21. biblijska knjiga — Propovednik

Pisac: Solomon

Mesto pisanja: Jerusalim

Pisanje završeno: pre 1000. pre n. e.

 1. S kojom uzvišenom svrhom je napisan Propovednik?

PROPOVEDNIK je knjiga koja je napisana sa uzvišenom svrhom. Solomon je bio vođa naroda predanog Jehovi i zato je bio dužan da ga poučava i, takoreći, drži na okupu kako bi ostao veran svom Bogu kom se predao. Tu svoju dužnost nastojao je da izvrši dajući mudre savete koji su ostali zapisani u Propovedniku.

 2. Kako se iz hebrejskog naziva ove knjige, koji je prikladniji od grčkog i srpskog, vidi s kojom svrhom je ona napisana?

² U Propovedniku 1:1, Solomon sebe naziva ’onim koji poučava narod‘. Taj celi izraz prevod je samo jedne hebrejske reči, kohelet, kako se ova knjiga i zove na hebrejskom jeziku, a doslovno znači „onaj koji okuplja narod“. U grčkoj Septuaginti ova knjiga se naziva Eklesiastes , što znači „član eklezije (skupštine; zbora; zajednice)“. Neki tvrde da ta reč označava onoga koji u zajednici govori, poučava ili propoveda, pa otuda potiče i srpski naziv „Propovednik“, premda se Solomonova uloga nije svodila samo na držanje propovedi. Smisao hebrejske reči kohelet tačnije se izražava prevodom „onaj koji poučava narod“ ili „onaj koji okuplja narod“. Ti izrazi bolje opisuju ono što je Solomon radio i svrhu s kojom je napisao ovu knjigu.

 3. S kojom svrhom je Solomon poučavao i okupljao narod?

³ Koga i s kojom svrhom je kralj Solomon okupljao i poučavao? Poučavao je i držao na okupu izraelski narod i pridošlice koje su živele sa Izraelcima, upućujući ih da obožavaju Jehovu Boga. Dotad je već sagradio Jehovin hram u Jerusalimu i prilikom posvećenja hrama sve ih je sazvao, to jest okupio, i uputio da ujedinjeno obožavaju Boga (1. Kralj. 8:1). Kasnije je napisao Propovednika kako bi poučio narod da radi ono što je dobro i vredno i da bi ga odvratio od ispraznih, besplodnih dela ovog sveta (Prop. 12:8-10).

 4. Po čemu se može zaključiti da je Solomon pisac ove knjige?

⁴ Premda Solomon nije spomenut po imenu, na osnovu onoga što stoji u nekoliko stihova s priličnom sigurnošću se može tvrditi da je on pisac ove knjige. ’Onaj koji poučava narod‘ predstavlja se kao ’Davidov sin‘ koji je ’postao kralj nad Izraelom u Jerusalimu‘. Te reči mogu da se odnose jedino na kralja Solomona, jer su njegovi naslednici u Jerusalimu vladali samo nad Judom. Osim toga, pisac Propovednika o sebi kaže: „Stekao sam veću mudrost od svih koji su pre mene bili u Jerusalimu, i srce je moje videlo mnogo mudrosti i znanja“ (1:1, 12, 16). Te reči pristaju Solomonu. U Propovedniku 12:9 stoji da je pisac „razmišljao i temeljno istraživao, i sastavio zbirku mnogih mudrih poslovica“. Kralj Solomon je izgovorio 3 000 poslovica (1. Kralj. 4:32). U Propovedniku 2:4-9 opisuju se piščevi građevinski poduhvati, vinogradi, vrtovi i parkovi, sistem za navodnjavanje, brojna posluga, mnoštvo zlata i srebra koje je nakupio i drugo što je radio. Sav taj opis odgovara Solomonu. Kada je kraljica Save videla Solomonovu mudrost i blagostanje, rekla je: „Ni pola mi nije bilo rečeno!“ (1. Kralj. 10:7).

 5. Gde i kada je očigledno napisan Propovednik?

⁵ Knjiga otkriva da je mesto njenog pisanja Jerusalim, budući da za svog pisca kaže da je bio kralj „u Jerusalimu“. Očigledno je bila napisana pre 1000. pre n. e., i to u kasnijem razdoblju Solomonove 40-godišnje vladavine, nakon što je proživeo sve što se opisuje u knjizi, ali pre nego što se upustio u idolopoklonstvo. Do vremena pisanja knjige, on je već stekao veliko znanje o svemu čime se čovek bavi u životu i o težnjama za materijalnim stvarima. Tada je još uvek bio u Božjoj naklonosti i pisao je pod njegovim nadahnućem.

 6. Zašto neki osporavaju nadahnutost Propovednika i kako se mogu pobiti te primedbe?

⁶ Zašto možemo biti sigurni u to da je Propovednik knjiga koja je ’nadahnuta od Boga‘? Neki dovode u pitanje njenu nadahnutost zato što se u njoj nijednom ne pojavljuje Božje ime Jehova. Pa ipak, činjenica je da ona podstiče ljude da služe pravom Bogu, te se na više mesta u njoj javlja izraz ha Elohim, „istiniti Bog“. Druga primedba je da u ostalim biblijskim knjigama nema nijednog citata iz Propovednika. Međutim, učenja i načela koja se nalaze u toj knjizi u potpunom su skladu sa ostalim delom Biblije. Adam Klark u jednom svom delu piše: „Jevreji i hrišćanska Crkva oduvek su verovali da je pisanje knjige pod nazivom Kohelet, to jest Propovednik, nadahnuo Svemoćni Bog i da se s pravom ubraja u sveti kanon.“a

 7. Zbog čega je Solomon bio izuzetno pogodna osoba za pisanje Propovednika?

⁷ Umni ljudi ovog sveta koji osporavaju nadahnutost Biblije tvrde da Propovednik nije Solomonovo delo i da ta knjiga nije sastavni deo ’nadahnutog Pisma‘. Oni tvrde da njen jezik i pogled na život potiču iz nekog kasnijeg doba. Međutim, pri tom zanemaruju činjenicu da su neprestani razvoj međunarodne trgovine i privrede, susreti s velikodostojnicima koji su dolazili iz drugih zemalja i drugi kontakti sa spoljašnjim svetom pružili Solomonu mogućnost da dođe do ogromnog znanja koje je izneo (1. Kralj. 4:30, 34; 9:26-28; 10:1, 23, 24). Frederik Kuk u jednom svom delu piše: „Svakodnevni poslovi i sve ono za šta se taj veliki jevrejski kralj zanimao omogućili su mu da se izdigne daleko iznad života, razmišljanja i jezika običnog Jevrejina.“b

 8. Šta je najjači dokaz da je Propovednik knjiga koja je nadahnuta od Boga?

⁸ Međutim, da li su nam potrebni neki dodatni izvori da bismo potvrdili da je Propovednik knjiga koja je nadahnuta od Boga? Razmatrajući samu tu knjigu otkrićemo njen unutrašnji sklad, kao i sklad sa ostatkom Biblije, što nedvosmisleno pokazuje da je ona njen sastavni deo.

SADRŽAJ PROPOVEDNIKA

 9. Kako je Solomon opisao sve ono čime se ljudi bave?

⁹ Način života ljudi je isprazan (1:1–3:22). Uvodne reči izražavaju temu knjige: „’Ispraznost nad ispraznostima!‘, kaže onaj koji poučava narod, ’ispraznost nad ispraznostima! Sve je ispraznost!‘“ Kakva je korist ljudima od sveg njihovog truda? Naraštaji dolaze i odlaze, prirodni ciklusi na Zemlji se ponavljaju i „nema ništa novo pod suncem“ (1:2, 3, 9). Solomon je upravio srce da traži i istražuje mudrost u svem mučnom poslu sinova ljudskih, ali utvrdio je da su i mudrost i bezumlje, ljudski poduhvati i rad, jelo i piće „ispraznost i trčanje za vetrom“. ’Omrzao mu je život‘, život pun zla i materijalističkih težnji (1:14; 2:11, 17).

10. Šta je Božji dar i kakav je kraj grešnom čoveku?

¹⁰ Sve ima svoje vreme — „sve je [Bog] učinio da je lepo u svoje vreme“. On želi da njegova zemaljska stvorenja budu srećna. „Saznao sam da za njih nema ništa bolje nego da se raduju i da čine dobro za života svoga, i da svaki čovek jede i pije i uživa u dobru od sveg truda svoga. To je dar od Boga.“ Ali nažalost, grešnim ljudima je isti kraj kao i životinjama: „Kako umiru oni, tako umiru i one. I svi imaju isti duh, pa čovek nije bolji od životinje, jer je sve ispraznost“ (3:1, 11-13, 19).

11. Koje mudre savete pisac daje bogobojaznom čoveku?

¹¹ Mudri saveti za one koji se boje Boga (4:1–7:29). Pisac smatra da su mrtvi srećni, jer oni ne trpe „sva tlačenja koja se čine pod suncem“. Potom nastavlja sa opisom ispraznog i mučnog posla. Takođe mudro kaže: „Bolje je dvojici nego jednome“ i „trostruko uže ne kida se lako“ (4:1, 2, 9, 12). Daje i izvrstan savet o okupljanju Božjeg naroda: „Pazi na korake svoje kad ideš u dom istinitog Boga. Pristupi da slušaš.“ Osim toga, savetuje: ’Ne žuri da izgovoriš reči pred Bogom. Neka bude malo reči tvojih, a šta zavetuješ to i izvrši. Boj se istinitog Boga. Ako vidiš da neko tlači siromaha, seti se da onaj koji je viši od visokih to posmatra, a ima i onih koji su visoko iznad visokih.‘ Pisac primećuje da će obični sluga imati sladak san, a da bogati ne može da spava od silnih briga. Go je došao na svet i za sav svoj trud ništa sa ovog sveta ne može poneti (5:1, 2, 4, 7, 8, 12, 15).

12. Šta pisac savetuje u vezi s dubokim životnim pitanjima i zašto je po njegovim rečima mudrost bolja od novca?

¹² Čovek može biti bogat i slavan, ali šta bi mu vredelo da živi i „dvaput po hiljadu godina“ ako dobra ne bi okusio. Bolje je razmišljati o dubokim pitanjima o životu i smrti nego se družiti s bezumnima „u kući gde je veselje“. Bolje je primiti ukor od mudrih nego slušati ’smeh bezumnika, koji je isprazan kao pucketanje trnja pod loncem‘. Mudrost je ono što vredi. „Jer mudrost je zaštita, a i novac je zaštita. Ali je prednost znanja i mudrosti u tome što čuvaju život onome ko ih ima.“ Zašto je onda čovečanstvo upalo u takvo zlo? „Istiniti Bog je ljude načinio čestitima, ali oni idu za mnogim zamislima svojim“ (6:6; 7:4, 6, 12, 29).

13. Šta Solomon savetuje i šta hvali, a šta kaže o mestu na koje čovek ide?

¹³ Isti je kraj svima (8:1–9:12). „Izvršavaj naredbu kraljevu“, savetuje Solomon. Ali on primećuje i ovo: „Zato što se presuda za zlo delo ne izvršava brzo, srce sinova ljudskih odlučno je da čini zlo“ (8:2, 11). Potom hvali veselje, ali primećuje nešto vrlo žalosno: svi ljudi imaju isti kraj — čeka ih smrt! „Živi su svesni toga da će umreti, a mrtvi nisu svesni ničega... Sve što ti dođe pod ruku da činiš, čini to svom snagom svojom, jer nema ni rada, ni razmišljanja, ni znanja, ni mudrosti u grobu u koji ideš“ (9:5, 10).

14. (a) Na koje mudre savete Solomon stavlja naglasak? (b) Koji je zaključak svega što je rečeno?

¹⁴ Mudri saveti i čovekova dužnost (9: 13–12:14). Solomon je zatim opisao i druga zla koja se događaju. Jedno od njih je da „lude postavljaju na mnoge visoke položaje“. Takođe je izgovorio mnoge izreke o praktičnoj mudrosti i primetio je da su čak i „mladost i najlepše godine života ispraznost“ ako se mlada osoba ne vodi pravom mudrošću u životu. Potom je izjavio: „Sećaj se svog Veličanstvenog Stvoritelja u danima mladosti svoje.“ Ako neko ne živi tako, onda mu preostaje jedino starost kada će se vratiti u zemaljski prah, u skladu sa Solomonovim rečima: „Ispraznost nad ispraznostima... sve je ispraznost!“ On sam neprestano je poučavao ljude, jer „reči su mudrih kao bodila“ i podstiču na dobra dela. A s obzirom na mudrost ovog sveta, upozoravao je: „Nema kraja sastavljanju mnogih knjiga i prekomerno čitanje tih knjiga zamara telo.“ Zatim dolazi do vrhunca svoje knjige, u kojem sažima sve što je do tada rekao o ispraznosti i mudrosti: „Zaključak svega što si čuo jeste ovo: Boj se istinitog Boga i drži se njegovih zapovesti. Jer to je sva dužnost čoveku. Jer će istiniti Bog doneti sud o svakom delu i o svemu što je skriveno, i reći će da li je ono dobro ili zlo“ (10:6; 11:1, 10; 12:1, 8-14).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

15. Kakvu razliku Solomon pravi između mučnog posla i onoga koji je vredan truda?

¹⁵ Propovednik ni u kom slučaju nije knjiga koja zrači pesimizmom. Ukrašena je predivnim draguljima Božje mudrosti. Kada je nabrajao mnoge čovekove aktivnosti koje je nazvao ispraznošću, Solomon u to nije uvrstio gradnju Jehovinog hrama na brdu Moriji u Jerusalimu, niti išta što je povezano s čistim načinom obožavanja Jehove. Takođe, ispraznošću nije nazvao život, koji je Božji dar. Naprotiv, ukazao je da je svrha čovekovog života da se raduje i čini dobro (3:12, 13; 5:18-20; 8:15). Mučnim poslom je nazvao sve ono što čovek čini zanemarujući Božju volju. Otac može nagomilati sinu veliko bogatstvo, ali neka nesreća sve to može uništiti i sinu ništa neće ostati. Daleko je bolje pobrinuti se za neprolazno nasledstvo — duhovno bogatstvo. Veliko je zlo kada čovek poseduje mnogo toga, a ne može da uživa u tome. Zlo snalazi sve bogataše kada moraju „otići“, to jest umreti, a da pri tom ništa ne mogu poneti u ruci (5:13-15; 6:1, 2).

16. Šta je zajedničko Koheletu (Propovedniku) i Isusovim učenjima?

¹⁶ U Mateju 12:42 Isus Hrist je rekao za sebe da je on „neko veći od Solomona“. Pošto je Solomon predočavao Isusa, da li su onda i njegove reči zapisane u Koheletu (Propovedniku) u skladu sa Isusovim učenjima? Zaista nailazimo na brojne dodirne tačke! Na primer, Isus je istakao da nema kraja Božjim delima, kada je rekao: „Moj Otac radi sve do sada, pa radim i ja“ (Jovan 5:17). I Solomon je govorio o Božjim delima: „I posmatrao sam sva dela istinitog Boga: Zaista, čovek ne može dokučiti ono što se pod suncem radi. Ma koliko se čovek trudio da otkrije, ne može to dokučiti. Ako i kaže da je dovoljno mudar da bi to spoznao, ipak ne može dokučiti“ (Prop. 8:17).

17. Koje su još dodirne tačke između Isusovih i Solomonovih reči?

¹⁷ I Isus i Solomon su podsticali sluge pravog Boga da se sastaju (Mat. 18:20; Prop. 4:9-12; 5:1). Ono što je Isus govorio o vremenu „svršetka ovoga poretka“ i ’vremenima neznabožaca‘ u skladu je sa Solomonovom izjavom: „Sve ima svoje vreme, sve što se čini pod nebesima ima svoje vreme“ (Mat. 24:3; Luka 21:24; Prop. 3:1).

18. Koja su upozorenja slična Solomonovim dali Isus i njegovi učenici?

¹⁸ Povrh svega, Isus i njegovi učenici saglasili su se sa Solomonovim upozorenjem o zamkama materijalizma. Mudrost predstavlja pravu zaštitu, jer ’čuva život onome ko je ima‘. „Zato tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo dodati“, rekao je Isus (Prop. 7:12; Mat. 6:33). U Propovedniku 5:10 stoji: „Ko voli srebro, nikad mu nije dosta srebra, i ko voli bogatstvo, nikad mu nije dosta dobitka. I to je ispraznost.“ Tome je vrlo sličan savet koji je Pavle dao u 1. Timoteju 6:6-19, gde između ostalog stoji: „Ljubav prema novcu koren [je] svakog zla.“ Dodirne tačke nalazimo i u drugim biblijskim poukama. (Uporediti: Prop. 3:17 — Dela 17:31; Prop. 4:1 — Jak. 5:4; Prop. 5:1, 2 — Jak. 1:19; Prop. 6:12 — Jak. 4:14; Prop. 7:20 — Rimlj. 3:23; Prop. 8:17 — Rimlj. 11:33.)

19. Koje divne izglede imamo ako se danas okupljamo da bismo zajedno služili Jehovi?

¹⁹ Pod kraljevskom vlašću Božjeg voljenog Sina, Isusa Hrista, koji je po telu bio potomak mudrog kralja Solomona, na zemlji će biti uspostavljen novi društveni poredak (Otkr. 21:1-5). Pouke koje je Solomon napisao za podanike svog predodžbenog kraljevstva od životne su važnosti za sve one koji se danas nadaju Božjem Kraljevstvu kojim će vladati Isus Hrist. U tom Kraljevstvu ljudi će živeti po istim mudrim načelima koja je Solomon opisao i večno će se radovati životu kao Božjem daru. Sada je vreme da se okupljamo da bismo zajedno služili Jehovi i da bismo doživeli beskrajnu radost života u njegovom Kraljevstvu (Prop. 3:12, 13; 12:13, 14).

[Fusnote]