Predlozi kako da budemo zadovoljni svojim životom

GDE tražiš savet kad imaš neki problem? Možda se obraćaš nekom pouzdanom prijatelju ili iskusnom savetodavcu. Možda ti je od pomoći ako na primer u nekoj biblioteci proveriš određene izvore informacija. Ili se možda obraćaš „bakinoj mudrosti“, kako kažu neki Istočnjaci, da bi naučio nešto iz njenog iskustva. Bez obzira na to koji ti se metod najviše sviđa, dobro je da osmotriš sažete reči mudrosti koje sadrže dragocene predloge za rešavanje problema. Sledi jedan izbor zdravih saveta koji će ti biti od pomoći.

² Porodični život. Mnogi roditelji nisu sigurni kako da odgajaju decu u svetu punom štetnih uticaja. Razmišljanje o sledećem savetu može biti od pomoći: „Uči dete prema putu kojim treba da ide, i ono neće odstupiti od njega ni kada ostari.“¹ Dok deca rastu, njima je potreban ’put‘, to jest jedan skup merila po kojima treba da žive. Sve više i više stručnjaka shvata koliko je važno da se deci pruže korisna pravila. Mudra roditeljska merila pružaju deci osećaj sigurnosti. I još nešto: „Mudrost daju prut i opomene, ali dete samom sebi ostavljeno mater svoju osramoti.“² „Prut“ se odnosi na roditeljski autoritet koji se mora primenjivati s ljubavlju, kako deca ne bi krenula pogrešnim putem. Korišćenje tog autoriteta ne znači da se deca na bilo koji način zlostavljaju. Savet roditeljima glasi: „Ne razdražujte svoju decu, da ne postanu potištena.“³

³ Dobar odnos između muža i žene predstavlja temelj za porodičnu sreću. Šta je potrebno za takav odnos? „Neka i svaki pojedini od vas tako voli svoju ženu kao samog sebe; s druge strane, žena treba da ima duboko poštovanje prema svom mužu.“⁴ Ljubav i poštovanje deluju kao sredstva za podmazivanje porodičnog mehanizma. Da bi ovaj savet funkcionisao bitna je komunikacija, zato što „padaju namere kada nema zbora da ih primi [„poverljivog razgovora“, NW]“.⁵ Da bi u porodici postojala otvorena komunikacija, treba da se trudimo da upoznamo osećanja svog bračnog druga, da ga navedemo da nam kaže kako se stvarno oseća. Mudro je da imamo na umu da su ’duboke vode namere srca čovečjeg, al’ razuman čovek [ili žena] ume da ih crpi‘.⁶

⁴ Mnogi ljudi se u poznim godinama osećaju veoma usamljeno zato što su ih njihova deca napustila, čak i u zemljama u kojima je poštovanje od strane dece nekada bilo normalno. Ipak, dobro je da njihovi potomci razmišljaju o sledećim mudrim rečima: „Poštuj oca i majku.“⁷ „Ne prezri majku kad ostari.“⁸ „Koji oca svoga u propast gura, i čini da mater njegova beži, to je sin sramotan od koga se pocrveni.“⁹ S druge strane, ostareli roditelji treba da imaju pozitivan stav i da preuzimaju inicijativu u razvijanju srdačnih odnosa. „Samovoljan [„onaj ko se izoluje“, NW] traži što je njemu drago, i ljuti se na sve što je god razumno.“¹⁰

⁵ Upotreba alkohola. Tačno je da „vino razveseli život“,¹¹ i da konzumiranje alkoholnih pića može pomoći čoveku da se ’ne seća svojih muka i nevolja‘.¹² Ali upamti sledeće: „Vino je podrugljivo, mahnito je piće silovito, i ko njih zavoli, taj pameti nema.“ ¹³ Razmisli o posledicama pijanstva: „Na kraju će [vino] kao zmija ujesti, kao aspida upeći. Oči tvoje tražiće tuđinke, i srce će tvoje nastrano govoriti... ’Kada se probudim... još ću!‘“¹⁴ Kad se alkoholna pića uzimaju u umerenim količinama, mogu biti korisna, ali uvek treba izbegavati njihovu zloupotrebu.

⁶ Raspolaganje novcem. U nekim slučajevima novčani problemi se mogu sprečiti ako se pametno raspolaže finansijskim sredstvima. Poslušaj sledeći savet: „Ne budi s onima koji mnogo vina piju, ni s onima koji mnogo mesa jedu. Jer pijanice i izelice postaju sirotni, a tromost poderane haljine daje.“¹⁵ Ako se klonimo zloupotrebe alkohola i droge kao i navika kao što je kockanje, svoj novac možemo koristiti da podmirimo sve potrebe svoje porodice. Ipak, mnogi troše više nego što zarade i na kraju moraju da crnče kako bi otplatili svoje dugove. Neki čak pozajme novac da bi platili kamate za drugi zajam. Biće dobro da zadržimo na umu sledeći savet: „Ko za taštinom ide, nasiti se bede.“¹⁶ Možemo se pitati: ’Da li mi je stvarno potrebno to što hoću da kupim? Koliko stvari upotrebim samo nekoliko puta i onda završe u ormaru?‘ Jedan novinar je napisao: „Čovek ima malo potreba, a bezbroj želja.“ Zapazi sledeće mudre reči: ’Ništa nismo doneli na ovaj svet, pa ne možemo ništa ni odneti. Zato, kad imamo hranu, odeću i zaklon, budimo zadovoljni time. Ljubav prema novcu je koren svih štetnih stvari, i težeći za tom ljubavlju neki su proboli sebe mnogim bolima.‘¹⁷

⁷ U rešavanju novčanih problema vrlo je bitna marljivost. „Idi k mravu, lenjivče, na njegove pute pazi, i budi razuman... Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ i dok malo ruke na počinak sklopiš, a beda će da te kao lupež zgrabi.“¹⁸ Takođe nam može pomoći pažljivo planiranje i realan budžet: „Ko od vas, kad hoće da gradi kulu najpre ne sedne i ne izračuna trošak, da vidi da li ima dovoljno da je dovrši?“¹⁹

⁸ Međutim, šta ako nismo mi krivi što smo siromašni? Na primer, možda smo zbog privrednog kolapsa ostali bez posla iako smo spremni da naporno radimo. Ili možda živimo u zemlji u kojoj većina ljudi živi na granici egzistencije. Šta tada? „Pod okriljem mudrosti dobija [se] zaklon, isto kao i pod okriljem novca; ali je preimućstvo znanja u tome što mudrost daje da živi onome koji je ima.“²⁰ Sem toga, osmotri sledeći savet: „Vidiš li čoveka u svom poslu vredna, on se kod kraljeva drži.“²¹ Da li možemo steći veštine koje će nam pomoći da nađemo posao?

⁹ Sledeći savet možda izgleda protivrečno, ali je stvarno delotvoran: „Imajte naviku da dajete, i ljudi će vama davati... jer kakvom merom merite, takvom će vam se meriti.“²² To ne znači da dajemo očekujući za uzvrat neku uslugu. Ne, taj savet upućuje na to da razvijamo darežljiv duh: „Nasitiće se duša podašna, ko napaja sam će biti napojen.“²³ Time što delimo s drugima kad dođe nestašica, mi unapređujemo duh davanja koji na kraju može biti koristan za nas.

¹⁰ Međuljudski odnosi. Jedan mudri kralj je primetio: „Video sam da je svaki rad i svaka vrsnoća u radu samo zavist čoveka prema bližnjemu svome. I to je opet taština i lovljenje vetra.“²⁴ Zavist navodi mnoge ljude da se ponašaju nerazumno. Čovek vidi da je komšija kupio televizor s ekranom od 80 centimetara i smesta ode i kupi televizor od 90 centimetara, iako njegov televizor od 70 centimetara radi perfektno. Takva zavist je stvarno taština, baš kao lovljenje vetra — dosta trčanja, a nizašta. Zar se ne slažeš s tim?

¹¹ Možda smo uvređeni zbog onoga što su nam drugi rekli. Ali osmotri sledeći savet: „Ne budi nagao u duhu svome na gnev [„da se uvrediš“, NW], jer gnev počiva u nedrima bezumnih.“²⁵ Istina, postoje prilike kada smo opravdano ljuti. „Gnevite se“, slaže se jedan pisac iz davnih vremena, „ali ne grešite; sunce da ne zađe a da ste vi još isprovocirani.“²⁶ Međutim, šta da uradimo kad smo mnogo ljuti? „Spor na gnev je koji je razuman [’ima uvid‘, NW], i ponos mu je uvredu zaboraviti.“²⁷ Potreban je uvid. Možemo se pitati: ’Zašto je on to uradio? Postoje li olakšavajuće okolnosti?‘ Pored uvida, postoje i osobine koje možemo razvijati da bismo kontrolisali gnev. „Obucite se u samilosnu nežnu naklonost, ljubaznost, poniznost, blagost i dugotrpljivost. Podnosite jedan drugoga i spremno opraštajte jedan drugome ako neko ima razlog za pritužbu na nekoga... A pored svega toga, obucite se u ljubav, jer je ona savršena veza jedinstva.“²⁸ Da, ljubav može raščistiti mnoge probleme u međuljudskim odnosima.

¹² Ipak, postoji jedan „mali ud“ koji se može isprečiti održavanju miroljubivih međuljudskih odnosa — jezik. Koliko su samo tačne sledeće reči: „Jezik niko od ljudi ne može da ukroti. Neobuzdana štetna stvar, pun je smrtonosnog otrova.“²⁹ I stvarno je pažnje vredan sledeći savet: „Svaki čovek mora biti brz da čuje, spor da govori, spor na gnev.“³⁰ Međutim, kad koristimo jezik moramo paziti da ne pribegavamo poluistinama, da bismo zadržali prividan mir. „Neka vaša reč da, znači da, vaše ne, ne; jer što je više od toga, od zloga je.“³¹

¹³ Kako možemo održavati dobre odnose s drugima? Zapazi sledeće načelo koje treba da nas vodi u životu: ’Gledajte s ličnim zanimanjem ne samo na svoje sopstvene interese nego i na interese drugih.‘³² Na taj način živećemo u skladu s onim što mnogi nazivaju Zlatno pravilo: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima.“³³

¹⁴ Stres. Kako možemo zadržati emocionalnu ravnotežu u ovom svetu punom stresa? „Veselo srce razvedri lice, a duh klone kada u srcu je žalost.“³⁴ Lako se može desiti da više nemamo „veselo srce“ kad vidimo da se drugi ne obaziru na ono što izgleda ispravno u našim očima. Ipak, dobro je da se setimo sledećih reči: „Ne budi preko mere pravedan, i ne pokaži se suviše mudar: Zašto sebe da upropastiš?“³⁵ S druge strane, možda nas stalno pritišću životne brige. Šta tada? Upamtimo sledeće: „Briga u srcu obara čoveka, ali dobra reč ga razveseli.“³⁶ Mogli bismo razmišljati o ’dobroj reči‘, nekoj ljubaznoj reči koja nas hrabri. Pozitivan stav uprkos deprimirajućim okolnostima može čak delovati kao lek: „Veselo je srce dobar lek.“³⁷ Kad smo potišteni zato što izgleda da drugima nije stalo do nas, mogli bismo probati da primenimo sledeći recept: „Više ima sreće u davanju, nego u primanju.“³⁸ Ako imamo pozitivan stav, možemo se uspešno suočiti sa svakodnevnim stresom.

¹⁵ Šta misliš, da li gore spomenute mudre reči mogu u ovom 21. veku biti delotvorne i u tvom slučaju? U stvari, te reči se nalaze u jednoj drevnoj knjizi — u Bibliji. Ali zašto da se obratimo Bibliji, a ne drugim izvorima mudrosti? Zato što načela iz Biblije, između ostalog, imaju proverenu vrednost. Pogledajmo na primer Jasuhira i Kajoko, koji su bili uključeni u pokret za oslobođenje žena. Venčali su se samo zato što je Kajoko nosila Jasuhirovu bebu. Međutim, zbog finansijskih problema i osećaja da ne odgovaraju jedno drugom, uskoro su se razveli. Kasnije su oboje počeli proučavati Bibliju s Jehovinim svedocima, a da nisu znali da onaj drugi proučava. Zapazili su značajne promene u životu onog drugog. Jasuhiro i Kajoko su rešili da se ponovo venčaju. Iako im život nije bez problema, oni sada imaju biblijska načela po kojima žive i oboje prave ustupke u rešavanju problema. Među Jehovinim svedocima ćeš videti odlične rezultate primenjivanja biblijskih načela. Zašto ne bi došao na neki njihov sastanak i upoznao se s ljudima koji se trude da žive po Bibliji?

¹⁶ Gore citirani saveti predstavljaju samo jedan izbor iz neiscrpne riznice praktične mudrosti koju možeš pronaći u tom zlatnom rudniku prosvetljenja, u Bibliji. Postoje određeni razlozi zbog kojih Jehovini svedoci u svom životu spremno primenjuju biblijska načela. Zašto se ne bi upoznao s tim razlozima i saznao neke osnovne činjenice o Bibliji?