Za šta zaista vredi živeti?

„Boj se istinitog Boga i drži se njegovih zapovesti“ (PROP. 12:13)

1, 2. Kako nam može koristiti razmatranje knjige Propovednik?

ZAMISLI čoveka koji izgleda da ima sve u životu. Poznati je državnik, jedan od najbogatijih ljudi na zemlji i najveći intelektualac svog vremena. I pored svega toga, on se pita: ’Za šta zaista vredi živeti?‘

² Takav čovek je zaista postojao, i to pre oko tri hiljade godina. Zvao se Solomon i u knjizi Propovednik opisao je svoju potragu za pravim zadovoljstvom (Prop. 1:13). Možemo mnogo toga naučiti iz njegovog iskustva. Zaista, mudrost iz knjige koju je napisao može nam pomoći da postavimo ciljeve koji će našem životu dati pravi smisao.

„Trčanje za vetrom“

 3. S kojom otrežnjavajućom činjenicom o ljudskom životu moramo svi da se suočimo?

³ Solomon objašnjava da je Bog stvorio obilje lepih stvari na zemlji — neiscrpnu, divnu riznicu interesantnih i čudesnih dela u kojima nikada nećemo prestati da uživamo. Međutim, pošto je naš život tako kratak, mi uspevamo da istražimo samo delić onoga što je Bog stvorio (Prop. 3:11; 8:17). Kao što Biblija kaže, naših dana je malo i brzo prolaze (Jov 14:1, 2; Prop. 6:12). Ta otrežnjavajuća činjenica treba da nas pokrene da mudro koristimo život. To nije lako pošto Satanin svet pokušava da nas usmeri u pogrešnom pravcu.

 4. (a) Na šta se odnosi reč „ispraznost“? (b) Šta sve obično zaokuplja ljude?

⁴ Da bi istakao moguću opasnost da protraćimo svoj život, Solomon preko 30 puta u knjizi Propovednik koristi izraz ispraznost. Hebrejska reč koja se prevodi sa „ispraznost“ odnosi se na nešto prazno, beskorisno, besmisleno, nešto što nema pravu i trajnu vrednost (Prop. 1:2, 3). Ponekad Solomon koristi reč „ispraznost“ uporedo s izrazom „trčanje za vetrom“ (Prop. 1:14; 2:11). Jasno je da je svaki pokušaj da trčimo za vetrom besmislen. Ako bi neko i pokušao to da učini, sigurno bi ostao praznih ruku. Ukoliko težimo za nemudrim ciljevima, doživećemo slično razočaranje. Život u ovom svetu je previše kratak da bismo ga protraćili na aktivnosti koje nam neće doneti ništa vredno. Da ne bismo napravili takvu grešku, pogledajmo šta je Solomon rekao o aktivnostima koje obično zaokupljaju ljude. Prvo ćemo razmotriti težnju za užicima i materijalnim stvarima. Nakon toga ćemo razmotriti koji rad ima pravu vrednost.

Da li život pun užitaka vodi do sreće?

 5. U čemu je Solomon tražio zadovoljstvo?

⁵ Poput mnogih ljudi danas, Solomon je pokušao da nađe zadovoljstvo u životu punom užitaka. On kaže: „Srcu svome nisam uskratio nikakvo veselje“ (Prop. 2:10). U čemu je on tražio zadovoljstvo? Prema 2. poglavlju Propovednika, on je „telo veselio vinom“, ispoljavajući pri tom samokontrolu, bavio se uređivanjem vrtova, projektovanjem palata, slušao je muziku i uživao u dobroj hrani.

 6. (a) Zašto nije pogrešno uživati u nekim dobrim stvarima? (b) Kada je u pitanju rekreacija, kakva je ravnoteža potrebna?

⁶ Da li Biblija osuđuje provođenje prijatnog vremena s prijateljima? Nikako ne. Na primer, Solomon zapaža da je uživanje u obroku u opuštenoj atmosferi nakon napornog radnog dana dar od Boga. (Pročitati Propovednika 2:24; 3:12, 13.) Štaviše, sam Jehova podstiče mlade da se ’raduju i da ih veseli njihovo srce‘, dok to čine na jedan odgovoran način (Prop. 11:9). Potrebna nam je razonoda i zdrava zabava. (Uporediti s Markom 6:31.) Međutim, rekreacija ne treba da nam postane glavna stvar u životu. Ona treba da bude poput deserta na kraju obroka, a ne glavno jelo. Ma koliko da voliš slatkiše, složićeš se da bi ti brzo dosadili ako ne bi jeo ništa drugo. Osim toga, slatkiši ne mogu da pruže dovoljno hranljivih materija. Slično tome, Solomon je ustanovio da je život koji je usmeren na užitke zapravo „trčanje za vetrom“ (Prop. 2:10, 11).

 7. Zašto treba mudro da biramo zabavu?

⁷ Osim toga, nisu svi oblici zabave prikladni. Mnogi su veoma štetni, kako duhovno tako i moralno. Milioni života su uništeni zbog toga što su ljudi želeli da „uživaju“ pa su počeli da koriste drogu, da se opijaju ili da se kockaju. Jehova nas s ljubavlju upozorava da su posledice neminovne ukoliko dozvolimo svom srcu i očima da nas vode k onome što je štetno (Gal. 6:7).

 8. Zašto je mudro razmišljati o svom načinu života?

⁸ Štaviše, jurnjava za užicima će nas sprečiti da poklonimo dužnu pažnju važnijim stvarima. Nemojmo zaboraviti, život brzo prolazi i niko nam ne može garantovati da ćemo u svom kratkom veku uvek biti dobrog zdravlja i da nećemo imati problema. Zato je Solomon naveo i to da je ponekad korisnije prisustvovati nekoj sahrani, posebno ako je u pitanju sahrana nekog vernog brata ili sestre, nego ići u ’kuću gde je veselje‘. (Pročitati Propovednika 7:2, 4.) Zašto? Dok slušamo pogrebni govor i razmišljamo o životu vernog Jehovinog sluge koji je preminuo, to nas može pokrenuti da preispitamo svoj način života. Možda ćemo zaključiti da treba da promenimo svoje ciljeve kako bismo mudro proživeli ostatak života (Prop. 12:1).

Da li nam materijalne stvari mogu pružiti zadovoljstvo?

 9. Šta je Solomon ustanovio što se tiče posedovanja bogatstva?

⁹ U vreme kada je napisao knjigu Propovednik, Solomon je bio jedan od najbogatijih ljudi na zemlji (2. Let. 9:22). Mogao je sebi priuštiti sve što je želeo. „Što god su oči moje poželele, nisam im uskratio“ (Prop. 2:10). Međutim, ustanovio je da materijalne stvari same po sebi ne donose zadovoljstvo. „Ko voli srebro, nikad mu nije dosta srebra, i ko voli bogatstvo, nikad mu nije dosta dobitka“, zaključio je (Prop. 5:10).

10. Šta vodi do istinskog zadovoljstva i pravog bogatstva?

¹⁰ Uprkos tome što materijalne stvari imaju prolaznu vrednost, bogatstvo ipak ima moć da privuče ljude. U jednom istraživanju koje je nedavno sprovedeno u Sjedinjenim Državama, 75 posto studenata prve godine fakulteta reklo je da im je glavni cilj u životu da budu „finansijski obezbeđeni“. Da li će biti zaista srećni ako ostvare taj cilj? Ne mora da znači. Istraživači su otkrili da je stavljanje naglaska na materijalizam u stvari prepreka za sreću i zadovoljstvo. Solomon je davno došao do istog zaključka. „Nakupio sam sebi srebra i zlata, i blaga kraljeva... sve [je] to bila ispraznost i trčanje za vetrom“a (Prop. 2:8, 11). Za razliku od toga, ako svoj život koristimo da celom dušom služimo Jehovi i ako imamo njegov blagoslov, imaćemo pravo bogatstvo. (Pročitati Poslovice 10:22.)

Koji rad donosi pravo zadovoljstvo?

11. Šta nam Sveto pismo govori o vrednosti rada?

¹¹ Isus je rekao: „Moj Otac radi sve do sada, pa radim i ja“ (Jov. 5:17). Nema sumnje da Jehova i Isus nalaze zadovoljstvo u poslu. Biblija na sledeći način govori o zadovoljstvu koje je Jehova osećao dok je stvarao: „Bog je pogledao sve što je načinio i bilo je veoma dobro“ (Post. 1:31). Anđeli su „klicali od radosti“ kada su videli ono što je Bog stvorio (Jov 38:4-7). Solomon je takođe uvideo vrednost smisaonog posla (Prop. 3:13).

12, 13. (a) Šta su dve osobe izjavile što se tiče zadovoljstva koje donosi marljiv rad? (b) Kako posao ponekad može dovesti do razočaranja?

¹² Mnogi ljudi uviđaju da marljiv rad donosi zadovoljstvo. Na primer, Hose, koji je vrstan umetnik, kaže: „Kada preneseš na platno sliku koju si stvorio u mislima, imaš osećaj kao da si osvojio planinski vrh.“ Migel,b jedan poslovni čovek, kaže: „Posao donosi zadovoljstvo jer ti omogućava da se brineš za svoju porodicu. Takođe ti pruža osećaj da si postigao nešto vredno.“

¹³ Međutim, mnogi poslovi su monotoni i ne pružaju mnogo mogućnosti za izražavanje kreativnosti. Ponekad je radno mesto izvor frustracija i mesto gde se doživljava nepravda. Kao što Solomon kaže, lenjoj osobi može pripasti ono što treba da pripadne marljivom radniku, možda zato što koristi svoje veze s ljudima koji imaju autoritet (Prop. 2:21). I drugi faktori mogu dovesti do razočaranja. Ono što u početku izgleda kao izuzetna poslovna ponuda može se na kraju izjaloviti zbog ekonomskog kraha ili nepredviđenih događaja. (Pročitati Propovednika 9:11.) Mnogo puta se desi da osoba koja se veoma trudi da bude uspešna na kraju bude ogorčena i razočarana, shvatajući da joj je ’trud otišao u vetar‘ (Prop. 5:16).

14. Koji rad uvek donosi pravo zadovoljstvo?

¹⁴ Postoji li neki rad koji nikada neće dovesti do razočaranja? Hose, umetnik kog smo ranije pomenuli, kaže: „Slike se s vremenom mogu izgubiti ili uništiti. Ali to se ne može desiti s onim što postignemo u službi Bogu. Propovedajući dobru vest iz poslušnosti Jehovi, učestvovao sam u izgradnji nečeg mnogo trajnijeg — dobrih, bogobojaznih hrišćana. To je rad koji ima neprocenjivu vrednost“ (1. Kor. 3:9-11). Migel isto kaže da mu propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu donosi mnogo više zadovoljstva od njegovog posla. „Ništa se ne može porediti s radošću koju osećaš kada s nekim podeliš biblijsku istinu i kada vidiš da je dotakla njegovo srce“, kaže on.

„Baci hleb svoj na površinu vode“

15. Za šta stvarno vredi živeti?

¹⁵ Na kraju, za šta stvarno vredi živeti? Pravo zadovoljstvo možemo osetiti ukoliko kratak život koji imamo u ovom svetu koristimo da činimo dobro i da ugodimo Jehovi. Možemo steći blizak odnos s Jehovom, usaditi duhovne vrednosti u našu decu, pomagati drugima da upoznaju Jehovu i razviti trajna prijateljstva s našom braćom i sestrama (Gal. 6:10). Sve to ima trajnu vrednost i donosi blagoslove. Solomon je upotrebio jedno vrlo zanimljivo poređenje da bi opisao koliku vrednost imaju dobra dela. Rekao je: „Baci hleb svoj na površinu vode, jer ćeš ga posle mnogo dana opet naći“ (Prop. 11:1). Isus je podstakao svoje učenike: „Dajte, i daće vam se“ (Luka 6:38). Štaviše, sam Jehova je obećao nagrade onima koji čine dobro drugima (Posl. 19:17; pročitati Jevrejima 6:10).

16. Kada je najbolje vreme da planiramo svoj životni put?

¹⁶ Biblija nas podstiče da još u mladosti donesemo mudre odluke o tome čemu ćemo posvetiti život. Onda nećemo imati za čim da žalimo kad budemo u poznijim godinama (Prop. 12:1). Kako bi bilo žalosno ako bismo protraćili najbolje godine života jureći za onim što nudi ovaj svet, samo da bismo na kraju ustanovili da je ono za čim smo trčali isprazno poput vetra!

17. Šta će ti pomoći da izabereš najbolji način života?

¹⁷ Poput jednog brižnog oca, Jehova želi da uživaš u životu, da činiš dobro i izbegneš nepotreban bol (Prop. 11:9, 10). Šta će ti pomoći u tome? Postavi duhovne ciljeve i trudi se da ih ostvariš. Havijer je pre skoro 20 godina morao da bira između perspektivne karijere lekara i punovremene službe. „Premda posao lekara može doneti zadovoljstvo, ništa se ne može porediti sa zadovoljstvom koje sam imao dok sam pomagao nekim osobama da upoznaju istinu“, kaže on. „Punovremena služba mi je omogućila da u potpunosti uživam u životu. Jedino žalim što nisam ranije počeo s njom.“

18. Zašto je život kakav je Isus vodio na zemlji zaista vredeo?

¹⁸ Šta je onda najvrednije što treba da nastojimo da steknemo? U Propovedniku se kaže: „Bolje je dobro ime nego dobro ulje, i dan smrti nego dan rođenja“ (Prop. 7:1). Život Isusa Hrista oslikava to na najbolji način. Nema sumnje da je on stekao izvanredno ime kod Jehove. Kada je umro ostavši veran do kraja, potvrdio je Očevo pravo da vlada i obezbedio je otkupnu žrtvu, koja je nama omogućila spasenje (Mat. 20:28). Tokom kratkog perioda koji je proveo na zemlji, Isus je pružio savršen primer kakav život zaista vredi, i to je primer koji se mi trudimo da oponašamo (1. Kor. 11:1; 1. Petr. 2:21).

19. Koji je mudar savet dao Solomon?

¹⁹ I mi možemo steći dobro ime kod Boga. Dobra reputacija u Jehovinim očima za nas je mnogo važnija od bogatstva. (Pročitati Mateja 6:19-21.) Svaki dan možemo naći načine da činimo ono što je dobro u Jehovinim očima i ono što će obogatiti naš život. Na primer, možemo deliti dobru vest s drugima, jačati svoj brak i porodicu i produbljivati duhovnost putem ličnog proučavanja i posećivanja sastanaka (Prop. 11:6; Jevr. 13:16). Dakle, da li želiš da živiš za nešto zaista vredno? Ako želiš, primenjuj Solomonov savet: „Boj se istinitog Boga i drži se njegovih zapovesti. Jer to je sva dužnost čoveku“ (Prop. 12:13).

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

• Šta treba da nas navede da ozbiljno razmišljamo o životnim ciljevima?

• Kako treba da gledamo na težnju za užicima i materijalnim stvarima?

• Koji rad donosi pravo zadovoljstvo?

• Šta je najvrednije što treba da nastojimo da steknemo?

[Slika na 23. strani]

Koje mesto rekreacija treba da zauzima u našem životu?

[Slika na 24. strani]

Zbog čega služba propovedanja donosi pravo zadovoljstvo?