvišenost ne leži u njegovoj veličini ili u njegovom obliku, kao što je rekla sledeća rečenica u toj Kuli stražari: „Njegova prava veličina je u tome kakav je on Bog“, stvarno, veran, saosećajan, Bog pun ljubavi koji opraštaa (Izlazak 34:6; Ponovljeni zakoni 32:4; Psalam 86:5; Jakov 5:11). Da li i ti gledaš na Jehovu kao na takvu osobu, kao na jednog pouzdanog prijatelja s kojim možeš imati dragocen odnos? (Isaija 41:8; Jakov 2:23).

⁴ Isus je svojim ranim sledbenicima pomogao da se raduju ličnom odnosu s Bogom. Tako je apostol Jovan, kad je pisao o svom očekivanom uskrsenju u nebeski život, primetio: „Bićemo kao i [Bog], jer ćemo ga vidjeti kao što jest“ (1. Jovanova 3:2, DK; 1. Korinćanima 15:44). Današnjim mladima takođe se može pomoći da Boga smatraju stvarnom osobom, osobom koju mogu dobro upoznati iako je ne mogu lično videti. Jedan mladić je primetio: „Roditelji su mi pomogli da se sećam Jehove tako što su postavljali mnoga pitanja, kao što su: ’Šta bi Jehova rekao? Kako bi to objasnio svojim rečima? Šta to znači?‘“ Zar nas ovakva pitanja ne navode da razmišljamo o svom ličnom odnosu s Bogom?

Šta znači sećati se

 5. Koji biblijski primeri pokazuju da sećati se nekoga uključuje više nego sećati se njegovog imena?

⁵ Slediti nalog, „sećaj se, sada, svog Veličanstvenog Stvoritelja“, znači više nego da se samo razmišlja o Jehovi. To uključuje akciju, raditi ono što se njemu dopada. Kad je zločinac preklinjao Isusa: „Seti me se kad dođeš u svoje kraljevstvo“, on je želeo da Isus učini nešto više osim da se samo seti njegovog imena. On je želeo da Isus deluje, da ga uskrsne (Luka 23:42, NW). Slično tome, zatočeni Josif je očekivao izvesnu akciju u svoju korist kad je zamolio faraonovog peharnika da ga se seti pred faraonom. A kad je Jov molio Boga: ’Seti me se‘, Jov je tražio da Bog u neko buduće vreme deluje da ga uskrsne (Jov 14:13; Postanje 40:14, 23).

 6. Kako hebrejska reč za „setiti se“ uključuje naklonost prema stvari ili osobi koje se sećamo?

⁶ Jedan autoritet kaže da hebrejska reč prevedena „setiti se“ često uključuje „naklonost uma i postupanje koje prati prisećanje“. Uključenost ’naklonosti‘ u reč „setiti se“ može da se vidi iz uzvika ’mešanog mnoštva‘ u pustoši: „Kako se sećamo riba koje smo jeli u Egiptu!“ Baš kao što je Jov molio da ga se Bog seti blagonaklono, tako su Jezekija, Nemija, David i nepoznati psalmista takođe molili da ih se Jehova seti s naklonošću priznajući njihovu vernost (Brojevi 11:4, 5, kurziv naš; 2. Kraljevima 20:3; Nemija 5:19; 13:31; Psalam 25:7; 106:4).

 7. Ako se sećamo Boga s naklonošću, kako će to uticati na naše ponašanje?

⁷ Zato se možemo pitati: ’Da li se sećamo našeg Stvoritelja s naklonošću i da li izbegavamo da radimo bilo šta što bi učinilo da on oseća bol ili tugu?‘ Jedna omladinka je primetila: „Majka mi je pomogla da uvidim da Jehova ima osećanja, i u ranom uzrastu bila sam svesna da moji postupci utiču na njega“ (Psalam 78:40-42). Jedna druga omladinka je objasnila: „Znala sam da bi moji postupci ili pomogli ili odmogli u odgovoru na izazov koji je Sotona uputio Jehovi. Želela sam da obradujem Jehovino srce, tako da mi je to pomoglo, a i danas mi i dalje pomaže“ (Poslovice 27:11).

 8. (a) Koja će težnja pokazati da se sećamo Jehove s naklonošću? (b) Koja će pitanja mladi mudro osmotriti?

⁸ Mora se priznati da u ovom zlom svetu nije uvek lako sećati se Jehove tako što se potpuno učestvuje u aktivnosti koja mu se dopada. Pa ipak, kako bi bilo divno kad bi mogao da oponašaš mladog Timoteja iz prvog veka — da ne spominjemo hiljade današnjih bogobojaznih mladih — time da težiš za punovremenom hrišćanskom službom kao pionir! (Dela apostolska 16:1-3; 1. Solunjanima 3:2). Međutim, može se postaviti pitanje: da li bi mogao da se izdržavaš u pionirskoj službi? i ako bi stupio u brak, da li bi imao veštine da se brineš za članove svoje porodice? (1. Timoteju 5:8). To su važna pitanja, i bitno je da ozbiljno razmisliš o njima.

Obrazovanje sa svrhom

 9. S kojom se odlukom mladi suočavaju s obzirom na svetovno obrazovanje?

⁹ Dok ljudsko društvo postaje sve složenije, možda je potrebno više školovanja da se dobije adekvatno zaposlenje kako bi se izdržavao u pionirskom delu. Možda si primetio da su čak i neki s fakultetskim obrazovanjem morali da se prekvalifikuju kako bi stekli nove veštine koje današnji poslodavci cene. Koliko ćete onda školovanja završiti vi mladi koji želite da ugodite Bogu? Tu odluku treba ispravno doneti imajući na umu nadahnutu zapovest: „Sećaj se, sada, svog Veličanstvenog Stvoritelja.“

10. Koje je najbolje obrazovanje koje možemo dobiti?

¹⁰ Naravno, vi ćete želeti da se angažujete u onome što čak i mnogi svetovni autoriteti smatraju najboljim obrazovanjem — obrazovanje koje se postiže pažljivim istraživanjem Božje Reči. Nemački pisac Johan Volfgang Gete je primetio: „Što je veći intelektualni napredak [nekog naroda], to će biti potpunije moguće da se takođe primeni Biblija i kao temelj i kao sredstvo obrazovanja.“ Da, proučavanje Biblije će vas za život opremiti bolje od bilo kog drugog obrazovanja! (Poslovice 2:6-17; 2. Timoteju 3:14-17).

11. (a) Koje je najvažnije delo koje možemo obavljati? (b) Zašto je jedna omladinka izabrala da stekne izvesnu meru obrazovanja?

¹¹ Pošto spoznanje Boga donosi život, najvažnije delo koje danas možete obavljati jeste da prenosite to spoznanje drugima (Poslovice 3:13-18; Jovan 4:34; 17:3). Međutim, da biste to efikasno radili, treba da budete obrazovani osnovnim stvarima. Treba da budete u stanju da jasno razmišljate, logično govorite i da dobro čitate i pišete — veštine koje se uče u školi. Zato ozbiljno shvatite svoje školske predmete, kao što je učinila Trejsi, omladinka iz Floride, u SAD, koja je srednju školu završila s odličnim uspehom. Ona je izrazila svoju nadu: „Moj cilj je uvek bio da budem punovremeni sluga mog Boga Jehove, i nadam se da će mi obrazovanje pomoći da postignem taj cilj.“

12. Ako se izabere dodatno svetovno obrazovanje, u ispunjavanju kojeg cilja to može pomoći?

¹² Da li si razmišljao o tome zašto ideš u školu? Da li je to prvenstveno da se obučiš da postaneš efikasan Jehovin sluga? Ako jeste, bilo bi dobro da ozbiljno razmisliš o tome koliko dobro tvoje obrazovanje postiže tu svrhu. Nakon konsultovanja sa svojim roditeljima, možda će odluka biti da treba da završiš školovanje koje je iznad minimuma koji se zahteva po zakonu. Takvo dodatno obrazovanje može ti pomoći da dobiješ zaposlenje da se izdržavaš a da ti ipak ostane vremena i energije da potpuno učestvuješ u aktivnosti Kraljevstva (Matej 6:33).

13. Kako su dve ruske hrišćanke koje su krenule na dodatno školovanje pokazale šta im je cilj u životu?

¹³ Neki koji teže za dodatnim obrazovanjem angažuju se u punovremenoj službi još dok su na doškolovanju. Pogledajmo Nadju i Marinu, dve tinejdžerke iz Moskve, u Rusiji. Obe su se krstile u aprilu 1994. i počele su da služe kao pomoćni pioniri. Uskoro nakon toga završile su srednju školu i upisale se na dvogodišnji kurs za računovodstvo. U maju 1995. počele su s opštom pionirskom službom, ali su i dalje imale odličan prosek iz svojih predmeta računovodstva. Osim toga, bile su u stanju da ukupno vode u proseku 14 biblijskih studija svake sedmice dok su još uvek išle u školu. Te devojke se nadaju da će im njihovo školovanje iz računovodstva omogućiti da pronađu adekvatno zaposlenje, tako da mogu da se izdržavaju u punovremenoj službi.

14. Bez obzira na to koliko svetovnog obrazovanja izaberemo, šta treba da bude najvažnija stvar u našem životu?

¹⁴ Ako težiš za svetovnim obrazovanjem iznad onoga što se zahteva po zakonu, mudro je da ispitaš koji su razlozi za to. Da li je to da bi sebi stvorio neko ime i stekao materijalno bogatstvo (Jeremija 45:5; 1. Timoteju 6:17). Ili je tvoj cilj da dodatno obrazovanje upotrebiš da potpunije učestvuješ u Jehovinoj službi? Lidija, jedna omladinka koja je izabrala da se dodatno školuje, izrazila je jedan divan cilj u pogledu duhovnih stvari, objasnivši: „Drugi teže za višim obrazovanjem i dopuštaju da se ispreči materijalizam, i zaboravljaju Boga. Za mene lično, moj odnos s Bogom je najvažnija stvar.“ Kakav pohvalan stav za sve nas!

15. Koje su različito obrazovno poreklo imali hrišćani iz prvog veka?

¹⁵ Značajno je zapaziti da su hrišćani iz prvog veka imali veoma različito obrazovno poreklo. Na primer, apostole Petra i Jovana smatrali su ’neškolovanima i prostima‘ zato što nisu bili poučavani u rabinskim školama (Dela apostolska 4:13). S druge strane, apostol Pavle je završio ono što bi se moglo uporediti s današnjim fakultetskim obrazovanjem. Pa ipak, Pavle nije koristio to obrazovanje da skrene pažnju na sebe; umesto toga, to je bila prednost kad je propovedao ljudima različitih životnih profila (Dela apostolska 22:3; 1. Korinćanima 9:19-23; Filipljanima 1:7). Slično tome, među onima koji su preuzimali vođstvo u antiohijskoj skupštini bio je Manail, koji je bio „odgojen [„obrazovan“, NW] s Irodom tetrarhom“ (Dela apostolska 13:1).

Zašto da svoje finansije mudro vodiš?

16. (a) Zašto je možda teže da se sećamo našeg Stvoritelja ako smo u dugu? (b) Kako jedna Isusova ilustracija otkriva važnost razmišljanja pre nego što trošimo?

¹⁶ Ako ne uspeš da mudro vodiš svoje finansije, možda će biti teže da se sećaš svog Stvoritelja tako što činiš ono što mu se dopada. Jer ako upadneš u dug, može se reći da imaš drugog gospodara. Biblija objašnjava: „Pozajmi novac i rob si zajmodavca“ (Poslovice 22:7, Today’s English Version). Jedna Isusova ilustracija naglašava važnost razmišljanja pre nego što trošimo. „Koji od vas“, rekao je Isus, „ako hoće da zida kulu, ne sede najpre i ne računa šta će ga stati, da vidi ima li da je može dovršiti, da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati“ (Luka 14:28, 29).

17. Zašto je često teško da se kontroliše trošenje?

¹⁷ Zato ćeš mudro nastojati da živiš po biblijskom načelu da ’ne budeš nikome ništa dužan, osim da ljubiš druge‘ (Rimljanima 13:8). Ali, to je teško raditi, posebno kad si suočen sa stalnim prilivom novih proizvoda za koje reklameri tvrde da su ti stvarno potrebni. Jedan roditelj, koji se trudio da pomogne svojoj deci da pokazuju razboritost, primetio je: „Dosta vremena smo provodili razgovarajući o tome šta je potreba a šta je želja.“ Škole uopšte uzev ne uspevaju da pouče takvim stvarima, pružajući malo pouke, ako je uopšte pružaju, o tome kako voditi finansije na jedan odgovoran način. „Mi završimo srednju školu znajući više o jednakokrakom trouglu nego o tome kako da štedimo“, primetila je jedna socijalna radnica. Šta ti onda može pomoći da mudro trošiš?

18. Šta je jedan ključ za mudro vođenje finansija, i zašto?

¹⁸ Sleđenje opomene, „sećaj se, sada, svog Veličanstvenog Stvoritelja“, jeste jedan ključ da mudro vodiš svoje finansije. To je zato što kad slušaš tu zapovest, tvoj prioritet je da ugodiš Jehovi, a tvoja naklonost prema njemu utiče na to kako trošiš svoj novac. Zbog toga ćeš se truditi da ne dozvoliš ličnim željama da remete pokazivanje svesrdne predanosti Bogu (Matej 16:24-26). Nastojaćeš da tvoje oko ostane „jednostavno“, to jest, jasno usmereno na Božje Kraljevstvo i na vršenje njegove volje (Matej 6:22-24, NW). Tako ćeš božanski savet da ’iskazuješ čast Jehovi svojim vrednim stvarima‘ smatrati radosnom prednošću (Poslovice 3:9, NW).

Mladi vredni oponašanja

19. Kako su se mladi u prošlosti sećali svog Stvoritelja?

¹⁹ Na sreću, mnogi mladi, u prošlosti i danas, sećaju se svog Stvoritelja. Mali Samuilo je ostao postojan u službi u šatoru uprkos nemoralnom uticaju onih s kojima je služio (1. Samuilova 2:12-26). Primamljiva zavodnica, Petefrijeva žena, nije mogla da namami mladog Josifa da počini blud (Postanje 39:1-12). Iako je bio ’samo dete‘, Jeremija je hrabro propovedao uprkos žestokom protivljenju (Jeremija 1:6-8). Izraelska devojčica je neustrašivo uputila jednog moćnog sirijskog vojnog zapovednika da traži pomoć u Izraelu, gde je mogao da uči o Jehovi (2. Kraljevima 5:1-4). Mladi Danilo i njegovi drugovi sačuvali su veru kad su bili iskušani u pogledu Božjih zakona o ishrani. A mladići Sedrah, Misah i Avdenago izabrali su da budu bačeni u užarenu peć umesto da kompromituju svoju lojalnost Bogu time što bi vršili obožavanje pred jednim kipom (Danilo 1:8, 17; 3:16-18; Izlazak 20:5).

20. Kako se mnogi mladi danas sećaju svog Stvoritelja?

²⁰ Danas više od 2 000 mladih između 19 i 25 godina služi u svetskoj centrali Jehovinih svedoka u državi Njujork, u SAD. Oni su samo jedan mali deo desetina hiljada mladih širom sveta koji se sećaju svog Stvoritelja. Poput Josifa iz starog doba, oni ne žele da kompromituju svoju moralnu čistoću. Mnogi više slušaju Boga nego ljude kad su prisiljeni da izaberu kome će služiti (Dela apostolska 5:29). Godine 1946. u Poljskoj, 15-godišnja Henrika Zur bila je mučena kad je odbila da izvrši čin religioznog idolopoklonstva. „Misli ti šta hoćeš“, predlagao je jedan od mučitelja, „samo se prekrsti kao katolik.“ Zato što je odbila, odvukli su je u šumu i ubili, ali je njena sigurna nada u večni život ostala netaknuta!b

21. Koji bi poziv bilo mudro prihvatiti, s kakvim ishodom?

²¹ Kako sigurno Jehovi greju srce mladi koji su ga se sećali kroz vekove! Hoćeš li se i ti odazvati na njegov poziv: „Sećaj se, sada, svog Veličanstvenog Instruktora“? On je zaista dostojan da ga se sećaš! Svakog dana razmišljaj o svemu što je uradio za tebe i što će još uraditi, i prihvati njegov poziv: „Budi, sine, mudar, srce mi obraduj, pa ću lako odgovoriti onom koji me ruži“ (Poslovice 27:11).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

◻ Kako se mladima može pomoći da Boga smatraju stvarnom osobom?

◻ Šta znači da se sećaš svog Stvoritelja?

◻ Kojoj svrsi treba da služi naše obrazovanje?

◻ Zašto je bitno da mudro vodimo naše finansije?

◻ Koji su mladi dostojni da ih oponašaš?

[Slika na 17. strani]

Da li si razmišljao o tome zašto ideš u školu?

[Slika na 18. strani]

Da li učiš da mudro vodiš finansije?