Strpljivost — zašto tako retka?

EMILIO je bio u svojim 60–im.a Došao je na ostrvo Oahu zbog jedne tužne misije — da sahrani svog odraslog sina. Dok je išao mirnim putem jedne padine i razgovarao s nekim prijateljima, Emilija je prenuo jedan auto koji je brzo unazad izlazio iz dvorišta. Auto ga je skoro udario i, zbog gneva i nestrpljivosti, Emilio je dreknuo na vozača i rukom udario po autu. Usledila je rasprava. Izgleda da je vozač gurnuo Emilija, koji je pao i udario glavu o tvrdi trotoar. Za nekoliko dana, Emilio je bio mrtav zbog povrede glave. Kakav tužan ishod!

Živimo u svetu gde je strpljivost retka osobina. Sve veći broj vozača automobila prebrzo vozi. Drugi voze preblizu automobilâ pred sobom — automobilâ koji idu maksimalnom brzinom. Drugi pak vezu s trake na traku pošto ne podnose da budu iza nekog drugog vozila. U domu, članovi porodice možda daju oduška gnevu i postaju nasilni. Čak neki hrišćani možda postaju preterano uznemireni zbog propusta ili grešaka svoje duhovne braće.

Zašto je strpljivost tako retka? Da li je uvek bilo tako? Zašto je u naše vreme tako teško biti strpljiv?

Primeri nestrpljivosti

Biblija govori o jednoj ženi koja nije čekala da se posavetuje sa svojim mužem pre donošenja jedne kritične odluke. Zvala se Eva. Trčeći ispred Adama, možda delimično zbog nestrpljivosti, ona je jela zabranjeni plod (Postanje 3:1-6). A šta je bilo s njenim mužem? I on je možda pokazao nestrpljivost sledeći Evu u grehu a da se prvo nije obratio svom nebeskom Ocu, Jehovi, za pomoć ili uputstvo. Njihova pohlepa, verovatno kombinovana s nestrpljivošću koja je vodila u greh, ima fatalne posledice za sve nas. Od njih smo takođe dobili kao nasleđe tendenciju da činimo grehe, uključujući grehe arogancije i nestrpljivosti (Rimljanima 5:12).

Oko 2 500 godina nakon greha naših praroditelja, Božji izabrani narod, Izraelci, pokazali su dubok, uporan nedostatak vere, kao i nedostatak strpljivosti. Iako ih je na čudesan način Jehova upravo izbavio iz ropstva u Egiptu, oni brzo „zaboraviše... dela njegova“ i „ne počekaše volju njegovu [„njegov savet“, NW]“ (Psalam 106:7-14). Pošto nisu bili strpljivi, oni su uvek iznova činili ozbiljne prestupe. Napravili su zlatno tele i obožavali ga; gunđali su u vezi s Jehovinom materijalnom pripremom mane za njih; a mnogi od njih čak su se pobunili protiv Jehovinog božanski naimenovanog predstavnika, Mojsija. Zaista, njihov nedostatak strpljivosti vodio ih je u žalost i katastrofu.

Prvi ljudski kralj Izraela, Saul, izgubio je priliku za svoje sinove da budu njegovi kraljevski naslednici. Zašto? Zato što je propustio da sačeka proroka Samuila, od kojeg se očekivalo da prinese žrtvu Jehovi. Strah od čoveka naveo je Saula da trči ispred Samuila u prinošenju žrtve. Zamisli kako se Saul morao osećati kada se Samuilo pojavio tek što je on dovršio svoju ceremoniju! Da je samo sačekao još nekoliko minuta! (1. Samuilova 13:6-14).

Da je Eva samo sačekala Adama umesto što je brzopleto posegnula za plodom! Da su Izraelci samo upamtili da čekaju na Jehovin savet! Da, strpljivost je mogla pomoći da sačuva njih i nas od mnogo žalosti i bola.

Uzroci nestrpljivosti

Biblija nam pomaže da razumemo osnovni uzrok nestrpljivosti danas. Treće poglavlje Druge Timoteju opisuje našu generaciju kao onu koja živi u ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘. Ono kaže da će ljudi „biti ljubitelji sebe, ljubitelji novca, umišljeni, oholi... bez samosavladavanja, svirepi, bez ljubavi prema dobroti“ (stihovi 2 i 3, NW). Takav pohlepan i samoljubiv stav postoji u srcu i mislima mnogih ljudi, otežavajući svima, čak i pravim hrišćanima, da iskazuju strpljivost. Kada vidimo svetovne ljude kako prebrzo voze ili upadaju preko reda ili kada nam odbruse, naša strpljivost može biti krajnje ispitana. Možda smo iskušani da ih oponašamo ili da im se osvetimo, spuštajući se time na njihov nivo sebičnog ponosa.

Ponekad su naši vlastiti pogrešni zaključci ti koji nas navedu da izgubimo strpljivost. Zapazi kako je mudri kralj Solomon oslikao vezu između prenagljenog, manjkavog rasuđivanja i nestrpljivog, ljutitog ponašanja: „Bolji je duh strpljiv od duha besnog. Ne budi nagao u duhu svome na gnev, jer gnev počiva u nedrima bezumnih“ (Propovednik 7:8, 9). Ako uzmemo vremena da steknemo potpunu, tačnu sliku o situaciji pre nego što reagujemo na nju, verovatno ćemo biti puniji razumevanja, saosećajniji, strpljiviji prema drugima. S druge strane, ohol, samoljubiv duh mogao bi nas navesti da budemo uskogrudi, nestrpljivi i ogorčeni, poput tvrdoglavih Izraelaca mrmljača koji su mučili Mojsija (Brojevi 20:2-5, 10).

Još jedan uzrok rastućeg nedostatka strpljivosti ovoga sveta jeste njegovo beznadežno stanje, koje proizlazi iz otuđenosti od Jehove. David je izrazio čovekovu potrebu za nadanjem u Jehovu: „Samo se u Bogu smiri [„Boga čekaj“, NW], dušo moja, jer od njega je nadanje moje“ (Psalam 62:5). Mnogi ljudi koji ne poznaju Jehovu imaju ograničen, sumoran izgled, pa pokušavaju da, pre nego što njihovo vreme istekne, ugrabe svaki delić zadovoljstva i koristi koji mogu. Poput svog duhovnog oca, Sotone Đavola, oni često ne brinu o tome kako njihovi postupci možda povređuju ostale (Jovan 8:44; 1. Jovanova 5:19).

Zato ne čudi što je strpljivost danas tako retka. Ovaj zli, sebični sistem stvari, njegov bog Sotona, i grešne sklonosti našeg palog tela otežavaju svakome, čak i iskrenim osobama, da bude strpljiv. Ipak, Biblija nas podstiče da ’budemo... strpljivi‘, posebno što se tiče ispunjenja Božjih namera (Jakov 5:8). Zašto je strpljivost tako dragocena? Koje nam nagrade ona može doneti?

Strpljivost — zašto tako dragocena

„Služe i oni koji samo stoje i čekaju.“ Ove reči je pre više od trista godina izrekao engleski pesnik Džon Milton (John Milton) u svom sonetu „O njegovom slepilu“. Ranije u toj poemi, on je izrazio svoju frustriranost i zabrinutost u pogledu svog osećaja nemogućnosti da potpuno služi Bogu zato što je oslepeo u svojim 40–im. Ali kao što se odražava u završnom stihu poeme koji je gore citiran, uvideo je da osoba može obožavati Boga strpljivo podnoseći nevolju i tiho tražeći raspoložive mogućnosti službe. Milton je uvideo vrednost strpljivog oslanjanja na Boga.

Većina nas može imati dobar vid, ali svi imamo ograničenja koja nas mogu navesti da postanemo ljuti ili uznemireni. Kako možemo steći i iskazivati strpljivost?

Ohrabrujući primeri

Biblija nam daje nekoliko izvrsnih primera strpljivosti. Jehovina strpljivost omogućava večni život za milione i milione ljudi (2. Petrova 3:9, 15). U svom ljubaznom pozivu da uzmemo njegov jaram i ’nađemo mir [„okrepu“, NW] dušama svojim‘, Isus savršeno odražava divnu strpljivost svog Oca (Matej 11:28-30). Meditiranje o primerima Jehove i Isusa može nam pomoći da budemo strpljiviji.

Onaj ko je izgleda imao dovoljno razloga da bude ljut, ogorčen ili osvetoljubiv bio je Jakovljev sin Josif. Njegova braća su vrlo nepravedno postupila s njim, smišljajući njegovu smrt i konačno ga prodajući u ropstvo. U Egiptu, uprkos svojoj savesnoj, lojalnoj službi Petefriju, Josif je bio nepravedno optužen i zatvoren. Strpljivo je podneo sve svoje nevolje, verovatno razumevajući da su takvi ispiti mogli služiti Jehovinim namerama (Postanje 45:5). Pošto je razvijao veru i nadu u Jehovu zajedno s poniznošću i razumevanjem, Josif je mogao da iskazuje strpljivost čak i pod vrlo iskušavajućim okolnostima.

Još jedna važna pomoć jeste Jehovin sveti duh. Ako, na primer, imamo nagao temperament i zajedljiv jezik, možemo moliti za pomoć svetog duha tako da bismo mogli gajiti njegove plodove. Meditiranje o svakom od ovih plodova, kao što su dugotrpljivost i samosavladavanje, pomoći će nam da uvidimo kako su duboko povezani sa strpljivošću (Galatima 5:22, 23).

Nagrade strpljivosti

Bivanje strpljivim može nam doneti mnoge koristi. To jača naš karakter i štiti nas od vršenja brzopletih, budalastih dela. Ko od nas nije napravio štetne greške zbog toga što smo bili prebrzi da reagujemo na teške ili stresne uslove? Možda smo rekli neljubaznu reč ili smo se ponašali na neučtiv način. Možda smo dozvolili da neki beznačajan slučaj preraste u sveopšti sukob voljâ s nekom dragom voljenom osobom. Nakon mnogo gneva, frustracije i bola, možda smo skrušeno mislili: ’Da sam još samo malo sačekao.‘ Iskazivanje strpljivosti može nas zaštiti od svih vrsta žalosti. Sama ta činjenica daje našem životu toliko više mira, stabilnosti i zadovoljstva (Filipljanima 4:5-7).

Bivanje strpljivim može nam takođe pomoći da imamo spokojno srce, puno poverenja. To može voditi do toga da uživamo bolje fizičko, emocionalno i duhovno zdravlje (Poslovice 14:30). Nekontrolisan, žestok bes može izazvati ozbiljnu emocionalnu i fizičku bolest i smrt. S druge strane, time što smo strpljivi možemo steći pozitivniji stav prema drugima, naročito prema našoj duhovnoj braći i članovima porodice. Tada ćemo biti skloniji da budemo obzirni i od pomoći umesto da iritiramo i kritikujemo. Za uzvrat, drugi će ustanoviti da im je lakše i prijatnije da budu s nama.

Starešine u hrišćanskoj skupštini naročito treba da pokazuju strpljivost. Ponekad, suhrišćani im se obraćaju s ozbiljnim problemima. Te iskrene osobe mogu biti zbunjene, uznemirene ili depresivne, dok i same starešine mogu biti umorne ili rastrojene svojim ličnim ili porodičnim problemima. Ipak, kako je bitno što starešine iskazuju strpljivost u takvim iskušavajućim okolnostima! Na ovaj način oni mogu poučavati „s blagošću“ i „postupati sa stadom s nežnošću“ (NW) (2. Timoteju 2:24, 25; Dela apostolska 20:28, 29). Dragoceni životi su na kocki. Kakav su blagoslov za skupštinu starešine koje su ljubazne, pune ljubavi i strpljive!

Poglavari porodica treba s domaćinstvom da postupaju sa strpljivošću, razumevanjem i ljubaznošću. Takođe treba da očekuju od svih članova porodice i da ih ohrabruju da pokazuju te iste osobine (Matej 7:12). To će uveliko doprineti ljubavi i miru u domu.

Pokazivanje strpljivosti dok učestvujemo u službi na terenu pomoći će hrišćanskim slugama da se potpunije raduju ovoj službi. Biće u boljem stanju da podnesu bilo koju ravnodušnost i protivljenje na koje naiđu. Umesto prepiranja s ljutitim stanarom, strpljive sluge će biti u stanju da daju blag odgovor ili će tiho otići, zadržavajući tako mir i radost (Matej 10:12, 13). Dalje, kada hrišćani sa svakim postupaju sa strpljenjem i ljubaznošću, ovcama slične osobe biće privučene poruci Kraljevstva. Jehova je blagoslovio strpljive napore na svetskom nivou, pošto se svake godine stotine hiljada krotkih tražilaca istine sabiraju u Jehovinu ljubaznu skupštinu.

Zaista, iskazivanje strpljivosti doneće nam izvrsne nagrade. Izbeći ćemo mnoge nezgode i probleme prouzrokovane srljanjem ili time što smo brzi na jeziku. Bićemo srećniji, smireniji i verovatno zdraviji. Doživećemo veću radost i mir u našoj službi, u skupštini i u domu. Ali ispred svega, radovaćemo se bližem odnosu s Bogom. Zato čekaj na Jehovu. Iskazuj strpljivost!

[Fusnota]

[Slike na 10. strani]

Koliko si strpljiv u svakodnevnom životu?