„Cela čovekova obaveza“
„Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve [„cela čovekova obaveza“, NW]“ (PROPOVEDNIK 12:15).
1, 2. Zašto je prikladno osmotriti našu obavezu prema Bogu?
„ŠTO Gospod od tebe zahteva“? Jedan drevni prorok postavio je to pitanje. Zatim je naveo šta Jehova zahteva — da ideš po pravdi, voliš milosrđe i smerno hodiš pred Bogom (Mihej 6:8).
2 U današnje vreme individualnosti i nezavisnosti, mnogima je nelagodna ideja da Bog nešto zahteva od njih. Oni ne žele da se obavezuju. Ali šta je sa zaključkom do kog je Solomon došao u Propovedniku? „Slušajmo kraj govora: Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve [„cela čovekova obaveza“, NW]“ (Propovednik 12:15).
3. Zašto treba ozbiljno da promišljamo o knjizi Propovednika?’
3 Kakve god da su naše okolnosti i naš pogled na život, možemo imati veliku korist ukoliko osmotrimo pozadinu tog zaključka. Kralj Solomon, pisac ove nadahnute knjige, razmatrao je neke od istih stvari koje su deo našeg svakodnevnog života. Neki bi mogli brzo zaključiti da je njegovo analiziranje u osnovi negativno. Međutim, ono je bilo božanski nadahnuto i može nam pomoći da ocenimo svoje aktivnosti i prioritete, s povećanom radosti kao rezultatom.
Zadovoljiti najvažnije životne potrebe
4. O čemu je Solomon istraživao i diskutovao u Propovedniku?
4 Solomon je duboko ispitivao ’posao sinova čovečjih‘. „Ja sam upravljao srce svoje da mudrošću ispitujem i istražujem sve ono što pod nebom biva.“ Pod ’poslom‘ Solomon nije obavezno mislio na posao, to jest zaposlenje, već umesto toga na ceo opseg onoga čime su ljudi i žene okupirani kroz sav svoj život (Propovednik 1:13). Osmotrimo neke osnovne brige, to jest poslove, i zatim uporedimo svoje aktivnosti i prioritete.
5. Koja je jedna od glavnih preokupacija ljudi?
5 Novac je svakako u žiži mnogih ljudskih briga i aktivnosti. Niko ne može s pravom reći da je Solomon imao ležerno gledište prema novcu koje neki bogati ljudi imaju. On je spremno priznao potrebu za nešto novca; imati dovoljno novčanih sredstava bolje je nego da se mora živeti asketski ili u siromaštvu (Propovjednik 7:11, 12, DK). Ali ti mora da si video da novac, s posedima koji se njime kupuju, može postati primarni cilj u životu — kako za siromašne tako i za bogate.
6. Šta možemo naučiti o novcu iz jedne od Isusovih ilustracija i iz Solomonovog ličnog iskustva?
6 Priseti se Isusove ilustracije o bogatom čoveku koji je, nikad zadovoljan, radio da bi stekao više. Bog ga je prosudio kao nerazumnog. Zašto? Zato što naš ’život nije u imanju našem‘ (Luka 12:15-21). Solomonovo iskustvo — verovatno veće nego naše — potvrđuje Isusove reči. Pročitaj opis u Propovedniku 2:4-9. Neko vreme, Solomon se dao na sticanje bogatstva. Izgradio je prekrasne kuće i bašte. Mogao je priuštiti i dobaviti lepe pratilje. Da li mu je bogatstvo i ono što mu je ono omogućilo da uradi donelo duboko zadovoljstvo, osećaj pravog dostignuća i smisao života? On je iskreno odgovorio: „I ja stadoh razmišljati o svim delima ruku svojih i o trudu koji uložih da ih izvedem, i gle, sve je to taština i trčanje za vetrom, i nikakve koristi nema od onoga što se pod suncem radi“ (Propovednik 2:11; 4:8).
7. (a) Šta dokazuje iskustvo što se tiče vrednosti novca? (b) Šta si ti lično video što potvrđuje Solomonov zaključak?
7 To je realno, istina koja je potvrđena u životima mnogih. Moramo priznati da posedovanje više novca jednostavno ne rešava sve probleme. To može rešiti neke, kao što je lakše nabavljanje hrane i odeće. Ali osoba može nositi samo jednu odeću u datom trenutku i uživati samo u određenoj količini hrane i pića. I čitao si o bogatim ljudima čiji su životi pogođeni razvodom, zloupotrebom alkohola ili droge i zavadama s rođacima. Multimilioner Ž. P. Geti rekao je: „Novac nema obavezno bilo kakvu vezu sa srećom. Možda s nesrećom.“ Iz dobrog razloga, Solomon je srebroljublje svrstao u taštinu. Kontrastriraj tu činjenicu sa Solomonovim zapažanjem: „Sladak je radniku san, imao on malo ili mnogo da jede; ali sitost ne da bogatašu da mirno spava“ (Propovednik 5:9-11).
8. Koji razlog postoji da se ne precenjuje važnost novca?
8 Novac i posedi takođe ne donose osećaj zadovoljstva što se tiče budućnosti. Da si imao više novca i poseda, verovatno bi imao dodatnu brigu oko toga da ih zaštitiš, i još uvek ne bi znao šta će doneti sutra. Da li bi to sve možda izgubio, zajedno sa svojim životom? (Propovednik 5:12-16; 9:11, 12). Budući da je to tako, ne treba da bude teško videti zašto naš život, to jest posao, treba da ima jedan uzvišeniji, trajniji smisao od novca i poseda.
Porodica, slava i moć
9. Zašto se porodični život s pravom pojavio kao predmet Solomonovog istraživanja?
9 U Solomonovo analiziranje života spadala je i stvar preokupiranosti porodicom. Biblija ističe porodični život, uključujući radost posedovanja i podizanja dece (Postanje 2:22-24; Psalam 127:3-5; Poslovice 5:15, 18-20; 6:20; Marko 10:6-9; Efescima 5:22-33). Ipak, da li je to krajnji aspekt života? Izgleda da mnogi tako misle, s obzirom na važnost koja se u nekim kulturama pridaje braku, deci i porodičnim vezama. Pa ipak, Propovednik 6:3 pokazuje da čak ni imati stotinu dece nije ključ za zadovoljstvo u životu. Zamisli koliko je roditelja napravilo žrtve zarad svoje dece ne bi li im pružili dobar početak i olakšali život. Iako je to plemenito, naš Stvoritelj sigurno nije mislio da je centralna svrha našeg postojanja samo da prenesemo život na sledeću generaciju, kao što to životinje instinktivno rade da bi produžile vrstu.
10. Zašto se neprikladno posvećivanje porodici može pokazati kao taština?
10 Solomon je opažljivo izneo neke realnosti porodičnog života. Na primer, čovek se može posvetiti tome da obezbedi svoju decu i unučad. Ali da li će se oni pokazati kao mudri? Ili će biti ludi s onim što je on nastojao da nakupi za njih? Ukoliko se desi ovo poslednje, kakva bi to bila „taština i zlo veliko“! (Propovednik 2:18-21; 1. Kraljevima 12:8; 2. Letopisa 12:1-4, 9)
11, 12. (a) Na koje su se težnje u životu neki usredsredili? (b) Zašto se može reći da je traženje istaknutosti „lovljenje vetra“?
11 U drugoj krajnosti, mnogi su normalan porodični život podredili svojoj rešenosti da postignu slavu ili moć nad drugima. To može biti greška koja je uobičajenija među muškarcima. Da li si to video među svojim školskim drugovima, kolegama s posla ili komšijama? Mnogi se očajnički bore da budu zapaženi, da postanu neko ili da imaju autoritet nad drugima. Ali koliko je to stvarno smisaono?
12 Pomisli kako se neki bore da postanu slavni, bilo na niskom ili visokom nivou. Mi to vidimo u školi, u komšiluku i u različitim društvenim grupama. To je takođe pokretačka sila u onima koji žele da postanu poznati u umetnosti, zabavi i politici. Međutim, nije li to u osnovi isprazan napor? Solomon je to ispravno nazvao ’lovljenjem vetra‘ (Propovednik 4:4). Čak i ako neka mlada osoba postane istaknuta u nekom klubu, sportskom timu ili u nekoj muzičkoj grupi — ili su neki čovek ili žena stekli reputaciju u nekoj kompaniji ili sredini — koliko njih stvarno zna za to? Da li većina ljudi na drugom kraju sveta (ili čak iste zemlje) zna da ta osoba postoji? Ili oni jednostavno žive dalje totalno nesvesni toga koju malu slavu on ili ona imaju? A isto se može reći i za bilo koju moć ili bilo koji autoritet koji osoba stekne na radnom mestu, u gradu ili u nekoj grupi.
13. (a) Kako nam Propovednik 9:4, 5 pomaže da imamo ispravno gledište o težnji za istaknutošću ili moći? (b) S kojim činjenicama treba da se suočimo ukoliko je ovaj život sve što postoji? (Vidi fusnotu.)
13 Koliko takva istaknutost ili autoritet vrede na duge staze? Kako jedna generacija odlazi i druga dolazi, istaknuti ili moćni ljudi odlaze sa scene i bivaju zaboravljeni. To je slučaj s graditeljima, muzičarima i drugim umetnicima, društvenim reformatorima i tako dalje, baš kao što je to slučaj i s većinom političara i vojskovođa. Za koliko konkretnih osoba ovakvih zanimanja znaš koje su živele između 1700. i 1800. godine? Solomon je ispravno procenio stvari, govoreći: „Više vredi živo pseto od mrtvog lava. Jer živi znaju da će umreti, ali mrtvi ništa ne znaju... jer se na uspomenu njihovu zaboravlja [„jer im se spomen zaboravio“, DK]“ (Propovednik 9:4, 5). I ako je ovaj život sve, onda je težnja za istaknutošću ili moći stvarno taština.a
Naša žiža i obaveza
14. Zašto knjiga Propovednika treba lično da nam pomogne?
14 Solomon nije komentarisao o mnogim aktivnostima, ciljevima i zadovoljstvima na koja ljudi usredsređuju svoj život. Ipak, ono što je napisao sasvim je dovoljno. Naše razmatranje te knjige nema potrebe da izgleda tmurno ili negativno, jer smo realno pregledali jednu biblijsku knjigu koju je Jehova Bog promišljeno nadahnuo za našu korist. Ona svakom od nas može pomoći da ispravimo svoj pogled na život i ono na šta se usredsređujemo (Propovednik 7:2; 2. Timoteju 3:16, 17). To je naročito tako u pogledu zaključaka do kojih je Jehova pomogao Solomonu da dođe.
15, 16. (a) Kakvo je bilo Solomonovo gledište o uživanju u životu? (b) Koji je odgovarajući uslov Solomon postavio za uživanje u životu?
15 Jedna tačka na koju je Solomon uvek iznova skretao pažnju bila je ta da sluge istinitog Boga treba da nađu radost u svojim aktivnostima pred Njim. „Poznao sam da nema za njih ništa bolje nego da nastoje da su radosni, i za života svoga sebi dobro traže [„čine dobro“, DK]; ali da i kad svaki čovek jede i pije, i nauživa se dobra od svakoga truda svoga, to je od Boga dar“ (Propovednik 2:24; 3:12, 13; 5:18; 8:15). Zapazi da Solomon nije podsticao na terevenčenje; niti je odobravao stav ’jedimo, pijmo i zabavljajmo se, jer ćemo sutra umreti‘ (1. Korinćanima 15:14, 32-34). On je mislio da treba da nađemo užitak u normalnim zadovoljstvima, kao što su jelo i piće, dok ’činimo dobro za života‘. To neosporno usredsređuje naš život na volju Stvoritelja, koji određuje šta je stvarno dobro (Psalam 25:8; Propovednik 9:1; Marko 10:17, 18; Rimljanima 12:2).
16 Solomon je napisao: „Hajde, jedi svoj hleb s radošću, i veselo svoje vino pij, jer se odavna Bog raduje onome što činiš“ (Propovednik 9:7-9). Da, čovek ili žena koji stvarno imaju bogat i ispunjen život aktivni su u delima u kojima Jehova nalazi zadovoljstvo. To od nas zahteva da ga stalno uzimamo u obzir. Kako se ovo gledište razlikuje od gledišta većine ljudi, koji prilaze životu na temelju ljudskog rezonovanja!
17, 18. (a) Kako mnogi ljudi reaguju na realnosti života? (b) Koji rezultat uvek treba da imamo na umu?
17 Iako neke religije naučavaju o drugom svetu, mnogi ljudi veruju da je ovaj život stvarno sve u šta mogu biti sigurni. Možda si ih video kako reaguju kao što je Solomon opisao: „Kako se sud protiv rđavih dela ne izvršuje odmah, to se srce sinova čovečjih napuni željom da zla dela čini“ (Propovednik 8:11). Čak i oni koji ne ogreznu u zlim delima pokazuju da su najviše zabrinuti za sadašnjost. To je jedan od razloga zbog čega novac, posedi, prestiž, autoritet nad drugima, porodica ili drugi takvi interesi imaju preteranu važnost kod njih. Međutim, Solomon nije ostao na ovoj misli. On je dodao: „Ipak, i sto puta zlo činio grešnik, i ma i dugo u zlu ustrajao, ja znam da je sreća za one koji se Boga boje, jer imaju straha pred licem njegovim. Ali sreća nije za bezdušnika [„A bezbožniku neće biti dobro“, DK], i svoje dane on neće produljiti, kao što ne može ni senku produljiti, jer on nema straha pred licem Božjim“ (Propovednik 8:12, 13). Jasno je da je Solomon bio uveren da će ispasti dobro po nas ukoliko se ’bojimo Boga‘. Koliko dobro? Možemo pronaći odgovor u kontrastu koji je on napravio. Jehova može ’produljiti naše dane‘.
18 Posebno oni koji su još uvek relativno mladi treba duboko da razmišljaju o apsolutno pouzdanoj činjenici da će ispasti dobro po njih ukoliko se boje Boga. Kao što si možda lično video, najbrži trkač može da se saplete i izgubi trku. Moćna armija može pretrpeti poraz. Pametan biznismen može se obreti u siromaštvu. I mnoge druge neizvesnosti čine život sasvim nepredvidivim. Ali ti možeš biti apsolutno siguran u ovo: najmudriji i najsigurniji put jeste uživati u životu dok činiš dobro u okviru Božjih moralnih zakona i prema njegovoj volji (Propovednik 9:11). U to spada učiti iz Biblije šta je Božja volja, predati svoj život njemu i postati kršten hrišćanin (Matej 28:19, 20).
19. Kako mladi mogu koristiti svoj život, ali šta je mudar put?
19 Stvoritelj neće prisiljavati mlade ili druge da slede njegovo vođstvo. Oni se mogu zaokupiti obrazovanjem, možda čak postaju doživotni istraživači bezbrojnih knjiga o ljudskim učenjima. To će se na kraju pokazati kao zamorno za telo. Ili mogu krenuti putevima svog nesavršenog ljudskog srca ili slediti ono što se dopada očima. To će zasigurno doneti uznemirenost, i život tako proveden s vremenom će se pokazati da je puka taština (Propovednik 12:1-14; 1. Jovanova 2:15-17). Tako Solomon upućuje jedan poziv mladima — poziv koji treba ozbiljno da osmotrimo, bez obzira na naše godine: „Ali opomeni se tvorca svoga u danima mladosti svoje, pre nego dođu zli dani i stignu godine kad ćeš reći: Nemam uživanja u njima“ (Propovednik 12:3).
20. Koje je uravnoteženo gledište o poruci u Propovedniku?
20 Onda, šta ćemo zaključiti? Pa, šta je sa zaključkom do kog je Solomon došao? On je video, to jest istražio „sve što se pod suncem radi, i gle, sve je to taština i lovljenje vetra“ (Propovednik 1:14). U knjizi Propovednika mi ne nalazimo reči ciničnog ili nezadovoljnog čoveka. One su deo Božje nadahnute Reči i vredne su našeg razmatranja.
21, 22. (a) Koje je aspekte života Solomon uzimao u obzir? (b) Do kog mudrog zaključka je došao? (v) Kako je istraživanje sadržaja Propovednika uticalo na tebe?
21 Solomon je istraživao ljudski naporan rad, ljudske borbe i težnje. On je razmišljao o tome kako stvari ispadnu u normalnom toku događaja, frustrirajućem i praznom ishodu koji toliko ljudi doživi. Razmatrao je realnost ljudske nesavršenosti i smrti koja je rezultat toga. I još je uzeo u obzir i uključio Bogom dano spoznanje o stanju mrtvih i izgledu za bilo kakvim budućim životom. Sve ovo procenio je čovek koji je imao božanski povećanu mudrost, da, jedan od najmudrijih ljudi koji je ikada živeo. Onda je zaključak do kog je on došao bio uključen u Sveto Pismo za korist svih koji žele jedan stvarno smisaon život. Zar se ne slažemo?
22 „Slušajmo kraj govora: Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve [„cela čovekova obaveza“, NW]. Jer će svako delo Bog na sud izneti, i svaku tajnu, bila dobra ili zla“ (Propovednik 12:15, 16).
[Fusnote]
a Kula stražara je jednom dala ovaj komentar pun uvida: ’Ne treba da traćimo ovaj život na ispraznosti... Ukoliko je ovaj život sve što postoji, ništa nije važno. Ovaj život je kao lopta bačena u vazduh koja uskoro opet pada na zemlju. On je senka koja prolazi, cvet koji vene, travka koja će se poseći i uskoro osušiti... Na vagi večnosti, naš životni vek je zanemarljiva trunka. U struji vremena, on nije čak ni valjana kap. Sigurno je [Solomon] u pravu kada pravi pregled mnogih ljudskih briga i aktivnosti u životu i kada ih naziva taštinom. Mi tako brzo odemo kao da nikada nismo ni došli, jedan od milijardi koje dolaze i odlaze, s tako malo onih koji znaju da smo uopšte bili ovde. Ovo gledište nije cinično, ili mračno ili morbidno. To je istina, činjenica s kojom se treba suočiti, praktično gledište, ukoliko je ovaj život sve što postoji‘ (1. februar 1958, strana 10).
Da li se sećaš?
◻ Koja je mudra procena mesta posedâ u tvom životu?
◻ Zašto ne treba da stavimo neprikladan naglasak na porodicu, slavu ili autoritet nad drugima?
◻ Na koji je božanski stav prema užitku Solomon ohrabrivao?
◻ Kako si izvukao korist iz razmatranja knjige Propovednika?
[Slike na 15. strani]
Novac i posedi ne garantuju zadovoljstvo
[Slika na 17. strani]
Mladi mogu biti sigurni da će ispasti dobro po njih ukoliko se boje Boga