Jehova — izvor istinske pravde i pravednosti

„Djelo je te stijene savršeno, jer su svi putovi njegovi pravda; Bog je vjeran, bez nepravde“ (5. MOJSIJEVA 32:4, DK).

 1. Zašto posedujemo urođenu potrebu za pravdom?

KAO što svi imamo urođenu potrebu za ljubavlju, tako svi čeznemo da se s nama postupa na pravedan način. Jedan američki državnik, Tomas Džeferson, napisao je: „[Pravda] je instinktivna i urođena.... ona je deo naše građe, baš kao i osećanja, vid ili sluh.“ To ne iznenađuje, pošto nas je Jehova stvorio po svom obličju (Postanje 1:26). Zaista, on nam je podario osobine koje odražavaju njegovu ličnost, a jedna od tih osobina je i pravda. Eto zato imamo urođenu potrebu za pravdom i zato žudimo da živimo u svetu istinske pravde i pravednosti.

 2. Koliko je Jehovi važna pravda, i zašto treba da shvatimo značenje božanske pravde?

² Što se tiče Jehove, Biblija nas uverava: ’Svi putevi njegovi su pravda‘ (5. Mojsijeva 32:4, DK). Ali u svetu preplavljenom nepravdom, nije lako shvatiti značenje božanske pravde. Međutim, sa stranica Božje Reči možemo primetiti kako Bog primenjuje pravdu, i možemo još više shvatiti Božje divne puteve (Rimljanima 11:33). Važno je da pravdu razumemo u biblijskom smislu, zato što na naše shvatanje pravde mogu uticati ljudski pristupi. S ljudskog gledišta, pravda se može smatrati kao da je ništa drugo do poštena primena stavke zakona. Ili kao što je filozof Fransis Bekon zapisao: „Pravda se sastoji u tome da svaki čovek dobije ono što zaslužuje.“ Međutim, Jehovina pravda obuhvata mnogo više.

Jehovina pravda dira u srce

 3. Šta se može saznati iz osmatranja izvornih reči koje se u Bibliji koriste za pravdu i pravednost?

³ Obuhvatnost Božje pravde može se bolje shvatiti kada se u obzir uzme to kako su reči na izvornom jeziku upotrebljene u Bibliji.a Zanimljivo je da u Pismu nema značajne razlike između pravde i pravednosti. U stvari, ove hebrejske reči se ponekad koriste uporedo, kao što vidimo u Amosu 5:24, gde Jehova podbuđuje svoj narod: „Nego pravednost kao voda da teče, i pravda kao potok koji ne presiše.“ Štaviše, izrazi ’pravednost i pravda‘ pojavljuju se zajedno zbog naglašavanja (Psalam 33:5; Isaija 33:5; Jeremija 33:15; Jezekilj 18:21; 45:9).

 4. Šta znači iskazivati pravdu, i koje je konačno merilo pravde?

⁴ Koji se smisao prenosi ovim hebrejskim i grčkim rečima? Iskazivati pravdu u biblijskom smislu znači raditi ono što je ispravno i pošteno. Pošto je Jehova taj koji utvrđuje moralne zakone i načela, to jest šta je ispravno i pošteno, način na koji on obavlja stvari jeste konačno merilo pravde. Theological Wordbook of the Old Testament objašnjava da se hebrejska reč prevedena kao pravednost (cedek) „odnosi na etičko, moralno merilo, i naravno, to merilo je u S[tarom] Z[avetu] božanske prirode i Božja je volja“. Zato, način na koji Bog primenjuje svoja načela, naročito način na koji se ophodi s nesavršenim ljudima, otkriva lice istinske pravde i pravednosti.

 5. Koje Božje osobine su povezane s njegovom pravdom?

⁵ Pismo jasno pokazuje da božanska pravda dira u srce, ona nije kruta niti nepopustljiva. David je pevao: „Gospod ljubi pravdu i vernike svoje ne napušta“ (Psalam 37:28). Boga njegova pravda pokreće da pokazuje vernost i saosećanje prema svojim slugama. Božanska pravda je osetljiva na naše potrebe i ostavlja prostora za našu nesavršenost (Psalam 103:14). To ne znači da Bog oprašta zloću, jer bi to podstaklo nepravdu (1. Samuilova 3:12, 13; Propovednik 8:11). Jehova je Mojsiju objasnio da je On „milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću“. Premda je voljan da oprosti bezakonja i nepravde, Bog neće izuzeti od kazne one koji je zaslužuju (Izlazak 34:6, 7).

 6. Kako se Jehova ophodi sa svojom decom na zemlji?

⁶ Kada meditiramo o tome kako Jehova iskazuje pravdu, ne treba da mislimo kako je on neki kruti sudija, koji brine samo za izricanje kazne vinovnicima zla. Umesto toga, na njega treba da mislimo kao na oca punog ljubavi, a ipak nepokolebljivog, koji se sa svojom decom uvek ophodi na najbolji mogući način. ’Ti si Gospode otac naš‘, rekao je prorok Isaija (Isaija 64:8). Kao pravičan i pravedan Otac, Jehova uravnotežuje nepokolebljivost u pogledu onoga što je ispravno s nežnom saosećajnošću prema svojoj deci na zemlji, kojoj je potrebna pomoć ili oproštaj zbog teških okolnosti ili telesnih slabosti (Psalam 103:6, 10, 13).

Pojašnjavanje pravde

 7. (a) Šta saznajemo o božanskoj pravdi iz Isaijinog proročanstva? (b) Koju je ulogu imao Isus u poučavanju naroda o pravdi?

⁷ Saosećajna priroda Jehovine pravde bila je naglašena Mesijinim dolaskom. Isus je naučavao božansku pravdu i živeo u skladu s njom, kao što je i prorekao prorok Isaija. Očito, Božja pravda uključuje nežno postupanje s potlačenim ljudima. Stoga, oni nisu nepopravljivo ugroženi. Isus, Jehovin ’sluga‘, došao je na zemlju da ’pojasni narodima‘ ovu stranu Jehovine pravde. To je pre svega učinio tako što nam je pružio živi primer toga šta sačinjava božansku pravdu. Kao „klica pravde“ kralja Davida, Isus je gorljivo ’voleo pravo i bio revan za pravdu‘ (Isaija 16:5; 42:1-4; Matej 12:18-21, NW; Jeremija 33:14, 15).

 8. Zašto su u prvom veku istinska pravda i pravednost bile zamagljene?

⁸ Ovakvo pojašnjenje prirode Jehovine pravde, naročito je bilo potrebno u prvom veku n. e. Jevrejske starešine i verske vođe — književnici, fariseji i drugi — objavljivali su i primerom pokazivali iskrivljeno gledište o pravdi i pravednosti. Kao posledica toga, običan narod, kome je bilo nemoguće da živi po zahtevima koje su postavljali književnici i fariseji, verovatno je zamišljao da je Božja pravednost daleko, van domašaja (Matej 23:4; Luka 11:46). Isus je pokazao da to nije bilo tačno. On je birao svoje učenike iz tog običnog naroda te ih poučavao Božjim pravednim merilima (Matej 9:36; 11:28-30).

 9, 10. (a) Na koji način su književnici i fariseji tražili da pokažu svoju pravednost? (b) Kako je i zašto Isus obelodanio da su postupci književnika i fariseja ništavni?

⁹ S druge strane, fariseji su tražili mogućnosti da pokažu svoju „pravednost“, tako što su se javno molili ili javno davali prilog (Matej 6:1-6). Držeći se bezbrojnih zakona i propisa — od kojih su mnoge sami stvorili — takođe su nastojali da se prikažu kako su pravedni. Takva nastojanja su ih dovela do toga da ’mimoilaze pravdu i ljubav Božju‘ (Luka 11:42). Spolja su mogli izgledati pravedni, ali iznutra su bili ’puni zloće‘, to jest nepravednosti (Matej 23:28). Jednostavno rečeno, oni su stvarno malo znali o Božjoj pravednosti.

¹⁰ Iz tog razloga, Isus je upozorio svoje sledbenike: „Ako pravednost vaša ne bude veća nego u književnika i fariseja, nećete vi ući u kraljevstvo nebesko“ (Matej 5:20). Oštra suprotnost između božanske pravde koju je primerom pokazao Isus i uskogrude samopravičnosti književnika i fariseja, bila je povod čestih prepirki među njima.

Božanska pravda naspram iskrivljene pravde

11. (a) Zašto su fariseji propitkivali Isusa o lečenju na Sabat? (b) Šta je Isusov odgovor otkrio?

¹¹ Tokom svoje službe u Galileji, u proleće 31. n. e., Isus je u sinagogi spazio jednog čoveka sa usahlom rukom. Pošto je bila subota, to jest Sabat, fariseji su upitali Isusa: „Je li slobodno u subotu izlečiti?“ Umesto da osete istinsku brigu za patnju ovog jadnog čoveka, oni su želeli da nađu neki izgovor da bi osudili Isusa, kao što i otkriva njihovo pitanje. Nije ni čudo što se Isus rastužio zbog njihovog neosetljivog srca! Zatim je farisejima otvoreno postavio jedno slično pitanje: „Valja li u subotu dobro činiti?“ Dok su i dalje ćutali, Isus je odgovorio na svoje pitanje upitavši ih zar ne bi spasli ovcu koja je na Sabat upala u neku jamu.b „A koliko li vredi čovek više od jedne ovce?“ rezonovao je Isus, s nepobitnom logikom. „Slobodno je dakle u subotu dobro činiti“, zaključio je. Božja pravda nikada ne treba da bude sputana ljudskim predanjem. Pošto je to jasno stavio do znanja, Isus je istupio i čoveku izlečio ruku (Matej 12:9-13; Marko 3:1-5).

12, 13. (a) Za razliku od književnika i fariseja, kako je Isus pokazao da želi pomoći grešnicima? (b) Koja je razlika između božanske pravde i samopravičnosti?

¹² Ako su fariseji malo marili za one s fizičkim nedostacima, još manje su marili za one koji su bili duhovno siromašni. Njihovo iskrivljeno gledište o pravednosti navelo ih je da ignorišu i preziru poreznike i grešnike (Jovan 7:49). Međutim, mnoge takve osobe su se odazvale na Isusovo poučavanje, nesumnjivo osećajući njegovu želju da im pomogne, a ne da im izriče osude (Matej 21:31; Luka 15:1). Međutim, fariseji su omalovažavali Isusove napore da leči duhovno bolesne. „Ovaj prima grešnike i jede s njima“, mrmljali su prekorno (Luka 15:2). Kao odgovor na njihove optužbe, Isus je upotrebio još jednu ilustraciju o pastiru. Baš kao što se jedan pastir raduje kada nađe izgubljenu ovcu, tako se anđeli na nebu raduju kada se neki grešnik pokaje (Luka 15:3-7). Isus se mnogo radovao kada je mogao pomoći Zaheju da se pokaje zbog svog pređašnjeg grešnog puta. ’Sin čovečji došao je da spase ono što beše izgubljeno‘, rekao je (Luka 19:8-10).

¹³ Ovi sukobi su jasno razotkrili razliku između božanske pravde, koja gleda da izleči i spase, od samopravičnosti, koja traži da proslavi manjinu i optuži većinu. Isprazni obredi i ljudska predanja naveli su književnike i fariseje da budu arogantni i puni sebe, ali Isus je prikladno istakao da su ’ostavili što je najpretežnije u zakonu: pravdu, milosrđe i vernost‘ (Matej 23:23). Oponašajmo Isusa u činjenju onoga što je istinski pravedno u svemu što radimo i, takođe, pazimo se zamke samopravičnosti.

14. Kako jedno od Isusovih čuda pokazuje da božanska pravda uzima u obzir okolnosti osobe?

¹⁴ Iako Isus nije mario za samovoljna pravila fariseja, ipak se držao Mojsijevog zakona (Matej 5:17, 18). Dok je to činio, nije dozvolio da slovo tog pravednog Zakona pregazi načela. Kada je žena koja je 12 godina bolovala od tečenja krvi, dotakla njegove haljine i izlečila se, Isus joj je rekao: „Kćeri! Vera te je tvoja spasla. Idi s mirom!“ (Luka 8:43-48). Isusove saosećajne reči su potvrdile da je Božja pravda uzela u obzir i njene okolnosti. Premda je bila ceremonijalno nečista te tako svojim prisustvom u masi formalno prekršila Mojsijev zakon, njena vera je zaslužila da bude nagrađena (Levitska 15:25-27; uporedi s Rimljanima 9:30-33).

Pravednost za svakoga

15, 16. (a) Čemu nas, što se tiče pravde, poučava Isusova ilustracija o bližnjem Samarjaninu? (b) Zašto da izbegavamo da budemo ’suviše pravedni‘?

¹⁵ Pored naglašavanja saosećajne prirode božanske pravde, Isus je svoje učenike takođe poučavao da ona treba da obuhvata sve ljude. Jehovina volja je bila da on ’javlja narodima pravdu‘ (Isaija 42:1). To je bila srž jedne od Isusovih najčuvenijih ilustracija, one o bližnjem Samarjaninu. Ta ilustracija je bila odgovor na pitanje koje je postavio jedan čovek učen Zakonu koji je želeo ’da se opravda‘. „Ko je bližnji moj?“, upitao je, nesumnjivo želeći da ograniči svoje odgovornosti prema bližnjem na jevrejski narod. Samarjanin iz Isusove ilustracije pokazao je božansku pravednost, jer je bio spreman da utroši svoje vreme i novac pomažući nekom strancu iz druge nacije. Isus je zaključio svoju ilustraciju savetujući svog sagovornika: „I ti čini tako“ (Luka 10:25-37). Ako i mi isto tako činimo dobro svim ljudima, bez obzira na njihovo rasno ili etničko poreklo, oponašaćemo Božju pravdu (Dela apostolska 10:34, 35).

¹⁶ S druge strane, primer književnika i fariseja nas podseća da ako želimo iskazivati božansku pravdu, ne treba da budemo ’suviše pravedni‘ (Propovjednik 7:16, DK). Time što tražimo da ostavimo utisak na druge razmetljivim prikazivanjem pravednosti, ili pridavanjem preterane važnosti pravilima koja je sastavio čovek, nećemo dobiti Božje priznanje (Matej 6:1).

17. Zašto je za nas toliko važno da pokazujemo božansku pravdu?

¹⁷ Jedan razlog zašto je narodima Isus pojasnio prirodu Božje pravde jeste da bi svi njegovi učenici mogli da nauče pokazivati tu osobinu. Zašto je to toliko važno? Pismo nas podstiče da se ’ugledamo na Boga‘, a svi Božji putevi su pravda (Efescima 5:1). Slično tome, Mihej 6:8 (NW) objašnjava da je jedan od Jehovinih zahteva da ’iskazujemo pravdu‘ dok hodimo s našim Bogom. Nadalje, Sofonija 2:2, 3 nas podseća da ako želimo biti sakriveni tokom dana Jehovinog gneva, treba da ’tražimo pravdu‘ pre nego što taj dan dođe.

18. Na koja će pitanja odgovoriti naredni članak?

¹⁸ Zato su ovi kritični poslednji dani ’pravo vreme‘ da iskazujemo pravdu (2. Korinćanima 6:2). Možemo biti sigurni da ako se ’obučemo u pravdu‘ i ako nam je ’poštenje haljina‘, Jehova će nas blagosloviti (Jov 29:14). Kako nam vera u Jehovinu pravdu pomaže da na budućnost gledamo s poverenjem? Pored toga, dok čekamo pravednu „novu zemlju“, kako nas u duhovnom smislu božanska pravda štiti? (2. Petrova 3:13). Naredni članak će odgovoriti na ova pitanja.

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

◻ Koje je značenje božanske pravde?

◻ Kako je Isus poučavao narode o pravdi?

◻ Zašto je pravednost fariseja bila iskrivljena?

◻ Zašto treba da iskazujemo pravdu?

[Slika na 8. strani]

Isus je razjasnio obuhvatnost božanske pravde